Iako u prvi mah deluje da je ovakvo davanje trošak, kada dođe do promene kursnih razlika, poput trenutnog jednogodišnjeg stalnog rasta kursa dolara, na kraju ovakvi aranžmani mogu da donesu i čistu zaradu. Ili bolje reći, uštedu.

To dokazuje i činjenica da je Republika Srbija zaključivanjem ovakvih transakcija u prethodne dve godine već uštedela oko 45,8 mil EUR. Ako bi tržišni uslovi ostali nepromenjeni do kraja servisiranja ovih obaveza, moglo bi da se uštedi još 315,4 mil EUR. Zvanično objašnjenje Narodne banke Srbije je da hedžing predstavlja zaštitu od (finansijskih) rizika:

Finansijski hedžing predstavlja transakciju koju tržišni učesnici zaključuju kako bi umanjili ili eliminisali rizike vezane za određena ulaganja ili obaveze. Zaključivanjem hedžing transakcija, učesnici na tržištu imaju za cilj da se zaštite od niza rizika, poput onog od promene deviznog kursa, kamatnih stopa ili cena određene finansijske aktive. Tehnike koje se koriste za realizaciju hedžing transakcija obično uključuju kompleksnije (izvedene) finansijske instrumente – finansijske derivate. Najveći broj hedžing transakcija realizuje se posredstvom fjučersa, forvarda, opcija, pri čemu se za hedžing koriste i svopovi.

Svop finansijski derivat

NBS objašnjava da je svop finansijski derivat kojim dve ugovorne strane postižu dogovor o razmeni novčanih tokova ili obaveza koje proističu iz dva finansijska instrumenta. Jedna vrsta svopova su i valutni, koji uključuju razmenu kamate i/ili glavnice u jednoj valuti za kamatu i/ili glavnicu u drugoj.

– Dobar primer korišćenja svopova u svrhu hedžinga (zaštite) od deviznog rizika predstavlja emisija evroobveznica Republike Srbije – poručuju iz NBS. – Naime, naša država je iskoristila trenutno povoljnije mogućnosti zaduživanja na dolarskom tržištu i prodajom evroobveznica obezbedila finansiranje u toj valuti. Zatim je, kako bi smanjila devizni rizik (od promene kursa dinara prema dolaru), naša država istovremeno zaključila hedžing transakciju (valutni svop) kojom je dolarske obaveze po osnovu novoemitovane evroobveznice konvertovala u obaveze u evrima.

Na ovaj način, kako poručuju iz NBS, devizni rizik za našu zemlju, koji proističe iz navedenih evroobveznica, u značajnoj meri je smanjen, imajući u vidu činjenicu da Centralna banka već deceniju uspešno održava relativnu stabilnost kursa dinara prema evru. Eliminisan je faktor rizika po osnovu promena kursa evra prema dolaru na koji NBS ne može da utiče. Ujedno, zaključuju, omogućeno je da se iskoriste i niže kamatne stope na finansiranje u evrima, tako da je realizovana ušteda i po osnovu troškova finansiranja Republike Srbije.

Fjučersi, forvardi i opcije…

U saopštenju NBS pomenuti su i termini: fjučersi, forvardi i opcije…

Fjučersi su ugovori da će neka roba biti plaćena u budućnosti po unapred dogovorenoj ceni i sa njima može da se trguje na berzama do dana dospeća. Primer je da neko rod suncokreta za 2024. dogovori po ceni od 150 dinara po kilogramu. Bez obzira na to kolika bude realna cena, onaj ko se obavezao dužan je da isplati ugovoreni iznos.

Forvardi su veoma slični fjučersima, ali način isplate dogovorenog iznosa ugovaraju dve strane i njima se ne trguje na berzi.

Na kraju ostaje opcija. Ona je pravo, ali ne i obaveza da se kupi ili proda određena aktiva po unapred dogovorenoj ceni i u okviru određenog vremenskog perioda. Da bi neko stekao ovo pravo, on plaća premiju. Time može da bira da li će realizovati dogovor, ili odustati od njega.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Zamena štednih knjižica, dolara za evro uz doplatu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Uzroci takvog razvoja događanja trojaki su. Ponajpre, ankete među bankama u regionu pokazuju kako one počinju da zauzimaju oprezniji pristup u davanju kredita, kako korporativnom sektoru tako i građanstvu, budući da očekuju da će globalno ekonomsko usporavanje ostaviti traga i na kompanije i na domaćinstva.

Takođe, sama potražnja za kreditima usporava u kontekstu atmosfere očekivanja usporavanja ekonomskog rasta, pa čak i recesije u idućih 18 meseci. Geopolitičke tenzije svakako utiču na odvažnost u investicijama, a inflacija, logično, pogađa i potrošnju, odnosno ulaganja, kako kompanija tako i domaćinstava.

U tim okolnostima treći logičan uzrok za očekivano usporavanje kreditne aktivnosti je rast kamatnih stopa u borbi protiv inflacije. Zanimljivo je kako se u novim okolnostima menjaju i preferencije kad je reč o vrsti kamatnih stopa. Dok banke sve više favoriziraju promenjive kamatne stope naspram fiksnih koje su proteklih godina u razdoblju niskih kamatnih stopa dominirale, klijenti bi tek sada više voljeli fiksnu kamatnu stopu i ne oduševljavaju ih promjene uslova zaduživanja.

U prvoj polovini ove godine kreditna aktivnost na području Adria regije na godišnjem nivou rasla je dosta solidno, s izuzetkom Slovenije gde je ta stopa relativno niska, a najviše u Severnoj Makedoniji gdje je zabelžena godišnja stopa rasta od 10 odsto.

Kreditna aktivnost je najviše porasla u Srbiji

Vrlo su dobre brojke u Srbiji, gdje je kreditna aktivnost godišnje porasla 7,1 odsto, te u Hrvatskoj gde je rast 6,4 odsto. Bosna i Hercegovina donekle zaostaje s rastom od 4,4 odsto u odnosu na prvu polovinu 2021. godine, a u Sloveniji je taj rast iznosio 2,3 odsto.

Zanimljivo je kako je u četiri zemlje u odnosu na kraj 2015. godine stopa rasta kredita dvocifrena. Tako je u Srbiji ta brojka 53,3 odsto, u Severnoj Makedoniji 43,1 odsto, u Sloveniji 36,9 odsto te u BiH 28,7 odsto, dok je jedino u Hrvatskoj jednocifrena, i to 7,9 odsto.

Izvor: Bloomberg Adrije/ Investitor.me

Foto: Pixabay

Чланак U narednom periodu banke će imati oprezniji pristup prilikom davanja kredita се појављује прво на Biznis i Finansije.

U Srbiji raste kreditna aktivnost. Građani najviše podižu gotovinske kredite (47 procenata), stambene i kredite za adaptaciju (42), a oko 10 odsto su potrošački, poljoprivredni i drugi krediti.

S druge strane, prošle godine prodato je na doboš 13.750 stanova, kuća, njiva, pokućstva.

Advokat Dejan Vuković, potpredsednik Saveza za imovinu i investicije Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj rekao je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, da su u visini iznosa i kvantiteta dugovi apsolutno bili najviši prema bankama.

Prema njegovim rečima, po broju dužnika najviše se duguje javnim komunalnim preduzećima, kablovskim i internet operaterima, to su dve politike različite naplate istih dugova.

Neznatno je veći procenat građana koji ne vraćaju kredite na vreme, sa 2,3 prošlog februara na 2,5 procenta ove godine.

Ističe da je mali statistički rast nešto što nije alarmantno, niti značajan pokazatelj zaduženosti.

„Trend koji imamo zadnjih nekoliko godina, od kada je NBS sprovela mere, je takav da smo gotovo dostigli nivo zaduženosti na nivou zemalja EU“, rekao je advokat.

Tako da ove stope apsolutno ne pokazuju problem u zaduženosti. Ne želim da animiram ljude da dalje idu, svako odlučuje prema svojim potrebama, napominje Vuković.

Kada banke kreću u aktivaciju i namirenje potraživanja

Podseća da banke vode računa o koracima koje preduzimaju, kod njih su rokovi zastarelosti duži, ne kreću odmah u prinudnu naplatu.

Navodi da najpre ide pokušaj mirne naplate gde banke nastoje da putem kol centara i SMS-ova podsete dužnike, ukoliko to traje obavljaju se razgovori, angažuju se specijalizovane agencije za pokušaj poravnanja i mirnog rešenja – praksa je da od 6. meseca banke odlučuju da kreću u prinudnu naplatu.

Kod komunalnih preduzeća i teloparetera ti rokovi su kraći, kaže Vuković i dodaje da imaju kraći rok zastarelosti koji je godinu dana i ranije kreću u postupke.

Kada su u pitanju hipoteke, kao najostljivija tema vezano za prinudne naplate – banke još duže čekaju da na miran način reše, da nađu načine da restrukturiraju dužnike jer i njima nije u interesu da vode te postupke, ukazao je Vuković.
Kako kaže, dešavaju se u periodu od 9. do 15. meseca, tada u najvećem broju kreću aktivacije hipoteka koje su bankarskim kreditima obezbeđene.

Obezbeđenje za kratkoročne gotovinske pozajmice

Odgovarajući na pitanje kakvo obezbeđenje banke traže za kratkoročne gotovinske pozajmice, Vuković pojašnjava da to zavisi od politike svake banke, ali u praksi to su najčešće lične menice fizičkih lica, samih dužnika, eventualno neka jemstva i administrativne zabrane na zaradama ili penzijama.

Prema njegovim rečima, to zavisi od visine iznosa, ročnosti kredita, ali u praksi jesno svedoci da otvaranjem tržišta, rastom ekonomije, raste i investiciona i potrošačka aktivnost – tako da su i modeli fleksibilniji vezano za brzinu i manjak sredstava obezbeđenja tih kredita.

Do kog iznosa plata može da se optereti

Problem sa administrativnim zabranama imaju i poslodavci koji se potpisivanjem takođe obavezuju.

Banke im šalju zabrane, a nemaju običaj da ih obaveste da je klijent kod njih refinansirao kredit ili koliko je zadužen. Ranije su banke zaduživale do 60 procenta plate i to samo za stambene kredite.

„Imate nekoliko skala vezano za mogućnost naplate na zaradama i limita naplate na zaradama, kod minimalne zarade maksimum je do četvrtine zarade, kod prosečnih zarada to je do trećine, a kod iznad prosečnih zarada može do polovine zarade korisnika kredita – tako da je ranije bila varijanta do 60. Ona više nije na snazi“, ističe Vuković.

Što se tiče administrativnih zabrana i pozicije poslodavaca, Vuković ukazuje da oni moraju da se pridržavaju instrukcija koje im daje zakon, moraju da navedu tačne podatke o svakom zaposlenom, o stanju njegove zaduženosti, ne samo iz Kreditnog biroa i kod poslodavca, nego i eventualnih sinndikalnih organizacija.

U suprotnom, navodi da bi oni odgovarali poveriocu za štetu koju bi pretrpeli zbog netačnih podataka.

Može li poslodavac da odbije da potpiše administrativnu zabranu

Vuković kaže da definitivno ne samo da može nego i mora i to je nešto što je vrlo jasno regulisano i oni nemaju ni obavezu ni bilo šta da na drugi način to ispostave, nego da daju tačno stanje, naravno ukoliko je zaposleni prezadužen ne dozvole uspostavljanje administartivne zabrane.

U 2021. na E-aukciji bilo je gotovo 2.800 stanova, kuća, njiva i 11.000 pokretnih stvari. U prvom krugu imovina se nudi po 70 odsto procenjene vrednosti, u drugom se cena prepolovi.

Advokat kaže da su E-aukcije nešto na šta su u Naledu ponosni i to nas, kako dodaje, svstava u rang 11 zemalja EU koje jedine imaju E-aukciju.

„To nije ništa drugo nego transparentan, efikasan, pojednostavljen postupak koji dovodi do toga da se na javnim aukcijama, elektronskim putem, postignu najbolje cene. Kada kažemo najbolje cene, svi misle da se tu ide protiv dužnika i da se ide na nekorektan način, a postizanje najbolje cene je u najvećem interesu dužnika jer često dug bude manji od visine imovine koja se prodaje, dužniku ostane više kada se nekretnina proda po dobroj ceni“, zaključio je Vuković.

Izvor: Danas-RTS

Foto: Pixabay

Чланак Da li Srbin živi na kredit, a umire na rate? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pozajmice privrede na kraju 2021. godine bile su oko 1.750 milijardi dinara i za devet odsto su bile veće nego prethodne godine, a preduzetnika 69,8 milijardi dinara, što je rast od 9,9 odsto.

Dug stanovništva bankama uvećan je 10,6 odsto, na oko 1.328 milijardi dinara.

Među kreditima stanovništva, gotovinski zajmovi su imali rast od 10,1 odsto, potrošački su bili veći 26,2 odsto, zajmovi za refinansiranje su smanjeni za 27,2 odsto, poljoprivredni krediti su uvećani za 3,4 odsto a stambeni 16,8 odsto

U kašnjenju otplate na kraju decembra bilo je 3,1 odsto ukupnih bankarskih pozajmica, neznatno manje nego na kraju 2020. godine.

Izvor:Beta

Foto: Pixabay

Чланак Građani i privreda sve više zaduženi prema bankama се појављује прво на Biznis i Finansije.