Bilbord, krava, žičara, umetnička slika, zlato, automobil, ali i budući rod pšenice, samo su neke od stavki koje mogu biti stavljene pod zalogu za obezbeđivanje kredita. U srpskom Registru založnog prava, do kraja marta ove godine bila su aktivna 179.082 založna prava. Vrednost potraživanja obezbeđena njima je 83,18 milijardi evra.

Kako bankari objašnjavaju, stavljajući stvari pod zalogu, dužnik garantuje da će vratiti dug, a da će zaloga automatski preći u ruke poverioca u slučaju da obaveza iz ugovora ne bude izmirena na vreme. Ono što je hipoteka na kuću ili stan, to je zaloga na pokretne stvari.

Automobili su najbrojniji predmeti zaloga

– Predmet založnog prava mogu biti pokretne stvari i prava, koji se zalažu upisom založnog prava u registar koji je ustanovljen u skladu sa Zakonom o založnom pravu na pokretnim stvarima i pravima upisanim u registar – kažu u Agenciji za privredne registre. – Automobili su najbrojniji predmeti zaloga od početka rada registra, i čine 43,42 odsto svih registrovanih predmeta. Neobični primeri iz prakse su registracija opreme vetroparkova, žičara, bilborda, zlata, srebra, poljoprivrednih proizvoda… Kada su predmet zaloge životinje, najčešće se zalažu goveda, ovce i svinje.

A spisak šta sve može biti predmet zaloge začuđujuće je raznovrstan. Osim što to mogu biti umetničke slike, životinje, udeo u privrednom društvu, to mogu biti i stvari ili prava koja će zalogodavac pribaviti u budućnosti. Tako se trenutno u Registru založnih prava nalaze i budući rod pšenice, ječma i ostalih poljoprivrednih kultura, smrznuto voće, protivgradni i zalivni sistemi, oprema za tehnički pregled, veštačka trava u balonima za fudbal, perionice na pumpama, točionice benzina…

U Registru založnih prava, na strani poverilaca najviše je banaka

– Među predmetima zaloge trenutno su najbrojnija vozila, koja čine 37,36 odsto svih registrovanih predmeta, od čega teretna čine 12,8 odsto – objašnjavaju u APR. – Mašine i oprema su zastupljeni u 26,49 odsto slučajeva, životinje u 2,39 odsto, dok prava potraživanja, udeli i druga imovinska prava čine 21,86 odsto registrovanih predmeta. Preostalih 11,90 odsto čine pokretne stvari koje ne spadaju ni u jednu od kategorija.

U Registru založnih prava, na strani poverilaca najviše je banaka, u čak 65,84 odsto slučajeva, ali to su i privredna društva, preduzetnici, ustanove, institucije, organi uprave – poput Poreske uprave Republike Srbije.

Celina

Kod sumnje da li status pokretnih stvari imaju stvari ugrađene u nepokretnost sa kojom čine funkcionalnu celinu, potrebno je mišljenje sudskog veštaka odgovarajuće struke na okolnost da li se od nepokretnosti takve stvari mogu odvojiti bez povrede suštine i funkcionalnosti.

Rast

Krajem prošle godine bilo je aktivno 177.757 založnih prava, prethodne – 169.356, 31. decembra 2017. godine bilo ih je aktivno 161.035, a pre četiri godine 148.682. Ti podaci predstavljaju razliku između upisanih i obrisanih založnih prava na kraju godine, a broj registracionih prijava koje registar obradi, kako kažu u APR, višestruko je veći.

Izvor:Novosti

Чланак Šta se sve daje u zalog da bi se dobila pozajmica? се појављује прво на Biznis i Finansije.