Problem kod nas je što, kako ističe, prilikom zaduživanja ne postoje jasna pravila kako se ta sredstva dodeljuju, pa nekad volimo da podelimo linearnu pomoć, bili to penzioneri, svi punoletni građani… Tako se, kaže, neplanski javljaju troškovi, a zbog takvih diskrecionih odluka nivo javnog duga može da poraste iznad previđene stope.

Srbija je 16. septembra na međunarodnom finansijskom tržištu prodala dve emisije evroobveznica – jedna je takozvana zelena evroobveznica, vredna milijardu evra, koja dospeva za sedam godina, dok je druga „obična“ evroobveznica u iznosu od 750 miliona evra, ročnosti od 15 godina.

Kamatna stopa za zelene obveznice je jedan odsto, a stopa prinosa 1,26 odsto. Kod konvencionalnih evroobveznica, kamatna stopa je 2,05 odsto, a stopa prinosa 2,3 odsto.

Nemamo informaciju koji projekti će biti finansirani

„Novac prikupljen prodajom zelenih obveznica mora da se koristi na ograničen skup projekata – one vezane za obnovljive izvore energije ili smanjenje emisije štetnih gasova. Mogu da se koriste za izgradnju elektro mreže koja će smanjiti troškove u distribuciji ili za proizvodnju određenih procesa za prečišćavanje otpanih voda, po čemu je Srbija među najlošije plasiranim zemljama u svetu pošto niz godina svoje otpadne vode izbacujemo u reke…“, navodi profesor Svetozar Tanasković.

On ističe da još nemamo informaciju koji projekti će biti finansirani iz zaduženja kroz zelene obveznice.

„Finansijeri koji ulažu sredstva zahtevaju da se poštuju određena pravila i da se novac koristi za te projekte“, pojašnjava Tanasković.

Na pitanje da li se Srbija skuplje zadužila u odnosu na neke zemlje koje na svoje zelene obveznice plaćaju kamatu od svega 0,3 odsto gost N1 odgovara da svaka zemlja u zavisnosti od ekonomske istorije, položaja, makroeknomskih uslova… nosi i određeni stepen rizika.

„Koliko god mi govorili da smo šampion u regionu i dalje smo na srednjem nivou razvijenosti. Ako se poredimo sa Nemačkom ili Francuskom, uvek ćemo morati da plaćamo višu kamatnu stopu. Naša istorija i položaj pokazuje da možda nismo baš dobri domaćini u vođenju ekonomije zemlje“, ističe profesor Tanasković.

On navodi da je stopa od jedan odsto u bližoj i starijoj istoriji rekordno niska, ali da ostaje pitanje kako će se ta sredstva iskoristiti, kako će se dodeljivati.

Tržište zelenih obvezica stalno raste

Zelene obveznice, inače, postoje, kako objašnjava, još od 2007. godine. Koriste ih države, ali i firme za finansiranje projekata za održive izvore energije i smanjenje emisije zagađujućih materija.

Tržište zelenih obvezica stalno raste.

„U 2019. ovo tržište dostiglo je 257 milijardi evra, a prošle godine je oborilo rekorde. I ostale zemlje koriste priliku da na ovaj način finansiraju projekte. Potražnja za obveznicama je tehnički dosta velika u poslednjem periodu. Jer, ne samo što zemlje hoće da finansiraju projekte na ovaj način, već i investitori moraju da ispune određene kvote za ulaganje u obnovljive izvore energije. Zato je tražnja i za našim zelenim obveznicama bila tri puta veća od ponude, i zato je postignuta povoljna stopa zaduživanja“, navodi Tanasković.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Novac prikupljen prodajom zelenih obveznica mora da se koristi na ograničen skup projekata се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nemačko Ministarstvo finansija je saopštilo da će do kraja 2020. biti emitovane zelene obveznice u ukupnoj vrednosti od oko 11 miliona evra, a da će prva emisija obveznica sa rokom dospeća od 10 godina biti u septembru, u vrednosti od najmanje četiri milijarde evra.

Berlin je 2019. najavio da će početi da izdaje zelene obveznice u drugoj polovini 2020. u okviru borbe protiv klimatskih promena.

Nemačka je obezbedila 54 milijarde evra za period do 2023. godine u okviru klimatskog paketa koji uključuje uvođenje „ugljeničnog poreza“ da bi se emisija gasova sa efektom staklene bašte do 2030. smanjila za 55 odsto u odnosu na nivo iz 1990.

Zelene ekonomske aktivnosti mogu da budu transparentne i predvidiv

Nemačka parlamentarna državna sekretarka za životnu sredinu Rita Švarcelir-Zuter izjavila je da će zelene obveznice doprineti tim naporima vlade.

„Zelene federalne obveznice predstavljaju jasan podsticaj. Na ovaj način pokazujemo kako zelene ekonomske aktivnosti mogu da budu transparentne i predvidive“, rekla je ona.

Zelene obveznice će biti „obveznice bliznakinje“, emitovane zajedno sa konvencionalnim federalnim obveznicama sa istim rokom dospeća i vrednošću, saopštilo je Ministarstvo finansija.

To znači da će investitori moći da zamene zelene za konvencionalne obveznice i obrnuto, sa ciljem da se tržište zelenih obveznica učini privlačnijim, navodi parlamentarni državni sekretar u Ministarstvu finansija Jerg Kukis.

Nemačka se relativno kasno pridružila trendu izdavanja državnih zelenih obveznica. Poljska je prva zemlja koja je emitovala zelene obveznice 2016, a 2017. je to uradila i Francuska, koja je sada vodeća zemlja u izdavanju dužničkih hartija za finansiranje projekata zaštite prirodne sredine.

Zaštita životne sredine je ipak visoko na političkoj agendi Nemačke. Kancelarka Angela Merkel je prošle sedmice razgovarala sa aktivistkinjom Gretom Tunberg i predstavnicima grupe za zaštitu životne sredine „Petkom za budućnost“.

Zelene obveznice su 2019. godine imale ukupnu vrednost od oko 205 milijardi dolara, ali su činile samo 2,85% svetskog tržišta obveznica, prema podacima Evropske centralne banke (ECB). Gotovo polovina zelenih obveznica izdatih 2019. bile su u evrima.

Predsednica ECB Kristin Lagard izjavila je u julu da je zaštita klime najviši prioritet banke. Kada je došla na čelo ECB 2019, Lagard je obećala da će težiti „zelenijoj“ monetarnoj politici, povećavajući izglede da bi banka mogla da poveća udeo svojih ekoloških investicija.

Izvor: Nova ekonomija

Чланак Prve Zelene obveznice u Nemačkoj се појављује прво на Biznis i Finansije.