Iz velikog broja istraživanja koja je sprovela, Vilans je još jednom hrabro zaključila:

„Više od 80% zaposlenih danas priznaje da nema vremena, da su ’vremenski siromašni’. Ukratko, toliko toga moraju da urade preko dana, ali za to nemaju dovoljno sati. Ono što zaključujem iz istraživanja je da ovaj skok nestašice vremena utiče na međuljudske odnose, osećaj ispunjenosti, sreće i fizičko zdravlje.

I ne samo to.’Vremensko siromaštvo’ utišava smeh, krade radost i iscrpljuje lično blagostanje.“

Kako se gubi vreme?

Postoji jednostavno objašnjenje za dijagnostikovanje manjka vremena. Danas ljudi više vremena provode na poslu i obavljajući kućne poslove nego pre više desetina godina. Danas i muškarci i žene imaju više slobodnog vremena nego 50ih za šta su kriva savremena tehnološka čuda. Ipak, ovo je samo pretpostavka i psiholog Vilans kaže da za to nema dokaza.

„Moja istraživanja pokazuju da je ’vremensko siromaštvo’ posledica neprestane veze ljudi sa tehnologijom. Stalna upotreba pametnih telefona, tableta, laptopova podelila je naše slobodno vreme na kratke periode u kojima smo ometeni ovim uređajima. Nazvali smo ih ’vremenske konfete’. To je ono kada vam periodi vremena prosto klize kroz prste“, zapisala je psiholog.

Neprestanom proverom telefona, skrolovanjem, proverom postova na društvenim mrežama i mejlova od svega ćete najviše dobiti iskrivljen vrat i dva bolna palca. Tako to vide Vilans i tim istraživača sa Harvarda.

Siromašni ste

Drugi razlog koji su ova istraživanja iznela je da je vremenska oskudica direktna posledica opsednutosti poslom i zaradom. „Ljudi su pogrešno naučeni – pogrešno veruju da će im novac, a ne vreme doneti sreću“, glavni je zaključak psihologa. To, po njihovim rečima, najbolje znaju i oni sa 10 miliona na bankovnim računima. Oni znaju da ih novac možda čuva od tuge, ali im ne može kupiti sreću. „Prava sreća zahteva da joj se posvete i pažnja i vreme“, piše Vilans.

Ipak, staviti vreme na prvo mesto, ispred novca, posla ili obaveza veoma je težak posao. Po psiholozima, nije čovek kriv što mu vreme nije prioritet i što ga gubi. Mozak mu smeta. Ljudska bića su alergična na slobodno vreme, kako je to Vilans napisala. To je poznato kao averzija na dokolicu.

„Budimo realni – kada vas neko pita da li ste nešto planirali za danas, kada ste poslednji put odgovorili:“Ništa.“?

Isto tako, zanimljivo je i da svako, baš svako veruje da će sutra ili za mesec, godinu dana imati više vremena nego što ga ima danas.

Možda je najbolje slikati brojevima – poslednjih godina odrasli dnevno provode 3 sata i 20 minuta ispred telefona i tableta što je duplo više nego pre 5 godina. I, što je poražavajuće, pokazano je da je većina tog vremena provedena u apsolutno neproduktivnim aktivnostima kao što je boravak na FB, u igricama i drugim digitalnim druženjima.

Ima li rešenja?

Da bi se prevazišlo ovo ’vremensko siromaštvo’ logično je da je jedino rešenje preusmeriti pažnju sa novca i posla na slobodno vreme i njegovu organizaciju. Dakle, potrebni su namerni i svesni izbori, kako je to navela Vilans.

Prvo, namerno, pa makar i na silu, odvojite vreme za druženja ili vežbanje, hobije, šta vam već donosi radost.

Zatim, identifikujte zadatke koji vam kradu najviše vremena i razmislite o delegiranju ili pojednostavljanju. I, dobar je predlog da, kad god imate nešto malo vremena dok čekate u redu u banci ili u supermarketu, ne gledate u telefon već da, recimo, pozovete nekoga ko vam je drag. A i istraživanja su pokazala da i razgovori sa strancima čine da se osećate bolje.

Na nivou teorije, ovo je sve sasvim na mestu i prihvatljivo je. Ali, kako i sama Vilans kaže, izuzetno je teško sprovesti u praksi. Za početak, dovoljno je samo da sa posla i novca preusmerite pažnju na planiranje kog minuta više koji se zove dokolica.

Izvor: Bonitet.com

Foto: Pixabay

Чланак Siromašni ste, ali ne novčano се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kapacitet aviona bio bi otprilike 25 putnika, a očekuje se da će biti spreman do 2030.

„Destinus je dizajner i proizvođač hipersoničnih letelica ultradugog doleta koje se lako integrišu u svakodnevni život jer izbegavaju stvaranje buke i mogu da koriste konvencionalne aerodrome“, tvrde iz kompanije, prenosi Jutarnji list.

„Našim novim avionom trenutno putovanje od Sidneja do Frankfurta koje traje 20 sati sada, skratilo bi se na nešto više od 4 sata“, tvrde iz kompanije. Smatraju da bi avion mogao da razvije brzinu i do 5 Maha, što je više nego dvostruko brže od brzine koju je svojevremeno razvijao nadzvučni putnički avion Konkord.

Destinus želi da omogući let do Singapura na sastanak ili kratko vikend putovanje u SAD s bilo kojeg mesta u svetu. Tvrdi se da bi korišćenje vodonika za pogon aviona bilo ekološki održivije od sadašnjih aviona jer ne bi emitovao ugljen-dioksid, već toplotu i vodenu paru. U poređenju s masom kerozina, koja pokreće tradicionalne avione, to je tri puta energetski efikasnije, tvrdi firma.

„Pri ovim velikim brzinama, izazov je održati strukturu aviona hladnom. Stoga razvijamo jedinstveno rešenje aktivnog sistema hlađenja koji toplotnu energiju generisanu trenjem pretvara u pogon“, rekao je Destinus.

Avion bi koristio turbomlazne motore na vodonik za poletanje i sletanje, dok bi zasebni raketni motor terao letelicu do hipersoničnih brzina.

Poređenja radi, „Boeing“ planira da testira mlazni motor na vodonik do sredine 2020-ih. „Boom Supersonic“ ima planove za nadzvučne letove u SAD, dok „Hermes“ sarađuje s američkim avio-snagama i kompanijom NASA u razvoju niza autonomnih letelica. „Venus Aerospace“, startup iz Houstona, želi da prevozi putnike od Los Anđelesa do Tokija za jedan sat pomoću hipersonične letelice koja će putovati brzinom od 12 Maha.

Izvor: Jutarnji list/Blic
Foto: Pixabay

Чланак Motori na vodonik će skratiti vreme letova aviona се појављује прво на Biznis i Finansije.

Juče je u ovoj maloj mediteranskoj zemlji, kao i u Evropi, dobar deo naroda pomerio satove 60 minuta unazad. Međutim, malo pre nego što su Libanci počeli da vraćaju satove došlo je do izmene u računanju vremena.

Naime, Ramazan je ove godine pao između marta i aprila. Dok traje ovaj sveti mesec, muslimani ne smeju da jedu i piju dokle god traje obdanica. Letnje računanje vremena, na koje smo svi mi sada prešli, za njih bi značilo da sunce zalazi u 19 časova umesto u 18, što znači da bi morali da se strpe još sat vremena pre nego što se osveže.

Iz tog razloga je premijer Nadžib Mikati odlučio da se prelazak na letnje računanje vremena pomeri za 12. april što se u javnosti percipira kao akt podrške muslimanskom delu stanovništva. Međutim, u ovoj zemlji vlast je podeljena između sunitskih i šiitskih muslimana i hrišćana. Hrišćanska crkva se ovome usprotivila jer hrišćani nisu konsultovani u vezi sa pomeranjem vremena.

Isti avion – različito vreme poletanja

S obzirom na činjenicu da se u ovoj zemlji religijski zvaničnici poštuju podjednako kao i politički, svako je poslušao svoje lidere, pa su tako pojedini stanovnici Libana počeli da žive i rade u jednoj vremenskoj zoni a drugi u drugoj.

Ovo je dovelo do velike konfuzije, posebno u oblastima života u kojima je vreme važno, kao što je odlazak na posao, dolazak na aerodrom i sl. Ljudi odlaze ranije na aerodrome, ali i na posao, za svaki slučaj, jer nisu sigurni da li će kasniti.

Da haos bude još veći, ni oni kojima je u opisu radnog mesta bavljenje vremenom, nisu sigurni koliko je sati. Na aerodromu u Bejrutu tabla koja prikazuje vreme polazaka i dolazaka pokazuje dva vremena za iste letove. Čak ni sveznajuća tehnologija više nije saglasna koje je vreme trenutno u Libanu – ajfoni pokazuju nepromenjenu vremensku zone, dok Gugl tvrdi da je vreme pomereno sat unazad.

Izvor: CNBC

Foto: StockSnap, Pixabay

Чланак Liban u haosu zbog pomeranja vremena: Život u dve vremenske zone се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema tim podacima, 5,4 milijarde ljudi koristi mobilne telefone, a 5,1 milijardi ili 64,4 odsto ukupne populacije je onlajn. Broj korisnika interneta se u poslednjoj godini povećao za 1,9 odsto , a više je i korisnika društvenih mreža i sada iznosi 4,7 milijardi. Najviše vremena, prema ovom istraživanju na internetu i društvenim mrežama provedu Rumuni – čak 2.32 sata što je za jedan minut duže od svetskog proseka.

Interesantno je da 26 odsto korisnika društvene mreže koristi da bi pronašlo neki proizvod koji želi da kupi. Korisnici interneta generalno provedu 38 odsto vremena upravo na društvenim mrežama. Od svih evropskih zemalja  najmanje to čine Nemci – 1,41 sat, Holanđani 1,39, a korisnici u Austriji i Belgiji 1.34 sata.

Inače kada je reč o vremenu koje provode onlajn Rusi to čine najmanje -28 odsto svog vremena , otprilike kao i korisnici u Belgiji. Razlozi su uglavnom ujednačeni , pa tako najviše njih društvene mreže koristi da bi bilo u kontaktu sa prijateljima(47,1 odsto), dok je na drugom mestu pronalaženje inspiracije za stvari koje treba učiniti i kupiti (27,3 posto). Četvrtina korisnika na ovaj način pronađe te proizvode.

Izvor: Politika/Kamatica

Foto: Pixabay

Чланак Mobilne telefone koristi 5,4 milijardi ljudi, a 5,1 milijardi ukupne populacije je onlajn се појављује прво на Biznis i Finansije.

– Reprogram duga, čak i moratorijum, znači da vraćate dug pod istim uslovima, ali duže – napomenuo je Savić.

Ljubodrag Savić je gostujući u Beogradskoj hronici RTS-a izjavio da je i za banke moratorijum loša stvar.

– Uvek je najbolje i za njih i za klijente da je situacija regularna. Za banke je dobro da se sve na vreme vraća, jer taj novac služi za neke druge kredite – napominje Savić.

Kaže da je dva puta u životu uzeo kredi u manjem iznosu.

– Kredit je đavoljska stvar, pogotovo kad ga uzimate na dvadeset, trideset godina. Ne zameram nikom, ali svako radi iz svog ugla. U kakvom problemu su bili neki ljudi zbog švajcarskih franaka – kazao je Savić.

Prema njegovim rečima, niko ne može da kaže do kada će rasti vrednost euribora.

– Ušli smo u kovitlac koji najmanje zavisi od Srbije. Imamo i fiksne i promenljive kamatne stope. Ljude je zavela činjenica da smo donedavno imali negativne vrednosti euribora. Ali, imate vremenski horizont od 25 godina. Ja bih uvek uzeo kredit sa fiksnom kamatnom stopom koja je u početku značajno viša. Ali, znate kakvi su ljudi – neće to mene – navodi Savić.

On je ponovio da reprogram duga, čak i moratorijum, znači da vraćate dug pod istim uslovima, ali duže.

Imamo inflaciju tražnje ili inflaciju troškova

– Niko vam neće to oprostiti. Nema tu mnogo mudrosti koja je valuta. Odnosi među valutama se stalno menjaju. Nije problem u kojoj valuti su ljudi uzimali, nego kako se u startu opredeliti. Ja pripadam onim ljudima – prvo skupi novac, pa kupi – ukazao je Savić.

Ističe da, kada je reč o ceni stanova, ništa u ekonomiji samo ne raste.

– Svako ko imalo misli sebi i svojoj porodici dobro, ovog trenutka ne treba da razmišlja o kreditu. Ovo je dobro vreme za ljude koje novac ne košta ništa – kaže Savić.

Navodi da smo u prošlosti imali ili inflaciju tražnje ili inflaciju troškova.

– Sada imamo i jednu i drugu. Mnoge stvari u svetu su poskupele i to gura strahovito inflaciju. Sa kreditima će biti u problemu manji broj ljudu. Mi smo od krize 2008. godine imali politiku jeftinog novca. Euribor je bio negativan. To je stvorilo neverovatnu tražnju. Ja sam mojim studentima govorio nema se, mora se. Kupovali smo i što nam treba i što nam ne treba. Koliko je ljudi otišlo na more. I sad plaća kredit i figurativno nema hleb da kupi – napominje Savić.

Ukazuje da su još gori psihološki uzroci inflacije i dodaje da je „ovo vreme u kome na sve nepotrebne troškove treba zaboraviti“.

Izvor: RTS/Ekapija

Foto: Pixabay

Чланак Savić: Nije vreme za uzimanje kredita се појављује прво на Biznis i Finansije.