Da podsetimo, američki milijarder je za nju izdvojio čak 44 milijarde dolara, zatim je pokušao da joj promeni identitet, uključujući i promenu imena, da je monetizuje uvodeći verifikaciju koja se plaća, ali i da optimizuje troškove poslovanja otpuštajući zaposlene.

Novi potez Maska je ponuda kompenzacije zaposlenima za njihov vlasnički kapital po ceni od 45 dolara po akciji. Računajući tržišnu vrednost kompanije po toj vrednosti akcije, ona sada iznosi 19 milijardi dolara, piše Fortune na osnovu uvida u plan kompenzacije za radnike.

To znači da je vrednost akcije X-a pala za 56 odsto otkako je Mask preuzeo ovu platformu pre godinu dana, a samim tim i vrednost kompanije. Ova društvena mreža je inače od promene vlasnika zabeležila i značajan pad u posetama. Pored toga, novi vlasnik je i sam objavio u julu da su marketinški prihodi pali za 50 odsto.

Ipak, poslednju tržišnu valuaciju X-a treba uzeti sa oprezom jer postoji mogućnost da je namerno oborena vrednost njegovih akcija, sa nekim specifičnim ciljem.

Izvor: Kvarc

Foto: Kelly Sikkema, Unsplash

Чланак Bivši Tviter sada vredi upola manje od cene po kojoj ju je Mask kupio се појављује прво на Biznis i Finansije.

Uprkos ranijim tvrdnjama da će društvene mreže potpuno potisnuti medije, u poslednjih nekoliko godina – počev od pandemije korona virusa pa sve do sukoba koji se upravo dešavaju u Izraelu i Pojasu Gaze – pokazalo se da one nisu uvek relevantan izvor informacija. Pre svega zato što na društvenim mrežama svako može da objavi ono što želi, pa i da namerno plasira dezinformacije, a u najvećem broju slučajeva neće trpeti posledice zbog širenja laži, bar ne ozbiljne posledice kakve bi mediji trpeli. S druge strane, ljudi koji prate društvene mreže su uglavnom zatrpani sadržajima sa svih strana pa ne stižu da se dovoljno posvete istraživanju istih, te su skloni da poveruju spretno podmetnutim lažima.

U takvoj situaciji sve je lakše plasirati neistine i učiniti ih bar na prvi pogled realističnim, posebno u današnje vreme kada nam savremene tehnologije omogućavaju da veoma uspešno pravimo ne samo lažne fotografije nego i video snimke.

Ne, to nisu Egipćani koji hrle da pomognu Palestincima

Tragični događaji u Izraelu i Pojasu Gaze pokazali su da bi ipak trebalo da budemo oprezni kada su u pitanju neproverene vesti sa društvenih mreža. Na mrežama svakodnevno gledamo potresne prizore žrtava ovih sukoba, među kojima su i deca, kao i različite snimke stravičnih događaja. Međutim, ono što ne znamo je da su neki od tih događaja ili lažni ili su se desili u nekom drugom kraju sveta pre nekoliko godina a prikazani su kao sveži, iz Izraela ili Pojasa gaze.

Jedna od najbanalnijih skorašnjih laži koja, ako ništa drugo, bar ne širi mržnju među narodima, je snimak mnoštva Egipćana natovarenih paketima pomoći koji prelaze granicu kako bi pomogli palestinskom narodu. Međutim, taj snimak je napravljen pre više godina i to na granici između Kuvajta i Saudijske Arabije. Bez obzira na to što je ovaj podatak objavljen, mnoštvo korisnika X-a i dalje deli taj snimak i zahvaljuje se Egipćanima. A to nije jedini takav video, postoje i lažni snimci sakaćenja, silovanja, ubistava, zlostavljanja dece… Rezultat takvih snimaka nije zahvaljivanje već širenje mržnje.

Evropska unija je već otvorila istragu o načinu na koji se X bavi ovim sukobom a upozorila je i TikTok i Metu zbog iste stvari. Trenutno je najgora situacija na X-u, odnosno bivšem Twitteru , koji je postao žarište virtuelnog ratovanja budući da obe strane na njemu plasiraju svoju propagandu. S druge strane, čini se da je poverenje u Metin Threads, napravljen da bude rival Twitteru, poraslo, posebno u postovima u kojima su se ujedinili pojedini novinari sa namerom da objektivnije izveštavaju o dešavanjima na Bliskom Istoku.

Tome je verovatno kumovala i odluka Cukerbergove mreže da obeležava, ograničava ili uklanja uznemirujuć sadržaj. Meta je ograničila i mogućnost lajv-striminga za naloge koje su prethodno kršili pravila, a uvela je i oznake za komentare koji se prosleđuju odnosno za one koje nisu pisali originalni autori, sa ciljem da čitaocima bude jasno da su u pitanju informacije “iz druge ruke”. Istina, i X se trudi da obeležava određene sadržaje, ali izgleda da u ovoj trci gubi bitku. I to namerno.

Šta se piše na X-u a šta na Threads-u?

Pojedini novinari i analitičari pratili su sadržaje na ove dve društvene mreže pretražujući ključne reči vezane za konflikt u Pojasu Gaze. Došli su do otkrića da se na X-u u “Top” rezultatima pretrage nalaze objave pojedinaca bez kredencijala i sa relativno malo pratilaca, ali prilično senzacionalističkim sadržajima. Većina njih ima pogrešno napisane heštegove, verovatno kako bi se teže otkrili standardnim načinom pretrage. Među najbolje rangiranim objavama izostaju one koje su objavile medijske organizacije, poznati novinari ili političari.

Dodatno, ova društvena mreža je ukinula linkove ispod sadržaja deljenih sa sajtova tako da sada kada neki medij objavi post on izgleda kao običan komentar sa slikom ispod, jer malo ko zna da klik na sliku vodi do celog sadržaja. Medijski sadržaji na X-u dakle sada izgledaju kao obični komentari sa fotografijom ispod, što otežava dolaženje do smislenijih i detaljnijih informacija.

S druge strane, kada pretražujete te iste ključne reči na Threads-u prvo će vam izaći medijski sadržaji i objave novinara koji su na toj mreži imenom i prezimenom. Oni su često vidljivo linkovani sa analizama dešavanja o kojima izveštavaju. Tek posle skrolovanja na dole može se doći do objava pojedinaca a većina tih objava ne sadrži ekstreman i uvredljiv jezik, kao ni dezinformacije.

Izvor: Kvarc, Forbs, BBC

Foto: Mohamed Nohassi, Unsplash

Чланак Zašto je društvena mreža X prepuna dezinformacija o sukobu u Pojasu Gaze? се појављује прво на Biznis i Finansije.