O navikama u ishrani, nutritivnom kvalitetu proizvoda i dodatnom obeležavanju artikala koji kupcu pomaže u dnevnom balansu u ishrani, na panelu „Vaš slovni putokaz do zdravije ishrane“ u organizaciji kompanije Delez Srbija, govorili su Maja Prlinčević, Sektor za javno zdravlje i programsku zdravstvenu zaštitu Ministarstva zdravlja, Jovan Todorić, menadžer za održivost i zaštitu životne sredine kompanije Delez Srbija, nutricionistkinja Ivana Mišić i Maja Anokić, predsednica Centra potrošača Srbije.

Tim povodom predstavljeni su rezultati istraživanja kompanije Delez Srbija o značaju izbalansirane ishrane i Nutri-Score sistemu obeležavanja namirnica. Istraživanje je pokazalo da većina ispitanika misli da je zdrava ishrana važna, ali i da to nije uvek lako primeniti u životu. Takođe, oko 90 odsto ispitanika tvrdi da čita deklaracije, najčešće za specifične kategorije ili kada kupuje proizvode prvi put. Oko 60 odsto ispitanika deklaracije čita povremeno u zavisnosti od tipa proizvoda, dok 20 odsto njih čita samo kada je u pitanju neki novi proizvod. Artikli na kojima se najviše čitaju deklaracije su mleko i mlečni proizvodi, meso i mesne prerađevine, sir i čokolade. Kupci obraćaju pažnju samo na određene informacije sa deklaracije koje su njima od značaja poput ugljenih hidrata, soli, masti.

„U poslednje vreme, zdravija ishrana je u sve većem fokusu. Ljudi sve više pažnje obraćaju na namirnice koje kupuju, čitaju deklaracije i edukuju se. Nutri-Score sistem obeležavanja je mnogostruko koristan jer nam pomaže da lakše odaberemo namirnicu koja nutritivno odgovara našim željama i potrebama. Nutri-Score sistem obeležavanja podrazumeva da se ne treba fokusirati isključivo na proizvode sa oznakama A i B, a potpuno se odreći oznaka D i E. Suština je upravo u ravnoteži – proizvode koji imaju „zelenije“ boje poželjno je konzumirati češće i u većoj meri u odnosu na proizvode obeležene crvenom ili narandžastom bojom za koje se opredeljujemo povremeno“, objašnjava nutricionistkinja Ivana Mišić.

Zanimljivo je da je nutritivna tablica i dalje najzastupljeniji način informisanja o nutritivnom sastavu proizvoda, a 41 odsto ispitanika prepoznaje Nutri-Score kao sistem za nutritivno obeležavanje proizvoda.

„Nacionalni program prevencije gojaznosti dece i odraslih, koji je usvojen 2018.godine ima nekoliko važnih ciljeva u okviru pomocije i očuvanja zdravlja, kao što su smanjivanje faktora rizika za hronične nezarazne bolesti putem aktivnosti promocije zdravlja i prevencije bolesti, bolje razumevanje uticaja načina ishrane i fizičke aktivnosti na zdravlje, kao i pozitivnog uticaja preventivnih aktivnosti, podsticanje razvoja, jačanja i implementacije politika i akcionih planova usmerenih na unapređenje ishrane i povećanje fizičke aktivnosti na globalnom, regionalnom, nacionalnom nivou i nivou zajednice u koje su uključeni svi sektori društva i monitoring nad naučnim podacima o ključnim faktorima koji utiču na ishranu i fizičku aktivnost“, ističe Maja Prlinčević, Sektor za javno zdravlje i programsku zdravstvenu zaštitu Ministarstva zdravlja.

Širok asortiman kvalitetnih proizvoda sa Nutri-Score oznakom u Maxi, Mega Maxi, Tempo i Shop&Go prodavnicama omogućava da se napravi idealan jelovnik izbalansirane ishrane.

„Kao kompanija koja je strateški posvećena temi zdravije ishrane kontinuirano pronalazimo različite načine da kupcima olakšamo svakodnevne izbore. U protekle dve godine radili smo na nutritivnom obeležavanju svih proizvoda naše privatne robne marke i kroz nutritivni semafor potrošačima omogućili da prilagode svakodnevnu ishranu svojim potrebama. Drago mi je što kupci sve više prepoznaju važnost zdravije ishrane, a mi ćemo nastaviti da radimo na dodatnoj edukaciji kako bismo pružili doprinos stvaranju njihovih još zdravijih navika i olakšali im zdraviji izbor“, kaže Jovan Todorić, menadžer za održivost i zaštitu životne sredine kompanije Delez Srbija.

Prema istraživanju, oko 60 odsto ispitanika tvrdi da se zaista zdravo hrani. Pod zdravijom ishranom ispitanici najčešće smatraju kuvanu i raznovrsnu hranu, konzumiranje voća i povrća u većim količinama i uzimanje dosta tečnosti. Kao glavni razlozi koji ih sprečavaju da se zdravo hrane istaknuti su nedovoljno vremena za pripremu obroka i percepcija da je zdravija hrana skuplja.

Predsednica CEPSa istakla je da prodavnice u Srbiji sadrže širok asortiman zdravijih proizvoda, što je za kupca veoma važno jer na jednom mestu može da pronađe kvalitetnu i proverenu zdraviju ishranu.

„Kao neko ko predstavlja glas potrošača, a svi smo potrošači, od najmlađih do najstarijih građana, imamo potrebu da naglasimo koliko je važno na prvom mestu informisanje o samoj ideji zdrave ishrane, kao i na koji način mogu doći do potrebnih informacija na tu temu. Treba napravitii dobar plan edukacije o benefitima zdrave i izbalansirane ishrane, kao i o načinu na koji svaki potrošač, pa i onaj sa najskromnijim mogućnostima kada govorimo o potrošačkoj korpi, može to sebi da priušti. Nadamo se i smatramo da zajedničkim delovanjem na ovom polju možemo u velikoj meri doprineti podizanju svesti naših potrošača, a samim tim i zdravijim izborima u budućnosti“, kaže Maja Anokić, predsednica CEPSa.

Oko 80 odsto ispitanika koji prepoznaju Nutri-Score sistem obeležavanja smatraju da je inovativan, dok 91 odsto njih kaže da je ovakav način obeležavanja proizvoda jedinstven. Kod oko 58 odsto ispitanika Nutri-Score oznaka ima uticaj na kupovinu namirnica, a manje od polovine bi kupovalo proizvode sa svim oznakama. Gotovo 90 odsto ljudi koji imaju osnovne informacije o Nutri-Score sistemu smatra da je potrebno i da drugi brendovi uvedu ovaj način obeležavanja proizvoda.

Istraživanje je sprovela istaživačka kuća onSpot tokom januara meseca na uzorku od 1036 ispitanika.

Чланак Nutri-Score – Slovni putokaz do zdravije ishrane се појављује прво на Biznis i Finansije.

Iako se duže vreme diskutuje o tome koliko je hrana koja se promoviše kao zdrava – zaista zdrava, budući da neki proizvodi, recimo, nemaju šećer, ali zato imaju velike količine prostih masti u sastavu, ovaj segment svakako ostaje luksuz.

To nije slučaj samo kod nas, već i u svetu, gde se zavisno od tržišta uglavnom konzumira brza hrana, testo, jeftinije povrće, povoljnije meso. Cene hrane su značajno uznapredovale otkako je krenula pandemija, a šećer je pogurao cene maltene svih namirnica.

U Srbiji se generalno slabije jede crna čokolada, pre svega, zbog visoke cene u odnosu na standard i plate većine građana. Što više kakaoa, to viša cena, a i ta sirovina poskupljuje, još od početka prošle godine kada je tona kakao zrna vredela čak 2.500 dolara.

S druge strane, (crna) čokolada je samo jedan mali deo priče o zdravim slatkišima ili hrani, generalno. Naše tržište je iz godine u godinu sve bolje snabdeveno, a upakovana hrana je svakako skuplja od one „na meru“.

Recimo, 75 grama upakovanog sirovog badema, kupljenog u marketu, košta otprilike kao 100 grama pečenog badema u prodavnici zdrave hrane. Potonji se svakako bolje kotira, tj. regularno ima jaču cenu.
Takođe, keks bez dodatog šećera, sa nekim prirodnim zaslađivačem ili, na primer, sa stevijom – osetno manje se isplati od kutije „standardnog keksa“ koji kupuje većina potrošača u Srbiji.

Koliko je „teško“ tržište zdrave hrane?

Svakako, ima razlika u tome koji je brend u pitanju, koja je gramaža, da li je keks „običan“, filovan, sa nekim specijalnim ukusom – ali u načelu, zdravije opcije su prosečno duplo skuplje.

U poslednje vreme sve popularnije su i ovsene kaše, pri čemu pakovanje pahuljica košta najmanje i traje najduže. Ono što pravi razliku u ceni jesu čia semenke, badem, lešnik, listići badema ili kokosa, zatim smrznuto ili kandirano voće, potom razni drugi dodaci.

Treba istaći i da nije svaki musli, kao gotov proizvod, isti. U ponudi su pakovanja koja garantuju 30% manje šećera i to je jasno istaknuto na ambalaži, kao i musli bez veštačkih zaslađivača. Ovakvi proizvodi svakako koštaju više.

Zanimljivo je i poređenje belog šećera sa brezinim šećerom, koji se nametnuo kao jedan od najpopularnijih zaslađivača. Štaviše, „leti“ i sa polica u našoj zemlji, uprkos paprenoj ceni: 150 grama ovog šećera košta 360 dinara, dok je kilogram belog šećera oko 70 dinara.

Prema procenama sa sajta Statista, tržište zdrave i velnes hrane vredelo je oko 707 milijardi dolara u 2016, a procena je da je do ovde godine poraslo na više od 800 milijardi dolara.

Izvor: Telegraf biznis

Foto: Pixabay

Чланак Koliko košta zdrava hrana? се појављује прво на Biznis i Finansije.