Međutim, podatak da na otplatu devizne komponente duga odlazi čak 40 odsto državnog izvoza ukazuje da ova obaveza itekako opterećuju privredu. Istovremeno srpska ekonomija plaća i visokih 60 odsto BDP za troškove „opšte države“, pa ne iznenađuje da posluje bez akumulacije, a krnja domaća likvidnost dinara počiva na godišnjem deviznom dotoku 4,25 miljardi dolara od gastarbajtera.

Poslednjih sezona godišnji BDP države Srbije kreće se oko 50 milijardi dolara, pa izgleda da zaduženost od 32,5 milijardi čini prihvatljivih 64,1 odsto ukupnog nacionalnog proizvoda. Međutim, reč je o ulickanoj slici stanja srpske ekonomije.

Ovoga puta ostavićemo po strani precenjenost kursa domaće valute pomoću koje se gradi znatno viši BDP od realnog. Pažnju ćemo usmereti na zaduženost u Srbiji.

Dug 76 milijardi dolara

Jeste da je država Srbija, kao pravno lice, dužna 19 milijardi dolara spoljnim i 14 milijardi domaćim finansijerima. Ali, čak 22 milijarde indeksirane su u devizama, tek 11 milijardi u dinarima.

To, međutim, nisu jedina dugovanja u Srbiji. Spoljni dug preduzeća i građana je 14, banaka još tri miljarde dolara. Jeste da je pozajmica obaveza nosioca kredita, ali država je dužna da u svakom trenutku i ovim subjektima obezbedi pristup do deviza za vraćanje deviznog, odnosno do dinara za vraćanje dinarskog duga.

A preduzeća i banke u Srbiji duguju 14, građani 12 milijardi dolara, zbirno 26 milijardi, od kojih je 15 milijardi nominovano u devizama. Kada se sve sabere, država Srbija, građani i svi ovdašnji ekonomski subjekti ukupno su u dugu 76 milijardi dolara, od kojih je 54 milijardi deviznih i 22 milijarde dinarskih obaveza.

Omča oko vrata

Država, naravo, nema drugih prihoda osim onog od poreskih obveznika, pa, zapravo, sve dugove vraćaju građani. I one koje je kreirala država. A kolika su ta opterećenja?

Vraćaju se kamate i kreditne rate. Kada je reč o deviznim kreditima prosečna kamata je oko 4,5, dok je na dinarske 10 odsto. Ispada da samo za kamate godišnje treba izvojiti oko 4,7 milijardi dolara.

Ali, tu su i prispele rate. Ako uzmemo da je u proseku kredit na rok od dvanaest godina, godišnja rata je oko 6,5 milijardi dolara. Zbirno, samo za vraćanje kredita i kamata se mora svake sezone izdvojiti 11,2 milijardi dolara, pri tome devizna komponenta je 7,95 milijardi dolara.

O kolikom je opterećenju reč, vidi se iz spoljnotrgovinskog bilansa. Srbija godišnje uvozi u visini 27,1, a izvozi u vrednosti 19,8 milijardi dolara. Od toga blizu osam milijardi odlazi na vraćanje dužničkih obaveza, dakle gotovo 40 odsto teško realizovanog izvoza. To je golem teret, konopac oko vrata dužnika.

Najmanje radnicima

Na zaposlenima i svim građanima Srbije je i da napune budžet takozvane „opšte države“, koji, osim republičke kase obuhvata opštinske, pokrajinske, te budžete socijalnog i zdravstvenog fonda.

Sve to radi se pomeću raznih vrasta nameta (PDV, carine, takse, akcize, registracije…) i zahvatanja 37 odsto bruto zarade zaposlenog. Poslednjih sezona, opšti budžet po godini iznosi oko 29,5 milijardi dolara.

Konačno, što na dužničke obaveze, što za potrebe države, građani Srbije godišnje u proseku izdvoje oko 41 milijardu dolara. Naravno, to je iz onih 50 milijardi dolara novostvorene vrednosti.

Sasvim jasno se vidi koliko malo preostaje radnicima, onima koji i stvaraju novostvorenu vrednost. Tu sliku teško da iko može ulickati.

Izvor: 021.rs

Чланак Koliko je država Srbija stvarno zadužena? се појављује прво на Biznis i Finansije.