Periskop

8. KORONA VIRUS, OGLEDALO DRUŠTVA U KOJEM ŽIVIMO: Pohlepa pogubnija od virusa
Neće nama doći glave virusi, poplave, zemljotresi i ostale prirodne katastrofe već kratkovida pohlepa i opsesija za maksimizacijom profita.

10. ZAŠTO JE UKRAJINA POUČNA PO SRBIJU: Braća po neuspehu
Da li su hronična politička kriza i nestabilnost uzrok toga što ova zemlja ne uspeva da se izbavi iz siromaštva, ili posledica beskonačne tranzicije, stihijske privatizacije i sistemskog isisavanja društvenog bogatstva?

14. DA LI ĆE BRZI VOZOVI DOSKOČITI AVIONIMA: Ko je u ovoj priči vrabac u ruci, a ko golub na grani?
Evropa, a još manje SAD, neće biti odskočna daska koja će omogućiti brzim vozovima da doskoče avionima. To će biti Kina.

Biznis

18.ŠTA KAŽU PRIVREDNICI U SVETU I U SRBIJI O POSLOVNOJ KLIMI: Jednom rečju, neizvesno
Dugotrajna neizvesnost u pogledu trgovinskih, geopolitičkih i klimatskih tenzija kulminirala je u rekordnom pesimizmu generalnih direktora u pogledu izgleda za privredni rast.

20. DA LI ĆE WIZZ AIR GLOBALNO UZLETETI: Gigant iz našeg komšiluka
I ranije je bilo pretendenata željnih da globalizuju kontinentalno rascepkana loukost tržišta, a upućeni sugerišu da bi mađarski Wizz Air sada mogao u tome da uspe.

22. SANJA JAKOVLJEVIĆ, BEOROL: Sada možemo da biramo s kim ćemo da radimo
Beogradska kompanija „Beorol“ uspešno radi u vrlo tradicionalnoj industriji, koju je rešila da u Srbiji modernizuje jedna žena.

24. FEĐA LUČIĆ I BOŠKO JOVIĆEVIĆ, MORPH NETWORKS: Najbolja verzija sebe
Ova dvojica Beograđana su se vratila iz Amerike sa ambicijom da preobraze sliku o autsorsing industriji, i uspeli su u tome.

Finansije

28. PRIVATIZACIJA KOMERCIJALNE BANKE: Tako je moralo biti
Iako bi zbog ovog poteza aktuelnim vlastodršcima trebalo stisnuti ruku, svakodnevno pravdanje i disonantni tonovi u vrhu vlasti ipak više govore o njihovom ograničenom reformskom potencijalu.

30. ĐORĐO MARKEĐANI, PREDSEDNIK IZVRŠNOG ODBORA DDOR OSIGURANJA: Naše inovacije su u službi klijenata
„Za osiguravače je važno da u procesu digitalizacije usvajaju samo ono što će život njihovih klijenata učiniti lakšim“, kaže sagovornik B&F-a.

34. MIT O ISTORIJSKOJ ATRAKTIVNOSTI DRŽAVNIH OBVEZNICA: Samo da „medeni mesec“ potraje
Strmoglavi pad cene zaduživanja naše države teško da je mogao proći ispod radara ovdašnjih političara, inače prilično sklonih samohvali. Nevolja je samo u tome što se ovom ružičastom slikom preterano bilduje samouverenost i nadahnjuje optimizam, kao da nismo toliko puta skupo platili cenu nerazumevanja svetskih tokova.

37. MONETARNI KOLONIJALIZAM: Kolonijalni franak odlazi, zavisnost ostaje
Francuski kolonijalni franak kao valuta bivših francuskih kolonija u Africi odlazi u istoriju i ustupa mjesto novoj valuti, ECO, ali se u praksi suštinski ništa ne mijenja.

Temat: Tržište lojalnosti

41. USPON PROGRAMA LOJALNOSTI: Zadržati kupca po svaku cenu
Danas je više nego ikada važno za kompanije da zadrže kupca, a veština odabira pravih nagrada za njega kako ne bi odlutao u naručje konkurencije pretvara se u pravu naučnu disciplinu.

44. DIGITALNA KARTICA DOMAĆE KOMPANIJE „DIGITALNA KARTICA“: Inovacija na tržištu programa lojalnosti
Digitalna kartica je pre svega sredstvo putem koga kupci postaju istinski gospodari tržišta, jer oni su ti koji biraju kojoj kompaniji će pokloniti najtraženiju robu današnjice – potrošačku vernost.

46. LOJALITI PROGRAMI TRGOVINSKIH LANACA: Interes spaja jabuke i šerpe
Lojaliti programi u trgovinskim lancima su deo savremenog poslovanja koje karekteriše razvoj dugoročnih partnerskih odnosa između kompanija, dobavljača i kupaca.

48. UMREŽAVANJE RAZLIČITIH INDUSTRIJA KROZ LOJALITI PROGRAME: Nahrani algoritam da te bolje poznaje
Programi lojalnosti su svake godine sve više personalizovani. Pitanje je dana kada će naše potrošačke navike kompjuter bolje razumeti nego mi.

50. OPOREZIVANJE INTERNIH LOJALITI PROGRAMA U KOMPANIJAMA: Šta se sve računa kao plata
Zajedničko svim povlasticama koje poslodavci omogućavaju zaposlenima je to da one predstavljaju oporeziv prihod za zaposlenog.

Intervju

52. ALEKSANDER GRUNAUER, DIREKTOR ŠVAJCARSKOG PROGRAMA „REFORMA POREZA NA IMOVINU“: Ovde je sve mnogo ličnije
Kada bi sada trebalo nekom kolegi sa zapada Evrope da opiše Srbiju u jednoj rečenici ona bi glasila: „Ovde je sve mnogo ličnije, ljudski momenat je izuzetno prisutan, ako se ponašate ljudski, svi će vam iskreno uzvratiti srdačnošću“.

Skener

56. SPECIJALIZACIJA U POLJOPRIVREDI: Nekada je bolje umeti, nego imati
Da poljoprivreda ne bi postala privilegija velikih firmi, poželjno je da se mali proizvođači specijalizuju za određenu poljoprivrednu delatnost i da se udruže sa drugima.

58. SVILARSTVO U SRBIJI: Kako su me sistematski uništili sintetikom
Ovo je priča o usponu i padu jedne, sada već zaboravljene privredne grane, i bezuspešnim pokušajima da se ona obnovi.

62. KONKURENCIJA NA DOMAĆEM TRŽIŠTU DOSTAVE HRANE: Sve pokretljivija hrana.rs
Od prošle godine na našem tržištu posluju finski Wolt i španski Glovo. Njihovi poslovni modeli su različiti, ali im je zajedničko to da su, prema rečima predstavnika u Srbiji, za kratko vreme postigli odlične rezultate.

64. MUKE HOLIVUDA SA KINEZIMA: Kad Amerikanci postanu negativci
Kinesko filmsko tržište ubrzo će po visini prihoda nadmašiti američko, što holivudske producente stavlja pred dilemu: da li praviti filmove za kinesku ili američku publiku, jer postaje sve teže napraviti film koji će podjednako zadovoljiti i američke i kineske patriote.

Nove tehnologije

66. KAKO ĆE KRETANJA NA GLOBALNOM TRŽIŠTU UTICATI NA IKT INDUSTRIJU: Manji izgledi za rast
Uprkos svima znanim izazovima, ipak se očekuje dalji zamah u razvoju veštačke inteligencije, kao i usavršavanje 5G tehnologije.

Nauka

68. VEŠTAČKO POVEĆAVANJE LJUDSKE INTELIGENCIJE: Višak pameti ili zbogom pameti?
Najveći tehnološki magovi današnjice uporedo sa razvojem veštačke inteligencije, trkaju se i ko će prvi veštački unaprediti ljudsku inteligenciju. Međutim, uređaji koji obezbeđuju „super mozak“ se već unapred razvijaju samo za privilegovane koji su dovoljno bogati da ih kupe, kako bi postali još privilegovaniji…

Koktel

70. KAKO PRODUŽITI SEZONU U MANJIM TURISTIČKIM MESTIMA: Prvo utegni, onda rastegni
Oni koji žive od turističke sezone, većinom smatraju da njen produžetak pre svega zavisi od toga šta će se i kako ponuditi u jeku turističkog „špica“. Ili rečima jednog od njih: „Ulagati, ulagati, ulagati, i biti strpljiv dok se uloženo ne vrati“.

72. POSLOVANJE KLIZALIŠTA: Ponovo u modi, ali bez zarade
U odnosu na period od pre jedne decenije klizača u Srbiji danas ima više, ali je i to nedovoljno da bi ovaj vid zabave postao isplativ preduzećima koja gazduju klizalištima.

74. KOŠNICA SA SLAVINOM: Pčelari „hakeri“
Iako ovi inovatori tvrde da njihovo „hakovanje“ košnice ubacivanjem veštačkog rasklopivog saća umesto prirodnog ne šteti pčelama a pojednostavljuje rad pčelarima, kritičari upozoravaju da primena ovog mehanizma i te kako ima mana, a neki čak da može ugroziti hiljade godina pčelinje evolucije.

Komunikacije

76. TRKA ZA POPULARNOŠĆU NA DRUŠTVENIM MREŽAMA: Let iznad Fejsbukovog gnezda
Za sticanje slave više nisu potrebni ni talenat, ni pamet, ni obrazovanje, pa čak ni besprekorni holivudski izgled, već samo telefon, nalog na društvenim mrežama i – pomanjkanje mozga, odnosno spremnost da snimate „akcione scene“ koje se graniče sa zdravim razumom.

Reprint

78. PUTOVANJE NA ANTARKTIK: Koliko košta i vredi li gledanje pingvina u oči
Iako Antarktik na prvi pogled deluje kao nepristupačna destinacija, turističke agencije već decenijama vode ture na ovaj kontinent.

Vremeplov

80. KUĆA KAO POSAO: Domaćice u očajanju
Život američkih domaćica u 19. veku baš i nije bio oličenje američkog sna. Od njih se očekivalo ne samo da štede, već da kroz upravljanje imanjem i – zarade.

Otisak

82. Moćan ili mrtav
Pokušajmo da vidimo ko zapavo ima ozbiljne šanse da konkuriše za naziv supersile u svetu. Amerika je neupitna, iako joj rejting osetno pada, gotovo istim tempom kojim Kini raste.

Чланак BIZNIS & FINANSIJE 171: Tržište lojalnosti – Kartice za češće otvaranje novčanika се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prvi let kompanije WIZZ iz Srbije je obavljen 2010. godine. Beograd je bio jedan od prvih aerodroma u mreži WIZZ-a u regionu jugoistočne Evrope sa letovima za Dortmund i London. Od tog trenutka je WIZZ neprestano širio svoje poslovanje kroz ponudu pristupačnih putovanja za sve veći broj evropskih putnika. Danas WIZZ leti na 13 linija ka 7 zemalja do i iz Beograda i 5 linija ka 4 zemlje do i od Niša. Pored toga, prošla godina je takođe bila veoma uspešna sa oko 895 hiljada putnika koji su leteli Wizz Airom iz Srbije, što je novi godišnji rekord.

„Drago nam je što proslavljamo ovaj značajan jubilej na aerodromu u Beogradu. Zadovoljni smo rezultatima koje smo prošle godine ostvarili u Beogradu, kao i prijemom na koji smo naišli otkako smo počeli da poslujemo na ovom aerodromu koji je važan za ceo Balkan. Naša posada spremno dočekuje poslovne i turističke putnike“, izjavila je Paulina Gosk, menadžer korporativnih komunikacija u Wizz Airu.

Чланак Wizz Air slavi pet miliona putnika u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.