Državna tužiteljka Leticija Džejms izjavila je ovim povodom da nijedna kompanija nije toliko velika da može nekažnjeno da prođe za štetu koju nanosi životnoj sredini i javnom zdravlju. A šteta koju PepsiCo nanosi ogleda se u otpadu. Naime, kada je kancelarija državnog tužioca sprovela analizu otpada na Buffalo reci otkriveno je da je plastična ambalaža ove kompanije najveći pojedinačni zagađivač. Od 1.916 komada plastičnog otpada čak 17 odsto je proizveo PepsiCo. Među ostalim odbačenim plastičnim predmetima nalazile su se i ambalaže lanca brze hrane McDonald’s i proizvođača slatkiša Hershey. Američki mediji prenose da je zbog velikog zagađenja ove reke, u vodi za piće u tom regionu pronađena mikroplastika.

No, mišljenja o ovoj tužbi su podeljena. Neki tvrde da odlaganje iskorišćenih proizvoda nije odgovornost proizvođača ali ima i onih koji podsećaju na to da velike kompanije koje prave mnogo otpada moraju voditi računa o životnoj sredini. Iz kompanije PepsiCo su objavili da su veoma ozbiljno pristupili smanjenju zagašđenja planete plastikom i da mnogo ulažu u recikliranje. Dodali su da je to međutuim kompleksan posao koji podrazumeva saradnju privrede, države, komunalnih službi ali i potrošača.

I druge kompanije na udaru

Tužilaštvo pak navodi da su kompanije, bar kada je u pitanju zaštita životne sredine, jače na rečima nego na delima. To nije slučaj samo kada je u pitanju Buffalo reka, već se dešava širom sveta.

Naime, prošle nedelje su i Coca-Cola, Danone i Nestle optuženi da njihova priča o proizvodnji manje štetnih plastičnih flaša ne odgovara potpuno istini. Odnosno da radije u medijima ističu sopstvena ulaganja u “ozelenjavanje” svog poslovanja nego podatke o tome koliko zapravo doprinose zagađenju planete.

Možda baš zato raste broj lokalnih vlasti koje optužuju velike kompanije za tzv. greenwashing, odnosno za promociju sebe kao društveno odgovornih preduzeća, iako su zapravo zagađivači. To, kako navode predstavnici vlasti, potrošače dovodi u zabludu da kupuju ekološke proizvode, čak i kada to nije slučaj.

Izvor: BBC

Foto: Brian Yurasits, Unsplash

Чланак SAD: PepsiCo tužen zato što njegova ambalaža završava u reci се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kada krene zlatna groznica, prvi se obogate oni koji prodaju lopate, a kada zavlada panika pred globalnim zagrijavanjem onda prve milijarde zarade prodavci karbon kredita.

Kako se globalno zagrijavanje polako pretvara iz apstraktnih teorijskih modela u svakodnevnicu, svi, od maloljetnih aktivista, do medija, kompanija, banaka, političara, ubrzano se trude da prikažu sebe kao „klimatske prvoborce“, koji ako već aktivno ne doprinose smanjenju emisija ugljen-dioksida onda su barem „neutralni“, jer ne pogoršavaju postojeće stanje.

Sljedbenici najnovijeg modnog trenda, „karbon neutralnosti“, u vidu globalnih multinacionalnih kompanija kao što su Chevron, Delta, Disney, General Motors, JP Morgan, Microsoft, Shell, Blackrock, koji su u praksi značajni proizvođači ugljen-dioksida, kroz kupovinu karbon kredita našli su način da na brzinu u javnosti poprave svoju sliku postajući „karbon neutralni“.

Odokativno mjerenje emisija

Čitav mehanizam trgovine karbon kreditima je prilično mutan. U principu na terenu se pojavljuje kompanija ili nevladina organizacija, koja najavi da će kroz projekat pošumljavanja ili odustajanjem od sječe postojeće šume, smanjiti postojeću emisiju ugljen-dioksida ili spriječiti njeno dalje povećanje. Za koliko tačno tona će biti smanjena emisija ugljen-dioksida godišnje, izračunava sama organizacija, što znači da teoretski mogu lupiti cifru koju god hoće.

Tu na scenu stupa verifikator, poput američke organizacije Verra, čiji stručnjaci provjeravaju tu kalkulaciju i na kraju daju svoju potvrdu da je računica o količini ugljen-dioksida u konkretnom slučaju tačna i time karbon kredit postaje validan. Nakon ove sertifikacije ponosni vlasnik karbon kredita može da ih nesmetano prodaje zainteresovanim kupcima. Novac dobijen prodajom karbon kredita onda se koristi za praktičnu realizaciju najavljenog projekta. Tako je barem u teoriji.

S druge strane, kupac koji, recimo, proizvodi 1.000 tona ugljen-dioksida godišnje, kupovinom karbon kredita u količini od 400 tona, može onda na kraju godine da kaže da je efektivno njegov doprinos globalnoj emisiji ugljen-dioksida „samo“ 600 tona. A ako ima para da kupi karbon kredite koji pokrivaju 1.000 tona, onda može da tvrdi da je njegova godišnja emisija ugljen-dioksida jednaka nuli, odnosno da je „karbon neutralan“, barem na papiru.

Naravno, kupljeni karbon krediti onda se mogu dalje preprodavati jer je to finansijski proizvod kao i svaki drugi. Finansijski kapitalizam je čudo, ne postoji ništa što se ne može pretvoriti u predmet trgovine koji se potom beskonačno može preprodavati, pozajmljivati, zalagati, ukratko zarađivati pare u globalnom finansijskom kasinu.

Karbon krediti ponudili su svježi materijal, na kome se bez puno rada može odlično zaraditi. U pitanju su ozbiljne pare, jer trenutno se vrijednost tržišta karbon kredita procjenjuje na oko dvije milijarde dolara, ali se očekuje da će se u narednim godinama ova suma višestruko povećati.

Čekovi bez pokrića

Ono što je već na prvi pogled jasno je da se čitav proces kreiranja karbon kredita odvija bez jasnih pravila, zakona, propisa i kazni za njihovo nepoštovanje. Ključnu ulogu igraju izdavaoci sertifikata, koji naravno svoju uslugu naplaćuju i sve se bazira na „samoregulaciji“, tako dragoj zagovornicima nesputanog tržišta.

Čitava ova kula od karata počela je da se trese početkom godine, kada su stručnjaci malo detaljnije proanalizirali karbon kredite koje je verifikovala i time pustila na tržište američka organizacija Verra. I dok se Verra hvalila kako su projekti koje su oni ovjerili ukupno smanjili emisiju ugljen-dioksida za 94,9 miliona tona, nezavisne analize su pokazale da je stvarno smanjenje bilo simboličnih 5,5 miliona tona. Jednostavnije rečeno, 95 posto karbon kredita koje je verifikovala Verra a koji su potom prodati kupcima, u stvari su čekovi bez pokrića.

U praksi, spretni maheri pojavili bi se sa projektima u afričkim i amazonskim džunglama, tvrdeći da zahvaljujući njima neće biti posječeno par stotina kvadratnih kilometara šume i da će to efektivno neutralisati nekoliko hiljada tona ugljen-dioksida, što bi se potom registrovalo kao njihovi karbon krediti koji su prodati velikim kompanijama. Ali pokazalo se da je „procjena“ o količini ugljen-dioksida koja će biti na ovaj način neutralisana bila čista fantazija, višestruko veća od stvarnih efekata. U stvari, česti su bili slučajevi da niko nije ni imao namjeru da sječe „spašenu“ šumu, ali malo laganja donosi puno para.

Nama neupućenima ovo više liči na klasičnu ucjenu, „daj pare ili ćemo posjeći šumu“, nego na nesebično spasavanje planete, ali šta mi znamo. Da smo tako pametni, onda bi mi do sada već postali milijarderi, prodajući maglu u vidu karbon kredita.

Očekivano, Verra je inicijalno optužila medije i eksperte koji su radili analizu, da su „pobrkali lončiće“, te da je to suviše komplikovana materija za neuke, izvan uskog kruga posvećenih magova kojima se u snu ukazala metodologija za izračun karbon kredita. Nakon što su i kupci postali nervozni i počeli dizati ruke od ovog modela spasavanja planete, u junu je konačno i direktor organizacije Verra, David Antonioli, iznenada podnio ostavku. U normalnom svijetu, kada vam neko proda praznu kutiju za 200 eura tvrdeći da su unutra Gučijeve cipele, to se zove prevara i krivični zakon bavi se detaljima ovakvih „poslovnih“ transakcija, policija hapsi a sud kažnjava.

Prevare bez kazne

Ali u čarobnom svijetu samoregulative, gdje se trguje fantazijama ali plaća pravim milijardama dolara, ovo se u najboljem slučaju naziva „greškom“, te obavezno slijede „preispitivanja“ i obećanje o „većoj transparentnosti“ i to je to. Niko ne ide u zatvor.
Za prelazak ulice mimo zebre kazne su ozbiljnije nego za „greškom“ naplaćenih, i naravno nevraćenih, milijardu dolara.

Zanimljivo je da ni prevareni, velike globalne kompanije i banke ne dižu dreku, iako su ostali kratki za stotine miliona dolara. Očigledno, nikoga, osim idealista među ekološkim aktivistima, stvarno ne zanima da li „karbon krediti“ imaju pokriće ili ne.

Ono što su velike kompanije ustvari kupovale nije smanjenje emisija ugljen-dioksida, već imidž društveno odgovorne kompanije, duboko zabrinute za budućnost svijeta i mladih generacija. I to su i dobili u zamjenu za svoje milione. Umjesto kupovine karbon kredita od posrednika na tržištu, globalni igrači sada direktno kupuju „projekte“ koji se bave „proizvodnjom karbon kredita“ kroz pošumljavanje ili zaštitu postojećih šuma. Njihova logika je što da neko drugi zarađuje na preprodaji karbon kredita kada to mogu i sami napraviti, bez posrednika.

I dok prevaranti, „kreatori“ karbon kredita varaju naivne, u liku bankara i direktora globalnih multinacionalki, na gubitku su samo njihovi dioničari. Stvari postaju ozbiljne pošto se među kupcima počinju pojavljivati i države, a to onda znači da žrtve prevare nisu bezlični dioničari banaka i kompanija, već porezni obveznici. Ono što je manje razumljivo je to što bogati igrači, poput EU i SAD, insistiraju na globalnom tržištu karbon kredita kao ultimativnom rješenju za sve nedaće modernog svijeta, od globalnog zagrijavanja i njegovih posljedica, pa do ekonomske nejednakosti, osiromašenja radničke klase i izgubljene industrijske baze.

Deregulacija i finansijalizacija su i dovele Zapad u situaciju u kojoj je danas, pa očekivati da će isti recept funkcionisati u trgovini karbon kreditima dokaz je nedostatka kontakta sa realnošću.

Inače čitav koncept trgovine karbon kreditima, da bi se kompenzirala vlastita emisija ugljen-dioksida, isto je kao kada bi masovni ubica plaćao ženama da rađaju djecu, kao naknadu za ljude koji je prethodno ubio.

Dražen Simić

Biznis i finansije 211/212, jul/avgust 2023. 

Foto: Alexander Grey, Unsplash

Чланак Prevara sa karbon kreditima: Spašavanje planete mafijaškim receptima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Od neimenovanih peščanih sprudova u močvarnim predelima Gornjeg Podunavlja do Kusjačke plaže nadomak graničnog prelaza „Đerdap 2“ sa Rumunijom, duž obale Dunava nižu se plaže: Plava ruža u Apatinu, Gradska plaža u Bačkoj Palanci, Štrand u Novom Sadu, Lido na Velikom ratnom ostrvu u Beogradu, Bela stena na adi kraj Pančeva, podseća portal Klima 101.

Kako se dodaje, tu spada i rastući broj divljih kupališta koja niču širom raznolike, razuđene obale Dunava, kao što je ona na Ostrvu na Dunavu u blizini Sremskih Karlovaca, koje je u poslednje vreme zbog peščane plaže poznato i po nadimku „Ko Čang“ (po čuvenom ostrvskom letovalištu na Tajlandu).

Samo prošle godine, na plaži Plava ruža u Apatinu – gradu od kojeg se i uzvodno i nizvodno širi posebni rezervat prirode „Gornje Podunavlje“, kupanje je bilo zabranjeno zbog povećanog broja fekalnih enterokoka. Sličnu sudbinu bila je doživela i plaža Bela stena u blizini Pančeva.

Beogradski Lido je posebna tema

Gradski zavod za javno zdravlje u Beogradu je do pre nekoliko godina bio izričito i konzistentno protiv kupanja u Dunavu na ovoj lokaciji, zbog manjka bezbednosti ali i zbog zagađenja, da bi se vremenom ta preporuka svela samo na decu i osetljivu populaciju, sve dok na kraju nije potpuno nestala.

Danas, zvanične preporuke Zavoda nam kažu: „Okrepimo um i telo… na javnim kupalištima u Beogradu”, ali uz stalnu napomenu da na beogradskim rečnim kupalištima ne treba roniti niti gutati vodu, i uz obavezno tuširanje nakon kupanja. U medijima se gotovo svake godine mogu čitati lična svedočenja o fekalijama u vodi, uključujući i oko pontonskog mosta ka Lidu.

Ovakve vesti, nažalost, počinju i završavaju svoj život u lokalnim medijima i na retko čitanim stranicama gradskih i regionalnih Zavoda za javno zdravlje.

U međuvremenu, ređaju nam se naslovi o „srpskim morima“, „plažama iz snova“ i „netaknutoj prirodi“, a šira slika nam ostaje sasvim van vidika

Zagađenje ne utiče samo na kvalitet vode za piće i kupanje, ono ugrožava ekosisteme, doprinosi širenju patogena, pa i pojačava emisije gasova staklene bašte.

Jedan zajednički sadržalac svih vidova i posledica zagađenja jeste da su one gotovo pa nevidljive. Oni žive i postoje i svakodnevno utiču na Dunav, ali se o njima možemo informisati samo sporadično, u dokumentima koji nisu namenjeni široj publici, kao što su zvanični izveštaji ili naučni članci.

Zdravstvene posledice zagađenja reka istovremeno su poznate ali i teško uhvatljive, u Srbiji ne postoji njihovo sistematsko praćenje, niti studije koje bi pratile zdravstvene posledice kao što su trovanje ili povećane incidentnosti određenih tipova raka u krajevima u kojima ljudi žive blizu zagađenih voda.

Ali neke druge posledice zagađenja su daleko lakše za praćenje.

U posebnoj publikaciji „Status površinskih voda 2017-2019”, SEPA (Agencija za zaštitu životne sredine) je merila tzv. ekološki status, odnosno potencijal vodotokova u Srbiji na istih deset lokacija na kojima se meri kvalitet vode, a gde su se za ocenu stanja naših reka koristili i parametri koji se tiču stanja rečnih ekosistema (ribe, beskičmenjaci, mikroorganizmi…).

U ovoj publikaciji, vode Dunava su po ekološkom statusu ocenjene u najboljem slučaju kao „umerene“, a ocena na stanicama Bezdan, Zemun, Tekija i Brza Palanka „slabe“, a na stanici u Radujevcu, što je poslednje naseljeno mesto na Dunavu u Srbiji, ekološki status vode je „loš“, dobio je najgoru moguću ocenu.

Najgore ocenjena kategorija je – ekološki status ribe, pa zatim vodenih makrobeskičmenjaka.

U otpadnim vodama nalaze se naši virusi i bakterije, ali i farmaceutici, antibiotici i pesticidi, koji se ne mere u tradicionalnim monitoring stanicama, a koji mogu imati raznolike posledice po ljudsko zdravlje i rečne ekosisteme. Neka novija istraživanja pokazuju da zagađenje pospešuje i (inače pozamašnu) sposobnost reka da emituju gasove staklene bašte.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Da li je i koliko Dunav dobar za kupanje? се појављује прво на Biznis i Finansije.

U Evropskoj uniji vodni saobraćaj je u 2021. generisao tri do četiri procenta ukupnih emisija ugljen-dioksida. Očekuje se da će zagađenje koje proizvode brodovi rasti sa rastom globalne trgovine. Plovila međutim ne ispuštaju u vazduh samo CO2, već i metan, azotni oksid i druge štetne gasove. Zato EU želi da ograniči upotrebu energije čija proizvodnja zagađuje životnu sredinu.

Otud i sporazum koji propisuje nova pravila o smanjenju emisija štetnih gasova. Pomenuta pravila će se odnositi na brodove tonaže od 5.000 i na svu energiju koja se koristi na njima kako tokom plovidbe, tako i dok su u evropskim lukama.

Prema njima, brodovi koji prevoze putnike i kontejnere sa robom biće obavezani da u pristaništima koriste kopneno napajanje energijom. Ta energija trebalo bi da se dobija iz što je moguće čistijih izvora. Za ovo pravilo pak postoje izuzeci, poput onih za brodove koji ostaju u luci manje od dva sata ili koriste sopstvenu energiju koju proizvode pomoću održivih izvora.

Sporazum je ocenjen kao najambiciozniji na svetu u dekarbonizaciji vodnog saobraćaja i kao prekretnica u rečnom i pomorskom transportu. No, tek treba da ga odobre Odbor stalnih predstavnika u EP i Evropski komitet za transport i turizam, a potom i ceo Evropski parlament i Evropski savet. Očekuje se da ovo neće biti problem jer su oni zapravo i postigli dogovor.

Izvor: Evropska komisija

Foto: Venti Views, Unsplash

Чланак EU na korak od usvajanja zelene reforme pomorskog i rečnog saobraćaja се појављује прво на Biznis i Finansije.

U životinjskom svetu za najveće zagađivače važe krave ali ni doprinos ovaca ne treba zanemariti. U gasovima obe vrste životinja nalazi se metan, gas koji zadržava toplotu u atmosferi i na taj način doprinosi globalnom zagrevanju.

Međutim, ukrštanjem različitih vrsta ovaca mogu se dobiti nove vrste koje emituju manje ovakvih gasova. To je pokazao jedan ogled na Novom Zelandu, u kojem su ukrštane vrste koje proizvode manje metana i vrste koje efikasnije pretvaraju hranu u energiju, dakle kojima je potrebno manje hrane.

Posle toga su i farmeri u Velikoj Britaniji počeli da se okreću nekoj vrsti genetskog inženjering<. Naime, u Hardfordširu su oni ukrštali rase i tako dokazali da pored naučnika, i građani sami mogu dati svoj doprinos sprečavanju klimatskih promena. Prema njihovoj računici, zahvaljujući ovako nastalim ovcama, oni će uspeti da smanje emisije metana za 15 odsto.

Foto: Skitterphoto, Pixabay

Чланак Velika Britanija: Farmeri sami ukrštaju vrste ovaca kako bi smanjili emisiju metana се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako piše Klima 101, glavno pitanje nisu same mere, jer su uzroci zagađenja već koliko-toliko poznati, već njihova cena. Prema procenama iznetim u Programu, cena ispunjenja najoštrijeg, a neophodnog scenarija je oko 2,6 milijardi evra do 2030. godine.

Nju će, kako se naglašava, najpre platiti privatni sektor i stanovništvo, jer bi visina javnih investicija, pre svega kroz subvencije, bila oko 417 miliona evra.

Šta bi država subvencionisala?

U pitanju je, naravno, trenutno samo predlog mera i njihovih cena, koji tek treba da bude usvojen.

Ukoliko se to dogodi, pored niza regulatornih i edukacionih mera, evo nekoliko najvažnijih instrumenata koje će država ponuditi kako bi stanovnicima omogućila tranziciju:

Subvencije do 2.100 evra korisnicima dizel automobila za nabavku polovnih vozila koja ispunjavaju kriterijume Euro 6;

Subvencije za zamenu individualnih ložišta od 50 odsto na teritoriji čitave zemlje, sa višim stopama za lokalitete koji su posebno ugroženi zagađenim vazduhom.

Procene iznosa subvencija kreću se od 240 evra (donja granica za savremene uređaje na drvo) do 3.000 evra kao maksimalni iznos za ugradnju toplotne pumpe.

Čak i ukoliko budu sprovedene po slovu Programa, ove mere ne treba očekivati sutra.

Cena tranzicije

Kako navodi Ministarstvo, u budžetu trenutno nema odgovarajućih sredstava za sprovođenje planiranih javnih investicija. U trenutno pristupačna sredstva spadaju samo ona iz Zelenog fonda i iz Budžetskog fonda za energetsku efikasnost, koja ukupno iznose oko 41 milion evra. Ali kako se ocenjuje, ciljevi su ostvarivi, ako za to postoji odgovarajuća politička volja.

Prvi i osnovni problem je u subvencijama za energetsku tranziciju u individualnom grejanju. Naime, kako pokazuju aktuelna istraživanja, subvencija od 50 odsto za nabavku novog uređaja za grejanje jednostavno nije dovoljna za veliki deo stanovništva u Srbiji. Drugim rečima, izrazito je upitno da li bi takva subvencija uopšte imala šansu da dovede do neophodne stope tranzicije od 55 odsto do 2030. godine.

Štaviše, visina subvencije je u programu isključivo u vezi sa nivoom zagađenja, pa se veće subvencije, od 80 do 100 odsto, predviđaju samo za katastrofalno zagađene gradove Beograd, Niš, Kragujevac, Užice i Valjevo.

Ovo znači da bi velikom procentu materijalno ugrožene populacije, koja ne živi u ovim urbanim sredinama, cena tranzicije mogla biti viša nego domaćinstvima u npr. Beogradu.

Jedan od predloga finansiranja tranzicije je i naknada (taksa) za putnička vozila u odnosu na njihovu kategoriju, od 15 evra godišnje za vozila Euro 5 do 60 evra godišnje za starije Euro 3. Kako se ocenjuje, takve mere svejedno dovode do toga da cenu tranzicije disproporcionalno plaćaju oni koji zapravo nemaju dovoljno sredstava da ispune postavljene ciljeve.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Andres Siimon, Unsplash

Чланак Za zadraviji vazduh treba nam 2,6 milijardi evra do 2030. godine се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nakon vesti da se ugalj vraća na velika vrata u Evropu, čak i u ekološki osvešćenu Nemačku, na internetu se pojavio komentar da se „na prvu naznaku energetske krize zelena EU resetovala na Evropsku zajednicu za ugalj i čelik“. Tako je EU krenula u proces pridruživanja Srbiji, u kojoj tokom svake grejne sezone izreka o disanju punim plućima potpuno gubi smisao. Samo u protekloj grejnoj sezoni, koja je trajala od 15. oktobra do 15. aprila, zvanična merenja koja je sprovela Agencija za zaštitu životne sredine pokazala su da je nivo zagađenja vazduha bio nekoliko puta veći od dozvoljenog.

Uzmimo za primer PM 10 čestice koje u sebi sadrže jedinjenja opasnih metala i druge štetne, pa i kancerogene materije. Još uvek nije objavljen zvaničan dokument o zagađenju za prošlu godinu, ali Dejan Lekić, nekadašnji načelnik u Agenciji za zaštitu životne sredine a sada član Nacionalne ekološke asocijacije (NEA), prikupio je sam javno dostupne podatke i objavio ih na konferenciji „Sve boje vazduha u Srbiji“. Iz njih se može zaključiti da je više od tri miliona stanovnika Srbije u 2021. udisalo prekomerno zagađen vazduh.

„Maksimalna dozvoljena količina PM 10 čestica u vazduhu je 50 mikrograma po metru kubnom. Dozvoljeno je se ona prekorači samo 35 dana godišnje, sve ostalo se smatra izuzetno štetnim po ljudsko zdravlje. A mi u većini gradova u kojima merimo zagađenje vazduha beležimo drastično prekoračenje tog broja dana“, rekao je Lekić i naveo da je prošle godine tokom 182 dana grejne sezone to bio slučaj svuda. Primera radi, Valjevo je bilo zagađeno 150 dana, Novi Pazar 149, Užice 114, Kosjerić 107 dana. Međutim, prave razmere zagađenja još uvek ne znamo, budući da ovaj monitoring pokriva samo 12 od 29 većih gradova, odnosno onih koji imaju preko 50.000 stanovnika.

Slična je situacija i kada se radi o PM 2,5 česticama koje su još manje od PM 10 čestica, što znači da lakše ulaze u naše telo i kreću se po organizmu. Maksimalna granica PM 2,5 čestica u vazduhu je 25 mikrograma po kubnom metru a od 1. januara 2024. ona će, zbog usaglašavanja sa evropskom regulativom, biti smanjena na 20 mikrograma. Postoje čak i preporuke da se ona dodatno snizi – Svetska zdravstvena organizacija predlaže da granica bude pet mikrograma po kubnom metru.

To bi bio nadrealan scenario za Srbiju, budući da su svi njeni gradovi tokom prošle grejne sezone daleko premašivali ove brojke. Naime, u Novom Pazaru je mereno 75,3 mikrograma po kubnom metru, u beogradskom naselju Ovča 58,4, u Valjevu 55,9…

Prema Lekićevim rečima, nova merenja, koja su sprovođena od 1. januara 2022. do sredine septembra, pokazuju da smo na dobrom putu da ove godine oborimo čak i neslavni prošlogodišnji rekord.

Ali PM čestice su samo jedan deo ove slagalice, jer osim njih mi često udišemo i prekomerne količine ugljen-monoksida, sumpor-dioksida, azot-dioksida i drugih štetnih gasova. U gradovima poput Smedereva i Bora, stanovnici dodatno udišu vazduh „obogaćen“ teškim metalima kao što su nikl, olovo ili kobalt, koji su izuzetno opasni po zdravlje.

Ko su najveći zagađivači?

Iako mediji redovno izveštavaju da je energetski sektor najveći zagađivač u Srbiji, ekolozi tvrde da mi zapravo nismo ni svesni u kojoj meri on doprinosi zagađenju. Na pitanje zašto je tako, tako Dejan Lekić odgovara – zato što raspolažemo samo kalkulisanim vrednostima pošto je nemoguće „izmeriti“ stvarni doprinos pojedinih sektora.

No, kada se radi o emisijama zagađujućih materija, neke od njih zvanična statistika ipak meri. Prema poslednjem izveštaju o kvalitetu vazduha iz 2020. godine, energetski sektor, dakle proizvodnja struje i toplotne energije u toplanama snage manje od 50 MW, je odgovoran za najveći deo zagađenja štetnim supstancama. U emisiji ukupne količine oksida sumpora on ima udeo od 94 odsto, u emisiji oksida azota 59 odsto, PM 10 čestica 55 procenta, PM 2,5 čestica 69 odsto, itd. Toplane snage manje od 50 MW su, kako navode stručnjaci, jedan od najvećih proizvođača PM čestica, posebno u zemljama poput Srbije gde ne postoji adekvatna kontrola i kaznena politika za njih.

U celoj zemlji ima 60 sistema za daljinsko grejanje, od toga je 36 na gas, 27 na mazut, 13 na ugalj i 10 na biomasu, uz napomenu da se negde i kombinuju ovi energenti. Za ekologe su najproblematičnije one na mazut i ugalj, posebno toplane koje koriste izuzetno nekvalitetan lignit.

Pored jeftinog i štetnog goriva, Lekić kaže da domaće toplane imaju još „slabih tačaka“, podsećajući na relativno nova saznanja da se u domaćim toplanama isključuju filteri kada se energentima lošeg kvaliteta dodaje mazut radi održavanja proizvodnje.

I tu nije kraj spisku velikih zagađivača. Osim toplana, kvalitet vazduha u značajnoj meri narušavaju i individualna ložišta, budući da veliki broj naših sugrađana nema dovoljno sredstava da obezbedi odgovarajući ogrev pa loži „sve što stigne“, odnosno otpad, plastičnu ambalažu, gume i, što je najgore, čak i korišćeno motorno ulje. Dodatni problem je što sva kućna ložišta imaju niske dimnjake, koji zagađujuće materije izbacuju na malu visinu, gde one i ostaju ukoliko nema vetra.

Razmere ovog problema najbolje prikazuje podatak da se skoro polovina domaćinstava samo u prestonici greje na ovaj način, odnosno da u Beogradu ima oko 300.000 individualnih ložišta.

Aktuelna energetska kriza može samo da pogorša ovu situaciju, kaže Dejan Lekić: „Zbog poskupljenja drva i uglja, ljudi će biti prinuđeni da se greju kako znaju i umeju te će posegnuti za bilo kakvim energentima“. Nažalost, takva rešenja su najčešće i najštetnija po životnu sredinu i zdravlje ljudi.

Kako zagađeni vazduh utiče na zdravlje?

Prema istraživanju Globalnog saveza za zdravlje i zagađenje, Srbija je pre dve godine bila prva u Evropi i deveta u svetu po smrtnosti usled različitih vidova zagađenja, pre svega zbog zagađenosti vazduha. Iz Svetske zdravstvene organizacije kažu da je aerozagađenje uzrok 3.600 smrti godišnje u našoj zemlji.

Kako tačno zagađen vazduh doprinosi rastu broja preminulih objasnila je na konferenciji „Sve boje vazduha u Srbiji“ profesorka interne medicine Dragana Jovanović: „Primera radi, PM čestice dugoročno ostaju u plućima i mogu uzrokovati moždani udar, rak pluća i druge vrste kancera poput onih reproduktivnih organa. Ove čestice oslabljuju i ostale organe, poput srca, te povećavaju rizik od srčanih udara”.

Posebno zabrinjavaju podaci koji pokazuju da zagađeni vazduh uzrokuje hronične bolesti kod sve većeg broja dece. Zagađenje utiče i na one koji tek planiraju porodicu, budući da su istraživanja pokazala da dugotrajno izlaganje ovako zagađenom vazduhu kakav mi dišemo može da smanji plodnost žena za više od 10 odsto. Pored toga što žene imaju teškoća da zatrudne, zagađenje može negativno uticati i na tok trudnoće i usporiti razvoj ploda, pa i izazvati spontani pobačaj. I ne samo to – prema nekim procenama devetoro od stotinu mrtvorođene dece žrtve su zagađenja vazduha.

Zato možda i ne čudi što, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), Srbija ima jednu od najvećih stopa mrtvorođenih beba na Starom kontinentu – četiri na 1.000 stanovnika, dok u Zapadnoj Evropi taj broj iznosi 2,2 dece na 1.000 stanovnika. Istini za volju, lekari tvrde da je uzrok ovoj sumornoj statistici i to što sve veći broj žena ostaje u drugom stanju u kasnijem dobu.

Ipak, svi ovi podaci, kako god ih mi tumačili, ukazuju da imamo zaista ozbiljan problem, koji bi ove zime, usled energetskog siromaštva, mogao da postane još ozbiljniji.

Marija Dukić

Biznis & finansije 202, oktobar 2022. 

Чланак Uticaj energetskog sektora na zagađenje vazduha: Kako je Beograd postao Sivograd се појављује прво на Biznis i Finansije.

Periskop

8. ZAŠTO JE BENZIN I DALJE NAJJEFTINIJI U SAD: Privilegija ili zamka?
Cena benzina u Sjedinjenim Državama je rekordno visoka, ali je još uvek dvostruko manja u odnosu na svetski prosek. Razlog je „zaprepašćujuće nizak“ porez na gorivo, kojim se kupuje socijalni mir u zemlji čiji stanovnici i nemaju mnogo izbora jer se malo ulagalo u druge vidove putničkog saobraćaja. Privilegija jeftinog benzina bi dugoročno mogla skupo da košta SAD, koje su dospele u začarani krug: Amerikancima je potreban nizak porez na gorivo jer imaju jako malo mogućnosti za druge vidove transporta, a SAD ima slabo razvijen sistem alternativnog prevoza zato što je porez na benzin nizak.

10. NESPUTANA BRITANIJA: Sudar ideologije sa stvarnošću
Nova britanska premijerka Liz Truss i njen ministar finansija, Kwasi Kwarteng, odmah nakon preuzimanja funkcija krenuli su sa primenom svojih ideja o transformaciji Velike Britanije i „povratku izvornim načelima tačerizma“. Rezultat je bio da su u roku od nekoliko dana britanska ekonomija i finansije dovedeni na rub kolapsa.

12. RAT NA TRŽIŠTU IGRAČAKA: Više od dečije igre
Na prvi pogled može delovati začuđujuće da u trenutku kada ceo svet strahuje od sve veće katastrofe koja preti zbog rata u Ukrajini, Indija vodi ozbiljan rat protiv kineskih igračaka na svom tržištu. Percepciju menja računica da ukoliko Indija uspe da za dve godine udvostruči vrednost domaćeg tržišta igračaka na planiranih tri milijarde evra, to bi obezbedilo tri miliona novih radnih mesta. Poređenja radi, cela IT industrija u ovoj zemlji zapošljava 4,6 miliona ljudi.

Biznis

16. SEE TOP 100 2021: Oporavak najboljih kompanija u regionu
Budući da su vlasti u državama Jugoistočne Evrope (SEE) ukinule ograničenja nametnuta tokom pandemije i da je domaća tražnja počela da se oporavlja, kompanije u ovom regionu završile su 2021. godinu sa boljim finansijskim rezultatima od očekivanih. Sto najboljih kompanija u SEE zabeležilo je solidan rast prodaje i oštar rast profita, koji su premašili pretkrizne nivoe. Ekonomski oporavak najviše je koristio kompanijama koje se bave naftom i gasom, ali i onima koje posluju u sektoru proizvodnje i distribucije električne energije i metalskoj industriji, s obzirom na činjenicu da je tražnja za sirovinama i energijom takođe porasla. Ipak, dugotrajni poremećaji u lancima snabdevanja nastavili su da sputavaju oporavak proizvodnje u mnogim drugim sektorima privrede. Konkretno, nestašica čipova stvorila je veliki pritisak na proizvođače automobila i automobilskih delova, koji su ranije bili među najuspešnijim kompanijama u ovom regionu.

22. ANORA, PAMETNA RUKAVICA ZA SLEPE: Iz Srbije s ljubavlju
Nikola Krstić, mladi preduzetnik iz Beograda, napravio je pametnu rukavicu koja slepim osobama pomaže da se bolje orijentišu u prostoru, ali i da razlikuju novčanice i boje. Uskoro će započeti njenu masovnu proizvodnju, a Krstić insistira na tome da rukavica za korisnike bude besplatna. Trenutno pregovora sa državom da do kraja godine preko RFZO-a plasira ovo pomagalo na srpsko tržište, a potom će se ono, ako sve bude išlo po planu, naći i na inostranim tržištima.

24. „ALFA KLIMA“ IZ KNJAŽEVCA, ENERGETSKI INOVATOR: Novom toplotnom pumpom štite i prirodu i budžet kupaca
Preduzeće „Alfa Klima“ iz Knjaževca je među prvima u Evropi projektovalo novu generaciju toplotnih pumpi u kojima su freon zamenili propanom. Ova kompanija je tokom 27 godina rada razvila brojne modele toplotnih pumpi. „Ne verujem da bi ikakav drugi sistem mogao da uštedi i polovinu energije koju štede toplotne pumpe. Mi koristimo energiju prirode da bi zagrejali ili ohladili prostor, a energija prirode je neograničena“, ističe vlasnik knjaževačkog preduzeća Saša Jović.

26. MILOŠ MIJIĆ, VLASNIK PREDUZEĆA „DOMAĆE KIFLICE“: Šta radi programer u pekarskoj industriji?
Mada bi se iz naslova moglo zaključiti da je ovo tekst o digitalizaciji jedne od najtradicionalnijih industrija, u pitanju je priča o programeru koji je pravljenje softvera zamenio proizvodnjom peciva. Sada zapošljava 80 ljudi, otvara petu radnju, sam proizvodi ambalažu za svoje kifice ali i za druge proizvođače hrane. Ipak, najvećim uspehom smatra to što je na vreme poverio deo poslovanja mlađima. „Treba dozvoliti novim generacijama da budu ono što ste nekada bili vi“, ističe u razgovoru za B&F Miloš Mijić, vlasnik preduzeća „Domaće kifice“.

Finansije

30. KREDITI ZA ENERGETSKU EFIKASNOST: Ulaganja radi uštede
Krediti za poboljšanje energetske efikasnosti u domaćinstvima i privredi su sve popularniji u Srbiji, jer iza njih stoji jasna računica o isplativosti ovakvih ulaganja, kažu bankari. Građani najviše uzimaju „zelene“ kredite da bi zamenom stolarije, pumpi i izolacije smanjili račune za grejanje i struju, ili kupili stanove sa energetskim pasošem, dok privreda uglavnom ulaže u savremeniju proizvodnu opremu i solarne panele. Zavisno od namene, i visina ovih kredita se kreće od nekoliko desetina pa do više stotina hiljada evra.

32. PROMENA BROKERSKOG DRUŠTVA POVLAČI PLAĆANJE DODATNIH NAKNADA: Dinar da uđeš, još dinar da izađeš
Letimično čitanje ugovora koje potpisujemo može skupo da košta, i to ne samo kad se zadužujemo u banci. U to se uverila čitateljka B&F-a kada je htela da promeni brokersku kuću preko koje ulaže na berzi. „Preknjižavanje“ svoje imovine – hartija od vrednosti – sa jednog vlasničkog računa na drugi račun, kod drugog brokera, morala je da plati u vidu procenta od tržišne vrednosti svake akcije koju poseduje. Iako se na prvi pogled čini da je ovde reč o nečasnom pokušaju brokerske kuće da zadrži klijenta, zapravo je – sve po zakonu.

34. TURBULENCIJE NA SVETSKOM VALUTNOM TRŽIŠTU: Jačanje dolara sa mirisom dužničkih kriza
U godini u kojoj skoro sve klase finansijske imovine beleže velike gubitke, poput akcija, obveznica i kriptovaluta, jedna valuta ostvaruje natprosečni prinos sa dalekosežnim posledicama. Kontinuirano jačanje američkog dolara u tekućoj godini posledica je brojnih poremećaja u globalnom privrednom i finansijskom sistemu, sa tendencijom da ovakvo stanje dodatno produbi nestabilnosti, pre svega u zemljama trećeg sveta.

Temat – Energetska evrovizija

36. EU PRED ENERGETSKIM USIJANJEM: Namet solidarnosti i Divlji zapad u Evropi
Nove procene govore da je evropskim dobavljačima energije potrebno najmanje 1,5 hiljada milijardi evra da pokriju troškove nastale zbog rasta cena gasa, što je jednako iznosu hipotekarnih kredita koji su izazvali svetsku finansijsku krizu. Računi za struju i gas za domaćinstva u EU mogu porasti na čak dve hiljade milijardi evra početkom sledeće godine, i tako dostići 15% evropskog bruto domaćeg proizvoda. Iako su evropski čelnici usvojili najnovije, hitne mere za ublažavanje posledica energetske krize, uključujući i namet solidarnosti, Međunarodna agencija za energiju je upozorila da Evropskoj uniji ove zime preti energetski „Divlji zapad” ukoliko ne zaustavi „dalji rast cena energenata, ali i društvenog gneva“.

40. KOLIKO SRBIJA GUBI STRUJE ZBOG PROBLEMA U DISTRIBUTIVNOM SISTEMU: Rupe u mreži
U domaćoj javnosti se detaljno pretresaju problemi koje imamo u proizvodnji struje, ali se mnogo manje govori o tome koliko se i od toga što proizvedemo izgubi na putu od proizvođača do krajnjeg potrošača. A za godinu dana izgubi se količina koja je gotovo jednaka celokupnoj godišnjoj potrošnji Zaječara, Niša, Pirota, Prokuplja, Leskovca i Vranja. Zbog zastrele i zapuštene distributivne mreže broj prekida u snabdevanju strujom je za tri godine uvećan za 10%, a njihovo ukupno trajanje je i do pet puta veće od proseka u zemljama CIE.

44. KAKO ĆE PROĆI ENERGETSKU KRIZU HIDROELEKTRANE I TOPLANE: Kupi skupo, prodaj jeftino
Tokom ove godine zbog nepovoljne hidrološke situacije proizvedeno je 30% manje električne energije iz hidroelektrana EPS-a nego lane. Takve okolnosti, ali i sve skuplji energenti koji se prodaju jeftinije od nabavne cene, imaće negativne posledice po javna preduzeća iz energetskog sistema.

48. KAKO SE PRIVREDA PRIPREMA ZA ZIMU: Sunce još uvek sija džabe
Poskupljenja energenata će u pojedinim proizvodnim preduzećima udvostručiti dosadašnje troškove za struju i gas, ali se još više strahuje od neredovnog snabdevanja energijom. Zato se kompanije ubrzano pripremaju za zimu, pa neke žure da završe postrojenja za alternativno snabdevanje energijom a druge su kupile lož ulje. Racionalizacija potrošnje se podrazumeva, ali nevolja je u tome što mnoga preduzeća nemaju alternativu.

50. ENERGETSKO SIROMAŠTVO: Kuća bez ognjišta
Premda bi status energetski ugroženog kupca ove zime moglo da koristi tri puta više građana Srbije nego do sada, učešće troškova za energiju u ukupnoj potrošnji domaćinstava ukazuje da je energetsko siromaštvo mnogo raširenije i da bi takvim moglo da se smatra prosečno domaćinstvo u našoj zemlji. Skoro 10% domaćinstava ne može sebi da priušti dovoljno topao dom, dok četvrtina nije u stanju da redovno plaća račune za grejanje i vodu.

52. UTICAJ ENERGETSKOG SEKTORA NA ZAGAĐENJE VAZDUHA: Kako je Beograd postao Sivograd
Proizvodnja struje i toplotne energije u toplanama snage manje od 50 MW produkuje najveći deo zagađenja štetnim supstancama, a veliki uzročnik su i individualna ložišta, jer mnogi građani zbog siromaštva lože „šta stignu“, čak i plastiku i iskorišćeno motorno ulje. Pošle godine je više od tri miliona stanovnika Srbije udisalo prekomerno zagađen vazduh, a aktuelna energetska kriza može samo da pogorša ovu situaciju.

54. MOŽE LI SE BEZ IZOLACIJE U PREDSTOJEĆU ZIMU: Svi žele fasadu, ali nemaju svi novca
Nikome više ne mora da se objašnjava da dobra izolacija pravi dugoročne uštede, ali su infacija i strah od neizvesnosti uplašili mnoge građane, pa i veće investitore. Čak ni najava zime u kojoj će računi za grejanje biti značajno viši ne menja mnogo stvari na terenu.

Intervju

56. PREDRAG BLAGOJEVIĆ, DOCENT GRAĐEVINSKOG FAKULTETA U NIŠU: Pojedine nadogradnje i novogradnje u Srbiji su zastrašujuće
„Ubeđen sam da nijedan projektant neće da potpiše i odobri građevinski projekat ukoliko zna da nije dobar. Međutim, problem je što nisu svi investitori iz naše struke. Ugrađuju se nekvalitetni materijali, čak ima i objekata gde je ugrožena stabilnost i to je opasno“, upozorava dr Predrag Blagojević, profesor Građevinskog fakulteta u Nišu koji je projektovao konstrukcije na stotine objekata širom sveta i dobitnik je prestižnog priznanja za obnavljanje nekadašnje zgrade CK na Novom Beogradu nakon NATO bombardovanja.

Skener

60. JORGANDŽIJE I ENERGETSKA KRIZA: Zimovanje pod jorgan planinom
Moguće nestašice energenata i restrikcije struje navele su mnoge Beograđane da iz ormana, podruma i potkrovlja izvuku stare jorgane kojima su potrebne prepravke. Rešenje njihovih problema su jorgandžijske radnje kojih je u Srbiji sve manje, i za koje mnogi ne znaju ni da postoje.

62. KRVNA SLIKA SNABDEVANJA VODOM: Srpski san o kanalizaciji
Imajući u vidu prognoze da će se ekstremne suše u celoj Evropi nastaviti barem u narednih pet godina, možda ne bi bilo loše da pre nego što digitalizujemo sva sela u Srbiji, prvo svi dobijemo vodu i kanalizaciju. Kod nas skoro petina stanovništva i dalje nema pristup javnom vodovodu, a svega 55% naselja može da se pohvali civilizacijskim dostignućem u vidu kanalizacione mreže. Ako sanjate da pobegnete u Beograd, razmislite još jednom o tome da skoro trećinu teritorije u prestonici krase septičke jame.

64. KAD SIVA EKONOMIJA ZAMENI DRŽAVU: Ulična industrija „uradi sam“
Jedan od najupečatljivijih primera kako se siromaštvo pretvara u poslovnu priliku je ekonomija „uradi sam“ u Lagosu. U ovom ogromnom gradu u Nigeriji, između 50 i 70 odsto stanovništva preživljava zahvaljujući sivoj ekonomiji. Grad je poznat i po samoniklom tehnološkom selu Otigba, gde se godišnje obrne dve milijardi dolara u sumanutoj konkurenciji između samoukih uličnih programera i multinacionalnih korporacija.

Nove tehnologije

66. PROIZVODNJA MLEKA U LABORATORIJI: Da li ima mleka? A šta podrazumevate pod mlekom?
Nestašice mleka su izazvale uzbunu širom sveta, ali uskoro bi odgovor na pitanje „da li li ima mleka?“, mogao postati mnogo komplikovaniji, zavisno od toga šta se uopšte podrazumeva pod mlekom. Pored mlečnih alternativa na biljnoj bazi, sada stočarskim gazdinstvima najavljuju konkurenciju predvodnici takozvane „ćelijske poljoprivrede“, koji forsiraju proizvodnju mleka u laboratoriji.

Nauka

68. GENETIČKI INŽENJERING I RODITELJSTVO: Hakovanje potomaka
Renomirane medicinske ustanove širom sveta upozoravaju da genetski testovi koje sve veći broj biotehnoloških kompanija nudi roditeljima kako bi na vreme „isprogramirali“ budućnost svoje dece nisu pouzdani, a najspornije je poigravanje sa prognozama o zdravstvenim rizicima za dete. Ako se upotreba genetičkog inženjeringa radi „poboljšanja“ potomstva otrgne kontroli, posledice mogu biti takve da će nauka na krajnje perverzan način odati priznanje Hitleru da je zapravo bio „neshvaćeni vizionar“.

Koktel

70. LETO U MUZEYU: Omladinska kultura i za omladinu i za penzionere
U maju Rambo Amadeus u „ulozi“ ekološkog diktatora, u septembru zagrebački „JeboTon Ansambl“. Ovako je počeo i završio se program „Leto u MuzeYu“ na otvorenom ispred Muzeja Jugoslavije, koji je više od tri meseca bio domaćin različitim muzičkim grupama, književnicima i umetnicima iz zemalja nekadašnje Jugoslavije. Podjednako je bila raznovrsna i publika, od penzionera do dece koju su na ova događanja dovodili mladi roditelji. U Muzeju Jugoslavije kažu da su zahvaljujući sve većoj popularnosti ove manifestacije, koja se organizuje već pet godina, pridobili novu publiku i pokazali da je ova institucija mnogo više od Kuće cveća.

72. NOVE TEHNOLOGIJE U SLUŽBI MUZEJSKIH ZBIRKI: Muzej ovog doba
Muzej Vojvodine je svoju zbirku vrednih predmeta digitalno uskladio sa školskim programima. Najvredniji šlem iz kolekcije Muzeja – rimski šlem iz Berkasova, krasi bilborde širom Trira, a Muzej je čak osmislio svog „jutjubera vodiča“, Miša Harlampija. Galerija Matice srpske prva je institucija u regionu koja poseduje HoloLens, tehnologiju koja se do sada koristila samo u medicini. Galeriju sada posećuje mnogo više mladih i dece, a zahvaljujući koncertima za bebe, među redovnom publikom su i mladi roditelji.

74. DEČIJE KAFETERIJE U JAPANU: Mesto gde ugrožena deca mogu da budu deca
Plemeniti gest jedne japanske ugostiteljke, da otvori restoran za gladnu decu iz siromašnih porodica, prerastao je u neformalni pokret sa skoro pet hiljada dečijih kafeterija širom Japana. U njima se pruža pomoć ne samo socijalno ugroženoj deci, već svakom detetu kome nedostaje roditeljska briga ili je zlostavljano. Na ovim mestima deca se hrane, druže, igraju, uče da kuvaju i razne druge stvari, ali pre svega im se omogućava da budu – deca.

Komunikacije

76. ZNAKOVNI JEZIK: Razgovor u tišini
Sva deca u Sjedinjenim Državama još od jaslica obavezno uče znakovni jezik, a ta iskustva kao i ona među odraslima koji ne govore istim jezikom a pokušavaju da se sporazumeju, pokazuju da nam je jezik znakova urođen. Ovaj način razgovora je, međutim, jedina mogućnost za osobe oštećenog sluha, koje u svetu koriste oko šest hiljada različitih znakovnih jezika. Kao i govorni, tako se i znakovni jezik razlikuje među zemljama, ima čak i svoje dijalekte, sleng i specifične akcente.

Reprint

78. KIPAR I EVROPSKA ENERGETSKA KRIZA: Da li zavisnik od tuđe nafte može postati izvoznik gasa?
Kipar je ostao jedina država EU koja nije povezana na evropsku električnu mrežu i stoga je primoran da se oslanja na sopstvenu proizvodnju električne energije. Najzanimljivije je to da Kipar ima potencijala da bude snabdevač EU gasom, a trenutno je zavisan od uvoza fosilnih goriva i zato veoma ranjiv na aktuelna haotična kretanja na energetskom tržištu.

Vremeplov

80. KAKO SU SE BEOGRAĐANI NEKADA GREJALI: Umesto daljinskog grejanja još jedan rat
Srpske vlasti su odmah na početku prošlog veka krenule u energetsku modernizaciju, ali je uvođenje prvog sistema centralnog grejanja u Beogradu trajalo godinama, jer su u radovima uglavnom napredovali samo dodatni troškovi. Kada bi projekti, pak, toliko uspeli da je bilo i viška struje, Beograđani nisu podlegali državnoj propagandi da koriste savremene električne uređaje za domaćinstva. Ako bi se vlada i narod konačno ujedinili na putu ka energetskom napretku, izbio bi ko zna koji rat po redu, posle koga je sve kretalo od početka.

Чланак Biznis & finansije 202: Energetska evrovizija – Stiže ruska zima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ova saznanja mogla bi da prošire fokus regulatora sa izduvnih gasova i na gume, posebno zbog rasta popularnosti većih automobila i terenaca koji zahtevaju veće točkove, što takođe doprinosi rastu zagađenja. Ovde treba imati u vidu da su i električni automobili, koji se smatraju spasonosnim rešenjem u sprečavanju zagađenja, teži od konvencionalnih pa bi i oni mogli proizvoditi veće zagađenje gumenim česticama. Ipak, ne zavisi sve od veličine točkova, već i od stila vožnje. Mirniji vozači, koji voze sporije, manje su štetni za okolinu od onih kojih kreću naglo i “potpisuju se”.

Auspusi sve čistiji, gume sve prljavije

Analitičari upućeni u ovu oblast tvrde da su auspusi savremenih automobila mnogo manja opasnost od guma. Prema procenama naučnika, trenutno se na godišnjem nivou samo u SAD i Velikoj Britaniji sa automobila i kombija ispušta 300.000 tona gumenih čestica. Istraživanja pokazuju da više čestica ispuštaju nove gume nego polovne.

Konkretni testovi izvedeni na putu pokazali su da nove gume proizvode 73 miligrama štetnih čestica po pređenom kilometru a stare, odnosno one koje su već korišćene, 36 miligrama. Sa druge strane, iz auspuha novijih automobila izlazi svega 0.02 miligrama po kilometru.

Iznenađujuće je koliko je kontrola izduvnih gasova na visokom nivou, kao i regulativa u ovoj oblasti koja je veoma oštra, dok su gume s druge strane nekako ostale ispod radara nadzornih organa. Zato proizvođači guma imaju određene ruke pri izboru sirovina pa se oni koji hoće da uštede često odlučuju za štetnije a jeftinije sastojke.

Foto: Pixabay

Чланак Automobilske gume zagađuju više od auspuha се појављује прво на Biznis i Finansije.

Taj ideja nije neostvariva budući da je u 2020. najmnogoljudnija zemlja sveta 28,8 odsto struje proizvela iz “zelenih” izvora.

Prema novom planu za tri godine Kina bi trebalo obnovljivim izvorima da zameni čak milijardu tona uglja koji služi za proizvodnju električne energije. Osim povećanja kapaciteta za proizvodnju energije koja ne ostavlja veliki karbonski otisak, ova zemlja će morati da se potrudi da i među kupcima promoviše upotrebu struje iz obnovljivih izvora, ponajviše vetra i sunca, jer trenutno nije velika potražnja za njom na kineskom tržištu.

Ipak, imajući u vidu kako ova država funkcioniše i koliko ozbiljno pristupa izradi strategija, vrlo je verovatno da će se i kupci električne energije u međuvremenu preorijentisati na onu koju država promoviše. Ukoliko se to desi, Kina će od 2026. početi ozbiljno da smanjuje upotrebu fosilnih goriva.

Izvor: CNA

Foto: Pixabay

Чланак Kina planira da do 2025. trećina njene struje bude iz obnovljivih izvora се појављује прво на Biznis i Finansije.