Za tačno 10 dana ističe Uredba o ograničenju cena pojedinih naftnih derivata koju je Vlada Srbije donela 11. februara. Za sada nema naznaka da će njeno važenje biti produženo, pa je pitanje šta građani Srbije, vozači, ali i privreda zbog transporta i ostalih propratnih troškova mogu da očekuju od 15. marta.

Sudeći po kretanju cene nafte na svetskim berzama, nikome se ne piše dobro – jer ona samo raste. Doduše, prethodna dva dana malo se „smirila“, pa se sa rekordnih 119,8 dolara za barel, danas po podne spustila na 114 dolara.

„Suspenzija“ akciza

S druge strane, zahvaljujući Uredbi o ograničenju cena derivata u Srbiji, gorivo na našim pumpama nije poskupelo od 11. februara. Tako je, prema donetoj uredbi, maloprodajna cena evrodizela 179 dinara, a benzina BMB 95 171 dinar po litru.

Iako bi se većina građana složila da ograničenje cene goriva treba produžiti, poslodavci, analitičari i pumpadžije smatraju da to nije dobra ideja i da postoje drugi načini da se reši ova situacija.
Ekonomista Saša Đogović, nekadašnji saradnik Instituta za istraživanje tržišta, navodi primer BiH, gde su, kako ističe, suspendovali akcize na naftne derivate zbog aktuelne situacije.

– Ne vidim razlog da ne bude slično i kod nas. Ako smo već tako bogati i domaćinski smo se odnosili u prethodnom periodu kada je u pitanju budžet, možemo sada da ublažimo i smanjimo iznose akciza. Sada, sa ovako visokim cenama nafte i derivata, država ubira i veće prihode na postojećim akcizama – kaže za 24sedam Đogović.

„Jedini ispravan potez“

On ističe da je tržišna mera upravo smanjenje akciza sve dok cene nafte i energenata ne počnu da se kreću naniže.

– To je jedini ispravan potez koji država u ovom trenutku može da povuče. Zamrzavanje cena nije rešenje. Naravno, inspekcija treba da prati situaciju kako ne bi došlo do većeg povećanja cena u maloprodaji u odnosu na tržišne parametre – objašnjava naš sagovornik.
Sličnog je stava i Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije, ali i vlasnik pumpe. On je izričito protiv prolongiranja „zamrzavanja“ cene naftnih derivata u maloprodaji.

– Nadam se da neće biti produženja važenja te uredbe. Nije dobro da se prolongira… Ko je spreman da plati nabavnu cenu dizela 183 dinara, a da ga proda za 179 dinara po litru? Neko taj gubitak mora da nadoknadi… Inače, goriva u maloprodaji neće biti – kaže za 24sedam Atanacković.

On dodaje da Srbija ima dovoljno naftnih derivata, ali da može doći do toga da goriva ne bude dovoljno u maloprodaji.

Nabavna cena veća od prodajne

– Znači jednostavno, biće puna rafinerija dizela, a neće imati ko da ga uzme i „dovede“ do pumpi. Biće nestašice zato što pumpe ne mogu da plate više cene od onih po kojima prodaju – objašnjava on.

Kako navodi, država je odmah mogla da reaguje na drugi način, a to je da odredi iznos marže trgovaca naftom koji ne sme da bude prekoračen.
– Ni sada ne treba čekati ovih 10 dana, već što pre naći rešenje. I u Uniji naftnih kompanija Srbije smatraju da bi rešenje moglo biti da se ograniči marža i da, u zavisnosti od toga koliko se platilo gorivo, ne može da se proda za skuplje od, na primer, sedam ili osam dinara po litru. U suštini, od onoga koliko se smatra da treba da bude marža – ističe Atanacković.

On napominje da je u ovakvim okolnostima normalno da se ograniči potrošnja, ali da nema razloga za paniku jer ima dovoljno derivata.

Takođe, i on pominje smanjenje akciza na naftne derivate, ali samo za prevoznike i, eventualno, poljoprivredu.

Skok cena neminovan…

– Unija poslodavaca još od avgusta predlaže smanjenje akciza, doduše za prevoznike, a sada bi trebalo razmišljati o tome i za poljoprivrednike. Ako se cena goriva ne smanji imaćemo skup prevoz, transportne firme neće hteti da prevoze robu jer im se ne isplati – naglašava Atanacković.

Kako kaže, postoji zakonska mogućnost da se akciza smanji za nekih 20 odsto. Ipak, dodaje, poskupljenje naftnih derivata je neminovno.

– S obzirom na okolnosti, sukobe Rusije i Ukrajine i krizu, sve će biti samo skuplje. To ne možemo nikako da izbegnemo – zaključuje naš sagovornik.

Izvor: 24SEDAM, autor Slađana Gavrić

Foto: Pixabay

Чланак Šta će se desiti kad istekne „zamrzavanje“ cene goriva се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zdravstvena kriza se nastavlja, privreda je i dalje u problemima, a država više nema toliko raspoloživih resursa za snažnu intervenciju – tim pre jer se već neracionalno zadužila i potrošila više od 600 miliona evra za isplatu 100 evra punoletnim građanima, ističe se u analizi Fiskalnog saveta.

U takvim okolnostima Fiskalni savet očekuje da bi bi pad proizvodnje u 2020. mogao da bude oko tri odsto.

Deficit budžeta u 2020. biće rekordnih sedam odsto BDP (oko tri milijarde evra), i to ako ne bude novog programa pomoći privredi, dok će javni dug na kraju godine preći nivo od 60 odsto BDP. Na taj način, u jednoj godini se poništava celokupno umanjenje javnog duga koje je Srbija postigla za skoro tri godine vođenja uravnotežene fiskalne politike.

Kako se ističe, načelno odgovorna fiskalna politika iz prethodnih godina omogućila je državi da se snažno zaduži i tako pomogne privredi da prebrodi prvi nalet krize.

Savet upozorava da bi fiskalna politika morala da se prilagodi novim okolnostima, što podrazumeva smanjenje deficita u 2021. na oko dva odsto BDP da bi se zaustavio rast javnog duga i vratila fiskalna stabilnost, povećanje državnih izdvajanja za infrastrukturu i kontrola rasta penzija i plata u javnom sektoru u 2021.

Fiskalni savet čak smatra da bi opravdano bilo i potpuno zamrzavanje zarada

Savet ističe da ukoliko u drugoj polovini godine ponovo dođe do rigoroznog ograničenja kretanja stanovništva i zabrane rada u određenom broju privrednih delatnosti, privredna aktivnost će se dodatno umanjiti u odnosu na prethodne prognoze – pa bi pad BDP u 2020. u tom slučaju bio veći od tri odsto i mogao bi iznositi oko pet procenata.

Pad BDP Srbije biće manji od većine evropskih zemalja pre svega zbog strukture domaće privrede, a ne boljih ekonomskih politika. Jer, u Srbiji veliki deo domaće privrede proizvodi osnovna, egzistencijalna dobra za kojima u ovoj krizi tražnja nije znatno pala (hrana, kućna hemija).

Tako učešće poljoprivrede u ekonomiji Srbije iznosi oko 7,5 odsto, što je više nego dvostruko veće učešće nego u zemljama regiona članicama EU.

Za razliku od Srbije, privrede razvijenih evropskih zemalja više se oslanjaju na proizvodnju proizvoda i usluga veće dodate vrednosti (autoindustrija, mašine i oprema, kućni aparati, turizam) za kojima je u krizi snažno pala tražnja. Zbog toga se u razvijenijim zemljama očekuje osetno veći pad proizvodnje u 2020. nego u Srbiji.

Fiskalni savet procenjuje da će privredni pad u 2020. da dovede do smanjenja broja zaposlenih za 30.000 do 50.000.

Savet takođe smatra da učestala predviđanja državnih zvaničnika da će prosečna plata na kraju 2025. dostići 900 evra nisu bila kredibilna ni pre ove krize.

Eventualni novi paket pomoći privredi morao bi da bude daleko manji od prvog, selektivan i privremen, navodi se u analizi Fiskalnog saveta.

Izvor: FoNet

Чланак Fiskalni savet: Zaustaviti rast javnog duga i ispraviti veliku neravnotežu u budžetu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Preduzetnici koji rade sami za svoju platu, poput frizera, kozmetičara, krojača, taksista, počeli su privremeno da zatvaraju radnje. Tokom epidemije virusa korona frizeri i kozmetičari nemaju gotovo nikakve prihode, pošto im je posebnim odlukama u pojedinim gradovima već zabranjen rad.

Očekuje se da će narednih dana taj broj biti znatno veći.

Kako objašnjavaju u APR, oni imaju mogućnost da na određeno ili neodređeno vreme prekinu obavljanje delatnosti, odnosno da „zamrznu“ poslovanje.

U ovoj agenciji su im preporučili da ne dolaze u Brankovu ulicu da bi na šalteru predali dokumentaciju, već da papire šalju poštom. Osim obrazaca za prekid rada potrebno je da uplate i naknadu od 750 dinara. To takođe mogu uraditi elektoronski.

Izvor: Novosti

Чланак Preduzetnici prinuđeni da zamrznu status u APR-u се појављује прво на Biznis i Finansije.