Da podsetimo, rat u Ukrajini izazvao je veliki udar na tržište energenata, posebno kada su u pitanju zemlje koje su u velikoj meri zavisile od ruskog gasa, dakle većina evropskih zemalja. Zato su jedno vreme mahnito kupovale prirodni gas i gomilale ga. Do 9. maja ove godine evropska skladišta gasa bila su puna do 62 odsto, a ako se nastavi dosadašnji trend kupovine tog energenta već u avgustu će biti skroz popunjena. Tako bar procenjuje američka banka Morgan Stanley.

Posledica gomilanja ovog energenta je i pad njegove cene. On sada košta 150 odsto manje nego na svom cenovnom vrhuncu u avgustu 2022. Ipak, pojeftinjenje prirodnog gasa nije umanjilo račune za potrošnju energije u Evropi. Postoji mogućnost da neće ni umanjiti u narednom periodu jer bi cene prirodnog gasa mogle opet da skoče usled hladne zime, rasta tražnje za gasom iz Azije, rasta potrošnje u samoj Evropi isl. Sve ovo vrlo lako može da se desi, a posebno rast tražnje iz Azije posle ukidanja kovid ograničenja u Kini.

Izvor: Kvarc

Foto: Mykola Makhlai, Unsplash

Чланак Evropa sada ima previše gasa се појављује прво на Biznis i Finansije.

Gde ja stadoh, ti produži. Tako bi se mogla opisati „kolaboracija“ korona virusa i rata u Ukrajini, u kojoj problemi zbog pokidanih lanaca snabdevanja i rasta inflacije sada postaju još veći i dodatno dobijaju na ubrzanju sa povećanjem cena energenata i hrane. Zato nije ni čudo da većina preduzeća u industrijama gde je to moguće gomila zalihe u nabavci, u nastojanju da spreče prekide u poslovanju, a neki među njima i zato što smatraju da na taj način čuvaju vrednost u vreme visoke inflacije.

Istraživanje koje je konsultantska kompanija „MekKinzi“ sprovela među 300 multinacionalnih kompanija iz različitih sektora, pokazuje da su zalihe repromaterijala zbog ovakvih okolnosti na tržištu porasle u proseku za 11%. Istovremeno, prema podacima platforme „Macrotrends“, specijalizovane za analize namenjene dugoročnim investitorima, vrednost zaliha sirovina u svetu je tokom ove godine porasla za preko 26% u odnosu na prethodnu.

Proizvođači u Srbiji saglasni su da su poslednje tri godine krize u nastavcima izrazito iskomplikovale upravljanje zalihama, a da li je veću štetu nanela pandemija ili rat u Ukrajini zavisi i od toga u kojoj delatnosti preduzeće posluje.

Barem sunce da nas ogreje

Branko Živković, vlasnik preduzeća „Volta Technology“ koje se bavi postavljanjem kućnih solarnih panela i velikih solarnih elektrana za firme, kaže za B&F da pandemija nije posebno uzdrmala industriju u kojoj posluje, izuzev cenovno, što je slučaj i u svim drugim delatnostima.

Rast troškova su, prema njegovim rečima, najviše pogurala poskupljenja kontejnerskog transporta, „pa je tako doprema jednog kontejnera robe iz Kine pre pandemije koštala 3.000 evra, a sada je cena od 15.000 do 20.000 evra. Cene prevoza su se u poslednjih nekoliko meseci stabilizovale, ali daleko od toga da smo blizu povratka na prethodni nivo“.

S druge strane, roba je u jeku pandemije stizala uobičajeno, čak i u većim količinama nego ranije. „Međutim, sada je došlo do problema sa robom, zato što je potražnja u ovoj oblasti energetike drastično porasla. Ovde nije situacija kao, na primer, u autoindustriji gde nedostaju čipovi za ugradnju, i gde je problem što se proizvod neophodan za proizvodnju ne isporučuje. U oblasti zelene energije je, naime, potražnja za samim proizvodima – solarnim panelima, elektranama, značajno veća”, pojašnjava Živković.

Naš sagovornik dodaje da to nije slučaj u drugim granama energetike gde je tražnja ostala ista, „ali zbog zelene agende i priče sa solarom koja je uzela maha, i kada su ljudi uvideli kako se odvija situacija na energetskom tržištu zbog rata u Ukrajini, rešili su da nađu alternativne izvore napajanja. Cela Evropa je počela da kupuje solarne panele i tu je došlo do problema sa zalihama. Imali smo, na primer, velikih teškoća sa nabavkom takozvanih pretvarača – to je jedan od delova koji koristi svaka elektrana. Nije bio problem da se naprave pretvarači, nego nije bilo moguće da se postigne tolika proizvodnja, koliko se prodavalo i tražilo“.

Kad previše novca juri premalo robe

Živković kaže da su, zato, svi u ovoj industriji počeli od letos da gomilaju zalihe, „jer je bolje da uzmemo proizvod dok ga ima, nego da dođemo u situaciju da ga već za nekoliko meseci ne bude na tržištu. Ovo se odnosi doslovno na sve što nam je neophodno za rad. Tako da, čim se ti proizvodi pojave – mi sve pokupujemo“.

Posledice rata u Ukrajini dovele su i do poskupljenje svih delova koji se koriste u ovoj industriji, pa sada nema zastoja, sve funkcioniše, ali po višim cenama. „Ovo je klasična priča kad previše novca juri premalo robe, jer svi u industriji trenutno imaju mnogo novca, ali taj novac ti ne znači ništa kad za njega ne možeš da kupiš robu jer je – nema. Ona mora da poskupi, a kad poskupi, onda je manja tražnja i samim tim se niveliše ponuda i potražnja“, objašnjava Živković zašto se snabdevanje u poslednje vreme stabilizovalo i dodaje:

„I cene su se stabilizovale na višem nivou. Inflacija je, da tako kažem ‘odradila’ svoj posao i u poslednja dva, tri meseca, stagniraju i cene. To je slučaj i u drugim industrijama. Primera radi, cene aluminijuma i bakra su čak i pale. Ali kada nam dođe sezona na proleće, videćemo kako će biti sa zalihama. I ove sezone je bilo prilično ‘zategnuto’, jer je potražnja bila prevelika“.

Niko ne može da planira iznenadne potrese

Aleksandar Kojić, direktor nabavke u „Mlekari Šabac“ kaže za B&F da je pandemija inicijalno izazvala veće potrese na svetskom i lokalnim tržištima repromaterijala i energenata, dok su posledice rata u Ukrajini značajno poremetile proizvodnju i nabavku sirovog mleka. Prema njegovim rečima, mlečna industrija je upravo jedna od onih delatnosti koje najviše zavise od dobro isplanirane nabavke, pa je efikasno upravljanje zalihama u vrhu poslovnih prioriteta i procedura koja je detaljno razrađena. „Ali i pored toga, ovako iznenadni i veliki potresi kao što su pandemija i ukrajinska kriza, mogu da osujete i najbolje planove“, komentariše Kojić.

Mlečna industrija je specifična i po tome što njeni proizvodi, takođe imaju različite rokove trajanja. Oni sa kraćim rokom moraju da se prodaju brzo, dok plasiranje robe koja je dugotrajnija zahteva pažljivo planiranje, pogotovo ako je preduzeće izvoznik kao „Mlekara Šabac“, koja prodaje svoje proizvode na 14 inostranih tržišta.

Ipak, u ovom trenutku, jedan do najvećih rizika u upravljanju zalihama je situacija u primarnoj proizvodnji sirovog mleka. Ona je, kako pokazuje zvanična statistika, opadala u Srbiji i pre aktuelnih kriza, koje su dodatno pogoršale situaciju uvećanjem troškova u proizvodnji. „S jedne strane, mlečno govedarstvo postaje sve manje interesantno mladima, dok s druge cene sirovina koje su neophodne primarnim proizvođačima mleka neprekidno rastu. Zato im je potrebna podrška ne samo prerađivača, već i svih učesnika u lancu“, uveren je Kojić.

Zalihe gotovih proizvoda

Kada je reč o gotovim proizvodima, izveštaji iz sveta pokazuju da se stanje na zalihama bitno razlikuje u zavisnosti od industrije. Na zapadnim tržištima, zalihe gotovih proizvoda uglavnom su porasle u prerađivačkoj industriji, servisiranju motornih vozila i u trgovini na veliko i malo.

Zvanična statistika u Srbiji pokazuje da se zalihe gotovih proizvoda takođe razlikuju od jedne do druge privredne grane. Najnoviji podaci o indeksima zaliha gotovih proizvoda u industriji, pokazuju da su zalihe u oblasti eksploatacije ruda metala u oktobru ove godine u odnosu na oktobar 2021. bile niže za čak 57,6%. Zalihe u proizvodnji odevnih predmeta pale su za 21,3%, dok značajniji rast od 37,1% beleže prerada drveta i proizvodi od drveta, plute, slame i pruća, osim nameštaja, kao i zalihe gotovih proizvoda u proizvodnji hemikalija i hemijskih proizvoda koje su veće za 27,4%.

Kako se približava „recesiona“ 2023. godina, sve su učestalije prognoze u svetu i kod nas da će prethodno gomilanje zaliha skupo koštati proizvođače i trgovce u nastupajućem periodu „drakonske“ štednje. Ali kao što su pokazale poslednje tri godine, najviše su bili u pravu oni analitičari tržišta koji su tvrdili da u situaciji koju je praktično nemoguće kontrolisati, nije moguće bilo šta pouzdano predvideti ni za nekoliko meseci unapred, a kamoli na duži rok.

Daniela Ilić

Biznis & finansije 204/205, decembar 2022/januar 2023. 

Foto: reproductive health supplies coalition, Unsplash

Чланак Upravljanje zalihama u krizi: Od viška (ne) boli glava се појављује прво на Biznis i Finansije.

Periskop

8. ENERGETSKE KOMPANIJE U AKTUELNOJ KRIZI: Rat je nekome brat, a nekome bankrot
Dok su rekordno visoke cijene energije u Evropi zavile u crno domaćinstva i industriju, najveće svjetske energetske kompanije bilježe rekordne profite, dok one malo manje završavaju u bankrotu. Zabrana uvoza ruske nafte u EU kao pokušaj ograničavanja cijene za prodaju ruske nafte na svjetskom tržištu, samo će dodatno destabilizovati ionako haotičnu situaciju.

10. KO ĆE BITI NOVA PRESTONICA ZA JEFTINU PROIZVODNJU ČIPOVA: Pljušte opklade na Vijetnam
Brojne tehnološke kompanije sele proizvodnju čipova iz Kine, kako ne bi postale kolateralna šteta u nastojanju SAD da svim sredstvima i po svaku cenu „razoružaju“ kinesku konkurenciju. U licitiranju sa favoritima koji bi mogli da postanu „zamena za Kinu“ i nova prestonica jeftine proizvodnje čipova, sve je više onih koji se klade na Vijetnam.

12. ZAŠTO JE AMERIKA SPALA NA SAMO DVA PROIZVOĐAČA KLAVIRA: Patetična sonata
Procenjuje se da će prodaja klavira u svetu ove godine dostići 2,4 milijarde dolara, pri čemu se u Kini proda godišnje oko 400.000 klavira u poređenju sa tridesetak hiljada na američkom tržištu. SAD učestvuju sa manje od 10% u svetskoj proizvodnji klavira, ali to nije zanemarljiv udeo ako se ima u vidu da ovu industriju, koja je bila veoma razvijena u Americi dok je nije uništila strana konkurencija, sada od kliničke smrti brane samo dva proizvođača.

Biznis

16. UPRAVLJANJE ZALIHAMA U KRIZI: Od viška (ne) boli glava
Svuda u svetu, pa tako i u Srbiji, proizvođači su zbog krize gomilali zalihe sirovina da bi sprečili prekid poslovanja, a neki i sa uverenjem da će na taj način sačuvati vrednost u vreme visoke inflacije. Kako se približava „recesiona“ 2023. godina, sve su učestalije prognoze u svetu i kod nas da će prethodno gomilanje zaliha skupo koštati proizvođače i trgovce u nastupajućem periodu „drakonske“ štednje. Ali kao što su pokazale poslednje tri godine i iskustva sagovornika B&F-a, ovo je vreme u kojem se ništa pouzdano ne može predvideti.

18. SUDBINA KIOSKA NA DOMAĆEM TRŽIŠTU: A sad adio!
Kiosci su decenijama bili deo odrastanja mnogobrojnih generacija potrošača u Srbiji, ali već nekoliko godina unazad ovakvih objekata je sve manje. Inflacija bi mogla dodatno da pogorša njihovo poslovanje, no ona je samo deo nagomilanih problema. Upućeni u ovo tržište predviđaju da kiosci, ovakvi kakve ih danas znamo, nemaju mnogo šanse da prežive. Zašto?

20. KAKO POSLUJU SPECIJALIZOVANE ZADRUGE U SRBIJI: Od voća do solarnih panela
U Srbiji i dalje ima malo zadruga koje su se specijalizovale samo za jednu, usko profilisanu delatnost, posebno u poljoprivredi. Mada osnivanje ovakvih zadruga ima najmanje smisla u Vojvodini zbog veoma razvijenog ratarstva, a vojvođanska opština Bač nije voćarski kraj, upravo tu uspešno posluje zadruga koja proizvodi isključivo jagode. Osnivaju se i specijalizovane zadruge koje za naše prilike predstavljaju avangardu, kao što je energetska zadruga „Elektropionir“.

Finansije

24. NIKOLA MEHANDŽIĆ, DIREKTOR ZA SRBIJU I JUGOISTOČNU EVROPU U KOMPANIJI „PAYONEER“: Može i bez banaka
„IT firme iz Srbije sada se nalaze u situaciji da kada ugovore posao za američkog klijenta, često nemaju dovoljno kadrova, pa onda one dodatno angažuju programere iz Azije ili drugih dijelova svijeta. Zato je i njima potreban jednostavan i jeftin mehanizam za isplatu honorara u inostranstvu“, kaže za B&F Nikola Mehandžić, direktor za Srbiju i jugoistočnu Evropu u kompaniji „Payoneer“ u razgovoru o mogućnostima koje nudi ova platforma za međunarodni platni promet svojim korisnicima, pravnim i fizičkim licima koja posluju preko interneta.

26. UTICAJ KURSA DINARA NA POSLOVANJE: „Peglanje“ računice
Privrednici godinama ukazuju da politika jakog dinara pogoduje samo uvoznicima i stranim investitorima, a da smanjuje konkurentnost naše privrede na spoljnim tržištima. Međutim, ni glas izvoznika nije više toliko jak jer su, kada je postalo jasno da država neće odstupiti od održavanja jake domaće valute, naučili da „peglaju“ računicu, odnosno da ono što plasiraju vani pokriju uvozom i tako smanje uticaj kursnih razlika na poslovanje.

28. BUDŽETSKI PRIHODI OD AKCIZA U NAREDNOJ GODINI: Mrka kapa
Budžetski prihodi od akciza u ovoj godini su manji od očekivanih zbog smanjenja poreza na derivate nafte, a priliv po tom osnovu će opasti i naredne godine. Niža naplata se očekuje i od akciza na alkoholna pića i kafu, dok se predviđa rast prihoda od akciza na duvan i energiju. Ipak, kada se podvuče crta, ukupni prilivi od akciza će nastaviti da padaju i sledeće godine, pre svega zbog prilagođavanja akcizne politike rastućim cenama energenata i inflaciji.

Temat – Konkurentnost malih i srednjih preduzeća

31. POSLOVANJE MSP I PREDUZETNIKA: Nekome kupus, nekome meso
Srednja preduzeća su u 2021. imala najizraženiji godišnji rast dobiti, od skoro 85%, ali su uvećala i ukupne obaveze i to za petinu. Male firme su poslovale najstabilnije, dok su mikro preduzeća za razliku od 2020. godine, kad su poslovala sa gubitkom, lane takođe bila profitabilna. Ipak, mikro firme su bile finansijski najnestabilnije i kumulirale su nešto manje od polovine ukupnog gubitka privrede. Među preduzećima su najuspešnija ona koja rade u trgovini, prerađivačkoj industriji i građevinarstvu, a kada je reč o preduzetnicima, najveći rast dobiti je ostvaren u oblasti tehnologija i inovacija.

34. RAST TROŠKOVA POSLOVANJA I POLITIKA CENA U MANJIM FIRMAMA: Ponudite vrednost za koju nije greh tražiti višu cenu
U vreme kada rastu cene svih inputa, mala i srednja preduzeća ne mogu da apsorbuju toliko povećanje izdataka na račun sopstvene zarade, ali ni da prevale celokupne troškove na kupce, jer ih mogu izgubiti. Situacija deluje beznadežno, ali samo onda kada preduzeće nudi proizvod koji ima potpuno istu vrednost kao i proizvodi ostalih učesnika na tržištu. Međutim, ako preduzeće uspe da poveća ovu vrednost, makar jedan deo klijenata će pristati da plati više.

36. ZAŠTO PROPADAJU MALA I SREDNJA PREDUZEĆA: Niko kao ja
Oko 80% novoosnovanih preduzeća u svetu završi u suzama, a većina propadne u prvih pet godina. Uzrok mogu biti spoljne prepreke, ali su za neuspeh presudnije „dečje bolesti“ u razvoju firme koje preduzetnik ne uspe da prevaziđe. Ako ostavimo po strani preduzetništvo iz nužde koje i nije pravo preduzetništvo, jedan od glavnih razloga za neuspeh je sklonost velikog broja preduzetnika da precenjuju sopstvene sposobnosti. Nedostatak samokritike generiše mnoštvo drugih problema i baš zato nije redak slučaj da su sjajni pronalazači većinom jako loši preduzetnici.

38. ZAŠTO SRBIJA IMA MALO SREDNJIH PREDUZEĆA: Da je steći, k’o što reći, svi bi bogati bili
Srednja preduzeća su najperspektivniji deo domaće privrede, sidro za male firme i njihova odskočna daska za povezivanje sa velikim kompanijama. Ona su dovoljno velika da budu stabilna, i nedovoljno glomazna da budu troma. Zašto ih, onda, nema više u Srbiji? Zbog manjka podrške, viška prepreka i činjenice da u našoj sredini brzi razvoj budi sumnju, pa mnogi radije žrtvuju rast da ne bi privukli neželjenu pažnju.

40. SARADNJA PREDUZETNIKA I FAKULTETA: Dobitna kombinacija
Elektronski sistem za čuvanje i gajenje krda, bespilotna letelica za efikasnije zaprašivanje useva, biopesticid za organsku proizvodnju biljaka, lepak za digitalno lepljenje i vino sa antioksidansima koji pozitivno utiču na zdravlje ljudi, samo su neki od proizvoda koji su se našli ili će se naći na tržištu zahvaljujući saradnji privrede i fakulteta koju je finansirao Fond za inovacionu delatnost.

42. MSP I ZAŠTITA INTELEKTUALNE SVOJINE: Ko ne plati na mostu, platiće na ćupriji
Kompanija najbolje uvidi koliki propust je napravila zato što nije zaštitila svoju intelektualnu svojinu kada konkurencija prekopira njen originalni proizvod ili uslugu. Najveće posledice trpe manje firme, jer je dokazivanje na sudu dugotrajno, skupo i neizvesno, naročito ako je na suprotnoj strani veliki globalni igrač, sa daleko moćnijim resursima. Zato sve više malih i srednjih preduzeća u Srbiji preduzima mere da zaštite svoju inovaciju u zemlji i inostranstvu. Sagovornici B&F-a ističu da time u isto vreme i čuvaju i šire svoje poslovanje, jer je lakše naći investitore i partnere kada su proizvod ili usluga koju nude zaštićeni.

46. IT PREDUZETNIŠTVO U MANJIM GRADOVIMA: Južnije nije uvek i tužnije
Elektronska industrija bila je decenijama ponos Niša i čitavog juga Srbije, tako da razvoj IT firmi koji se poslednjih nekoliko godina beleži u tom gradu mnogi pripisuju upravo dugogodišnjoj tradiciji u sektoru elektronike. Međutim, nove firme koje se osnivaju u Nišu i to uglavnom u Naučnotehnološkom parku nemaju skoro nikakve veze sa nekadašnjom Elektronskom industrijom i rezultat su dobrog rada Elektronskog, Mašinskog, Prirodno-matematičkog i drugih fakulteta u tom gradu, pa sada niški IT preduzetnici prave robote i digitalne košnice.

48. PREDUZETNIŠTVO I KORUPCIJA: Da li se isplati „podmazati točkove“?
Istraživanja pokazuju da firme mogu da profitiraju na korupciji samo ako su velike i ekonomski moćne i, naravno, ako ih ne razotkriju u javnosti. Ono što istraživači ne dovode u pitanje jeste da zbog takve „gostoljubivosti“ političara i državnih službenika prema korporacijama, prva stradaju mala i srednja preduzeća. „Podmazivanje birokratskih točkova“ smanjuje poreske prihode i uvećava poreske obaveze, slabi konkurentnost privrede, posebno manjih firmi i forsira rentijerstvo na račun preduzetništva.

50. Liste najuspešnijih MSP

Intervju

58. HRISTINA MIKIĆ, INSTITUT ZA KREATIVNO PREDUZETNIŠTVO I INOVACIJE: Naša šansa je u autentičnosti kulturnih izraza
Domaća javnost je pretrpana raznim propagandnim porukama o „fantastičnom“ potencijalu kreativnih industrija, pri čemu nikome nije jasno gde je taj potencijal i kako ga iskoristiti. Umesto da bude „kreativna“ periferija servisnih usluga, gde mi nemamo nikakve šanse, Srbija treba da investira u kulturnu raznolikost i autentične stvaralačke izraze, kaže Hristina Mikić, direktorka istraživanja i razvoja u Institutu za kreativno preduzetništvo i inovacije.

Skener

62. MOŽE LI SRBIJA DA „IZVOZI“ SVOJE MUZIČARE U SVET: Koliko daleko se dobar glas čuje?
Dve diskografske kuće, domaća Mascom i svetski poznata Warner Music Group, započele su potragu za mladim muzičkim talentima iz Srbije, s ciljem da im pomognu u razvoju internacionalne karijere. To nije nimalo lak poduhvat u vreme kada je internet zatrpan muzikom koja je nastala u „kućnoj radinosti”. Međutim, onaj ko u takvoj situaciji uspe da otkrije talente, pred sobom zaista ima ceo svet, jer je muzička industrija globalizaciju shvatila doslovno, kaže za B&F Slobodan Nešović, direktor Mascom-a.

64. KASKANJE DOMAĆE KONJIČKE INDUSTRIJE: Konji koji jure, al’ nikuda ne žure
Konjička industrija u Srbiji direktno i indirektno zapošljava oko sto hiljada ljudi i ostvaruje godišnji promet nešto veći od 80 miliona evra. Ova delatnost je ranije bila mnogo razvijenija kod nas, a danas se populacija konja procenjuje na 15 do 20 hiljada, među kojima je manje od 500 trkačkih konja. Intenzivniji razvoj ove industrije bi predstavljao „široko polje“ za povezivanje sela i grada i za niz preduzetničkih aktivnosti, od gradnje objekata, trkačkih staza i prevoznih sredstava za konje, preko opreme i hrane, do lečenja i medicinskih preparata namenjenih konjima.

Nove tehnologije

66. POSLOVANJE DOMAĆE STARTAP ZAJEDNICE: Ulagači moji gde ste?
Među početničkim IT firmama koje su većinom osnovane u prethodne tri godine, ali skoro trećina i ranije, samo petina je profitabilna, a preko dve petine još nije uspelo da privuče spoljne investicije. Od onih koje jesu, tek dva startapa su privukla ulaganja koja premašuju pet miliona evra. Vrednost više od dve trećine startapova nije procenjena, za oko 8% njih procena se kreće od jednog do 2,5 miliona evra, dok su svega tri startapa procenjena na preko 25 miliona evra.

Nauka

68. ZAŠTO SU LJUDI TEŠKO PRIHVATILI MONOTEIZAM: Otpor bogu koji ne liči na čoveka
Danas gotovo da ne razmišljamo o tome da verovanje u jednog jedinog boga nije staro ni tri hiljade godina i da su se ljudi tokom najvećeg dela svoje istorije žestoko opirali takvoj ideji. Glavni razlog je u prirodnoj potrebi ljudi da bogovima pripisuju ljudske osobine i zato je najveći deo povesti nebeskog kraljevstva sledio političke i društvene promene na zemlji. Monoteizam je zahtevao ogroman mentalni napor i predstavljao je veliki prelom u duhovnoj evoluciji čoveka jer je od njega tražio da zamisli – nezamislivo.

Koktel

72. PROIZVODNJA UNIKATNIH SEČIVA OD DAMASKUS ČELIKA: Pesma čelika i vatre
Dalibor Trkulja je dobro plaćen kancelarijski posao zamenio majstorskom radionicom, a odelo – kožnom keceljom. Dalibor je specijalizovan za izradu unikatnih sečiva od damaskus čelika, a njegova žena Borislava za izradu kožnih futrola za sečiva. Zajedno, uspeli su da svoju radionicu pretvore u jednu od najpoznatijih kovačkih radnji za ručno pravljenje sečiva u Srbiji, a mušterije im dolaze sa raznih kontinenata. „Jedina mana je u tome što sam stalno prljav, ali zadovoljstvo dok ovo radim je neizmerno”, ističe Trkulja.

74. ALLNUT, PROIZVOĐAČ HLADNO CEĐENIH ULJA I PRIRODNE KOZMETIKE: I za jelo, i za telo
U savremenoj ekonomiji nije retka pojava da se iz proizvodnje jedne grupe proizvoda rodi sasvim nova proizvodnja, ponekad planski u okviru jedne kompanije, a ponekad i spontano, kao u slučaju preduzeća AllNut. Ono je u proizvodnji hladno ceđenih sokova i sušenog voća prepoznalo svoju poslovnu šansu. Počelo je da otkupljuje iskorišćene sirovine, kao što su koštice šljiva i kajsija, i da od njih proizvodi hladno ceđena ulja i kozmetičke preparate visokog kvaliteta.

Komunikacije

76. DA LI ĆE SE OGLASI UŠUNJATI U NAŠ MOZAK DOK SPAVAMO: Reklamiranje iz snova
Više od pedeset američkih naučnika je nedavno u zajedničkom pismu upozorilo javnost da zdravstvena istraživanja o mogućem uticaju na ljudske snove radi lečenja bolesti kompanije nastoje da zloupotrebe kako bi „ugradile“ oglase u čovekov mozak tokom spavanja. Drugi naučnici pobijaju ovakve mogućnosti, tvrdeći da smo još daleko od toga da oglašivači ili bilo ko drugi kontroliše ljudske snove.

Reprint

78. BESMISLENO PITANJE KOJE SE STALNO POSTAVLJA U PORODIČNIM KOMPANIJAMA: Ko je bolji?
Nema razloga za rivalitet u porodičnim kompanijama. Nema potrebe za dokazivanjem ko je bolji, zato što iza pitanja „ko je bolji?“ mora da sledi nastavak „u čemu bolji?“ Najveći procenat naslednika nikada ne mogu biti preduzetnici ili tako uspešni preduzetnici kao što su njihovi roditelji – osnivači. Ali naslednici mogu da budu daleko, daleko bolji menadžeri u porodičnom preduzeću nego što to mogu da budu osnivači.

Vremeplov

80. PREDUZIMLJIVA BRAĆA KOJA SU PROIZVODILA MEĐUNARODNE AFERE: Pozovi Ognjanoviće radi opijuma
Braća Ognjanović su od proizvođača sireva postali vodeći prerađivači sirovog opijuma u Jugoslaviji tridesetih godina prošlog veka. Njihove krijumčarske aktivnosti i damping cene u legalnoj trgovini opijumom su toliko uzdrmale evropsko i američko farmaceutsko tržište da su ih jurile vlasti po celom svetu. Sudbinu su im zapečatili tek komunisti posle Drugog svetskog rata, koji su od njihove fabrike napravili „Alkaloid Skopje“.

Чланак B&F 204/205: Konkurentnost malih i srednjih preduzeća – Biti svoj, biti poseban се појављује прво на Biznis i Finansije.

– Bar mi pamtimo krizna vremena devedesetih, imamo gorka iskustva iz prošlosti i znamo da je bolji vrabac u ruci nego golub na grani i da bez hrane nema ni radovanja ni ratovanja. Kad prođete kroz pakao, dvostruko ste obazriviji. Sigurno je samo ono što imate u magacinima, na njivama je još samo zelena trava i ta pšenica tek treba da se prihrani, do žetve ima još dva i po meseca.

Tako da se Srbija ponaša onako kako se ponašaju ozboljne države u krizi, i uradila je ono što je u okruženju prva uradila Mađarska, a isto to su uradili i sami akteri krize, i Rusija i Ukrajina. Pa Rusija koja je jedan od najvećih proizvođača pšenice na svetu donela je odmah odluku o zabrani, a ne treba joj sigurno tolika pšenica za njene potrebe, nego se ponaša odgovorno u kriznim vremenima – kaže Prostran i dodaje da zabranu izvoza nisu donele samo one zemlje koje nemaju zabranile nisu samo one zemlje koje nemaju zalihe.

Prostran kaže da je ipak evidentno da će nveć imamo problem sa vlagom u zemljištuje on uvek bio zagovornik obimnije setve u jesen, jer je ono što se seje u proleće uvek upitno zbog klimatskih promena, da li će biti prepolovljen rod.

E sad naravno, uvek je bolje izvoziti finalne, prerađene proizvode više faze prerade nego zrno.

Problem sa vlagom u zemljištu

Mlinske industrije imaju na zalihama velike količine, ali je vlada išla na to da se prvo izveze ono što je bilo ugovoreno pre donete odluke o zabrani izvoza – u Albaniju, Makedoniju, Crnu Gori.

Dogoovreno je s vladom da se to razreši, treba pustiti izvoz što pre, žetva počinje za dva i po meseca i izvesno je da će biti pšenice.

Već imamo problem sa vlagom u zemljištu, uvek sam zagovarao da se što više seje u jesen, jer sve što se poseje u jesen donese rod, a ono u proleće što se seje je uvek upitno zbog klimatskih promena, da li će biti prepolovljen rod.

On smatra da se izvoz može dozvoliti tek nakon što država popuni svoje rezerve žitom, imajući u vidu da je „bilo marifetluka sa razervama“ i da još uvek traje inspekcijski nadzor.

– Jer cene pšenice, ali i kukuruza i dalje rastu i rašće još – upozorava Prostran.

Na pitanje jesmo li zabranom izvoza izgubili šansu za zaradu u međuvremenu, on kaže da se nije ni moglo govori o nekakvoj zaradi:

– Zarada je pod znakom pitanja, jer sve što danas zaradite, ulažete u novu proizvodnju, s obzirom da su potrebni novci za prolećnu setvu, za negovanje useva u toku vegetacije, a gde je septembar i oktobar za berbu kukuruza. Dakle visoka cena žitarica u svetu je gledano kroz potrebe procesa nove proizvodnje, skoro jednaka pozitivnoj nuli, jer kad imate visoku cenu pšenice i kukuruza, vi ćete njome praktično da pokrijete onih 40% povećanih troškova ulaganja u prolećnu setvu.

Brašno ima kraći rok trajanja u odnosu na zrno

A za novi rod nije kasno, jer kad se pšenica požnje početkom jula, ona ima da prođe još jedan period tehnološke zrelosti, još uvek nije za mlevenje u brašno i za pravljenje hleba. Do 1. septembra se praktično nova pšenica gotovo i ne koristi za ishranu, tako da moramo da računamo da ćemo svoju staru pšenicu da koristimo za svoje potrebe bar do polovine avgusta, a izvoz će država dozvoliti narednih dana, shodno dogovoru.

Na pitanje jesu li u pravu mlinari koji se žale na izgubljenu dobit zbog zabrane izvoza i upozoravaju da će brašno da se pokvari, Prostran kaže:

– Znate kako, kad meljete i pravite stokove brašna, vi smanjujete zalihe pšenice, dakle brašno je jednako pšenica, a pšenica jednako brašno. S tim što brašno ima kraći rok trajanja u odnosu na zrno koje ne menja kvalitet dve godine, ali čuvali smo mi u našim teškim vremenima džak brašna i po godinu dana pa mu ništa nije bilo.

Situacija je jako teška na svetskom tržištu hrane

On dodaje da je mlinarima glavni problem što zbog zabrane izvoza i zamrznute cene brašna nisu uspeli da dvostruko zarade na pšenici koju su letos kupovali po 20 dinara, a jedino su oni imali tu šansu, jer nisu proizvođači.

Međutim, ponavlja Prostran, situacija je je još jako teška na svetskom tržištu hrane, i zato sada, po njegovom mišljenju, država treba da utvrdi kvote i takozvane količinske kontigente za izvoz, i za brašno i za pšenicu i kukuruz, uzimajući u obzir bilanse i procenu potrošnje do jeseni, ili da ide na režim dozvola, kod kojeg svaki vlasnik robe pojedinačno pita državu za dozvolu za izvoz.

– To su spoljnotrgovinski režimi koji su državi na raspolaganju – navodi ovaj aroekonomski stručnjak.

On ocenjuje da neće biti nestašica brašna ni problema u lancu proizvodnje i snabdevanja zbog zabrane izvoza koja je još uvek na snazi:

– Ne izvozimo mi u Kinu pa da nam je dug put, nego uglavnom u region. Organizovaće se to brzo i lako čim se uskoro dozvoli izvoz – zaključuje Prostran.

Izvor: Ekapija

Foto: Pixabay

Чланак Prostran: Nova pšenica je još zelena trava, a kriza nije gotova се појављује прво на Biznis i Finansije.

To je Sputnjiku saopštio direktor departmana za spoljnoekonomsku saradnju i razvoj energetskih tržišta u Ministarstvu energetike Sergej Močaljnikov.

„Zalihe uglja u Rusiji su iznad 400 milijardi tona. To će nam biti dovoljno za veoma dug period. Pri savremenom nivou eksploatacije – za oko 350 godina. Samo ‘Helga’ ima 2,2 milijarde tona zaliha, samo jedna kompanija“, naglasio je Močaljkov.
On je dodao da proizvodnja uglja u Rusiji 2021. godine raste, nakon 2020. godine koju je obeležila pandemija. Zabeležen je rast od 9 odsto, ali na kraju godine će biti malo niže.

Ako se ostane sadašnja situacija, rast proizvodnje u 2021. godine u odnosu na 2020. godinu će iznositi oko 6 odsto, a naredne godine se očekuje više od 1,5 odsto, dodao je on.

Izvor: Sputnjik

Foto: Pihabay

Чланак Zalihe uglja u Rusiji ima za narednih 350 godina се појављује прво на Biznis i Finansije.

Poljoprivrednica Naasu Lund baca pogled na svoj posed. Tišinu prekida samo vetar i udaljeno blejanje ovaca. Njeno gazdinstvo u blizini grada Narsaqa je udaljeno samo sedam kilometara od jednog planiranog rudnika u kojem bi trebalo da se eksploatiše uran i retki metali.

Lund je bila zabrinuta da bi taj rudnik mogao da ugrozi njenu farmu, koja se već generacijama nalazi u posedu porodice, ali i netaknutu prirodu koja privlači turiste. Sada može odahnuti. Bar na neko vreme. Planovi o gradnji rudnika su zaustavljeni.

– Mi smo čuvari ove zemlje i smatramo se delom prirode. Sada imamo mogućnost sa ovaj razvoj planiramo onako kako mislimo da je najbolje – kaže Lund.

Otpor rudniku je doveo do izbornog uspeha

Oko planiranog rudnika Kvanefjeld se mesecima vodila žestoka predizborna kampanja. Svađa oko rudnika je svrgnula stranku Siumut koja je na vlasti otkako je ova država-ostrvo stekla delimičnu autonomiju od Danske 1978.

Stranka Siumut, koja se zalagala za projekat, je na poslednjim izborima izgubila od stranke Inuit Ataqatigiit (IA) koja se zalaže za zaštitu životne sredine. Ta stranka je obećala gašenje projekta rudnika, ali to zasad nije moguće jer IA ne može da vlada sama te je još uvek u potrazi za koalicionim partnerom.

Međutim, kontroverzna rasprava oko rudnika je pokazala podvojenost naroda na severnom Atlantiku oko pitanja finansijskog dobitka i zaštite netaknute arktičke prirode.

Rasprava se poslednjih godina intenzivirala otkako je globalno zatopljenje otopilo velike delove ledene površine i time za eksploataciju oslobodilo ogromne rezerve rudnih bogatstava kojima raspolaže ovo ostrvo. To je opet pobudilo zanimanje velikih sila poput SAD-a i Kine.

Izvor; Kamatica/Dojče vele

Foto: Pixabay

Чланак Topi se led na Grenlandu i oslobađa rezerve rudnih bogatstava се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Iako se Evropska unija uvek oslanja na zalihe sa stranog tržišta, svi smo svedoci kako su ona za vreme epidemije bila pod znakom pitanja. Zemlje poput Kazahstana, Gruzije pa čak i Rumunije odlučile su da zatvore svoja izvozna tržišta sa ciljem da stvore zaliha za svoje stanovništvo“, rekao je za euractiv.fr ispred Istraživačkog fonda za strategije u poljoprivredi Frederik Kulu.

Kulu se čudi kako Evropska unija uvek dobro organizuje zalihe plina i nafte za 90 dana potrošnje u svim zemljama članicama, dok se o hrani koja je mnogo veći prioritet, raspravlja na brzinu. Tako, na primer, žitarice na zalihama budu tek za 43 dana.

„Uporedimo se sa većim zemljama. U Rusiji je zaliha žitarica na oko 18 odsto, Indiji 23 odsto, Sjedinjenim Američkim Državama 25 odsto, a u Kini 75 odsto. Sramota je da tako velika Unija ima samo 12 odsto“, rekao je ovaj stručnjak.

Do 2021. godine novi plan za bezbednost hrane

Iako brojne zemlje možda i imaju dovoljno zaliha žitarica kao što je to, na primer, Francuska sa svojom pšenicom, kapacitet za mlevenje i proizvodnju brašna joj je jako mali i nije dovoljan za snabdevanje celog stanovništva te zemlje. Isto je sa brojnim drugim članicama.

„Neke ranjive zemlje zatražile su izgradnju žitnih rezervi kako bi osigurale kontinuitet nacionalnog snabdevanja hranom. Trećina snabdevenosti pšenicom na tržištu podvrgnuta je opreznim restriktivnim merama velikih izvoznika, na čelu sa Rusijom, a određene faze njihovih zabrana tokom epidemije uglavnom su dovele do velike zabrinutosti evropskih zemalja“, napominje agencija za izvozno osiguranje, „Coface“ u svojoj analizi o međunarodnoj trgovini.

Iz Evropske komisije i Izvršne uprave Evropske unije poručili su kako će preispitati poljoprivrednu krizu u svakoj državi članici. Komisija je takođe predložila i novi mehanizam, poznat kao Food crisis response (Odgovor za prehrambenu krizu), a uključivao bi sve države članice Evropske unije.

Očekuje se i da Izvršna uprava napravi do 2021. godine novi plan za snabdevanje hranom i krizne situacije koje bi, kako predviđaju mnogi, mogle da budu što češće, ali iznosi za sve te alate još uvek nisu potvrđeni.

Izvor: Agroklub

Чланак Posle pandemije, plan EU stvaranje većih zaliha hrane се појављује прво на Biznis i Finansije.

On dodaje da nema problema ni sa uvozom sirove nafte i naftnih derivata bez obzira na izmene propisa koje se odnose na prelazak granica.

„Srbija nema dovoljno nafte da obezbedi sve svoje potrebe i u velikoj meri zavisi od uvoza. Ono što je važno u ovom trenutku je da se zna da uvoz sirove nafte i uvoz derivata funkcionišu sasvim normalno. Propisi su uređeni tako da ni na koji način ne ugrožavaju normalno snabdevanje derivatima, odnosno sirovom naftom iz uvoza“, rekao je Mićović.

On je napomenuo da cene goriva još uvek padaju, navodeći da je cena nafte na istorijski niskom nivou.

Izvor: Tanjug

Чланак Goriva ima dovoljno се појављује прво на Biznis i Finansije.

Stanovnici Nemačke prvo su ispraznili police sa testeninama i toalet papirom, dok su se Italijani i Španci najviše snadbebvali vinom. Interesantno je da u Turskoj naglo porasla potražnja za kolonjskom vodom.

Velika potražnja za toalet papirom prisutna je i u Skandinaviji, SAD-u, Velikoj Britaniji i Izraelu. U Italiji, s druge strane, ne prave velike zalihe hrane, ali je naglo porasla prodaja dezinfekcionih sredstava.

U Turskoj je trenutno vrlo teško doći do njihove kolonjske vode, Kolonye. Kako ova vrsta vode sadrži oko 80% etanola, deluje efikasno kao dezinfekciono sredstvo.

Nestašica limuna u Bugarskoj

Susedna Bugarska čak ima i deficit citrusa. U Skandinaviji vlasti upozoravaju stanovnike da ne kupuju lekove poput paracetamola i insulina.

Sjedinjene države trenutno beleže veliku potražnju za flaširanom vodom, a u prodavnicama na području Vašingtona dopisnik dpa primetio je prazne police sa mesom.

S druge strane, Holanđani su se najviše snadbevali marihuanom. Neposredno pre zatvaranja poznatih kafeterija, koronavirus je naterao ljude da u nedelju čekaju u dugim redovima kako bi kupili zalihe marihuane, prenosi dpa.

Izvor: dpa

Чланак Nemci najviše kupuju toalet papir, Španci i Italijani vino, Holanđani marihuanu се појављује прво на Biznis i Finansije.