Zaobilazno do zaokreta

Reč je o potpunom zaokretu kada se govori o građevinskom zemljištu, najvećem bogatstvu svake veće urbane zajednice. Ukida se nadoknada za promenu namene državnog zemljišta, odnono dosadašnji korisnici moći će bez nadoknade da steknu i svojinu na korišćenom placu. Naravno, kao vlasnik možete i da menjate namenu svog zemljišta, uz uslov da se držite urbanističkih propisa.

Postupkom koji se sada već našao u skupštinskoj proceduri zaobilazno se pitanje nadoknade za konverziju zemljišta reguliše dijametralno suprotno od važećeg Zakona o konverziji, donetog, inače, 2015. godine.

Matrica razmišljanja

Priča počinje još sredinom 2001. godine kada je donet Zakon o privatizaciji, moglo bi se reći ishodište problema. Osmišljen u okviru neoliberalne matrice razmišljanja i shvatanja da je „privatizacija lek za sve nevolje“, pored ne malih koristi, iznedrio je i niz novih nedoumica.

Brzo se uočilo da mnogi preduzetnici kupuju pojedina preduzeća samo zbog lokacije na kojoj se nalaze. Ova pojava je naročito bila vidljiva u Beogradu, gde su upravo vodeći biznismeni kupovali preduzeća ne da bi razvijali proizvodnju, već da bi na povoljnim lokacijama kasnije gradili zgrade, odnosno radi posla koji će im kasnije donositi mnogostruko veći profit.

Zakonske obaveze po kupovini dotadašnjih društvenih ili državnih preduzeća bile su minimalne, firma je najviše tri do pet godina morala da održava dotadašnju delatnost, a i u tom periodu broj zaposlenih mogao se redukovati uz plaćanje otpremnina, obično na nivou desetomesečne plate.

Sićom do zemljišta

Javnost je zdušno podržavala dopunu tumačenja privatizacije, posebno kada se uvidelo da je jedan biznismen gotovo za siću kupio preduzeće ne zbog firme već zbog izuzetno velikog placa blizu dva najveća stadiona u glavnom gradu. Drugi je kupio Luku Beograd ne da je revitalizuje, već zbog velikih površina zemljišta na samo 750 metara od centra prestonice vazdušnim putem. Ispostavilo se da i u drugim gradovima postoje slične anomalije.

Pokazalo se i da privatizacija nije jedini način da se pojavi problem „konverzije zemljišta“. Ne mali broj preduzetnika je za siću kupio preduzeća u stečaju ne da bi oživeo posrnuli rad, već da bi nad placem stekao pravo korišćenja nadajući se povoljnoj konverziji u budućnosti. Slično je i sa kupovinom prezaduženih preduzeća, kada novi vlasnik uloži siću računajući da će u dogledno vreme uslovi za konverziju korišćenog zemljišta biti promenjeni.

Pofit bez rada

Kada su proleća 2012. godine došli na vlast, naprednjaci, u osnovi bivši radikali, održali su reč iz opozicionog perioda i 2015. godine doneli Zakon o konverziji, po kome je moguće da vlasnici preduzeća kupe i zemljište na kome imaju samo „pravo korišćenja“. Uslov je da plate cenu po tržišnim uslovima ili da u pojedinim slučajevima budu oslobođeni ove obaveza, uz izuzetnu složenu proceduru i zahtevne preduslove.

U međuvremenu, sve cene, posebno građevinskog zemljišta i nekretnina, uočljivo su rasle i tek sada je postalo i „slepcu“ vidljivo koliko je promena vlasništva nad zemljištem stvar profita bez rada. Pritisci da se ublaže uslovi ili promeni shvatanje privatizacije naglo su uvećani kada su neke države nastale na području bivše Jugoslavije, ukinule sličnu nadoknadu. Treba odmah reći da je tok privatizacije i uslovi u kojima je izvršena u njih bila bitno povoljnija nego u sankcijama „gušenoj“ Srbiji.

Nepravično i protivustavno

Pitanje je 2013. godine razmatrao i Ustavni sud Srbije. Zaključak najviše sudske instance je da je „ukidanje nadoknade za konverziju zemljišta nepravično i suprotno Ustavu Srbije“. Potom je 2015. godine doneto rešenje od koga se mnogo očekivalo. Zorana Milanović, tadašnja resorna ministarka, najavila je da je u pitanju zakon koji će se odnositi na oko 10.000 placeva u državnom vlasništvu na kojima će tadašnji korisnici moći da plaćanjem nadoknade promene namenu i zidaju zgrade.

Procenila je da će od ove dažbine u naredne dve-tri godine biti oko 1,260 milijardi evra, od kojih bi polovina, 630 miliona evra, slilo u Fond za restituciju, druga polovina u budžet, što države, što opština.

Nije jasno zašto, ali naplata takse je išla slabo, i svake godine sve slabije i za osam godina prikupljeno je tek 36 miliona evra, otprilike sto puta manje nego što je ministarka predviđala. Sumnje da republički i opštinski organi ignorišu obavezu i da rade prema pritisku iz poslovnog sveta javile su se od prvih dana. No, zahtevi da se analizira rad državnih službi iz ovog segmenta nisu uvažavani.

Kada cene podivljaju

Ceo problem je naglo dobio na težini kada su cene stanova i placeva, time i profit investitora, počele da „divljaju“. Država je na građevinsku delatnost računala kao na glavnu aktivnost u dizanju bruto nacinalnog dohotka. Tako je u rast BDP udeo građevinarstva pojedinih godina iznosio i 30, usluga 10 odsto, dok je, primera radi, prerađivačka industrija doprinosila tek 1,6 odsto. Time je država potpuno zapostavila proizvodnju sa inostranstvom razmenjivih roba, što je vodilo neprekidnom rastu minusa u spoljnotrovinskoj razmeni.

Minus peglaju doznake srpskih gastarbajtera i rastuće inostrane investicije. Ovakav koncept ekonomske politike doveo je Srbiju u zavisnost od građevinske aktivnosti, dok se strana ulaganja privlače sve većim subvencijima, koja su za domaće ulagače minimalna. Izgleda da je nagloj promeni naprednjaka spram pitanja konverzije zemljišta najviše doprineo pad građeviske aktivnosti tokom pandemije za najmanje 10 odsto, ali i u poslednjim sezonama kada je zaraza već potisnuta.

Takođe, strani ulagači izgleda da se više neće zadovoljavati samo novčanim subvencijama. U prošlogodišnjoj „Beloj knjizi“ Savet stranih investitora je predložio da se, ukoliko se u roku od deset godina od izdavanja građevinske dozvole izgradi objekat, korisnik oslobađa nadoknade za konverziju zemljišta. Ukoliko, međutim, ne izgradi, plaćao bi nadoknadu u razumnoj meri, otprilike deset evra po hektaru ako je reč o Beogradu, odnosno tri evra za druge, manje atraktivne, sredine.

Populistička politika

Aktuelni ministar za građevinarstvo Goran Vesić zalagao za ukidanje naknade za konverziju. I sada, kao i tada, govori o 5.000 pripremljenih parcela čiji bi korisnici ulagali, ali kada ne bi bilo nadoknade.

Drugim rečima, kada bi građevinsko zemljište dobili besplatno. Navodno je nadoknada sprečila da ulože 1,57 milijardi evra. Organizacja NALED,  anketirala je 13 stranih preduzeća spremnih da u izgradnju ulože 67 miliona, ali su odustali zbog nadoknade ukupne vrednosti 3,2 miliona evra.

Javnost je reagovala negativno već i na samo pominjanje mogućnosti da se, praktično, državno zemljište besplatno dodeli investitorima na kojima bi oni grabili bukvalno hiljade i hiljade evra. Naravno da je to jasno i naprednjacima, zato su i doneli još važeći Zakon o konverziji.

Problem je što ih je populistička ekonomska politika dovela u preveliku zavisnost od građevinske aktivnosti. Uporno ističu da je za zidanje i sada spremno više od 5.000 parcela čija bi aktivacija angažovala navodno oko 300.000 radnika u Srbiji. Poređenje sa poslednjih deset sezona, inače istaknutih po gradnji, pokazuje da bi građevinski radovi, skupa sa pratećim delatnostima, u najboljem slučaju mogla da aktiviraju najviše 60.000 zaposlenih.

Gubitak nemerljiv

Međutim, gubitak od ukidanja nadoknade bi mogao biti gotovo nemerljiv. Tržišna vrednost mnogih od oko 10.000 parcela u Beogradu je premašila 10 miliona evra ponaosob. I što je još važnije, cena zemljištu raste kako se zajednica razvija. Tek da se vidi o kakvom blagu je reč, a u Srbiji ima oko 660.000 hektara građevinskog zemljišta.

Izvor: 021.rs

Foto: Pixabay

Чланак Sićom do zemljišta, profit bez rada се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prošle nedelje Vlada Srbije usvojila je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji kojim se, kako je saopšteno, ubrzavaju procedure za izdavanje građevinskih dozvola, ukidaju prepreke, kao što je konverzija uz naknadu, i omogućava da proces izdavanja dozvola bude transparentniji i u cilju veće zaštite građana i onih koji grade.

Da je postojala namera ukidanja konverzije prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu bilo je poznato još s kraja 2022. iz najava ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Gorana Vesića, koji je izjavio je da bi se time „oslobodilo 5.000 lokacija za gradnju i da će on izneti predlog njenog ukidanja“.

Predlog zakona

Nacrt izmena Zakona o planiranju i izgradnji prošao je javnu raspravu u februaru. Koju verziju je usvojila Vlada u trenutku objave ovog teksta još nije poznato, pošto predlog zakona nije objavljen ni na sajtu ministarstva, ni vlade, ni parlamenta.

Ukidanjem obaveze konverzije uz naknadu se, praktično, omogućava kompanijama da svoje pravo korišćenja državnog građevinskog zemljišta, stečenog kupovinom firmi iz privatizacije, stečaja ili kroz izvršni postupak, konvertuju u svojinu bez naknade koja je po sadašnjim propisima obavezna, navodi N1.

Pri tom, dodaje se, nema zvaničnih podataka o veličini tih parcela, firmama koje ih poseduju, načinu na koji su ih stekle, niti analize šta bi se dobilo ukoliko se zakon izmeni.

Advokat Jovan Rajić, predsednik UO Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), koji je više puta već ukazivao na štetnost ukidanja konverzije prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu iz razloga što se time širom otvaraju vrata korupciji, za portal N1 kaže da je problematičan i trenutak u kojem se usvaja izmena zakona.

„Prvo, sporan je trenutak…“

– Da se vratim prvo na proceduru. Prva stvar je trenutak u kojem se konverzija ukida – to mi je najproblematičnije jer pokazuje odsustvo svakog ljudskog momenta i empatije prema trenutnoj situaciji i odgovornosti za trenutak u kojem se nalazimo – kaže Jovan Rajić.

Drugo, dodaje, narativ da se na ovaj način ukida konverzija takođe je pogrešan – jedino prolaskom kroz skupštinsku proceduru može da se ukine zakon koji je uveo konverziju.

– Dalje, čitav postupak je netransparentan, imajući u vidu da ne znamo koji je zakon uopšte u skupštinskoj proceduri. Izmene Zakona o planiranju i izgradnji bili su, naime, na javnoj raspravi koja je 20. februara završena. Ministarstvo je bilo u obavezi da do 7. marta objavi izveštaj koji se komentari iz javne rasprave usvajaju, koji ne – i zašto – navodi on.

RERI je, dodaje, slao komentare na deo oko konverzije.

– Postoji poseban zakon o konverziji koji su 2015. godine, kada su ga usvajali, vatreno branili. A sada ga izmenama ovog Zakona o planiranju i izgradnji, što je problematično sa pravne strane, na mala vrata stavljaju van snage. Faktički time pokušavaju da zabašure ostale izmene koje najavljuju – i sve to rade da bi pokrili ovo nepočinstvo koje prave sa ukidanjem konverzije – kaže Rajić.

U čemu je suština konverzije?

Investitori koji su kroz privatizaciju ili stečaj kupovali preduzeća, postajali su tom kupoprodajom vlasnici preduzeća, ali ne i zemljišta na kojem se ono nalazi. Da bi stekli svojinu i na zemljištu na kojem se poslovna zgrada nalazi, oni moraju da plate naknadu za konverziju prava korišćenja u pravo svojine na tom zemljištu.

– Tu nije reč samo o firmama kupovanim kroz stečaj i privatizaciju. To su i slučajevi kada neko za dinar kupi prezaduženo preduzeće čija je vrednost mala. Sada će, ukidanjem konverzije, on besplatno steći i svojinu nad zemljištem tog preduzeća. Ukidanje konverzije je legalizacija korupcije – poručio je Jovan Rajić. – Jer, neko tamo može sada da pozove investitore i kaže im: Gospodo, sad ću vam rešiti problem odjednom, svima, ukinuću vam zakon i vi svi zajedno nećete platiti desetine miliona koje biste platili, a zauzvrat mi treba to i to…

Sporne 24 privatizacije su, dodaje – ništa za ovo u smislu štete koju to čini budžetu, „i u smislu korupcije i onoga što se na ovaj način faktički pretvara u legalne tokove“

Savić: Pravila se ne menjaju u toku igre

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Ljubodrag Savić, ocenio je za agenciju Beta da je odluka Vlade Srbije da predloži izmenu Zakona o planiranju i izgradnji, kojom se ukida naknada za konverziju u pravo svojine prava na korišćenje zemljišta stečenog u privatizaciji i stečaju – katastrofalna.

– To je katastrofa, ne samo zbog pravičnosti i gubljenja prihoda, već i zbog toga što Vlada Srbije ne može da shvati da se pravila ne menjaju u toku igre – rekao je Savić.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Zašto je ukinuta konverzija prava korišćenja u pravo svojine nad zemljištem се појављује прво на Biznis i Finansije.

Relikt iz socijalizma, pravo korišćenja državnog zemljišta koje su imali firme i fizička lica u bivšim jugoslovenskim republikama, odmah nakon prelaska u novi sistem prevedeno je u vlasništvo. U Srbiji se, međutim, tek 2009. godine, kada je privatizacija već bila u zenitu, prvi put u Zakonu o planiranju i gradnji pominje mogućnost konverzije tog prava u svojinu, ali uz nadoknadu prema tržišnoj ceni za sve kompanije koje su do parcela došle kupujući društvena preduzeća, ona u stečaju ili kroz izvršni postupak.

Kada je 2015. donet poseban zakon o konverziji, tadašnja resorna ministarka Zorana Mihajlović ocenila je da će se po tom osnovu, ne računajući koristi od investicija, u državnu kasu tokom narednih nekoliko godina sliti 1,2 milijarde evra. Efekat je, međutim, znatno skromniji. Do sada, prihod države po tom osnovu iznosi svega 7,7 miliona evra, a potiče uglavnom sa manjih površina, do hektara. Raspon uplata je bio od 200.000 do pola miliona evra.

Gubitak je znatno veći. Naime, postojala su dva roka u kojima su kompanije sa pravom korišćenja mogle da dobiju građevinsku dozvolu za proširenja pogona i nove investicije, pa su neke od njih to iskoristile navrat-nanos radeći projekte. Zakonom iz 2015. je, međutim, propisano da fizička lica i deo privrede imaju pravo na besplatno prevođenje u svojinu, ali su obveznici plaćanja ukoliko im je potrebna građevinska dozvola, ostale firme koje su zemljište stekle u privatizaciji, stečaju ili izvršenju. Time je zapravo stavljen veto na gradnju. Zagovornici inicijative za promenu zakona tvrde da je iznos takse previsok, procedura komplikovana i dugotrajna, zbog čega je veliki broj kompanija odustao od planirane investicije.

Za i protiv

Protivnici ideje o besplatnoj konverziji kažu da bi tim „poklonom“ država oštetila svoj budžet, a ekstremnu dobit omogućila nekim privilegovanim kompanijama koje su do prava korišćenja došle kupujući društvene ili firme u stečaju, gde to pravo nije bilo evidentirano, niti je u brojnim slučajevima ušlo u cenu.

Konsultant Branko Pavlović, koji je u jednom kratkom periodu bio i direktor Agencije za privatizaciju, kaže za „B&F“ da nema podataka o tome koliko je po pitanju zemljišta bilo anomalija tokom prodaje društvenih firmi.

„To zemljište možda nije bilo u knjigama, ali nije tačno da nije evidentirano kroz cenu. Problem je u tome što su neki postupci vođeni suštinski nekonkurentno, što se u privatizaciji, u stečajevima pogotovo, glumilo da se razvija konkurencija prilikom prodaje, a radilo se suprotno. Da je bilo stvarne konkurencije, i te kako bi vrednost zemljišta ušla u cenu, tržište bi je obračunalo. Sada administrativnom merom pokušava da se reši nešto što na taj način nije moguće rešiti i posledica je da niko neće da investira. A suština privatizacije jeste da se podstakne ulaganje privatnih vlasnika“, objašnjava Pavlović.

Dodatni problem u ovoj priče jeste to što niko nema zvanične podatke o veličini zemljišta koje podleže konverziji. Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), na osnovu informacija iz ministarstva, procenjuje da je reč o „zarobljenih“ 5.000 hektara, aktuelni ministar građevinarstva Goran Vesić pominje 5.000 lokacija. Analizu koje firme raspolažu tim površinama, kako su ih stekle, koliko su spremne da investiraju ukoliko bi se skinuo teret visokih taksi, niko nije napravio.

„Bez podataka nikakva ozbiljna diskusija ne može da se povede o tome da li treba da se menja zakon. To što je dosadašnji efekat slab, nije argument, jer malo-malo pa se pojavi inicijativa da to bude besplatno, pa privrednici jednostavno čekaju. A tema je sporna i sa stanovišta upravljanja javnom imovinom, jer je sasvim sigurno da bi cena postignuta u vreme privatizacije za mnoga preduzeća bila znatno viša da su potencijalni kupci mogli da računaju na moguću konverziju, posebno ako je bez nadoknade, što je naročito bilo prisutno kod stečaja“, kaže za „B&F“ Nemanja Nenadić iz „Transparentnosti Srbije“ i dodaje da će ta organizacija zatražiti da im ministarstvo dostavi podatke o tom zemljištu, ali i da ih javno objavi kako bi se videlo ko su potencijalni dobitnici tog procesa.

Zaustavljeni projekti

U NALED-u koji već nekoliko godina pokreće inicijativu za besplatnu konverziju, kažu da do tačnih podataka nisu uspeli da dođu. Prema izjavama nekih privrednika, firme raspolažu površinama od četvrtine hektara pa naviše, čak do 50, ali najčešće između dva i tri hektara. Konverzija bi ih koštala od 23 miliona do pet milijardi dinara, a jedna od kompanija procenila je da bi za naknadu platili 58 odsto trenutne tržišne vrednosti. Najčešće lokacije su veliki centri – Beograd, Novi Sad, Čačak i drugi gradovi u kojima su bile fabrike prodate tokom privatizacije. U većini slučajeva, na tom zemljištu bi gradili proizvodni pogon ili poslovni kompleks, imaju projekte za proširenje kapaciteta, magacine, čak tehnološke fabrike, a angažovali bi od 20 pa sve do 2.000 radnika.

Jasmina Radovanović, šefica Jedinice za imovinu i investicije u NALED-u kaže za „B&F“ da zemljište firmi, iako na atraktivnim lokacijama u većim gradovima, ostaje zapušteno i van prometa.

„Zalažemo se da konverzija bude besplatna svuda gde je moguće da se sprovede, jer je i za državu, koja želi da osnaži građevinarstvo, sadašnje stanje veliko opterećenje. U režimu sadašnjeg zakona mogla bi da ostanu samo sportska udruženja i društvena preduzeća, koja taj međukorak treba da prođu kroz postupak privatizacije“, kaže Radovanovićeva i dodaje da do tačnog broja kompanija koje su zainteresovane za konverziju nisu uspeli da dođu ni preko lokalnih samouprava, jer svaka peta do sada nije imala nijedan podnet zahtev, a u 40 njih naknadu je platilo manje od deset korisnika.

Ona podseća da je među kompanijama sa kojima su komunicirali, samo jedna došla do zemljišta kupovinom iz stečajnog postupka. Uglavnom su to bile privatizacije gde je procena vrednosti firme obuhvatala imovinu i prava, umanjeno za obaveze društva. Ali, prava nisu posebno evidentirana sve do 2004. godine, kada su uvedeni međunarodni računovodstveni standardi i mali je broj kompanija koje su i ranije te kategorije upisali u knjige, što je poslužilo da se kasnije oslobode plaćanja naknade.

Prema rečima Aleksandra Vujoševića, direktora pravnih poslova u „Neoplanti“, čitava privreda trpi zbog toga što se smatra da je u nekim privatizacijama bilo zloupotreba. Da je u startu rečeno da se prodaju firme ali ne i zemljište, nijedno preduzeće ne bi našlo kupca. Kaže da bi odgovornost trebalo da snose procenitelji koji to pravo nisu uneli u cenu i navodi primer „Neoplante“, gde je zemljište bilo navedeno ali i pored toga, ukoliko žele da na njemu investiraju, moraju da plate konverziju.

„Trenutno, ’Neoplanta’ ne može ništa da napravi na svojoj parceli od 16 hektara. Imali smo projekat koji je trebalo da se postavi na tri hektara, ali je procenjeno da bi nas konverzija koštala oko milion evra. To nije održivo, odustali smo, a znam i mnoge druge privrednike koji su stopirali svaku gradnju. Problem je i to što lokalne samouprave koje vode proceduru, teško savladavaju komplikovani postupak, pa naš zahtev iz 2018. još nije rešen“, ističe Vujošević.

Navodi da je „ulje na vatru“ doneo i stav Ustavnog suda, koji je rekao da državno zemljište može da se pokloni a ukoliko se naplaćuje, cena mora da bude tržišna. Tako sada imamo situaciju da se stranim investitorima poklanja zemljište a domaći, ako hoće da se razvijaju i grade, moraju da izdvoje milionske sume za sopstvene parcele.

Biznis & finansije 206, februar 2023.

Foto: Mads Eneqvist, Unsplash

Чланак Hoće li konverzija prava korišćenja zemljišta postati besplatna: Zarobljeni hektari се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nedavno je najavljeno da bi, prvi put posle Drugog svetskog rata, Srbija mogla da ima kompletan spisak državne imovine.

Jedinstveni registar ima Uprava za poljoprivredno zemljište, ali i nadležna republička Direkcija za imovinu vodi evidenciju o tome vode, kao i neki drugi organi.

U registru Uprave za poljoprivredno zemljište,piše da je u vlasništvu države oko 395 hiljada hektara zemljišta, koje daje u zakup. Vlasnik je i 75 hiljada hektara pašnjaka, ali, oni su dati selima na korišćenje. O efikasnosti korišćenja tog zemljišta izveštaj je objavila Državna revizorska insitucija.

U vlasništvu države je 470 hiljada hektara zemljišta. Oni koji su zakupci, opominju da se u nekim delovima Srbije polovina zemljišta ne koristi, jer nije obradivo.

Poljoprivrednici predlažu…

Poljoprivrednik iz Sečnja Vukašin Baćina kaže da su predložili ministarki da se to zemljište izda na 10 do 15 godina, po nula dinara.

-Ja pretpostavljam kao proizvođač da bi neko od nas uzeo to zemljište i priveo ga kulturi, a ovako sve dok to zemljište ne bude ponuđeno na 15 godina za nula dinara, neće ga niko uzeti, jer nema ekonomske računice – objašnjava Baćina.

I takvo zemljište ušlo je u izveštaj Državne revizorske insitucije, koja navodi da svaki treći hektar državne zemlje niko ne obrađuje.

DRI navodi da je d raspoloživog poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini za davanje u zakup i na korišćenje, ugovorima je data površina od 264.929 hektara, dok je zemljište koje nije dato u zakup i na korišćenje, a koje je neobrađeno, 35 odsto.“

Na izveštaj revizora, sa dva prigovora, reagovala je Uprava za poljoprivredno zemljište. Ne spore navode o 30 odsto državne zemlje koja nije u zakupu, ali spore sve drugo.

Branko Lakić iz Uprave za poljoprivredno zemljište objašnjava da se tu radi o zemljištu koje po svojoj prirodi i po definiciji zakona o poljoprivrednom zemljištu jeste neobradivo poljoprovredno zemljište i čija obrada, u smislu korišćenja kao oranice, jeste zakonom strogo zabranjena.

On ističe da državno zemljište nude putem digitalnih aplikacija, koje garantuju maksimalnu transparentnost postupka i nemogućnost bilo kakvih nezakonitih uticaja sa strane na zakonito sprovođenje postupka.
– Upravo to je animiralo poljoprivrednike, mi sada imamo rekorde površine u zakupu, naročito u ovom procentu, 70 odsto zemljišta je u zakupu“, ističe Lakić.

Jedino poljoprivredno zemljiše u potpunosti popisano

Tako je za razliku od sve državne imovine, jedino poljoprivredno zemljiše u potpunosti popisano. Postoji jedinstveni registar, a svako ko je zainteresovan može da licitira za zemljište.

Vukašin Baćina napominje da je pre uvođenja elektronskih licitacija bilo velikih problema, pošto su lokalne samouprave imale prostora za korupciju, što se, kaže, i dešavalo i sa čime su svi upoznati. Kaže da poljoprivrednici sada imaju pristup svim parcelama, cenama.

-Našu cenu koju mi ponudimo elektronski znamo samo mi, do dana otvaranja i niko više“, ističe Baćina.

Od državnog zemljišta koje se ne daje u zakup je i 68 hiljada hektara pašnjaka i 25 hilljada hektara u zaštićenim područjima.

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Pixabay

Чланак Poljoprivrednici predlažu da se državno zemljište izdaje bez nadoknade се појављује прво на Biznis i Finansije.

Osim što se ukida Zakon o konverziji uz naknadu određenoj kategoriji lica, među kojima su najzastupljeniji vlasnici privatizovanih preduzeća, što je prilično kočilo gradnju, ubuduće će svi koji hoće nešto da grade, mnogo brže dolaziti do građevinskih dozvola, piše današnja Politika.

Izmenama ovog akta, biće unapređen elektronski sistem za izdavanje građevinskih dozvola (CEOP), uvođenjem novih funkcionalnosti i poboljšanjem postojećih, posebno kroz uvođenje e-prostora, kojim postupak za izradu i imenu planske dokumentacije postaje efikasniji i brži.

– Elektronski sistem izdavanja građevinskih dozvola koji se primenjuje osam godina dao je dobre rezultate, o čemu svedoče brojke koje pokazuju da je 2021. izdato 30.177 građevinskih dozvola, a 2015. tri puta manje, odnosno 10.438, ali su bila potrebna dodatna unapređenja ovog sistema kako bi ovaj postupak bio još efikasniji – navodi Politika.

Nacrtom je predviđeno i uvođenje glavnog državnog urbaniste, kako bi se uveo red u oblasti prostornog i urbanističkog planiranja na teritoriji Srbije.

Biće formirana Agencija za prostorno planiranje i urbanizam čime se deo nadležnosti Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture prenosi na Agenciju.

Novi zakon doprineće većoj zaštiti zaštićenih prirodnih i kulturnih područja, tako što će ubuduće Vlada Srbije donositi plan područja posebne namene za te celine zbog značaja prostora i uočenih nepravilnosti u donošenju urbanističkih planova koje su do sada radile lokalne samouprave, što je na nekim područjima dovelo do značajne devastacije prostora.

Lokanim samoupravama se propisuje obaveza donošenja planskih dokumenata na najmanje 70% građevinskog područja čime su omogućava zakonita izgradnja i preventivno deluje na pojavu bespravne gradnje.

Na javnog  beležnika  se prenosi deo ovlašćenja s državnog organa

Novina je da će informacije o lokaciji izdavati javni beležnici jer se na njih prenosi deo ovlašćenja s državnog organa, što bi trebalo da učini efikasnijim proces pribavljanja potrebnih akata o izgradnji.

Radi bržeg i efikasnijeg pribavljanja uslova imalaca javnih ovlašćenja, propisano je da ih izvan objedinjene procedure može pribaviti investitor, uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova priloži u formi elektronskog dokumenta.

Među novinama je i to da će biti ukinut leks specijalis za linijske infrastrukturne objekte.

Prilikom overe kupoprodajnog ugovora nepokretnosti i zaključenja ugovora o zakupu obavezno se dostavlja i sertifikat o energetskim svojstvima zgrade (energetski pasoš), čime se dodatno unapređuje energetska efikasnost u zgradarstvu. To je usaglašavanje s Direktivom o energetskim performansama zgrada EU.

Vlada pored dugoročne strategije za podsticanje ulaganja u obnovu Nacionalnog fonda zgrada donosi i Nacionalnu metodologiju proračuna energetskih karakteristika zgrada, a novina se odnosi na zgrade koje budu izgrđene posle stupanja na snagu zakona.

Dakle, sve nove zgrade moraju imati sertifikat o energetskim svojstvima.

Za zgrade javne namene, republika, pokrajine, preduzeća lokalne samouprave i ustanove imaju rok od tri godine da pribave zeleni sertifikat.

Za zgrade koje su građene ranije pravna lica imaju rok od pet godina da urade elaborate za dobijanje energetskog pasoša. Za stare stambene zgrade ovaj rok je deset godina, s tim što će za ove zgrade elaborate raditi lokalne samouprave o svom trošku bez prava da to naplate stanarima zgrada.

Važna novina jeste da svi vlasnici objekata moraju biti priključeni na postojeću infrastrukturu, naročito na infrastrukturu vodovoda, kanalizacije, gasovoda, daljinskog grejanja, ali vlasnik objekta nema obavezu da plati priključenje.

Cilj je da se svi korisnici u opštinama i gradovima priključe na infrastrukturu, čime će se značajno smanjiti individualna ložišta, odnosno uštedi energija, a da korisnik nema nikakve finansijske izdatke.

Proširena su ovlašćenja urbanističkih inspektora

Investitori koji po završetku objekta pribave sertifikat zelene gradnje imaju pravo na umanjenje obračunatog doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta u visini od 10 odsto.

Investitori moraju da dostave i polisu osiguranja od štete prema trećim licima koja može nastati izvođenjem radova.

Uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole mora se dostaviti i dokaz o kretanju, odnosno skladištenju građevinskog otpada, što je uslov za izdavanje ovog dokumenta.

Nacrt zakona propisuje lokalnim samoupravama obavezu da u roku od šest meseci dostave podatke o braunfild lokacijama na svojoj teritoriji, kao i da sačine registar takvih lokacija.

Nacrtom zakona propisana je situacija kojom republički inspektor može preuzeti nadležnosti od inspekcijskih organa lokalne samouprave u cilju efikasnijeg rada i sprečavanja bespravne gradnje.

Proširena su ovlašćenja urbanističkih inspektora, a propisano je da pored izvođača radova i investitora odgovara i vlasnik parcele na kojoj se gradi objekat bez građevinske dozvole.

Precizirano je da naknadno pribavljena građevinska dozvola ne oslobađa odgovornosti odgovorna lica za učinjeno krivično delo, privredni prestup i prekršaj.

Dodatno su proširena ovlašćenja građevinskog inspektora koji podnosi krivičnu prijavu protiv odgovornih lica i inicira postupak oduzimanja licence glavnog izvođača radova za koga se utvrdi da gradi bez građevinske dozvole i prijave radova.

Izvor: Politika

Foto: Pixabay

Чланак Ukida se plaćanje konverzije zemljišta, brže do građevinskih dozvola се појављује прво на Biznis i Finansije.

On je za Betu rekao da je gradjevinsko zemljište u vlasništvu države i smatra se teritorijalnim kapitalom.

„Država ne sme da smanjuje ili otudjuje svoj kapital, poklanjanjem bilo kog, pa i teritorijalnog kapitala“, rekao je Bušatlija, komentarišući inicijativu Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) da država dozvoli besplatnu konverziju prava korišćenja zemljišta koje je stečeno kupovinom firmi u privatizaciji i stečaju u pravo svojine bez nadoknade, kako bi se „otkočila gradnja na tom zarobljenom zemljištu“.

Ministar gradjevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije Goran Vesić najavio je nedavno mogućnost ukidanja konverzije prava korišćenje u pravo svojine na gradjevinskom zemljištu uz naknadu, a i premijerka Ana Brnabić je najavila takvu mogućnost.

Ustavni sud je 2013. godine ocenio da se pravo korišćenja gradjevinskog zemljišta, stečenog u privatizaciji, stečaju ili izvršnom postupku može konvertovati u pravo svojine plaćanjem tržišne cene zemljišta. „Kupovinom preduzeća u procesu privatizacije vlasnici su stekli svojinu samo nad kapitalom i imovinom, ali ne i nad zemljištem“, naveo je Ustavni sud.

Ko ima pravo da pokloni državno zemljište

Bušatlija je rekao da treba imati na umu, kada se o tome razmišlja, da je Kina njen izvanredno brzi razvoj ekonomije bazirala na upravljanju teritorijalnim kapitalom, uglavnom opremanjem i izdavanjem gradjevinskog zemljišta u zakup.

„Ko ima pravo da pokloni državno zemljište. Ne znam na šta se oslanjaju ti koji zagovaraju mogućnost besplatne konverzije koja bi umanjila državni kapital. Oni bi trebalo da nam kažu da li takva mogućnost postoji po evropskim i anglosaksonskim pravima, ili postoji li mogućnost da se otudji državno vlasništvo, na primer u nekoj američkoj državi“, rekao je Bušatlija.

Dodao je da „ti koji to zagovaraju, nameću ta pravila zemljama u tranziciji, ne vodeći računa o javnom interesu i zaštiti državnog teritorijalnog kapitala“.

Pravo korišćenja zemljišta je, prema njegovim rečima, nasledjeno iz vremena socijalizma.

„Kada je počela tranzicija u prvom zakonu o izgradnji bilo je predvidjeno da se sa prava korišćenja gradjevinskog zemljišta predje na pravo zakupa“, rekao je Bušatlija.

Ako je, kako je rekao, država uredjena, besplatne konverzije ne bi smelo da bude, pa ne bi mogao da radi ko šta hoće na štetu javnog interesa.

Gradjevinarstvo i zemljište se, po oceni Bušatlije, ne može regulisati jednim zakonom, kao što se do sada radilo, Zakonom o planiranju i izgradnji.

„U Srbiji se i privatizacija provodila na štetu javnog interesa, smanjujući državni kapital. To nas je koštalo ozbiljne deindustrijalizacije, zahvaljujući činjenici da je industrijski kompleks privatizovan prodajom po daleko nižoj ceni od tržišne vrednosti i na taj način je omogućeno da se industrija uništi i omogući pretvaranje tog zemljišta u gradjevinsko zemljište“, rekao je Bušatlija.

Neophodna dugoročna strategija

Istakao je da je „korišćenje tako nastalog gradjevinskog zemljišta dovelo do izgradnje komercijalnih i stambenih objekata, čijim se izdavanjem stvara rentni kapital, a ta vrsta kapitala ne stvara nova radna mesta i ne podiže zaposlenost, ali dislocira državni kapital u privatne džepove“.

Dodao je da privatizaciju, a ni konverziju prava korišćenja u pravo svojine nije trebalo započinjati bez dugoročne strategije razvoja domaće ekonomije, a svakako ne pre revitalizacije nasledjene industrije.

Nedostatak planiranja je Srbiju, prema njegovim rečima, doveo i do preuranjene liberalizacije uvoza, koja je gotovo uništila proizvodnju razmenljivih dobara, koja nisu mogla biti konkurentna uvezenim robama.

„Zbog toga država mora da ima ozbiljan pristup dugoročnom planiranju“, rekao je Bušatlija.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Bušatlija: Pravo korišćenja zemljišta se ne može besplatno konvertovati u pravo svojine се појављује прво на Biznis i Finansije.

Najskuplji stan u novogradnji kupljen je za 1,28 miliona evra na beogradskom Vračaru, a površina mu je 301 metar kvadratni.

Najskuplja kuća prodata je na teritoriji Savskog venca za 5,1 miliona evra, dok je najskuplji kvadrat poslovnog prostora od 10.110 evra prodat u beogradskom Starom gradu. Površina tog poslovnog prostora je 179 kvadrata, pa je ujedno i najviša ugovorena cena u Srbiji, preneo je Tanjug.

Najskuplji kvadrat poljoprivrednog zemljišta bio je na teritoriji grada Šapca, iznosio je 25 evra po metru kvadratnom, a za parcelu od 56 ari.

Najskuplja parcela poljoprivrednog zemljišta prometovana je u Kaću, gde je 125,5 hektara prodato za 1,53 miliona evra.

Sve manje se kupuje na kredit

RGZ navodi da je ukupan obim novčanih sredstava na tržištu nepokretnosti u Srbiji u 3. kvartalu iznosi 1,7 milijardi evra, što je povećanje od 10,6 posto u odnosu na isti period 2021. godine.

Na promet stanova potrošeno je 935,2 miliona evra, od čega na teritoriji grada Beograda – 579,6 miliona.

U ukupnom tržištu nekretnina stanovi su 57 odsto, odnosno procenat više nego u istom periodu 2021.

Za trgovinu kućama, vikendicama i stambenim zgradama ukupno je potrošeno 171,1 miliona evra, za građevinsko zemljište 122 miliona, za poslovne prostore 66,8 miliona a za poljoprivredno zemljište 52,5 miliona evra.

Dodaje da je svaka deseta nekretnina plaćena kreditom što je za četiri posto manje nego u istom periodu lane.

Četvrtina stanova u ovom periodu u Srbiji je plaćena iz kredita, što je osam posto manje nego u 2021.

Izvor: Politika

Foto: Maria Ziegler, Unsplash

Чланак Najskuplji kvadrat u Beogradu 10.400 evra се појављује прво на Biznis i Finansije.

U odnosu na prethodnu, donetu prošlog leta, najvažnija novina je da će se za istraživanje i eksploataciju nafte i gasa, državno poljoprivredno zemljište u zakup davati bez sprovođenja postupka javnog nadmetanja, a takođe i bez obzira na klasu obradivog zemljišta, piše eKapija.

Bez nadmetanja kod nafte i gasa

Inače je propisano da predmet korišćenja može biti neobradivo državno poljoprivredno zemljište (pašnjaci, ribnjaci, trstici i močvare), odnosno obradivo državno poljoprivredno zemljište (njive, livade, vrtovi, voćnjaci i vinogradi) šeste, sedme i osme katastarske klase.

– Izuzetno, kada je reč o istraživanju i eksploataciji nafte i gasa, predmet korišćenja može biti neobradivo državno poljoprivredno zemljište (pašnjaci, ribnjaci, trstici i močvare) i obradivo državno poljoprivredno zemljište (njive, livade, vrtovi, voćnjaci i vinogradi) – navodi se u novoj Uredbi koja je doneta 1. septembra.
Novi propis navodi da se davanje državnog poljoprivrednog zemljišta na korišćenje sprovodi u postupku javnog nadmetanja, osim u slučaju nafte i gasa.

Uredba propisuje da lokalna samouprava grupiše državno poljoprivredno zemljište koje se planira za davanje na korišćenje u posebne jedinice javnog nadmetanja (katastarske parcele sa podacima o broju, površini, klasi…), ali se, kako je navedeno, zemljište u slučaju nafte i gasa može dati u zakup i ako nije označeno kao planirano za izdavanje, „nakon utvrđivanja ispunjenosti uslova u skladu sa ovom uredbom“.

Ostalo je isto da se poljoprivredno zemljište u svojini države može, pored vađenja nafte i gasa, dati u zakup i za postavljanje vetro i solarnih elektrana, kao i istaživanje i eksploataciju gline, šljunka, peska, kamena… i za odlaganje jalovine, pepela i šljake.

Visine naknada

Novina u novoj uredbi u odnosnu na prethodnu je, međutim, da ovaj propis ne predviđa da se državno poljoprivredno zemljište može koristiti za obavljanje delatnosti koje su u vezi sa izgradnjom objekata koji su proglašeni za objekte od značaja za Srbiju (postavljanje privremenih objekata za smeštaj radnika, parking za građevinske mašine i sl.).

Isto tako zakup nije omogućen ni za delatnosti u vezi sa izgradnjom objekata energetske i komunalne infrastrukture, telekomunikacija i zaštite od elementarnih nepogoda, a koje se zbog prirodnih i drugih karakteristika ne mogu graditi na drugoj lokaciji. Kada je reč o visini naknada za zakup, one ostaju iste. Početna godišnja visina naknade za zakup zemljišta za vetar i solar jednaka je petostrukom iznosu prosečne cene zakupa po hektaru državnog poljoprivrednog zemljišta na teritoriji Srbije, odnosno tridesetostrukom iznosu za istraživanje i eksploataciju minralnih sirovina i odlaganje jalovine.

Kada su u pitanju nafta i gas, navedeno je samo da je „visina zakupa jednaka tridesetostrukom iznosu prosečne cene zakupa po hektaru državnog poljoprivrednog zemljišta na teritoriji Srbije“, dok je reč „početna“ izostavljena.

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Pixabay

Чланак Novi propisi Vlade za zakup poljoprivrednog zemljišta се појављује прво на Biznis i Finansije.

Poljoprivredni analitičar Branislav Gulan kaže za Euronews Srbija da zbog suše Srbija svake druge ili treće godine izgubi trećinu poljoprivredne proizvodnje i dodaje – umesto da, nakon podizanja kredita od Razvojnog fonda Abu Dabija 2014, površine koje se navodnjavaju rastu, statistika u prošloj godini beleži pad od 0,4 odsto.

Koliko je novca iz tog kredita do sada utrošeno na sisteme za navodnjavanje, iz Ministarstva poljoprivrede nisu odgovorili. Prema podacima za Vojvodinu, trenutno se radi na 29 projekata vrednih 61 milion evra.

Sistem navodnjavanja jako slab

Kilometri i kilometri kanalske mreže, započete još pre dva veka, zaokružene su hidrosistemom Dunav-Tisa-Dunav pre više od četiri decenije. Cilj je bio obezbediti odvodnjavanje i navodnjavanje velikog dela vojvođanske žitnice. Branislav Gulan seća se reči visokog funkcionera Jugoslavije koji je DTD puštao u rad 1977.

„On je rekao  ‘Dunav-Tisa’ će u Srbiji, prvenstveno ovde u Vojvodini, da navodnjava 510 hiljada hektara i da odvodnjava milion hektara“, kaže Gulan.

Taj kapacitet, međutim, nikada nije dostignut. Od blizu dva miliona hektara plodnih vojvođanskih njiva, prema podacima Javnog preduzeća „Vode Vojvodine“, pod sistemima za navodnjavanje je tek 70 hiljada hektara. Podaci Republičkog zavoda za statistiku, međutim, pokazuju da je prošle godine u čitavoj zemlji navodnjavano i manje od toga – ispod 53 hiljade hektara.

„To je katastrofalno malo. Oko 50 hiljada hektara je ništa. Na primer jedna Albanija navodnjava 370 hiljada hektara i onda se čudimo zašto nam dolazi voće i povrće ranije od njih. Za poslednjih deset godina, suše su odnele u Srbiji šest milijardi dolara“, tvrdi Gulan.

Da bi se navodnjavane površine povećale, država je 2014. od Razvojnog fonda Abu Dabija podigla kredit od 100 miliona evra. Koliko je tog novca i na šta do sada utrošeno, pitanje je na koje Euronews-u Srbija u Ministarstvu poljoprivrede nisu odgovorili.

„Površine nisu povećane. Ja verujem državnim institucijama i njihovim saopštenjima. Sistemi se ne povećavaju. Pare su došle od Abu Dabija, trebalo je sve da bude završeno, nekoliko desetina hiljada je obećavano narodu da će biti završeno do 2019. godine. To nije urađeno, nešto se radi, nešto se gradi. Zvaničnih podataka nema“, kaže Gulan.

U Vojvodini 29 projekata

„Ovde gradimo crpnu stanicu Srbobran – Bogojevo, na jednom od kanala hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav“, kaže Igor Kolaković iz JVP „Vode Vojvodine“.

To je jedan od ukupno 29 projekata koji se u Vojvodini rade novcem iz kreditne linije iz Abu Dabija, pojašnjavaju u „Vodama Vojvodine“.

„Nadamo se za jedno godinu dve, da će ukupno površina dostupna za navodnjavanje, na onih 500 hiljada biti povećana za još 100 hiljada. Znači 600 hiljada hektara“, kaže Kolaković.

Ćosić: Pri kraju izrada Strategije navodnjavanja

Profesorka Poljoprivrednog fakulteta Marija Ćosić smatra da nije tačno da se samo 1,4 odsto useva u Srbiji navodnjava i tvrdi da su to neki stariji podaci, a da se sada navodnjava blizu 3 procenta registrovanih poljoprivrednih kultura, što je oko 120.000 hektara.

„Naravno da je to dominantno u Vojvodini sa 85.000 hektara i sistemi se šire. Ne navodnjava se dovoljno jer se razlikuju raspoloživi vodni resursi i pogodnost određenog zemljišta za navodnjavanje. Upravo zbog povećanjem površina pod sistemima za navodnjavanje, pri kraju je proces izrade strategije navodnjavanja u Srbiji koja će odrediti dalje pravce navodnjavanja, upravo prema tome koje kulutre se navodnjavaju, koja zemljišta su za to pogodna, a pre svega raspoloživi vodni resursi, koji su trenutno u deficitu, a prema nekim analizama u narednom periodu će zbog klimatskih promena biti smanjeni“, navodi Ćosić.

Izvor: Euronews Srbija

Foto: Pixabay

Чланак Umesto da raste, Srbija beleži pad navodnjavanja i tako gubi zbog suše trećinu poljoprivredne proizvodnje се појављује прво на Biznis i Finansije.

Do sada je prvi oglas objavilo 26 lokalnih samouprava, prvi i drugi krug 47 opština, a prvi, drugi i treći krug javnog nadmetanja objavile su četiri lokalne samouprave, podaci su sa sajta Uprave za poljoprivredno zemljište, piše novosadski Dnevnik.

Kako podseća list, opštine i gradovi obavezni su da do 31. marta donesu programe uređenja i korišćenja poljoprivrednog državnog zemljišta koje pre objavljivanja javne licitacije treba da odobri Ministarstvo poljoprivrede.

Oglasi za javno nadmetanje objavljeni su u Pančevu, Zrenjaninu, Kragujevcu, Kladovu, Boru, Despotovcu, Titelu, Srbobranu, Novom Kneževcu… Osim plodnih njiva, izdaju se i livade, pašnjaci, napušteno zemljište… na 15 godina zakupa, ali ima i parcela koje se izdaju na jednu i tri godine.

U oglasima u prvi plan, za razliku od ranije, uočava se da se cena arende približava koštanju zakupa privatnih njiva. Ali ima i dalje parcela čiji je zakup svega nekoliko hiljada dinara i to koštanje procenjeno je, verovatno, spram kvaliteta zemlje, veličine parcele i lokacije. Prosečna cena zakupa lane je bila 213 evra po hektaru, a pre dve godine bila je neznatno niža – 199 evra. Sada po oglasima za tekuću agroekonomsku godinu cene zakupa iznose i 400 evra u dinarima, pa postoji verovatnoća da se prosek arende za državnu zemlju znatno povećai da taj rast bude veći od dosadašnjeg.

Uprava za poljoprivredno zemljište je u zakup dala preko 280 hiljada hektara

U Malom Iđošu gotovo 500 hektara izdato je već u zakup. U opština Kanjiža, na severu Bačke, ove sedmice ističe rok za prijavu za prvi krug javnog nadmetanja za 1.715 hektara na 15 godina, a visina arende kreće se od od nepunih 5.000 dinara do najskuplje od 30.389 dinara po hektaru. Ali u rasponu između ove dve cene, ima najviše hektara čiji zakup košta od 23.000 do 27.000 dinara. Ova opština izdaje još i 46 hektara jer je sa predhodnim zakupcima raskinula ugovore.

I u opštini Srbobran ove sedmice, takođe, ističe rok za prvi krug nadmetanja u kojem traže jednog ili više zakupaca za 138 hektara njiva. Od te površine arenda za jednu njivu skoro tri i po hektara u Turiji košta po hektaru 45.869 dinara. Opština Titel zakazala je treći krug nadmetanja, isto ove sedmice, za 18,5 hektara i odredila arendu od oko 17.500 dinara po hektaru, s tim što opština ima parcela koje daje u zakup i za nepunih 3.500 dinara.

U agroekonomskoj 2021. godini Uprava za poljoprivredno zemljište je u zakup dala preko 280 hiljada hektara, i ta površina je do sada nešto umanjena zbog, u međuvremenu, sprovedene restitucije.

„Ove godine očekujemo da u zakup izdamo još veću površinu, imajući u vidu povećanu potražnju za uzimanje u zakup državnog zemljišta, pa čak i onog lošijeg kvaliteta, kao i državnih pašnjaka u brdsko-planinskim predelima“, rečeno je Dnevniku u Upravi za poljoprivredno zemište i navedeno da od ukupne površine poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini oko 25 odsto su pašnjaci, dok livade čine oko sedam odsto ukupne površine poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini.

Ukupna površina pašnjaka u zakupu trenutno iznosi 44.000 hektara.

Od arende lane pet milijardi dinara

Prošle sedmice direktor Uprave za poljoprivredno zemljište Branko Lakić kazao je na konferenciji za novinare da je država prošle godine od zakupa zaradila pet milijardi dinara.

U susretu s novinarima naveo je i podatak da država raspolaže sa 500.000 hektara državne zemlje, ali da od tih površina 90.000 hektara čine pašnjaci, što znači da je na raspolaganju 410.000 hektara državnih oranica.

To navodi na zaključak da se još uvek ne obrađuje najmanje 100.000 hektara njiva, ako se uzme podatak da je prošle godine bilo u zakupu 280.000 hektara.

Чланак U toku je nadmetanja za zakup državnih oranica се појављује прво на Biznis i Finansije.