Izdato je ukupno 30.221 dozvola za izgradnju i izvođenje radova na objektima, a od toga 7.725 dozvola za izgradnju novih objekata, 1.372 dozvole za dogradnju, odnosno nadziđivanje i rekonstrukciju postojećih, 116 privremenih građevinskih dozvola i 21.008 odobrenja za izvođenje radova.

Više od 3.000 dozvola izdato je za izgradnju, dogradnju i rekonstrukciju stambenih i stambeno-poslovnih objekata i oko 1.000 dozvola za izgradnju, dogradnju i rekonstrukciju industrijskih zgrada, skladišta i poslovnih objekata. Istovremeno, na teritoriji Republike Srbije izdato je ukupno 15.725 lokacijskih uslova i 5.640 upotrebnih dozvola.
Po broju izdatih dozvola za izgradnju i izvođenje radova na objektima prednjače gradovi Novi Sad sa 1.741, Кragujevac sa 1.389 i Pančevo sa 945 izdatih dozvola, dok je od gradskih opština najviše dozvola izdala opština Surčin, ukupno 588.

Sistem eGrađevinskih dozvola koristi više od 5.300 zaposlenih u organima nadležnim za izdavanje dozvola za izgradnju, dogradnju i rekonstrukciju objekata, kao i u drugim institucijama koje učestvuju u tom postupku i koje izdaju neophodne saglasnosti (protivpožarna zaštita, elektrodistribucija, vodovod, itd.). Pored navedenih, više od 11.000 lica ima otvorene korisničke naloge koji su potrebni za podnošenje zahteva elektronskim putem, preko Centralnog informacionog sistema Agencije za privredne registre.

Чланак U 2021. godini primljeno za 19 odsto više zahteva u sistemu eGrađevinskih dozvola u APR се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Čak 90 odsto korisnika napustilo bi kompanije nakon dva do pet loših iskustava sa korisničkim servisom i prešlo kod konkurenata. Istraživanje pokazuje da je, uprkos promenama izazvanim pandemijom virusa korona, sve manje strpljenje korisnika sa kompanijama kod kojih naidju na probleme“, navodi se u saopštenju SAS-a.
Kompanije koje bi želele da izbegnu ovakav scenario više ne mogu da se oslone samo na niže cene, tvrde ispitanici.

Istraživanje je pokazalo da korisnici, kada se odlučuju da troše svoj novac, veći značaj daju sveukupnom ličnom utisku i uslugama koje pružaju brendovi.

Kada je od ispitanika zatraženo da navedu tri najvažnije odlike dobrog iskustva, prilično ravnomerno su bili zastupljeni odgovori da se radi o mogućnosti zamene proizvoda, važnosti brzog odgovora korisničkog servisa, tvrdnji da je korisničko iskustvo važnije od niskih cena i popusta, značaju činjenice da se kompanije ponašaju odgovorno i opšte lakoće korišćenja usluge.

Zahtevi korisnika rastu

„Kompanije možda imaju utisak da je najgore prošlo jer stroge mere karantina verovatno nećemo ponovo imati. Ipak, nakon prvog talasa teškoća, susreću se sa novim izazovima: zahtevi korisnika rastu, a očekivanja su nepredvidiva. Ako se brzo ne prilagode, koristeći veštačku inteligenciju i analitiku pomoću kojih bi ponudili presonalizovano korisničko iskustvo u realnom vremenu, korisnici će ih napuštati. U periodima ekonomske recesije, to za kompanije ne postoji kao opcija“, rekla je Rosanda Milatović Skorić, iz kompanije SAS Adriatic Region.

Kako je istaknuto, dobra vest za kompanije je da je najmanje svaki deseti klijent (15 odsto) počeo da koristi digitalne usluge ili aplikaciju tokom perioda ostanka kod kuće, od čega dve trećine planira da nastavi da ih koristi i nakon tog perioda.

Istraživanje je sprovedeno u avgustu, na raznim tržištima (Velika Britanija, Nemačka, Italija, Francuska, Španija, Holandija, Poljska, Švedska, Grčka, Saudijska Arabija i Južna Afrika).

Izvor: Beta

Чланак Zahtevi korisnika rastu, a očekivanja su nepredvidiva се појављује прво на Biznis i Finansije.