Jedan od gradova koje je zemljotres dobro protresao je Gaziantep. U njemu je do pre neki dan postojao luksuzan kompleks apartmana Ayşe Mehmet Polat. Međutim, od njegovih šest zgrada srušilo se četiri. U njima je poginulo preko 130 ljudi koji su svoje nekretnine skupo platili misleći da izdvajanjem pozamašne sume novca kupuju i bezbednost.

Neki stanari se bunili i pre zemljotresa

Novinari BBC-a raspitivali su se o ovim zgradama i saznali da je bilo ljudi koji su još pre zemljotresa pokrenuli pitanje njihove bezbednosti. Navodno je predsednica udruženja stanara, poznata pod imenom Selma, organizovala sastanke na kojima je pričala o lošem kvalitetu gradnje i apelovala na stanare da zajedno nešto urade po tom pitanju. Ona je tvrdila da će se zgrade urušiti sa prvim ozbiljnijim zemljotresom ako se ne ojačaju stubovi. Međutim, ništa nije urađeno. Pojedini stanari smatrali su da nije njihova obaveza da ulažu u zgrade u kojima su pošteno platili stanove, jer je to dužnost građevinske kompanije, i u suštini bili su u pravu. Ali, u situaciji kada država ne kažnjava građevinske kompanije koje prave nebezbedne zgrade, stanari se ipak moraju nekako sami zaštititi. U suprotnom su u velikom riziku.

O ovome su posle zemljotresa govorili i očevici njihovog rušenja. Prema rečima ljudi koji su iz ruševina vadili preživele, gvožđe iz armature je bilo korodirano a ono što je trebalo da bude beton se raspadalo u prah. Da nešto sa ovim zgradama nije bilo u redu postalo je jasno celoj turskoj javnosti kada je pet dana posle zemljotresa uhapšen Mehmet Akay, čovek koji stoji iza ugovarača tog graditeljskog poduhvata. I to na aerodromu kada je pokušao da pobegne iz svoje zemlje u Crnu Goru.

Predsednik udruženja turskih arhitekata Eyüp Muhçu tvrdi da ovo jedini takav slučaj u Turskoj. Prema njegovim rečima, oko 65 odsto zgrada je u riziku od rušenja, a sve zbog dozvoljavanja građevinskim kompanijama da maksimizuju svoje profite koristeći što je moguće manje materijala u izgradnji. Ta zemlja je naime u poslednje dve decenije doživela građevinski bum, tokom kojeg su građevinske kompanije, kao nosioci rasta ekonomije, postale skoro pa siva eminencija te im se retko ko iz institucija zamerao, uključujući i nadzor. Ako vam ovo zvuči poznato, nemojte se unapred prepuštati panici, jer Srbija, ako ništa drugo, bar nema izrazito trusno tlo.

Izvor: BBC

Foto: majabechert, Pixabay

Чланак Slučaj iz Turske koji pokazuje da luksuzne nekretnine ne moraju nužno biti i bezbedne се појављује прво на Biznis i Finansije.

Potpredsednik Privredne komore građevinske industrije Srbije Goran Rodić tvrdi da su nakon zemljotresa u Skoplju, naši propisi izmenjeni kako bi zgrade bile otpornije na potrese: “Propisi gradnje su predviđali da objekti mogu da podnesu zemljotres jačine do 6 stepeni Rihterove skale i ti propisi su kvalitetni, a poslednjih godina zagovara se praksa da se ta granica pomeri na 7 Rihtera”.

On kao zanimljivost navodi da su američki stručnjaci svojevremeno konstatovali da, recimo, ako se dogodi zemljotres kod Istanbula, na potezu Bosfor – Dardaneli, koji može biti jačine 9 Rihtera, kod nas bi se dogodio potres od upravo pomenutih 7 stepeni Rihterove skale.

“To je važno jer kada se potresi dešavaju u Turskoj, sasvim je izvesno da će oni biti jaki i kod nas, dok, na primer, kada oni zadese Grčku, Italiju ili Hrvatsku, u Srbiji se oni ne prenose tolikom jačinom”, pojašnjava on.

Da nam je regulativa ove oblasti dobra potvrđuje i v. d. direktora Privredne komore Beograda Aca Popović.

“Problem je što se ona ne poštuje, stanje na terenu se ne kontroliše i ne sankcioniše, a neki zemljotres će doći kad – tad”, napominje on.

Od čega uopšte zavisi otpornost na potrese?

Rodić navodi da mnogo faktora utiče na stabilnost zgrade – od terena (tvrda/meka podloga), preko podzemnih voda, armature, do nosećih zidova, stepeništa…

Kako Popović pojašnjava, starije višespratnice nisu građene armiranim betonom koji se danas koristi pri izradi stepeništa, liftovskih kućica i spoljašnjih zidova. Radi se o armirano-betonskim platnima – antiseizmičkim platnima koja su danas zakonski obavezni element.

“Toga na ovim prostorima sigurno nije bilo do Drugog svetskog rata, a ni nakon toga nije se odmah krenulo sa uvođenjem tih antiseizmičkih procesa. U inostranstvu postoji praksa ojačavanja takvih starih objekata – to su najčešće zdanja koja su od velikog kulturno-istorijskog značaja i zbog toga postoji potreba da se ona sačuvaju, ali podrazumevani radovi su prilično skupi, teško je zamisliti da bi se to moglo raditi kod nas u nekom masovnijem obimu”, pojašnjava za B92 čelnik Privredne komore Beograda.

Uz to, sve i kad je objekat sazidan valjano, po savremenim pravilima, Rodić ističe da njega treba održavati, a to, ukupno uzevši, iziskuje više novca nego gradnja nove višespratnice.

“Znate, zidanje traje u određenom vremenskom roku, izgradi se zadato, isplate se sve strane i to je to, a nakon toga slede decenije stanovanja, trošenja i obnove te iste zgrade. Naravno, nije realno očekivati da će sami stanari da pokreću takve stvari, da ispituju stanje svojih stambenih prostora i popravljaju ga – za to su potrebni stručni ljudi i smatram da bi, naročito zbog masovnog nadziđivanja u Beogradu, gradska vlast trebalo da okupi stručnjake i predloži mere po tom pitanju”, tvrdi on.

Kako građani sami mogu uočiti potencijalne bezbednosne rizike?

Popović navodi nekoliko potencijalnih znakova opasnosti koje bi građani, čak i onima kojima građevinarstvo nije struka, mogli sami da uoče.

“Stanari mogu da obrate pažnju na eventualne pukotine ili sleganja oko zgrade, na trotoarima. Znak da nešto nije u redu mogu biti i česta pucanja cevi u zgradi ili u njenoj blizini”, savetuje on.

Treba imati u vidu i to da svaki kraj naše zemlje pripada određenoj seizmičkoj zoni i u zavisnosti od toga nosi veći ili manji bezbednosni rizik. Kao neke od jačih seizmičkih zona u Srbiji Popović navodi lokacije poput Rudnika, Kopaonika, Kraljeva…

Nelegalna gradnja

Sem prirodne uslovljenosti, kvaliteta propisa gradnje i očuvanja sigurnosti objekata tokom godina korišćenja, sagovornici ovog portala su saglasni u tome da značajnu pretnju bezbednosti predstavlja nelegalna gradnja – možda i najveću od svih faktora.

“Nadziđivanje, zidanje na klizištu, gusta naseljenost, nekvalitetni projekti koji ne odgovaraju propisima i gde se gleda samo da se prođe što jeftinije… Tu je veliko pitanje kakva je seizmička zaštita takvih objekata, a podsećam da je nelegalna gradnja od 2015. godine krivično delo”, naglašava potpredsednik Privredne komore građevinske industrije Srbije.

Procene su, ističe, da u Beogradu postoji više od 24 miliona kvadratnih metara stambenog prostora, 18 miliona poslovnog i još 10 miliona kvadrata divlje gradnje.

“Verovatno najkritičnije područje u tom pogledu predstavljaju obodna naselja Beograda, a urbanistički haos počeo je 90-ih godina prošlog veka. Sa druge strane, blokovski objekti na Novom Beogradu koji su podizani uz poštovanje propisa pokazali su se kao dobri i sigurni, uprkos tome što su građeni na pesku i močvarnom tlu, za razliku od starog dela grada gde dominira tvrda podloga”, ocenjuje Rodić.

Kako dodaje Aca Popović problematične su i padine Save i Dunava na kojima može da dođe do klizanja. Kao primer poigravanja sa prirodnim zakonima navodi i Višnjičku banju gde ima divljih objekata koji su u zoni klizišta. On poručuje da se sporni objekti, zapravo, mogu videti širom prestonice.

“Nelegalne gradnje ima i u širem centru Beograda, gde upravo fali pomenuta zaštita u vidu platna. Stubovi nisu dovoljni, zidovi od cigle, odnosno tih šupljih blokova jednostavno nisu zamena za antiseizmička platna. Takođe, treba napraviti razliku između individualnih objekata – to je jedno, a višespratnice su nešto drugo, one zahtevaju daleko strožu kontrolu. Tu se zaista mora apelovati na državnu upravu, na inspekcije koje pokazuju da nemaju ni znanja, ni kapaciteta, ni volje da intervenišu. Korupcija je ogroman problem”, zaključuje on.

Šta je rešenje za ovaj problem?

“Sistemsko rešenje podrazumeva zaustavljanje postojeće divlje gradnje i sprečavanje nastajanja novih nelegalnih objekata – to se može uraditi i tako što će nadležni u svakom kraju porušiti po nekoliko objekata, a mediji odraditi svoj posao i ispratiti ta dešavanja kako treba. Tako će biti poslata jasna poruka onima koji imaju nameru da nezakonito grade. Uz to, imajmo u vidu da ovde nije reč samo o bezbednosti stanara prilikom nepogoda – nelegalna gradnja nosi sa sobom i druge opasnosti zbog nezakonitog priključivanja na komunalnu infrastrukturu, izostanka garažnih objekata i niza propratnih stvari”, upozorava Popović.

Ana Ristović

Izvor: B92

Foto: Angelo_Giordano, Pixabay

Чланак Da li su nam zgrade sigurne u slučaju zemljotresa? се појављује прво на Biznis i Finansije.