Po podacima japanskog Ministarstva zdravlja, rada i socijalne politike, prošle godine čak 39 posto japanskih kompanija je upošljavalo radnike starije od 70 godina, prenosi domaći list posvećen ekonomskim pitanjima Nikkei. Taj procenat je na uzlaznoj putanji već punih deset godina.

Japanska vlada zakonski je pružila priliku kompanijama da ukinu starosnu granicu za odlazak penziju ako to žele – opcija koju su neke od njih i izabrale, tako da ima onih koje upošljavaju i radnike od preko 80 godina starosti. To se naročito odnosi na prodavnice i ugostiteljske objekte.

Po podacima Ministarstva za zemlju, infrastrukturu, saobraćaj i komunikacije, u Japanu je u 2022. godini radilo 6,39 miliona ljudi starosti 65 i više godina, što je 10,6 odsto ukupne radne snage te ostrvske zemlje. Poređenja, radi ta proporcija u SAD iznosi sedam, a u Nemačkoj samo četiri odsto.

Razlozi za angažovanje seniora

Osnovni razlog za visok procenat seniora koji danas rade u Japanu su starenje populacije usled više decenija niskog nataliteta i smanjivanje populacije u radnom dobu (populacije starosti koja se tradicionalno smatra za radno sposobnu: od 15 do 64 godine). Naime, u Zemlji izlazećeg sunca blizu 30 odsto populacije je starije od 65 godina – demografsko merilo koje japansku populaciju čini najstarijom na svetu.

Treba reći i da Japanci već decenijama uživaju dug prosečni životni vek i po tom merilu tradicionalno zauzimaju jedno od prva tri mesta na svetu. Trenutni prosečni životni vek za muškarce u toj dalekoistočnoj carevini je 81 godina, a za žene 87.

Najčešća opcija koju bira najveći broj firmi u Japanu je penzionisanje radnika u 65. godini, ali vlada i mediji u toj ostrvskoj zemlji, s obzirom na sve bolje zdravstveno stanje starih i činjenicu da se životni vek produžava, sve više govore o tome da će ljudski vek uskoro biti 100 godina i da će, ako se ne podigne starosna granica za odlazak u penziju sa sadašnjih 65 godina, stanovnici provoditi više (neproduktivnih) decenija u penziji, što je veliki izazov za penzioni i zdravstveni sistem države.

Zapošljavanje zdravih penzionera

Problem smanjenja i nedostatka radne snage japanska vlada, osim ohrabrivanjem firmi da podignu starosnu granice za odlazak u penziju ili ponovo zaposle zdrave penzionere, nastoji da reši i povećanom automatizacijom i robotizacijom proizvodnje i usluga, većim uključivanjem žena na tržište rada i slobodnijim uvozom strane radne snage.

Poslednjih par godina, međutim, tvrde japanski stručnjaci, dostignut je plafon kada je u pitanju angažovanje domaće ženske radne snage, dok veliki pad jena u odnosu na dolar i evro sve više otežava zapošljavanje stranaca – oni po pravilu žele da privređuju u Japanu i šalju novac porodicama u svojim zemljama, ali plate u Zemlji izlazećeg sunca sve više doživljavaju kao neprivlačne, prenosi RTS.

Otud raste potreba za korišćenjem seniora kao radnika, što objašnjava činjenicu da je prošle godine broj japanskih kompanija koje upošljavaju ljude u osmoj deceniji života dostigao rekordni nivo od 39 odsto.

Izvor: Nikkei/RTS/BizLife

Foto: Pixabay

Чланак U Japanu preko 40% firmi zapošljava penzionere od preko 70 godina се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nedavno sprovedeno istraživanje sajta Startuj ukazalo je na (ne)sklad između sistema obrazovanja i potreba tržišta rada u Srbiji.

Rezultati istraživanja jasno pokazuju da postoji određena neusklađenost između slobodnih mesta na fakultetima u Srbiji i potražnje za određenim zanimanjima na tržištu.

Studente najviše privlači IT sektor

Najveći broj slobodnih mesta na fakultetima širom zemlje ove godine bio je na fakultetima IT usmerenja. Za impresivnih 4.328 slobodnih mesta konkurisalo je čak 6.997 budućih brucoša. To ukazuje na veliko interesovanje za IT sektor, ali i deficitarnost kadrova na tržištu u ovoj oblasti, navodi se u saopštenju.

Kako se dalje dodaje, među maturantima vlada manja zainteresovanost za tradicionalne fakultete.

Univerzitet u Beogradu je u prvom roku zabeležio najveći broj slobodnih mesta u odnosu na odobrena mesta na Poljoprivrednom, Rudarsko-geološkom i Šumarskom fakultetu. Na Poljoprivrednom fakultetu, na primer, ostalo je neupražnjeno 421 mesto od ukupno 790, dok je na Rudarsko-geološkom fakultetu i Šumarskom fakultetu ostalo 200, odnosno 192 slobodna mesta.

Takođe, primećuje se da su smerovi poput psihologije, stomatologije, farmacije, medicine i grafičkog dizajna najtraženiji. Na ovim smerovima se u proseku tri svršena srednjoškolca bore za jedno slobodno mesto.

Podaci o slobodnim mestima na Tehnološko-metalurškom, Pravoslavno-bogoslovskom, Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Učiteljskom i Geografskom fakultetu takođe pokazuju da je manja zainteresovanost budućih brucoša za ove studije.

Pored njih, najmanje prijava bilo je na fakultetima tehničkih usmerenja poput Fakulteta za fizičku hemije, Fizičkom fakultetu i Tehničkom fakultetu u Boru.

Najtraženije oblasti na tržištu rada

Situacija na tržištu rada otkriva drugačiju sliku u odnosu na preferencije mladih pri upisivanju fakulteta. Najtraženija zanimanja u Srbiji prema podacima sajta Startuj.com su iz oblasti:

– Trgovine i prodaje;

– IT-ja;

– Mašinstva;

– Administracije i

– Ugostiteljstva.

„Uzimajući sve to u obzir, nameće se zaključak da oblasti koje su najčešće dostupne na tržištu rada, nisu u skladu sa interesovanjima i oblastima za koje su mladi zainteresovani“, stoji u zaključku istraživanja.

Takođe se dodaje da je „specifično što su IT zanimanja i dalje deficitarna, iako broj studenata raste u ovoj oblasti i znatno lakše pronalaze prve poslove i prakse“.

U saopštenju se navodi i da plate u IT industriji za početnike premašuju prosek plata na juniorskim pozicijama u ostalim oblastima.

„Što potvrđuju i podaci sajta HelloWorld.rs da IT juniori u proseku zarađuju između 800 evra i 1.000 evra. Nesklad između sistema obrazovanja i tržišta rada predstavlja izazov za mlade ljude koji žele da se obrazuju i pronađu posao u struci“, zaključak je istraživanja.

Izvor:Telegraf Biznis
Foto: Pixabay

Чланак Nesklad između sistema obrazovanja i tržišta rada се појављује прво на Biznis i Finansije.

U doba interneta i masovne komunikacije, policija istočne indijske savezne države Odishe čuva jato golubova za slučaj prekida komunikacionih veza kod katastrofa.

Policijske stanice u Indiji koristile su golubove još u doba britanske kolonijalne vlasti. Danas državna služba za golubove pismonoše „zapošljava“ više od 100 ptica.

– Zadržali smo golubove zbog vrednosti njihove ostavštine i da ih sačuvamo za buduće generacije – rekao je Satiš Kumar Gajbhije, inspektor iz okruga Cutak.

Policija tvrdi kako su golubovi, koji lete brzinom do 55 kilometara na sat, na udaljenosti do 800 kilometara, najmanje dva puta u poslednjih 40 godina spasili situaciju.

Igrali su ključnu ulogu 1999. godine nakon što je oluja prekinula komunikacione linije, kao i 1982. godine tokom razornih poplava u delovima te savezne države.

Golubovi po pravilu nose poruke napisane na laganom papiru, stavljene u kapsulu i zavezane za nogu.

Studije pokazuju da golubovi mogu detektovati magnetna polja i odrediti lokaciju s udaljenosti od nekoliko hiljada kilometara, rekao je istoričar Anil Dhir koji sarađuje s policijom.

– Čak i u scenariju u kom dolazi do prekida svih komunikacija, golubovi nikada neće razočarati – rekao je.

Izvor: Telegraf.rs

Foto: Pixabay

Чланак Policija „zapošljava“ jato golubova се појављује прво на Biznis i Finansije.

“Rok od 24 meseca se broji u odnosu na zaposleno lice. Dakle, promene opisa poslova kod istog zaposlenog, pravljenje više uzastopnih ugovora, pravljenje prekida između ugovora… ništa od navedenog ne utiče na sledeće pravilo: sa jednim licem nije moguće zasnovati radni odnos na određeno vreme koji bi trajao duže od 24 meseca. Rok od 24 meseca se vezuje za ličnost zaposlenog i ne može da traje duže, osim u slučaju izuzetaka koje ćemo navesti u nastavku teksta”, piše on i dodaje da se u slučaju prekida između dva angažovanja koji traje kraće od 30 dana i sam prekid računa u rok od 24 meseca.

Prema tome, nakon proteka roka od ukupno 24 meseca radnog odnosa na određeno vreme sa jednim zaposlenim poslodavac može da bira između dve opcije – prestanak radnog odnosa ili zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme, piše ovaj pravnik i napominje da posle isteka ovog roka nije moguć novi ugovor o radu na određeno vreme sa istim zaposlenim samo zato što je napravljen prekid duži od 30 dana ili po osnovu toga što mu je promenjen opis poslova.

U kojim situacijama ugovor na određeno vreme može da traje duže od dve godine?

Zakon jasno propisuje u kojim slučajevima je moguće produžiti “ugovor na određeno”:

• Ako je to potrebno zbog zamene privremeno odsutnog zaposlenog, do njegovog povratka na posao: primenjuje se kada je poznato da će određeno zaposleno lice biti odsutno sa rada neko vreme (npr zbog porodiljskog odsustva, obavljanja javne funkcije, dužeg bolovanja i sl.). Lice koje se angažuje kao zamena odsutnog radnika, radiće sve do povratka odsutnog zaposlenog na rad (npr prestanak bolovanja), ma koliko to dugo trajalo.
• Za rad na projektu čije je vreme unapred određeno, najduže do završetka projekta. Ukoliko je ugovor o radu na određeno vreme zaključen sa određenim licem radi njegovog angažovanja na projektu koji je vremenski ograničen, moguće je potpisati ugovor o radu na određeno koji će trajati sve do završetka projekta, čak i ako rad na projektu traje duže od 24 meseca.
• Sa stranim državljaninom, na osnovu dozvole za rad u skladu sa zakonom. Ovaj ugovor može da traje sve do isteka roka na koji je izdata dozvola za rad u Republici Srbiji, pa I aduže od 24 meseca.
• Za rad na poslovima kod novoosnovanog poslodavca čiji upis u registar kod nadležnog organa u momentu zaključenja ugovora o radu nije stariji od jedne godine, na vreme čije ukupno trajanje nije duže od 36 meseci. Novoosnovani poslodavci samo u prvih godinu dana od dana registracije imaju mogućnost da sa istim zaposlenim zaključe jedan ili više ugovora o radu na određeno vreme na osnovu kojih radni odnos na određeno vreme može da traje i do 36 meseci.

Sa nezaposlenim licem kojem do ispunjavanja jednog od uslova za starosnu penziju nedostaje najviše 5 godina penzijskog staža, ugovor o radu na određeno vreme može biti zaključen do ispunjenja uslova za penziju i na period duži od 24 meseca, ali najviše na period od 5 godina.

Ceo tekst možete pročitati na sajtu Infostud

Foto: Pixabay

Чланак Koliko poslodavac može da produžava ugovor na određeno vreme? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Autori publikacije „Radnici drugog reda: nestandardni rad u Srbiji“ navode da je udeo radnika na neodređeno među zaposlenima u padu sa 88,5 odsto 2010. godine na 81,4 odsto 2014. godine na oko 77 odsto, koliko iznosi protekle tri godine.

Udeo rada na određeno u ukupnoj zaposlenosti povećao se tri puta u proteklih 10 godina, sa 5,9 odsto 2010. godine na oko 14,1 odsto 2019. godine. Dok se 2010. godine 11,4 odsto zaposlenih radnika nalazilo u prekarnim formama – na određeno, sezonski i privremeno, njihov udeo se do 2019. godine popeo na 22,5 odsto.

Najčešći oblici nesigurnog rada su onaj najmanje nestandardni, odnosno rad po ugovoru na određeno, kao i onaj najnestandardniji, to jest „rad na crno“.

Što se neformalnog rada tiče, on je u Srbiji i dalje veoma prisutan pa tako gotovo petina svih zaposlenih radi na crno. Još jedna od brojčano najznačajnijih kategorija su radnici za sopstveni račun, odnosno samostalni delatnici bez zaposlenih, kojih je negde oko pola miliona, pokazuje istraživanje Platforme.

Odgovornost za ovakvu situaciju najvećim delom snosi upravo država koja je izmenama i usvajanjem novih propisa poslednih decenija značajno doprinela eroziji radničkih prava i radne sigurnosti.

Zakoni koji regulišu ovu oblast u većoj meri idu na ruku poslodavcima, a ne radnicima, i na ovaj način legalizuju nesigurne oblike rada, navodi se u saopštenju.

Izvor: FoNet

Foto: Pixabay

Чланак Radnici drugog reda се појављује прво на Biznis i Finansije.