Usled velikog nepoverenja u institucije i nauku svuda oko nas bujaju teorije zavere, o zračenju 5G predajnika, o mikročipovima u vakcinama, o veštački kreiranom virusu u laboratoriji isl.

Čak i oni koji više veruju nauci nego anonimnim promoterima ovakvih teorija na društvenim mrežama, ponekad se upitaju kako to da je virus buknuo baš sada i kako su tako brzo razvijene vakcine. Razvoj vakcina je u medijima već više puta objašnjen – po prvi put u istoriji birokratija je ustuknula pred nužnošću da se što pre razvije prevencija za širenje zaraze koja preti da uništi globalnu ekonomiju. Na razvoju tehnologije za proizvodnju ovih vakcina radilo se decenijama, pa su naučnici veoma brzo u tu tehnologiju samo ubacili podatke o korona virusu. Za hitru registraciju vakcina pak zaslužne su državne i pannacionalne administracije koje obično veoma temeljeno i sporo proveravaju nove farmaceutske proizvode, ali su tu proveru ovaj put značajno ubrzale.

Što se tiče izbijanja pandemije, na ovu mogućnost su mnogi naučnici tokom cele prošle decenije upozoravali. Neki od njih su mislili da će do nje doći mnogo ranije. Svi uslovi za pojavu zaraze su bili zadovoljeni – velika naseljenost planete a posebno gustina naseljenosti u gradovima, zagađenje, globalizacija koja čini transport ljudi i robe jednostavnim, jeftinim i brzim.

Pijaca u Vuhanu bila sumnjiva jednom virusologu

Šta više, čak je i izvorno mesto pandemije pre pet godina označeno kao potencijalno žarište neke buduće zaraze. Naime, pijaca u kineskom gradu Vuhanu se 2014. godine jednom zapadnom naučniku učinila kao takvo mesto. Tada je biolog i virusolog Edvard Holms u Kini istraživao nove patogene koji maju potencijal da prouzrokuju pandemiju. Posećivao je epidemiološki opasna mesta u ovoj zemlji, a kada su ga predstavnici zdravstvenih vlasti odveli u Vuhan zabeležio je pijacu morske hrane kao jednu od mogućih lokacija za prenošenje virusa sa životinja na ljude.

Na toj pijaci prodavale su se, između ostalog, i egzotične i divlje životinje, i to žive. A kada je toliko mnogo životinja i ljudi smešteno na tako mali prostor, mogućnost za širenje zaraze se povećava, tvrdio je Holms.

No očigledno je da njegovo upozorenje nije stiglo na pravu adresu jer se velika pijaca u Vuhanu sada smatra glavnim izvorom pandemije. Iz nje je, prema mišljenju većeg dela naučne zajednice, korona virus počeo da se širi po svetu, u kojem je do sada usmrtio preko tri miliona ljudi

Foto: Pixabay

Чланак I pre pandemije su naučnici tvrdili da je pijaca u Vuhanu leglo zaraze се појављује прво на Biznis i Finansije.

Sada bi trebalo da je vrh sezone za jedan hotel sa 12 soba u blizini železničke stanice u kineskom industrijskom čvorištu Vuhanu. Kineska Nova godina obično donosi puno putnika i zaradu vlasniku od oko 3.000 dolara za mesec dana, ali hotel je sada prazan, kao i čitav grad.

Kina, svetska ekonomija „broj 2“, usporavala se i pre udara koronavirusa. A svetska ekonomija se ionako suočava i s neočekivano oštrim usporavanjem u Indiji koja je „broj 7“, što je navelo Međunarodni monetarni fond prošle nedelje da umanji svoje izglede za globalni rast ove godine.

Koronavirus upoređuju s epidemijom SARS-a, koja je tokom nekoliko nedelja 2003. paralisala ekonomiju Kine i Hong Konga. Ali ono što se sada dešava u Kini ima mnogo veću težinu: 2003. godine, Kina je činila četiri odsto svetske proizvodnje. Prema podacima Svetske banke, njen udeo danas iznosi 16 odsto.

„Usporavanje rasta u Kini moglo bi imati znatne efekte širom Azije i drugih delova sveta, s obzirom na veličinu kineske ekonomije i njenu ulogu kao ključnog pokretača globalnog rasta posljednjih godina“, rekao je Esvar Prasad, ekonomista Univerziteta Kornel i bivši šef kineske divizije Međunarodnog monetarnog fonda.

Niko ne zna kako će se odigrati epidemija ili kakav će biti njen ekonomski uticaj. Vlasti i dalje pokušavaju da bolje shvate novi virus. On je iz porodice koronavirusa, koja može prouzrokovati samo običnu prehladu, ali i ozbiljnije bolesti kao što je SARS. Do sada je Kina potvrdila više od 4.500 slučajeva koronavirusa i više od 100 smrtnih slučajeva.

Kineska vlada je zatvorila Vuhan i 16 drugih gradova u provinciji Hubei, izolujući više od 50 miliona ljudi. Sjedinjene Države i druge zemlje pripremile su se u utorak da svoje državljane prebace iz Vuhana.

Ova epidemija je zaustavila svakodnevno poslovanje i zatvorila popularne turističke atrakcije kao što su nekadašnja carska palata u Pekingu, i šangajski i hongkonški „Diznilend“ i honkonški gradski „Oušn park“.

Značajan pad interesovanja za putovanja već je prouzrokovao da kompanija „Junajtid erlajns“ obustavi neke letove za Peking, Hong Kong i Šangaj.

„Prerano je meriti kakav će uticaj biti iz ekonomske perspektive“, rekao je Džim Berd, glavni direktor za investicije u „Plante Moran Financial Advisors“.

Iskustvo sa SARS-om daje neki razlog za ekonomski optimizam. Taj slučaj, koncentrisan na jug Kine, u početku je omeo kinesku ekonomiju. U kvartalu april-jun 2003. godine, ekonomski rast Kine smanjio se na godišnju stopu od 9,1 odsto sa 11,1 procenata u prethodnom kvartalu, primetili su ekonomisti Tomi Vu i Prianka Kišore iz „Oksford ikonomiksa“.

Kako se zdravstvena kriza tada smanjivala, rast se vratio, oporavivši se na 10 odsto godišnje stope u drugoj polovini 2003. godine.

„Iz onoga što znamo, verovatno će biti slično i ovog puta“, rekao je Endi Rotman, investicioni strateg u „Matjus Ejža“. „Ljudi ne bi trebalo da se uspaniče da će se rast naglo usporiti“ na duže vreme.

Ipak, kineska ekonomija nije onoliko moćna kao početkom i sredinom 2000-ih, kada je rast rutinski dostizao dvocifrenu cifru.

MMF očekuje da će kineski rast pasti sa 6,1 odsto 2019. godine koja je već najsporija od 1990, na 6,0 odsto ove godine i 5,8 odsto sledeće.

To usporavanje odražava tešku tranziciju Kine od brzog, ali neodrživog rasta izgrađenog često na rasipanju investicija, ka stabilnijem, ali manje upečatljivom rastu građenom na potrošačkoj potrošnji rastuće srednje klase.

Kinesku privredu je takođe omeo trgovinski rat sa Sjedinjenim Državama. Te dve zemlje su početkom ovog meseca potpisale „primirje“ od kojeg se očekivalo izvesno ekonomsko olakšanje. Tada je izbila virusna epidemija.

Kao deo takozvanog „Sporazuma Faza 1“, Kina je pristala da poveća kupovinu američkih proizvoda za 200 milijardi dolara ove i sledeće godine. Taj cilj je zvučao ambiciozno i pre no što je virusna epidemija izolovala desetine miliona kineskih potrošača i udarila po potrošačkom i poslovnom poverenju.

Izvor: Beta

Чланак Novi virus zapretio i krhkoj svetskoj ekonomiji се појављује прво на Biznis i Finansije.