Kako iz RZS navode, rast bruto i neto zarada, u periodu januar–septembar 2023. godine, u odnosu na isti period prošle godine, iznosio je 15 odsto nominalno, odnosno jedan odsto realno.

Medijalna neto zarada iznosila je 65.727 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do tog iznosa

U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, kako je prikazano, prosečne bruto i neto zarade za septembar 2023. godine nominalno su veće za 13,5 odsto, a realno za tri odsto.

Ipak, prosečna plata za septembar niža je od prosečne plate u avgustu ove godine, kada je ona iznosila 86.112 dinara. Prosečna plata u odnosu na prethodni mesec niža je za 1.046 dinara.

Foto: Pixabay

Чланак Prosečna neto zarada u septembru 85.066, medijalna 65.727 се појављује прво на Biznis i Finansije.

Od same biljke, koja inače izgledom podseća na običan korov, može da se zaradi za pristojan život, ali zapravo prava prilika za zaradu jeste u gotovim proizvodima od rena.

– Jedno od isplativijih ulaganja je ren i od jednog hektara dobije se 5.000 kilograma korena. Кada se preradi i prepakuje u teglice, ren na inostranom tržištu dostiže cenu i do 2 EUR za sto grama, što čini da se sva proizvodnja i radna snaga isplati. To se pokazalo kao bolji posao od voćarstva, maline i kajsije, koje su postale neizvesne što se tiče roda i zarade – ispričao je za jedan proizvođač rena iz Novog Bečeja.

Tržište Srbije malo

On je naveo da je hteo da uzgaja nešto čega nema mnogo na tržištu, čega je zapravo manjak.

– Išao sam po pijacama i prodavnicama da vidim šta se najviše koristi u ishrani, a da ga ima malo, posebno u domaćoj formi. Nakon što sam pričao i sa nekim poljoprivrednicima, video sam da je ren najbolji izbor. Prvo sam zasadio 10 ari, pa nakon toga 35 ari i imao sam prinos od oko 2.000 kilograma. Sada već imam jedan hektar – kaže on, koji tvrdi da nije pogrešio sa izborom i da sada ima i registrovano poljoprivredno gazdinstvo.

Koliko god da nema mnogo proizvođača rena, tržište Srbije je malo i najbolja varijanta za zaradu jeste kada proizvođač dogovori siguran izvoz.

– Jedan deo prodajemo u Srbiji, a drugi deo pakujemo za rusko tržište. Sa njima smo stupili u kontakt i oni su zapravo dolazili da provere kakva je naša proizvodnja i uslovi rada, a nakon toga smo dogovorili posao. Ako proizvedete sve prema standardima, prodaja zaista nije problem. Cena ploda je oko 2 EUR, dok se prerađen može prodavati po znatno višoj ceni. Po evropskim zemljama jedna tegla od 100 grama košta i do 2 EUR – kaže ovaj Bečejac.

Iako ren na prvi pogled nije zahtevna biljka, mnogi ga nazivaju korovom, ali zahteva „puno ruku za rad“.

– Mesec dana nakon sadnje skidaju se zaperci, bukvalno se svaki koren otkopa, skine zaperak, vraća se u zemlju, sve se to radi ručno. Na stranom tržištu traže samo prvu klasu, dužine 25 centimetara, dva centimetra debljine, pravilnog oblika. Važna je prihrana i navodnjavanje, kako biste imali dobar prinos. Za okopavanje treba zaista puno radne snage. Za štetočine se mogu koristiti samo dozvoljeni proizvodi, a u to vreme, ren treba paziti – kaže on.
Izvor: Kurir
Foto: Pxabay

Чланак Prilika za dobru zaradu je uzgaanje rena се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kipar se nalazi u blizini obala Izraela, Sirije, Turske i Egipta i do sada je prvenstveno služio kao destinacija za odmor Izraelaca, Libanaca, i poznat je i kao poreski raj, ali i po geostrateškoj borbi za moć, međutim sada se mnogo toga na ostrvu vrti oko gasnih polja, piše „Dojče vele“.

Gasna polja su otkrivena u proteklih 14 godina – poslednje od njih 2022., a ta činjenica navodi mnoge Kiprane da sanjaju o novoj ulozi na Bliskom istoku.

Za stručnjaka za Bliski istok Kosmea Ohedu, sa madridskog Univerziteta San Pablo (CEU), eksploatacija tog gasa mogla bi da bude i prilika za mir na Bliskom istoku, pa i za aktuelni sukob između Grka i Turske oko Kipra.

– Gasna polja imaju potencijal za ogroman napredak i prosperitet svih uključenih. Takvi projekti izgradnje gasovoda zemlje ne mogu da ostvare same i protivnici su prisiljeni da rade zajedno – objašnjava Oheda.

Koliko su pozicije još uvek različite pokazuje i to da Turska trenutno zauzima stav protiv Izraela u ratu na Bliskom istoku, dok Kipar jasno brani interese Izraelaca.

Šta je odvratilo investitore

Ono što se dogodilo između Nemačke i Rusije sa gasovodima Severni tok dodatno je odvratilo investitore, kaže Elaj Retig, šef odeljenja za energetiku izraelskog trusta mozgova Centar za strateške studije Begin-Sadat (BESA).

– Međutim, rezerve gasa ispod mora na Bliskom istoku mogle bi značajno da smanje značaj drugih dobavljača i zavisnost od njih – od dobavljača kao što je na primer Katar – rekao je on.

Retig smatra da Katar ima jasan interes za nastavak aktuelnog sukoba sa Hamasom – isto kao i Turska, Rusija i Iran, samo iz drugih razloga.

Na korak do istorijskog događaja a onda…

Bliski istok je, podseća Retig, ove godine bio pred istorijskim događajem.

– Postignut je, ali nije objavljen, preliminarni sporazum između Izraela i vlade Gaze o zajedničkom korišćenju i finansiranju razvoja gasnog polja „Gaza Marine Coworking“. To je moglo pozitivno da promeni mnoge stvari između Izraela i Palestinaca, a time i za čitav region – rekao je on i dodao da su ti planovi stavljeni na čekanje zbog Hamasovog terorističkog napada na Izrael.

Kipar je od 1974. godine podeljen na dva dela, nakon sukoba i turske invazije koju je izazvao državni udare vojne hunte iz Atine s željom da se ostrvo pripoji Grčkoj.
Veći, južni deo, nezavisna je država, članica Evropske unije. Severni, turski deo ostrva, takozvanu Tursku Republiku Severni Kipar, priznala je samo Turska, ali ne i druge države. Postoje i teritorijalni sukobi oko pomorskih granica.

U proteklih 10 godina postignut je čitav niz sporazuma između Izraela i Libana, Izraela i Turske, kao i između Kipra i Grčke, koji su imali za cilj da regulišu proizvodnju i prodaju gasa.

Nemački kancelar Olaf Šolc, koji se u maju sastao s novim kiparskim predsednikom Nikosom Hristodulidesom, takođe je zainteresovan da ta zemlja-članica Evropske unije ubuduće prodaje gas Evropi, a korporacije kao što su „Ševron“, „Total Enerži“ i „Eni“ samo su neki od igrača koji su zainteresovani za gas u istočnom Sredozemlju i već su u to uključeni na različite načine.

Tečni gas

Međutim, pošto je izvoz tečnog gasa LNG lakše ostvariti u kratkom roku nego izgraditi gasovod, vlada u Nikoziji sada želi da izgradi LNG terminal što je pre moguće.

Međutim, svi pregovori moraju da se vode ne samo o Kipru, već i o Turskoj – zato što Ankara od 1974. polaže pravo na mineralne resurse u moru kod Kipra. Za kiparsku vladu, istovremeno, gas je prilika da postane ekonomski nezavisnija od Rusa, koji su joj pomogli raznim investicijama i kreditima nakon finansijske i državne krize 2013. godine. Ruska vlada tada je takođe bila zainteresovana za gas sa Kipra, ali je kasnije odustala od tih svojih planova.

U razgovoru koji je vođen pre nego što je izbio rat sa Hamasom, kiparski naučnik Kirjakos Kokinos polagao je sve nade u ekonomsko zbližavanje svoje zemlje sa Izraelom, kako bi se smanjila njena zavisnost od Rusa.

Kokinos je bio „glavni naučnik“ u prethodnoj kiparskoj vladi i tada je rekao da je to pozicija koju su Izraelci stvorili, a koju je Kipar preuzeo, jer želi da bude i međunarodni tehnološki i naučni centar isto kao i oni.

– Gas bi mogao da bude most ka većoj ekonomskoj saradnji – rekao je.

Kiparska kompanija „DEH Kvantum enrdži“ radi na električnom priključku na Evropu, a Retig smatra da je taj projekat u sadašnjoj situaciji lakše realizovati nego gasovod.

Taj strujni kabl, tzv. „Evroazijski interkonektor“, bio bi najduži na svetu, a problem je možda to što u plan postavljanja podvodnog interkonektora od 2.000 megavata nije uključena i Turska

– Ali, vlada u Ankari verovatno bi imala manje problema s tim, nego sa gasovodom od Kipra do Grčke – smatra Retig.

Izvor:24sedam

Foto: Pixabay

Чланак Ratna mašinerija ne ide na dizel nego na gas се појављује прво на Biznis i Finansije.

Od same biljke, koja inače izgledom podseća na običan korov, može da se zaradi za pristojan život, ali zapravo prava prilika za zaradu jeste u gotovim proizvodima od rena.

– Jedno od isplativijih ulaganja je ren i od jednog hektara dobije se 5.000 kilograma korena. Кada se preradi i prepakuje u teglice, ren na inostranom tržištu dostiže cenu i do 2 EUR za sto grama, što čini da se sva proizvodnja i radna snaga isplati. To se pokazalo kao bolji posao od voćarstva, maline i kajsije, koje su postale neizvesne što se tiče roda i zarade – ispričao je za jedan proizvođač rena iz Novog Bečeja.

On je naveo da je hteo da uzgaja nešto čega nema mnogo na tržištu, čega je zapravo manjak.

– Išao sam po pijacama i prodavnicama da vidim šta se najviše koristi u ishrani, a da ga ima malo, posebno u domaćoj formi. Nakon što sam pričao i sa nekim poljoprivrednicima, video sam da je ren najbolji izbor. Prvo sam zasadio 10 ari, pa nakon toga 35 ari i imao sam prinos od oko 2.000 kilograma. Sada već imam jedan hektar – kaže on, koji tvrdi da nije pogrešio sa izborom i da sada ima i registrovano poljoprivredno gazdinstvo.

Jedan deo prodajemo u Srbiji, a drugi deo pakujemo za rusko tržište

Koliko god da nema mnogo proizvođača rena, tržište Srbije je malo i najbolja varijanta za zaradu jeste kada proizvođač dogovori siguran izvoz.

– Jedan deo prodajemo u Srbiji, a drugi deo pakujemo za rusko tržište. Sa njima smo stupili u kontakt i oni su zapravo dolazili da provere kakva je naša proizvodnja i uslovi rada, a nakon toga smo dogovorili posao. Ako proizvedete sve prema standardima, prodaja zaista nije problem. Cena ploda je oko 2 EUR, dok se prerađen može prodavati po znatno višoj ceni. Po evropskim zemljama jedna tegla od 100 grama košta i do 2 EUR – kaže ovaj Bečejac.

Iako ren na prvi pogled nije zahtevna biljka, mnogi ga nazivaju korovom, ali zahteva „puno ruku za rad“.

– Mesec dana nakon sadnje skidaju se zaperci, bukvalno se svaki koren otkopa, skine zaperak, vraća se u zemlju, sve se to radi ručno. Na stranom tržištu traže samo prvu klasu, dužine 25 centimetara, dva centimetra debljine, pravilnog oblika. Važna je prihrana i navodnjavanje, kako biste imali dobar prinos. Za okopavanje treba zaista puno radne snage. Za štetočine se mogu koristiti samo dozvoljeni proizvodi, a u to vreme, ren treba paziti – kaže on.

Izvor: Kurir
Foto: Pxabay

Чланак Prilika za dobru zaradu je uzgajanje rena се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prosečna plata u Srbiji je, prema poslednjim objavljenim podacima Republičkog zavoda za statistiku za mesec avgust – 86.112 dinara.

U javnom sektoru prosek je nešto veći od nivoa proseka za celu zemlju, ali iznosi značajno variraju u zavisnosti od sektora.

Tako plate ispod proseka imaju zaposleni u sektoru obrazovanja i kulture (za 5.448 dinara ispod prosečne u Srbiji), zatim radnici lokalnih javnih preduzeća i administracija na lokalu.
Zaposlenima u zdravstvu i oblasti socijalnog rada plata premašuje prosek za svega 88 dinara.

Kada je reč o broju zaposlenih u administraciji na nivou države i autnomne pokrajine, ima ih ukupno 134.458.

Od tog broja je 128.097 u radnom odnosu, dok je 6.360 zaposleno van radnog odnosa što znači po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima.

Gde su najveće plate

Njihova prosečna plata je u avgustu ove godine bila 98.915 dinara za zaposlene u administraciji na nivou države, dok je na nivou pokrajine nešto manja – 97.146 dinara.

Radnici u opštinskim administracijama su najmanje plaćeni u celom javnom sektoru, ima ih ukupno 27.835, i u proseku rade za 74.734 dinara.

Ipak, najbolje plate u javnom sektoru, prema zvaničnoj statistici, imaju radnici u javnim preduzećima čiji je osnivač država.

Oni mesečno prihoduju, u proseku, 100.845 dinara.

Reč je o ukupno 82.842 radnika.

U javnim preduzećima čiji je osnivač lokalna samouprava ima ukupno 60.543 radnika, a plate su im značajno manje i iznose 80.525 dinara.

U zdravstvu i oblasti socijalnog rada radi ukupno 156.029 radnika, od kojih je 4.038 na ugovorima o privremeno povremenim poslovima, dok je obrazovanju i kulturi zaposleno ukupno 147.902 radnika, od kojih je 2.871 na PPP ugovorima.

Prosečna plata u zdravstvu i oblasti socijalnog rada je 86.200 dinara, dok je prosečna plata u oblasti obrazovanja i kulture 80.664 dinara.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Gde su nastavnici, a gde radnici javnih preduzeća po visini plata се појављује прво на Biznis i Finansije.

Na tri hektara prostire se rasadnik “Flora” koji je Nebojša zajedno sa kumom Veljkom Pavkovićem zasadio. Elvudi, smaragd i zelena globosa, lejlandi čempres, lipa, breza, kuglasti bagrem, katalpa, japanska trešnja, tuje samo su neke od ukrasnih vrsta koje se prostiru na skoro tri hektara površine. Rastu i čekaju kupce i neko stalno mesto u vrtu.

Ali do ove konstatacije o rasterećenom i unosnom poslu u holtikulturi nije bilo lako doći, Nebojšin put traje više od jedne decenije. Da smo došli pre dve godine kod našeg sagovornika, verovatno ne bi imao vremena za razgovor. Šone je, kako ga svi u njegovom kraju zovu, pored posla oko rasadnika ukrasnog bilja, radio još dva. Posao u firmi mu je oduzimao osam sati dnevno i nakon toga bi provodio i po nekoliko sati u sezoni u zasadu jagoda. I tako godinama unazad. Sve dok nije naplatio prvu turu ukrasnog bilja, skoro pet godina nakon sadnje

Zašto je napustio uzgoj jagoda

Nikada nije žalio da uloži u proizvodnju, znao je da od poljoprivrede ne može da se živi, pa je novac zarađen u firmi ulagao u proširenje zasada. Jagode je gajio skoro jednu deceniju, i kad smo ga pitali da li bi se opet vratio na ovo voće, usledio je brz i jasan odgvor „Ne“! Razlozi su brojni, a jedan od glavnih je nedostatak radne snage i nesigurno tržište. To što je završio srednju poljoprivrednu školu samo mu pomaže da iz godine u godinu unapređuje proizvodnju i prati trendove iz okruženja.

„Nesigurno tržište, prekomerna žaštita, skupi preparati i promena klime koja ne pogoduje ovoj osetljivoj voćnoj vrsti, uticale su na to da donesem odluku i prekinem sa gajenjem jagoda. U razgovoru sa jagodarima, čuo sam da su ove godine zbog obilnih padavina u maju, poslovali sa ogromnim gubicima. Pored toga što je bila niska otkupna cena i plodovi su bili lošeg kvaliteta. U svakom slučaju, zahvalan sam jagodama jer sam ipak skoro jednu deceniju imao kakvu takvu korist od njih, a i na nekin način su me uvele u ovaj posao koji trenutno radim“.

Rasadnik sa 60.000 sadnog materijala

A trenutno naš sagovornik, vrlo ozbiljno vodi računa o skoro 60.000 različitnog sadnog materijala. Elvudi, smaragd i zelena globosa, lejlandi čempres, lipa, breza, kuglasti bagrem, katalpa, japanska trešnja, tuje samo su neke od ukrasnih vrsta koje se prostiru na skoro tri hektara površine. Što veći izbor to je bolja prodaja, ističe Nebojša i naglašava da je konkurencija velika, pa je i veća verovatnoća za uspešnu prodaju ukoliko imate raznoliki izbor.

U poslu nije sam, pored supruge Bojane i ćerkice Anje, ortački sve obaveze ali i dobit deli sa kumom Veljkom Pavkovićem i tako od 2013. godine. Tada je i zvanično registrovan rasadnik „Flora“. Sa Veljkom je ušao u posao vođeni željom da zajedno rade, ali i uče.

Inače, Veliki Šeljegovac je varošica u dolini Ribarske reke, koja je nadaleko poznata po uspešnim stočarima. U jednom trenutku je broj grla bio veći od broja meštana, a Šiljegovac nije mali, broji oko 600 kuća. Od početka dvehiljaditih, počinje da se budi interesovanje za hortikulturom. Najpre su to bile manje površine, i onako uz okućnicu, da bi sada ovo mesto postalo prepoznatljivo po velikom broju rasadnika i raznovrsnosti ukrasnog bilja i četinara.

Svaka šesta kuća bavi se holtikulturom

Prema evidenciji našeg sagovornika, svaka šesta kuća se bavi hortikulturom i ima registrovanu proizvodnju. U Velikom Šiljegovcu se proizvede i izveze 60% od ukupne proizvodnje na teritoriji Republike Srbije, i bukvalno se na svakom koraku mogu videti kako mlađi tako i oni nešto stariji zasadi. Da ovo mesto postaje ozbiljan centar proizvodnje ukrasnog bilja, govori i ovogodišnje održavanje ali i broj učesnika na prvom sajmu hortikulture, koji je okupio blizu 40 proizvođača.

Kakav rasad kupci traže

Što je više proizvođača, to su i zahtevi kupaca veći. Vremenom se definisalo kakva je roba najplaćenija i šta se sve zahteva od proizvođača da uradi kako bi finalni proizvod bio primamljiv za kupca.

“Recimo od tuje kupci sada zahtevaju da pored odgovarajuće visine, ima i „punoću“. Mora da bude „stabilna“ i „lepo obučena“. Naime potrebno je da ima pravilan kupasti oblik, koji pri osnovi mora biti lepo zaobljen i širok i da se fino sužava kako ide ka vrhu. Bilje ne sme biti zaraženo, ili da ima bilo kakva oštećenja i mora biti ujednačenog rasta. Takođe je prskanje od korova i trave obavezno, pogotovo u letnjim mesececima.”

Ovi dani su idealni da se obavi i poslednje prskanje od trave u ovoj godini, što je naš sagovornik upravo uradio u vreme kada smo ga posetili.

„Sve to iziskuje veliki rad i trud. Pogotovo kada imate površinu od tri hektara, koliko ja imam a želite da se maksimalno posvetite proizvodnji. Veliki problem nam predstavlja nedostatak radne snage. Radnika nema ni za lek. Više ni visina dnevnice nije problem, sećam se dok sam radio jagode, nismo mogli da nađemo dovoljno radnika iako je dnevnica bila oko 4.000 dinara. Tako da veći deo posla obavljamo kum i ja.“

Da bi došla do faze presađivanja na stalno mesto biljci je potrebno oko pet godina

Za 20 godina, od jednog izrazitog stočarskog mesta, Veliki Šiljegovac postaje zelena oaza u kojoj se nalazi najraznovrsnije bilje koje krasi vrtove ambasada, gradskih parkova, koridora i okućnice širom naše zemlje, ali i regiona.

Da bi došla do faze presađivanja na stalno mesto, biljci je potrebno oko 5 godina, što znači da je i pored velikog rada, u ovom poslu presudno i strpljenje.

Kako se gaji biljka – od leje do njive

„Najpre se biljka sadi u leje i tu boravi neko vreme dok se ne primi i ne izgradi korenov sistem. Nakon toga kad dostigne 30-40 cm presađuje se u saksije, i onda u drugoj godini tako formirana biljka se presađuje u njivu na razmaku od 70*70. I tu tek počinje ozbiljan posao. Redovno okopavanje, freziranje, prskanje, zaštita nekada i na 15 dana ako zatreba, obavezno je takođe i navodnjavanje”.

Kako raste

I u toj prvoj godini nakon sadnje, biljka poraste oko 20-tak cm. U drugoj godini više se vremena posvećuje rezidbi, natapanju i zaštiti kako bi narasla do 80 cm. Da bi se u trećoj ili četvrtoj godini, u zavisnosti od potrebe kupca, pristupilo vađenju i prodaji sadnica.

Zagarantovano tržište

“Tržište je zagarantovano, kupci dolaze iz cele zemlje, e sada na svakom proizvođaču je da po najboljoj ceni proda robu. Drugim rečima ako ste primenili punu agrotehniku, imaćete kvalitet koji će se lepo naplatiti.“

Godinama se priča o odličnoj zaradi od hortikulture, i od našeg sagovornika dobijamo potvrdu ovih tvrdnji.

Najpre smo pitali koliki bi troškovi bili na površini od 10 ari? Inače Neša i ne savetuje da ukoliko ste novi u ovoj vrsti posla, odmah sadite na većoj površini, jer uporedo sa sadnjom trebalo bi krenuti sa istraživanjem tržišta.

„Jedno od traženijih biljaka je “elvudi plavi”, ona ima i lepu cenu ali i sporije raste. Takođe jedna od zanimljivih ali i zahtevnijih biljaka je “kuglasta katalpa”. Za nju je potrebno više godina da bi se formirala. Razvija se iz semena, i u trećoj godini katalpa se kalemi na kuglastu katalpu i tek na kraju 4 godine ona se vadi iz rasadnika i može da se presadi na stalno mesto. Cena tako formirane biljke je od 10-20 evra po komadu, a proizvođaču ostane barem polovina odnosno 5-10 evra po biljci”.

Kako pripremiti zemljište

Na površini deset ari, neophodno je obaviti klasičnu pripremu zemljišta, đubrenje stajskim đubrivom i obavezno obezbediti navodnjavanje. Na toj površini uglavno staje oko 2.000 sadnica. Jedna sadnica je u proseku oko 100 dinara što iznosi oko 200.000 dinara. Nakon sadnje trebalo bi računati da ćete na zaštitu izdvojiti još nekih 20.000 dinara. Ovo su orijentaciona ulaganja u prvoj godini.

„Kako vreme prolazi, novac se najviše izdvaja za radnu snagu, hemijsku zaštitu i gorivo. Potencijalna dobit za biljku Katalpu, na toj istoj parceli, ako uradite sve kako treba, nakon četir godine može biti i do 20.000 evra , što je u proseku jedna sasvim lepa plata od 450 eura na mesečnom nivou. Što je za život na selu itekako motivirajući priliv novca.“

I da zaključimo. Isplativost uzgoja ukrasnog bilja je očigledna, tržište zagarantovano samo je do vas kako ćete organizovati posao i da li ćete umeti da se izborite sa jednom od većih mana ovog posla – a to je nedostatak radne snage. Moglo bi se reći da je ovo posao idealan za višečlane porodice, koje će se međusobno pomagati i kojima ovaj nedostatak neće predstavljati neki problem.

Organizovan otkup dva puta godišnje

Dva puta u toku godine se organizuje otkup. U zavisnosti od toga da li su u pitanju lišćari ili četinari, biljke se vade početkom jeseni kad opadne lišće ili s proleća pre kretanje vegetacije. I upravo to je jedan od razloga zašto se proizvođači odlučuju da sade veći broj vrsta.

Nebojša je ostvario svoj san, ukrasno bilje mu je pomoglo da omogući ćerki i supruzu bolji život na selu. Bio je strpljiv, verovao je u ovaj posao i imao je sreće da uspostavi zdravu saradnju sa kumom. Iako su ovakvi primeri retki, ipak nam pokazuju da su mogući i da bi trebalo ugledati se na njih.

Izvor: Plodna zemlja

Foto: Pixabay

Чланак Tržište je zagarantovano, kupci dolaze iz cele zemlje се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Rast bruto i neto zarada, u periodu januar–avgust 2023. godine, u odnosu na isti period prošle godine, iznosio je 15,2 odsto nominalno, odnosno 0,7 odsto realno“, objavljeno je u izveštaju.

U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečne bruto i neto zarade za avgust 2023. godine nominalno su veće za 14,4 odsto, a realno za 2,6 odsto.

Medijalna neto zarada za avgust 2023. godine iznosila je 66.401 dinar, što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa, objavio je RZS

Чланак Neto zarada za avgust iznosila je 86.112 a medijalna 66.401 dinara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Po podacima PKS sušеnе gljivе donеlе su nam najvišе novca, za 282 tonе dobili smo dеsеt miliona еvra. Poslе njih po izvoznom rеzultatu slеdе zamrznutе gljivе kojе smo prodali za 5,3 miliona evra, potom su nam svеži vrganji donеli 2,8 miliona, svеžе lisičarkе 1,8 miliona i konzеrvisanе gljivе u vrеdnosti 1,6 miliona evra. Svеžih tartufa smo 2022 godinе prodali za 1,5 miliona evra, a pеčurki, svеžih i rashlađеnih za 1,2 miliona.

Gde se prodaju najviše pečurke

Svе nabrojanе vrstе gljiva sе najvеćim dеlom prodaju u zеmljе EU, zatim u SAD, Rusijе.

Ova godina nijе bila baš naklonjеna gljivama zbog hladnog i kišnog prolеća i suvog lеta i jеsеni pa ćеmo ih imati, u zavisnosti od vrstе, u prosеku ili ispod prosеčnih količina.

Izvoznici i prеrađivači kojih imamo po dvadеsеtak, očеkivali su da ćе pеčurki biti višе jеr jе i prošla godina bila prosеčna. Ali osim što ćе im godina biti osrеdnja ovu grupu prеduzеtnika još višе zabrinjava što gljivе za nеkoliko godina nеćе imati ko da bеrе. Stanovištvo u sеoskim srеdinama jе svе starijе pošto mlađi u punoj snagi napuštaju kućna ognjišta.

– Na branjе pеčurki idu pojеdinci, nеma kao nеkada grupnog i organizovanog angažovanja radnе snagе – ističе za Dnеvnik Dragoljub Sajić iz jedne firme iz Ljiga koja sе bavi otkupom i izvozom gljiva. – Odavno nе angažujеmo radnikе ni nе plaćamo dnеvnicе vеć samo plaćamo ono što donеsu za prodaju.

Gotovo svе pеčurkе kojе sе nabеru u brdsko planinskim prеdеlima sе izvеzu jеr u domaćoj kuhinji nеmamo naviku da ih koristimo u ishrani.

Dragoljub Sajić kaže da jе godina bila loša, i da jе sеzona za nеkе vrstе pеčuraka bila kratka.

– Vrganji su podbacili, imamo ih sigurno bar za čеtvrtinu manjе nеgo u normalnim godina, zbog klimе, bilo jе dosta kišе i hladnih dana u prolеćе, a poslе kada jе stiglo lеto i jеsеn nijе bilo dovoljno padavina – kazao jе Sajić i navеo da gljivama najvišе godi smеna svakih sеdam do dеsеt dana kišе i sunca.

Gde ima tartufa najviše u Srbiji

Navеo jе da ćеmo lisičarki imatu u prosеku oko 800 tona, i kazao da jе kilogram ovih gljiva u otkupu bio na počеtku sеzonе dеsеt еvra a onda kako jе sеzona odmicala lisičarkе su koštalе tri i čеtiri еvra kilogram.

Koliko ćе biti bеlih tartufa još jе rano govoriti jеr jе sеzona ubiranja krеnula u sеptеmbru i trajaćе do Novе godinе, ali sе očеkujе da ćе ih biti oko 500 kilograma za izvoz – istakao jе saogovornik.

Kazao jе da sе kilogram ovih gljiva otkupljujе od 1.200 do 1.500 evra, ali i da ta cеna možе da budе znatno niža, da koštaju upola jеftinijе ukoliko godina za bеlе tartufе budе rodna, i ako ih ima i u zеmljama EU, prvеnstvеno u Italiji i Francuskoj.

Za razliku od bеlih tartufa sеzona crnih tartufa jе završеna i imamo ih izmеđu pеt i šеst tona.

– Pošto jе sеzona gotova kilogram sе sada plaća i 200 еvra , a dok jе sеzona bila od maja do sеptеmbra kilogram jе vrеdеo od 40 do 150 evra- kazao jе Dragoljub Sajić.

Tartufi sе u Srbiji bеru na Fruškoj gori, tražе i u Dеliblatskoj pеščari, na planinama Kosmaj, Rudnik i Oplеnac, u Obеdskoj bari u blizini rеkе Bosut u Srеmu, Mačvi, a ko poznaje posao može da zaradi po nekoliko hiljada evra.

Iyvor: Dnevnik
Foto: Pixabay

Чланак Sušene gljive donose najviše novca се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prvo naredno usaglašavanje neoporezivog iznosa zarade sa godišnjim indeksom potrošačkih cena biće 2025. godine.

Izmenama Zakona predloženo je i produženje perioda primene postojećih poreskih olakšica za zapošljavanje novih lica u vidu prava na povraćaj dela plaćenog poreza po osnovu zarade novozaposlenog lica u procentu od 65 do 75 odsto, sa 31. decembra 2023. godine na 31. decembar 2024. godine.

Izvor: Fonet
Foto: Pixabay

Чланак Od januara 2024. godine neoporezovani iznos zarade 25.000 dinara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Za koju godinu nećemo imati gde da popravimo tašnu, torbicu, kofer, a možda ni da pendžetiramo cipele ili zalepimo patike, sumorna je slika „napretka“ koja je ovih dana prevladavala u javnosti nakon vesti da u Tehničkoj školi za dizajn kože ni ove godine, kao ni prethodnih, nije oformljeno odeljenje galanterista.

Plate i iznad proseka

– U zemlji gde je prosečna plata 80.000 dinara, a većina zaposlenih ima za trećinu manje, zarade majstora tašnera se kreću upravo oko tog republičkog nivoa. U boljim radnjama i zanatskim firmama su i do 50 odsto veće. Naravno, uslov je da se zna posao, jer ovde nema vremena za „luftiranje“ – kažu u „Mićku“.

Jednostavno, nema zainteresovanih učenika, jer su mladima danas u fokusu neka „zvučnija“ zanimanja, iako obućari i tašneri, kao i većina zanatlija, nemaju loše plate.

Međutim, da je sitaucija daleko od dobre, ali ne i katastrofalna, za 24sedam kaže jedan mladi beogradski majstor i preduzetnik. Milenko Mićko Božić (28), u svojim radnjama „Servisa Mićko“ ne samo da ima posla, nego se trudi i da bar malo nadoknadi to što, praktično, nema škole za tašnere.

– Posla ima i preko glave, pa neke poslove moramo da zakazujemo nedeljama unapred. Ima nas trenutno šestoro u dve radnje, ali bismo mogli da zaposlimo bar još po jednog čoveka na svakoj poziciji potrebnoj za popravku obuće, tašni i kofera. Ali nema odakle, jer škola nema odeljenje, a mladi se slabo interesuju za zanat. Svi bi da budu neki menadžeri – kaže nam majstor Mićko.

I pored praktično nepostojeće ponude radne snage iz formalnog obrazovanja, u „Servisu Mićko“ su uspeli da okupe ekipu koja se uspešno nosi sa ne tako malim zadatkom, popravljati tašne i kofere za dvomilionski grad u kome nema više od dvadesetak ovakvih servisa.

Ono što je posebno interesantno i budi nadu u ovoj priči je kako su i odakle stigli.

– Dvoje mladih ljudi mi je došlo na vrata i reklo da hoće da uči za tašnera, a nemaju gde. Ja ne znam gde ću od posla da bih još nekog učio ali, šta ću, prihvatim. I sada su vredni članovi ekipe – kaže Božić.

A ekipa koja je savladala posao je sve pre nego „majstorskog“ bekgraunda.

– Među nama su i električar iz nekadašnjeg „Minela“, kolega sa završenim ekonomskim i filološkim fakultetom… Samo je jedna koleginica došla iz branše, i iz majstorske porodice. A to je zaista velika stvar, kada sa nekim možete i da popričate o poslu i da vas „ispravi“ i ponudi drugačije rešenje od onog na koje ste navikli – s oduševljenjem priča ovaj mladi majstor.

Majstorsko dete

Sam Milenko je takođe majstorsko dete. Obućarskim i tašnerskim poslom su mu se bavili i otac i majka, od koje je nasledio radnju. Radnje vodi poslednjih desetak godina, a u radionici je od školskih dana, kada je slobodno vreme provodio u učenju majstorskih caka i „krađi zanata“.

Šta ljudi najčešće donose i da li je i dalje „kvalitet na ceni“

Majstor Mićko za 24sedam kaže da se danas, u vreme kada je na sve strane obilje jeftine i lako dostupne robe, sve manje kvaliteta. Čak i kod „firmirane“ robe.

– Kvalitet i kod velikih firmi i poznatih imena od pre 20 godina i danas je nebo i zemlja. Sve se pravi lošije, i kada je tašna ili cipela kožna, ta koža je lošije obrađena, a time i kratkotrajnija. Da ne govorimo o veštačkim materijalima i skaju, koji danas poturaju kupcu kao eko-kožu – ističe Božić.

A upravo torbice od skaja, jeftine cipele i „kofere za jednokratnu upotrebu“ mušterije najčešće donose, mada ima i onih koji donose vredniju i „firmiranu“ robu.

– Ako kupite cipele ili torbicu za nekoliko hiljada dinara, nema tu popravke. Da se vrati u upotrebljivo stanje košta koliko pola nove, pa je bolje da se baci. Kod kvalitetnijih stvari popravke su moguće, ali potrebno ih je i održavati kako treba. Najdraže su ipak mušterije „stare garde“, kada donesu nešto što je napravljeno kvalitetno pre deset ili dvadeset godina i žele da se to restaurira – napominje Milenko.

Za kraj našeg razgovora majstor Božić kaže da nema strah da će njegov zanat nestati.

– Mi smo u obe radnje, i na Dorćolu i Čukaričkoj padini, pretrpani poslom i biće ga sve više. S vremenom će i ljudi shvatiti da mora da se živi od svog rada, a da su zanatski poslovi dobro plaćeni. Dotle smo i mi tu da pomognemo, da ljudi ipak imaju gde da poprave ono što im je drago ili je vredno popravljanja – zaključuje Milenko Božić.

Izvor:24sedam

Foto: Pixabay

Чланак Da li ima posla za obućare i tašnere i zašto ih je sve manje се појављује прво на Biznis i Finansije.