Dodala je da je od decembra 2014. godine, kada je stupio na snagu Zakon o zapošljavanju stranaca, izdato približno 55.000 dozvola, najviše radnicima iz Kine, Rusije, Turske i Italije, navodi se na sajtu vlade.

Kisić Tepavčević je na video-konferenciji „RE: Integrate – povratak i (re)integracije: izazovi tokom kovid-19 pandemije“, koju je organizovao projekat „Migracije za razvoj“, a sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju – GIZ, podsetila na to da je u februaru ove godine usvojena Strategija za ekonomske migracije za period od 2021. do 2027. godine.

Cilj tog dokumenta, kako je istakla, jeste da osnaži institucionalne kapacitete, stvori društveni i privredni ambijent za usporavanje odlaska radno sposobnog stanovništva, jača veze sa dijasporom i podstiče povratne migracije.

Takođe, ministarka je dodala da je, uz podršku GIZ-a, u toku izrada pratećeg akcionog plana za period od 2021. do 2023. godine, napominjući da je veoma važno da gradimo sistem prikupljanja podataka o različitim kategorijama povratnika, kako bismo na pravi način kreirali programe podrške za svaku od njih.

Ona je rekla da ne postoje zvanične statistike, ni relevantni podaci, o tome koliko građana Srbije odlazi na rad u inostranstvo, kao ni podaci o njihovom polu, stručnosti i godinama.

Prema podacima licenciranih agencija, od januara do novembra 2020. godine njihovim posredstvom u inostranstvu zaposlilo se približno 1.000 naših državljana, što je znatno manje u odnosu na prethodne godine, kada se u proseku na godišnjem nivou preko tih agencija zapošljavalo približno 6.500 naših građana.

U istom periodu posredstvom Nacionalne službe za zapošljavanje oko 1.500 naših građana je pronašlo posao u inostranstvu, pre svega u Sloveniji i Nemačkoj.

Izvor: Ekapija

Чланак U ovoj godini izdato 10.000 dozvola stranim državljanima za rad u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.