On je za Betu rekao da je to zaduženje jeftinije nego prilikom emitovanja obveznica u aprilu ove godine, ali da je teško dati precizniju ocenu, jer nisu objavljeni svi detalji te transakcije.

Srbija je juče ponudila investitorima na Londonskoj berzi nove desetogodišnje obveznice u iznosu od 1,2 mlrd USD po prinosu od 2,35%, kuponskoj stopi od 2,125% i finalnoj kamatnoj stopi u evrima, posle realizacije hedžing transakcije, od 1,066%.

Ministarstvo finansija je saopštilo da se Srbija, posle sedam godina pauze uspešno vratila na dolarsko tržište hartija od vrednosti radi prevremenog otkupa obveznica iz 2011. godine u američkim dolarima po stopi prinosa od 7,5%i kuponskoj stopi od 7,25%.

Zaduženje je jeftinije od zaduženja u aprilu

Sredstvima nove emisije otplaćuje se 900 mil USD obveznica emitovanih 2011. godine, od ukupno 1,6 mlrd USD koliko dospeva u septembru 2021. godine.

– To zaduženje je jeftinije od zaduženja u aprilu po stopi prinosa od 3,37%, ali nije rezultat velikog rada Vlade već okolnosti na međunarodnom tržištu kapitala, koji nije nikad bio jeftiniji – rekao je Radosavljević.

Dodao je da je usled krize privreda stala, a da se države zadužuju da finansiranju mere oporavka, te da su referentne stope na tržištu niske i negativne. To je, kako je rekao, ključni razlog zašto Srbija, iako nema investicioni rejting, može da se zaduži pod povoljnim uslovima.

Premije evroobveznica nekih drugih zemalja, poput Grčke, su sada, prema njegovim rečima oko 0,67%.

– Nije takodje jasno zbog čega Srbija ne otplaćuje ceo dug iz 2012. godine već samo deo, jer prema zvaničnim izveštajima stanje duga po ovoj obveznici je 1,6 mlrd USD – rekao je Radosavljević.

Istakao je da bi pravi uspeh bio da je Srbija uštedela novac u prethodnim godinama i razdužila se, a ne što je samo refinansirala deo duga, ali da je ipak bolje imati dug u evrima nego u dolarima i imati ga po nižoj stopi.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Uspeh bi bio da je Srbija uštedela novac u prethodnim godinama i razdužila se се појављује прво на Biznis i Finansije.

Međutim, ovoj izjavi je verovatno trebalo dodati „sada“, s obzirom da će prema proceni Fiskalnog saveta do kraja godine biti potrebno zadužiti se još 2,5 do tri milijarde evra za finansiranje ovogodišnjeg deficita budžeta i otplatu ranijih dugova koji dospevaju ove godine. Ukupno zaduživanje ove godine bi trebalo da iznosi oko sedam milijardi evra.

U svojoj analizi Fiskalni savet navodi da je država veći deo (oko 60 odsto) već pozajmila, to se pre svega odnosi na evroobveznice od dve milijarde evra, a verovatno je to i razlog zašto država ima para na računu da isplati i ovih oko 530 miliona evra u narednih par meseci.

Savet napominje i da bi zaduživanje moglo biti ublaženo i ukoliko bi se troškovi plaćali iz depozita države i to procenjuju na oko 400 do 500 miliona evra. Najveći izvor tih para je koncesiona naknada Aerodroma Nikola Tesla.

Osim toga, država i te kako planira da se zadužuje i to zvanično, s obzirom da se prema kalendaru aukcija obveznica u trećem tromesečju planira emisija oko 435 miliona evra, što u dinarima što u evrima.

Do kraja godine će biti potrebno zadužiti se za još najmanje milijardu evra

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ocenjuje da će do kraja godine biti potrebno zadužiti se za još najmanje milijardu evra, a sve zavisi od toga koliko će trajati mere pomoći privredi i da li će biti još nekih sektorskih mera, zatim kako će ići naplata poreza i mnogih drugih faktora.

„Država ima prostora da se prilagođava. Recimo da uspori infrastrukturne radove i tako smanji potrošnju, kao što je u rebalansu budžeta već smanjila te izdatke za 20 odsto. Zatim izgleda da još ima nekih para u depozitima države, ali to se mora čuvati za vanredne situacije kao rezerva i ne može se sve potrošiti. Takođe, pitanje je šta je od tih para budžetsko, a šta od ostalih državnih institucija, ustanova, opština… čiji se novac nalazi na računu trezora. Postoji opcija da republički budžet pozajmi pare od drugih nivoa države pa posle da ga vrati“, objašnjava Arsić.

On dodaje i da taj novac ne mora da se pozajmi samo emisijom obveznica već država može uzeti i kredit kod banaka, od EU, MMF-a…

Fiskalni savet upozorava na opasnost od ponovnog rasta javnog duga i samim tim troškova otplata kamata koji su neproduktivni troškovi.

Ukoliko bi usledio nešto brži oporavak privrede javni dug bi mogao da se zadrži na 60 odsto BDP-a, ali ukoliko bi došlo do ponovnog prekida ekonomske aktivnosti dug bi mogao skočiti i na 65 odsto BDP-a.

A u ovo globalno krizno vreme trošak zaduživanja je sve veći, što je pokazala i aprilska emisija evroobveznica sa prinosom od 3,375 odsto skoro trostruko više nego što je traženo šest meseci ranije.

Pored ovoga država je do kraja juna na domaćem tržištu emitovala 2,1 milijarde evra obveznica, a u julu je to uvećano za još 100 miliona evra.

Mnogi ostali bez posla

Dakle, s obzirom da se sve mere pomoći privredi finansiraju iz deficita budžeta, za njih ćemo morati da se zadužimo pre ili kasnije.

Srećom država nije potrošila pet milijardi evra u prvom paketu pomoći, kao što ministar finansija uvek iznova tvrdi, već oko 2,5 milijardi evra.

Osim toga, dobar deo toga, poput odlaganja plaćanja poreza i doprinosa je više pozajmica koja će biti naplaćena sledeće godine.

Takođe, pitanje je da li bi se sve to moglo nazvati pomoću, jer bi bez tih oslobođenja mnogi ostali bez posla, a država bez tih istih poreza i doprinosa, ali trajno.

Ipak, došlo se i do drugog paketa mera, iako se u poslednjih dve, tri nedelje od toga da para više nema i da je ćup prazan, preko prozivanja za komunizam onih koji pomoć traže, došlo do novog paketa vrednog oko 530 miliona evra.

Iako su neki privredni sektori, a najglasniji su bili hotelijeri, prevoznici i ugostitelji tražili sektorske mere, usmerene na najpogođenije, pa čak i uz najavu ministra finansija da će biti „snajperski precizne“, ipak smo opet završili sa parama za sve.

„Od toga da neće biti stimulansa, preko snajperski preciznih mera došli smo do ovoga, a zanimljivo je da je svaka od ovih opcija u tom trenutku proglašavana za najboljom mogućom. Moguće je da se čeka to istraživanje privrede i da je ovaj paket mera samo premošćavanje do tada, a da će biti i trećeg paketa“, ocenjuje Arsić dodajući da su ministar finansija Mali i predsednik PKS Čadež govorili o velikom istraživanju privrede i fokusiranim merama sve do dan, dva pre istupa predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa ovim širokim programom.

„Možda je problem što bi to istraživanje i analize potrajali još dva meseca, a sa merama se moralo izaći sada“, kaže Arsić.

Selektivni pristup merama bio pravedniji

Drugi razlog zašto ni prvi put, a ni sada, pomoć nije opredeljena samo onim kojima je zaista potrebna, mogao bi biti nedovoljno kvalitetan državni aparat koji bi trebalo da sprovede selekciju.

„Mnoge države su pomogle firmama koje se dokazale pad prihoda i efekat korone, među njima i Hrvatska, koja nije mnogo razvijenija od nas. To bi onda značilo da je problem u lošoj administraciji“, kaže Arsić.

Hasan Hanić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, slaže se da bi selektivni pristup merama bio pravedniji i efikasniji, ali to nije bilo moguće u tako kratkom roku.

„Morala su se tražiti primenjiva rešenja u kratkom roku iako je tačno da linearne mere nisu najbolje rešenje. Ali tu se postavlja pitanje ko će da izračuna koja preduzeća, iz kojih sektora i grana su pogođena. Pa onda koliko je ko pogođen. Pa onda kako utvrditi da je pad prihoda posledica korona virusa, a ne nečeg drugog, recimo loših odluka rukovodstva. Ovo je bilo realno rešenje“, napominje Hanić dodajući da nema adekvatne baze podataka sa socijalnim kartama koje prate primanja i socioekonomsku moć stanovništva.

Izvor: Danas

Чланак Neminovno novo zaduživanje Srbije i rast javnog duga се појављује прво на Biznis i Finansije.