Najnovije istraživanje renomiranih profesora Simon Evenett-a iz univerziteta St Gallen i Niccolo Pisani-ja iz IMD Business School bacaju jasno svetlo na ono što svi privrednici znaju. Studija je identifikovala 1.404 firme koje su iz Evropske Unije ili G7 zemalja i jasno je demonstrirala da se samo 120, ili 8,5 odsto, povuklo za ruskog tržišta.
Ove informacije su zaključno sa krajem novembra ali i u ova dva meseca se ništa nije promenilo. Zapadne firme rade, prabacuju novac u svoje matične zemlje i svakodnevno uvoze svoju robu u Rusiju.

Čak i ona zvučna imena kao što su McDonalds ili Nissan nisu baš otišle za sva vremena jer su se postarali da u ugovorima o izlasku stave i klauzulu o buy-back opciji. Tako je Nissan prodao svoj kapital za $1 dolar ruskoj državnoj firmi ali sa opcijom da sve to kupe nazad, takođe za $1, u sledećih 6 godina.

Emotivne reakcije  poklopljene sumornim analizama

Bitno je istaći da na stotine firmi koje su pompezno najavile napuštanje ruskog tržišta to nisu uradile. Mediji su brljivo potrčali da broje one koji su najavili odlazak ali su „slučajno“ zaboravili da provere da li su to stvarno i uradili. Prvobitne emotivne reakcije su jasno poklopljene sumornim analizama šta bi bilo sa tim firmama da su stvarno napustile ovo ogromno tržište.

Globalizacija je davno odradila svoje i firme idu tamo gde je njihovo poslovanje racionalno, to jest profitabilno. Čak su svi ostali gluvi na pozive Janet Yellen, koja vodi američki trezor, da biznisi moraju da budu svesni geopolitičkih pomeranja i na osnovu toga promene svoju strategiju.

Ova izjava bi bila smešna da se ne graniči sa glupošću. Amerika, koja je bila lider globalizacije od završetka Drugog Svetskog Rata do skoro, se sada odaje protecionističkim refleksima koji samo mogu da smanje globalni BDP, povećaju cene robe i usluga i samim tim vrate ekonomski sat unazad, piše između ostalog Vladimir Đukanović.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Đukanović: Ni 10 odsto kompanija nije napustilo Rusiju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prva ocena je: Ukoliko se sukob još jače zaoštri, nastaće nepovoljne ekonomske i energetske okolnosti, vojni troškovi će porasti, nivo političke tolerancije biće smanjen, a u našem regionu doći će do jačanja podele na „mi“ i „vi“. Pritisak na Srbiju porašće i po pitanju sankcija Rusiji i po pitanju Kosova piše Blic.

Ovo je scenario koji spoljnopolitički i vojni analitičari predviđaju Srbiji i zapadnom Balkanu, nakon današnjih dramatičnih najava Moskve.

Tačno 210. rata u Ukrajini, predsednik Rusije Vladimir Putin je proglasio delimičnu mobilizaciju koja počinje odmah, i zapretio nuklearnim oružjem ako se rat prelije na teritoriju njegove zemlje.

U svetlu novih okolnosti, pitanje je da li će se zaoštravanje odraziti i na Srbiju, naročito ako se ima u vidu da je Ukrajina sada poprište, a da se rat u stvari vodi između Istoka i Zapada.

Od svih se traži da izaberu stranu i odrede se prema Rusiji, a jasnu i najoštriju poruku do sada poslao je francuski predsednik Emanuel Makron juče u UN u Njujorku.

Ko nosi „istorijsku odgovornost“

Rekao je da oni koji ne staju na stranu prave „grešku“ koja će nositi „istorijsku odgovornost“.

– Želim da danas kažem stvari sasvim jasno: oni koji žele da oponašaju borbu nesvrstanih odbijajući da se jasno izraze, prave grešku i to će nositi istorijsku odgovornost – rekao je Makron.

Pitanje je šta sve to znači za Srbiju, s obzirom da se od nje traži da uvede sankcije Moskvi? Hoće li se naći u nepovoljnijem položaju i kakve bi posledice sve mogle da budu?

Odgovarajući na ova pitanja, predsednik obrazovnog istraživačkog centra „Libek“ Miloš Nikolić ocenio je za Blic da će nove okolnosti doneti zahteve da se odredi o akcijama Rusije.

– Pozicija Srbije neće neposredno da bude promenjena najnovijom eskalacijom koja dolazi iz Moskve. Obrazloženje naših nacionalnih interesa mora, i u narednom periodu, sve više da se pomera od romantizma ka pragmatizmu. Deo tog obrazloženja koji se tiče našeg naglašavanja važnosti međunarodnog prava zahtevaće od nas da nedvosmisleno iskažemo nepriznavanje nelegalnih aneksija delova teritorija Ukrajine koje Rusija namerava da izvede. Međutim, ta pozicija doslednosti neće nešto posebno da utiče na promenu našeg položaja – ističe Nikolić.

On dodaje da Srbija ne sme sebi da dozvoli da dođe u poziciju pasivnog perifernog posmatrača koji samo želi da bude zaobiđen kako ne bi morao da se opredeljuje po važnim pitanjima dok traje nevreme izazvano ratom u Ukrajini.

Treba nam aktivna i energična spoljna politika

– Ukoliko želimo da na najbolji način ostvarimo svoje nacionalne interese treba nam aktivna i energična spoljna politika koja racionalno i trezveno sagledava kontekst i posledice procesa kojima prisustvujemo – napomeninje Nikolić.

Veruje da nećemo nužno imati bilo kakve dodatne pritiske oko sankcija, ali da će svakako postojati očekivanje da Srbija pokaže dobru volju u pronalaženju kompromisa sa Prištinom.

– Na tom polju treba očekivati pojačanu aktivnost. Sa daljom eskalacijom sukoba u Ukrajini, Zapadu će svakako biti važno da Beograd i Priština dostignu ili makar da aktivno teže dostizanju autentičnog modaliteta u međusobnim odnosima koji će biti produkt dobrovoljnog dogovora. Verovatno će ceo taj proces da potraje duže nego što mnogi očekuju jer obrise kompromisa mi i dalje ne vidimo – ocenjuje Nikolić.

I Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku kaže da još ne očekuje novi svetski rat, te da se situacija u Ukrajini promenila i da je za pet dana ukrajinska vojska vratila ono što je ruska vojska mesecima osvajala, što je veliki udarac za Rusiju.

– To odlaganje Putinovog obraćanja sa sinoć na jutros je zanimljivo, jer se čekalo da se probudi i krajnji istok Rusije. Odatle bi trebalo da dođe najviše novog ‘mesa’. Proglasiće referendum Putin sigurno, ali ima problem sa opštom mobilizacijom, jer sinovi srednje klase Sankt Peterburga i Moskve ne žele da ratuju – rekla je Grubješić.
Sem političkih, mogle bi se osetiti i vojne posledice ako se ima u vidu da Putin ujedno zvecka i nuklearnim oružjem.

Rizik da Rusija upotrebi svoje je stvaran

Prema podacima “Arms control association”, u svetu trenutno postoji više od 13.100 nuklearnih bojevih glava. Najviše ih imaju Rusija (6.257) i SAD (5.550), zatim slede Kina (350) i Francuska (290) kao jedina država EU s atomskim naoružanjem.

Rizik da Rusija upotrebi svoje je stvaran, napominje za Blic vojni analitičar Aleksandar Radić.

– Rizik zaista postoji. Nema taktičkog, strateškog nuklearnog oružja, sve je to nuklearno oružje. Apsurdno je očekivati da, ako ga Rusija upotrebi, to budu male količine, i kad to uradi povratka više nema. Nema scenarija o tome koliko bi šteta bila i posledice. Ne znamo koliko bojevih glava bi Rusija upotrebila, i koje bi snage bile, pri tom kretanje radioaktivnih snaga koje zavisi od vetra i kiše – ističe Radić.

Svet klizi u eru velikih ratova, smatra Radić, i ocenjuje da je „to neki prirodni istorijski ciklus“.

– To dovodi to zaoštravanja, katastrofičnog scenarija u ekonomiji i energetici. Predviđati budućnost je nekorektno, ali stvorena je klima u kojoj nema zadrške za Ruse i ako Ukrajina nastavi kao i do sad, to nas dovodi do globalnog sukoba i ostalih nepovoljnih okolnosti. Vojni troškovi će porasti, nivo političke toleranicije će biti smanjen, a u ovom regionu do jačanja podele na „mi“ i „vi“. To je za Srbiju ekstremno loša pozicija jer nas nema u onom „mi“ – napominje Radić.

Kako piše “Dojče vele”, rusko strateško nuklearno oružje stacionirano je u fiksnim raketnim silosima, na mobilnim lansirnim platformama i na podmornicama. Postoje i strateški bombarderi dugog dometa koji mogu da nose nuklearne projektile.

Rusija i SAD imaju više od 90 odsto nuklearnih bojevih glava u svetu

Država: Rusija, broj nuklearnih bojevih glava: 6.257

Država: SAD, broj nuklearnih bojevih glava: 5.550

Država: Kina, broj nuklearnih bojevih glava: 350

Država: Francuska, broj nuklearnih bojevih glava: 290

Država: Velika Britanija, broj nuklearnih bojevih glava: 225

Država: Pakistan, broj nuklearnih bojevih glava: 165

Država: Indija, broj nuklearnih bojevih glava: 156

Država: Izrael, broj nuklearnih bojevih glava: 90

Država: Severna Koreja, broj nuklearnih bojevih glava: 40-50

Ukupno: oko 13.133

Izvor: Arms control association

Чланак Kakve će posledica naša zemlja imati u trenutku kada je svet nikad podeljeniji? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Državne kompanije traže pomo od poreskih obveznika, a mlekari se pitaju kako će pasterizovati mleko. Evro je pao na najniži nivo u 20 godina u odnosu na dolar, a predviđanja recesije su u porastu.

AP piše da su nabrojane tačke pritiska znakovi su kako je sukob — i Kremlj koji je postupno gasio dostavu prirodnog gasa koji gura industriju — izazvao energetsku krizu u Evropi i povećao verovatnost ponovnog pada u recesiju baš u trenutku kada se ekonomija oporavljala od COVID-19 pandemije.

U međuvremenu, visoki troškovi energije podstaknuti ratom pogoduju Rusiji, velikom izvozniku nafte i prirodnog gasa čija su agilna centralna banka i godine iskustva u životu pod sankcijama stabilizovali rublju i inflaciju uprkos ekonomskoj izolaciji.

Rusija,  će  platiti visoku cenu za rat

Dugoročno, međutim, ekonomisti kažu da će Rusija, iako će izbjeći potpuni kolaps, platiti visoku cenu za rat: doživeće produbljivanje ekonomske stagnacije kroz izgubljene investicije i niže prihode građana.

Najhitniji izazov za Evropu je kratkoročni: boriti se protiv rekordne inflacije od 8,6% i prebroditi zimu bez veće nestašice energije. Kontinent se oslanja na ruski prirodni gas, a više cijene energije već opterećuju fabrike, cene hrane i rezervoare goriva.

Nesigurnost pritiska energetski intenzivne industrije poput čelika i poljoprivrede, koje bi se mogle suočiti s ograničenjem prirodnog gasa radi zaštite domova ako se kriza pogorša.

Molkerei Berchtesgadener Land, velika mlekarska zadruga u nemačkom gradu Pidingu u blizini Minhena, uskladištila je 200.000 litara loživog ulja kako bi mogla nastaviti proizvodnju energije i pare za pasterizaciju mlijeka i držati ga hladnim ako joj je struja ili prirodni gas bude isključen.

To je ključna zaštita za 1800 poljoprivrednika članova čijih 50.000 krava proizvodi milion litara mleka dnevno.

“Ako mlekara ne radi, onda ne mogu ni farmeri”, rekao je izvršni direktor Bernhard Pointner. “Tada bi farmeri morali baciti svoje mlijeko.”

Uštedu energije gašenjem javne rasvete noću

U jednom satu, mlekara potroši ekvivalent godišnje vriednosti električne energije za domaćinstvo, kako bi zadržala 20.000 paleta mleka hladnim. Mlekara je takođe napravila zalihe ambalaže i drugog materijala kako bi zaštitila dobavljače od nestašice energije: “Imamo dosta sačuvanog… ali to će trajati samo nekoliko sedmica”, upozoravaju.

Inflacija je povećala i troškove života. Tako, na primer, prosečna italijanska porodica ove godine troši 681 evro više da se prehrani.

Francuski predsjednik Emmanuel Macron kaže da vlada ima za cilj uštedu energije gašenjem javne rasvete noću i preduzimanjem drugih koraka. Slično su i nemački zvaničnici molili ljude i kompanije da štede energiju, tako što će smanjiti potrošnju klima uređaja.

Ove mere usledile su nakon što je Rusija isključila ili smanjila dotok prirodnog gasa za desetak evropskih zemalja.

Najveći nemački uvoznik ruskog gasa, Uniper je zatražio pomoć vlade nakon što je bio stisnut između vrtoglavih cijena plina i onoga što je smeo naplaćivati ​​kupcima.

Carsten Brzeski, glavni ekonomista evrozone u banci ING, predviđa recesiju krajem godine jer visoke cene smanjuju kupovnu moć građana. Dugoročni ekonomski rast Evrope zavisiće od toga hoće li se vlade uhvatiti u koštac s velikim ulaganjima potrebnim za prelaz na ekonomiju temeljenu na obnovljivoj energiji.

“Bez ulaganja, bez strukturnih promjena, jedino što preostaje je nadati se da će sve funkcionisati kao prije – ali neće”, rekao je Brzeski.

Rusija stabilizovala ekonomiju

Dok Evropa pati, Rusija je opsežnom vladinom intervencijom stabilizovala kurs rublje, tržište deonica i inflaciju. Ruska nafta sve više kupaca nalazi u Aziji, iako po sniženim cenama, jer zapadni kupci odustaju.

Nakon što je pogođen sankcijama zbog zauzimanja ukrajinske regije Krim 2014. godine, Kremlj je izgradio “ekonomiju tvrđave”, održavajući nizak dug i terajući kompanije da materijal i hranu nabavljaju unutar Rusije.

Iako su kompanije u stranom vlasništvu poput IKEA-e zatvorene i Rusija nije platila svoj vanjski dug po prvi put u više od jednog veka, nema osećaja neposredne krize u centru Moskve. Imućniji mladi i dalje idu u restorane, pa makar bili i Uniqlo. Victoria’s Secret i Zara trgovine su zatvorene u sedmerospratnom trgovačkom centru Evropeisky.

Nasljednici McDonald’sa, Vkusno-i Tochka, poslužuju više-manje identičnu hranu, dok je bivši Krispy Kreme u trgovačkom centru ribrendiran, ali prodaje u osnovi iste ponude.

U manje imućnim pokrajinama, Sofija Suvorova, koja živi u Nižnjem Novgorodu, 440 kilometara od Moskve, osetila je pritisak na porodični budžet.

Kurs rublje — jači u odnosu na dolar nego pre rata

Ekonomisti kažu da kurs rublje — jači u odnosu na dolar nego pre rata — i opadajuća inflacija predstavljaju pogrešnu sliku. Pravila koja sprječavaju izlazak novca iz zemlje i prisiljavaju izvoznike da većinu svoje inostrane zarade od nafte i gasa mijenjaju u rublje namjestila su kurs rublje.

A stopa inflacije “djelimično je izgubila smisao”, napisala je u nedavnoj analizi Janis Kluge, stručnjakinja za rusku ekonomiju pri Nemačkom institutu za međunarodne i bezbednosne poslove. To je zato što ne uzima u obzir nestajanje zapadnjačke robe, a niža inflacija verovatno odražava pad potražnje, što je loše za ekonomiju.

Oko 2,8 miliona Rusa bilo je zaposleno u stranim ili mešovitim kompanijama u 2020, prema politologu Ilyi Matveevu. Ako uzmemo u obzir dobavljače, čak 5 miliona radnih mjesta, odnosno 12% radne snage, zavisi od stranih kompanija i njihovih ulaganja.

Strane firme mogle bi pronaći ruske vlasnike, a protekcionizam i prezasićenost državnim poslovima sprečiće masovnu nezaposlenost. Ali ekonomija će biti daleko manje produktivna, rekao je Kluge, “što će dovesti do značajnog pada prosečnih realnih prihoda.”

Izvor: AP/Investitor.me

Foto: Pixabay

Чланак Ekonomija rata: Evropu boli sada, Rusiju će kasnije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Analitičari to tumače strahovanjima stranih kompanija od nacionalizacije imovine s obzirom da skori završetak rata u Ukrajini nije na vidiku.

Realni broj daleko veći

Prema analizi Financial Timesa, najmanje 188.000 ruskih radnika i dalje prima platu od niza stranih kompanija, od američkog McDonald’sa do francuskog proizvođača automobila Renaulta. Realni broj verovatno je daleko veći s obzirom da veliki strani poslodavci, poput lanca brze hrane KFC i Coca-Cole još nisu potvrdili da li i dalje isplaćuju plate u Rusiji, prenosi Poslovni dnevnik.

Povod za analizu bila je izjava moskovskog gradonačelnika Sergeja Sobjanina koji je početkom nedelje rekao da u ruskoj prestonici oko 200.000 radnika može ostati bez posla.

Stoga su gradske vlasti odobrile plan pomoći vredan 3,36 milijarde rubalja (41,4 miliona dolara). To je dodatno osim državnog plana pomoći vrednog 40 milijardi rubalja namijenjenog za 400.000 radnika.

Kompanije iz sektora konsaltinga, poput Boston Consulting Groupa (BCG), Linklatersa i McKinseyja preselile su svoje ruske radnike u druge države. Međutim, radnike iz proizvodnog, uslužnog i maloprodajnog sektora teško je preseliti, pa mnogima prete otkazi s obzirom da se aktivnosti zapadnih kompanija očito neće tako skoro obnoviti.

Čip Berg, izvršni direktor Levi Straussa, izjavio je ovog meseca kako taj čuveni proizvođač džins odeće i dalje plaća više od 800 ruskih radnika. No, dodao je kako “nije optimističan da će kompanija obnoviti proizvodnju u punom obimu tako skoro”.

Kako tvrdi Piter Fajnding, stručnjak za radno pravo u firmi FisherBroyles, prema ruskom radnom zakonodavstvu kompanije koje su obustavile poslovanje i dalje su dužne da isplaćuju plate. Poslodavci pri tome imaju tri opcije.

Mogu da isplaćuju redovne plate, plate šestomesečni iznos ili presele radnike u delove kompanije gde poslovanje nije obustavljeno.

Poslodavci imaju i mogućnost zadržavanja radnika na manjim platama. Švedski trgovac nameštajem Ikea objavio je kako će isplatiti tri plate, do kraja maja, jednu više nego što zahteva ruski zakon.

Pritisak javnosti

Jedan radnik otkrio je da deo radnika dolazi u praznu Ikeinu robnu kuću kako bi obavio povremenu “papirologiju”, ali se pribojavaju hoće li u idućim mesecima ostati bez posla. Ikea je odbila da komentariše što namerava sa zaposlenima.

Valja naglasiti kako nastavak plaćanja ruskih radnika velikim zapadnim kompanijama nije preveliki teret, s obzirom da minimalna plata u Rusiji iznosi 12.500 rubalja, odnosno 156 dolara.

Tako McDonald’s – s lanjskim ukupnim prihodima od 23 milijarde dolara – i dalje plaća 62.000 radnika u Rusiji, a za plate i troškove najma prostora mesečno izdvaja 50 miliona dolara.

No, veliki deo zapadnih poslodavaca ima problema sa slanjem novca u Rusiju, a s obzirom da ne ostvaruju prihod, radnike plaćaju iz rezervi tamošnjih podružnica koje će uskoro presahnuti, kaže Piter Fajnding.

Prema najnovijem istraživanju BCG-a, većina zapadnih investitora smatra da će proteći između dve i pet godina do obnove njihovog poslovanja u Rusiji. Hoće li uslediti otkazi, zavisi i od razvoja javnog mnjenja na Zapadu prema postupcima ruske vojske u Ukrajini.

Чланак Ruski radnici zaposleni u stranim kompanijama i dalje primaju platu се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Pšenica je doživela pravi cenovni bum, tražena je u svetu. Mislim da kod nas neće doći do značajnijeg povećanja cena, jer država reguliše cenu jednog tipa hleba od brašna tipa 500, tog hleba treba da bude najmanje 30 posto u svakoj od pekara i dobro je što se država meša u to“, kaže Prostran.
Kaže da mi za naše stanovništvo imamo dovoljno hrane.

„Važno je da te hrane ima na tržištu, pa ćemo se snaći. Najveći je problem kad nje nema na tržištu, onda morate i zlatom da plaćate ako treba“, navodi on.

Drastično poskupljenje u Nemačkoj: Moguće i nestašice

U svetu su, ističe, počele da se dešavaju neverovatne stvari.

„Počele su da se stvaraju rezerve u kapitalističkom delu zapadnih zemalja, koje to nikad ranije nisu imale“, napominje Prostran.

Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu saopštila je da su globalne cene hrane najviše u poslednjih deset godina, a prvi čovek te organizacije poručio je da će ljudi jednostavno morati da se naviknu na skuplju hranu.

„Mi smo prošli kroz razna krizna vremena i mi ćemo se mnogo lakše snaći nego ljudi u razvijenom Zapadu, oni nemaju navika da stvaraju zalihe i rezerve“, kazao je sagovornik Televizije Prva.

Izvor: B92/TV PRVA

Foto: Pixabay

Чланак Inflacija je prvi simptom nove globalne ekonomske krize се појављује прво на Biznis i Finansije.

Optuživanje Kine je bila omiljena sportska disciplina u Vašingtonu i pre izbijanja pandemije koronavirsa. Ali sada i lideri u Evropi, koja je teško pogođena posledicama zaraze, prebacuju Kini da je najodgovornija za tragediju koja je snašla evoropske zemlje i ceo svet.

Uprkos žestokim kritikama i neodmerenoj retorici, posebno američkog predsednika Donalda Trampa, koliko je relano da zapadni lideri maksimalno zaoštre odnose sa zvaničnim Pekingom, u situaciji kada većinu medicinskog materijala nabavljaju upravo iz – Kine? I to nisu jedini proizvodi na listi zavisnosti od kineske ekonomije. Naprotiv, ona je veoma dugačka.

Zamenimo Kineze. A kako?

Kina je već proizvodila polovinu medicinskih maski u svetu i pre nego što se pandemija proširila. Ova zemlja je i glavni proizvođač lekova i zaštitne opreme u vreme kada oni nedostaju širom sveta.

„Svet je zavisan od kineske proizvodnje kao narkoman“, ističe Vili Ših, profesor Ekonomskog fakulteta na Univerzitetu Harvard i specijalista za trgovinske odnose između SAD i Kine. Ših objašnjava da se ta zavisnost ne odnosi samo na medicinske i sanitetske proizvode, već i na elektroniku, tekstil, nameštaj, igračke i još mnogo drugih proizvoda.
Sjedinjene Države, i pored zabrana koje su uvedene tokom trgovinskog rata, uvoze iz Kine robu vrednu oko 500 milijardi dolara. „Dakle, razgovor sa Kinezima bi sigurno bio jeftiniji. U suprotnom, Amerika mora da bude spremna na velike posledice“, upozorava američki profesor i dodaje da rešenje nije u preseljavanju proizvodnje u neku drugu, jeftinu destinaciju.

To više nije tako jednostavno, kaže, jer Kinezi su uspeli da „zacementiraju“ svoju dominaciju u proizvodnji, ali i u lancima snabdevanja i nije nimalo jednostavno naći odgovarajuću zamenu.

Jedno je šta priča Makron, a drugo je relanost

Francuska se, kao i SAD, uveliko oslanja na kineske lance snabdevanja, ne samo kada je reč o medicinskoj opremi potrebnoj za borbu sa koronavirusom, već i za potrebe farmaceutske i autoindustrije. Francuski predsednik Makron je nedavno najavio da će se Francuska zalagati za „potpunu nezavisnost“ tako što će povećati sopstvenu proizvodnju maski za lice i respiratora. Međutim, malo je verovatno da će to biti brzo rešenje, a još manje da će ono biti jeftino.

Usled krize izazvane pandemijom, „francuske kompanije će biti pod ogromnim pritiskom da vrate deo svoje proizvodnje koja se obavlja u drugim zemljama, pre svega iz Kine“, predviđa Filip Lekor, direktor odseka za evropsko-azijsku saradnju na Karnegi institutu za mir.

Neke su već najavile i nove strategije s tim cijem. Među prvima se oglasila francuska farmaceutska kompanija „Sanofi“, čiji predstavnici su izjavili da će osnovati novu evropsku kompaniju kako bi se što manje oslanjali na Kinu i indiju, gde se pravi većina aktivnih sastojaka za farmeceutsku industriju.

Leker je, međutim, upozorio da bi napori Francuske da umanji zavisnost od Kine, mogla da naiđe na iste reakcije zvaničnog Pekinga. To bi po njegovim rečima drastično uticalo na neke od najprofitabilnijih industrija u Francuskoj, uključujući proizvodnju vina i turizam.

Britanija nema luskuz da bira

Britanija, kao i druge zemlje, i te kako se oslonila na Kinu u nabavci sredstava za spasavanje ljudskih života od Kovida 19, poput testova i respiratora. Iako Kina ne spada među četiri glavna spoljnotrgovinska partnera Velike Britanije, njen upliv je veoma vidljiv u tamošnjem tehnološkom i finansijskom sektoru.

Britanska ekonomija je več pretrpela znatne posledice zbog Bregzita, a kada se na to dodadaju enromni troškovi pandemije – pogoršavanje odnosa sa Kinom je luksuz koji Britanci ne mogu da priušte, uveren je Keri Barun, profesor Kings koledža u Londonu.

Braun ocenjuje da Kina mora biti jedan od ključnih partnera u pokušaju Britanije da u ovakvoj situaciji ostvari bilo kakav privredni rast. „Osim toga, kada krajem godine izađe iz EU, Velika Britanija će morati da traži nove ekonomske prilike izvan svojih tradicionalnih partnerstava u Evropi. Bilo bi u najmanju ruku čudno da u tim nastojanjima zaobilazi drugu najveću ekonomijuu svetu“, smatra Braun, koji je deo svoje karijere proveo i kao ekonomski diplomata u Pekingu.

Razod skuplji od braka

Neke države, poput Indije, Australije i Nemačke pokušavaju da zavisnost od Kine umanje i oštrijom politikom prema stranim ulaganjima, pre svega kada su u pitanju strateške industrije i kompanije. Mada se nigde direktno ne imenuju kineski investitori, jasno je da su zakonska ograničenja usmerena upravo na njih i pokušaj da se zaustavi dalji prodor kineskog kapitala koji bi lokalne ekonomije učinio još „neotpornijim“.

Sjedinjene Države su, međutim, primer koliko takvi napori mogu biti teški. Donald Tramp je od samog stupanja na predsedničku funkciju bio odlučan da što više udalji Kinu iz američkog dvorišta i odande vrati proizvodnju kući. Ali nakon dvogodišnjeg trgovinskog rata i milijardi dolara koje je pojelo stalno gomilanje novih carisnkih ograničenja, čim je koronavirus počeo da se širi i po Americi postalo je jasno koliko američko tržište i dalje zavisi od kineske proizvodnje.

Ista ta Bela kuća koja je osula „drvlje i kamenje“ po kinsekim vlastima da su direktni krivac za slom američkog zdravstvenog sistema pred pandemijom, uvezla je tone medicinskog materijala iz – Kine. I pored nastojanja da najosnovnija sredstva za borbu protiv korone američke firme počnu same da proizvode i diskusija u američkom Kongresu da pandemija neće večno trajati i da zato treba nastaviti sa proterivanjem Kine sa domaćeg tržišta – čak je i sam Tramp priznao da se od Kine nije tako lako razvesti.

Kineske maske dvostruko jeftinije od američkih. Koju biste vi kupili?

Pored optužbi da je smrtonosni virus „izvezla“ u svet, zapadni lideri optužuju Kinu da je iskoristila trenutnu situaciju da profitira izvozeći proizvode lošeg kvaliteta. O neispravnoj medicinskoj opremi iz Kine već su izvestile vlade u Španiji, Turskoj i Holandiji, a Velika Britanija je nabavila milione testova za koronavirus od dve kineske firme, potrošivši 20 miliona dolara samo da bi otkrila da testovi nisu pouzdani.

Problem, međutim, nije samo u Kini, smatra Dejvid Smit Levi, profesor na Masačusetskom institutu za tehnologiju (MIT). Kina je iskoristila pohlepu zapadnih kompanija da troškove svedu na minimum i takvim apetitima je prilagodila strukturu u svojoj proizvodnji i distribuciji. Pandemija je pokazala da tako nagli skok tražnje za medicinskom opremom rezultira nestašicom bez obzira na to gde se ona proizvodi.

Stoga, veći je problem što nastojanja da se troškovi neprestano snižavaju, ne samo u privatnom već i u javnom sektoru, ne ostavljaju mnogo manevarskog prostora za ulaganja u sisteme koji bi mogli da ogovore na ovakve krize. Logika da takva ulaganja mnogo koštaju a da su krize ovakvih razmera jako retke, dovodi do toga na na kraju ono što niste platili na mostu, daleko skuplje platite na ćupriji.

Na kraju, potrošači su ti koji odlučuju da li su spremni da skupo plate nešto što mogu da nabave mnogo jeftinije. Dejvid Smit Levi navodi sopstveni primer, kada je prošlog leta zbog radova u svom dvorištu kupovao maske N95 kako bi se zaštitio od prašine. U prodavnici, američke maske su koštale dvostruko više nego kineske. Profesor sa MIT-a priznaje da je kupio – kineske

Чланак Zapad i Kina: Pustio bih ja njega ali neće on mene се појављује прво на Biznis i Finansije.