-Zakon koji je već godinama u primeni je pokazao određene nedoumice i nedovoljno jasno definisana rešenjatako da ovim izmenama ta rešenja se na jasniji način definišu i uvode se neka nova jasnija rešenja. To jeste obavezno osiguranje od odgovornosti kada je u pitanju naknada štete za prouzrokovanu štetu od zajedničkog dela zgrade. Zaista ne znam kolike će te premije biti, ali jeste rešenje koje će značiti onome ko pretrpi štetu, rekao je advokat Vojin Šaljić.

Postavlja se pitanje kako će to biti dokazivo ako na primer otpadne fasada.

– To nije teško dokazivo.Stambena zajednica je dužna da nadoknadi tu štetu ukoliko se na primer neki deo odvalio i pao na nečiji automobil.To je dokazivo danas. Ovim Zakonom o stanovanju se olaksava postupak da stambena zajednica ima osiguranje i da će osiguranje naplatiti štetu, objasnio je Šaljić.
– Prema sadašnjem zakonu osiguranje stambenih zajednica je bilo definisano ali nije bilo obavezno. Uvek je u ovakvim sitacijama odgovorna stambena zajednica, a ovim izmenama se ceo proces olakšava, rekao je profesionalni upravnik grade Ljubiša Banovački.

– Veoma mali procenat, ne više od 10 odsto stambenih zajednica do sada ima osiguranje. Većinom to imaju nove zgrade, dodao je Banovački.

Cela stambena zajednica, dakle svi stanari, je dužna da nadoknadi štetu.

– Ovim novim zakonom predviđeno je po slučaju naplate do 15.000 evra, rekao je Banovački.

Izvor: Tanjug/Prva
Foto: Pixabay

Чланак Nova obaveza u osiguranju kuća i zgrada се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tada je bila najviša zgrada na Balkanu.

Sada je gotov jedina zaostavština nekada najmoćnije firme stare Jugoslavije – Generaleksporta. Dva puta ove godine pokušana je prodaja Kule i oba pokušaja, i prvi u maju i drugi u avgustu, bili su neuspešni.

Osim Kule, zaostavština Generaleksporta su i ljudi koji su u njemu radili, od kojih mnogi više nisu živi, a jedan deo njih 13 godina čeka na isplatu socijalnog programa, 200 evra po godini staža, i to od novca koji je zarađen prodajom beskrajno velike Geneksove imovine. Iako su se uslovi za isplatu radnika stvorili još 2009. oni i danas čekaju da dobiju ono što im pripada.

Generaleksport je bila najveća jugoslovenska firma koja se, pretežno, bavila spoljnom trgovinom.

Geneks je prvi doveo Mekdonalds

Osnovana je 1952. godine i narednih nekoliko decenija imala je više od 60 preduzeća po svetu, radili su na gotovo svim kontinentima, imali svoju mini avio kompaniju, Aviogeneks, ali i najpoznatiji turističku agenciju Jugoturs, hotele i apartmane širom zemlje, poput čuvenog Interkontinetala u Beogradu, ali i Geneksovih apartmana na Kopaoniku.

Geneks je prvi doveo Mekdonalds i Koka kolu u Jugoslaviju, čime su bivši direktori najviše voleli da se hvale, a u zlatno doba u ovoj kompaniji radilo je 6.500 ljudi. Kako je pričao u jednom intervjuu bivši direktor Milorad Miki Savićević Generaleksport je imao godišnji obrt od šest milijardi dinara, što je činilo čak 27 odsto ukupnog spoljnotrgovinskog prometa Srbije. Neretko ova firma je bila među najuspešnijima u Evropi, ali i šire.

Zlatno doba Geneksa završilo se raspadom Jugoslavije. Raspale su se zajedno devedesetih.

Generaleksport je zbog sankcija, politike, rata, i svih onih koji su u ovoj moćnoj kompaniji videli zlatnu koku koju u takvoj situaciji mogu lako da očerupaju došao do ruba propasti vrlo brzo, već 1997. bili su u minusu i pred stečajem.

Dve godine kasnije osnovana je kompanija Internacional CG, kćerka firma Geneksa koja je trebalo da “spasi” stvar, ali se to nije desilo. Geneks i njegovi radnici dugo su tavorili, restrukturiranje 2007. nije uspelo, a onda je 2009. prodajom delova imovine poput hotela Grand i Konaka na Kopaniku, ali i Bloka 20 Miroslavu Miškoviću i Miodragu Kostiću ispunjen uslov da se bar radnicima isplati socijalni program.

Na kraju, Privredni sud u Beogradu je marta 2017. proglasio bankrot u Generaleksportu, koji je bio u stečaju od 2015.

U stečaj je otišla i ICG, a radnici još nisu uspeli da da dobiju svoj novac jer ročišta sa bankama od kojih većina ne postoji i više od 20 godina još traju.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Kula je jedina zaostavština nekada najmoćnije firme stare Jugoslavije – Generaleksporta се појављује прво на Biznis i Finansije.

Marko je u online zajednici poznatiji kao osnivač Fejsbuk strane Beograd vekovni grad. Ovaj arhitekta je 2000-tih napravio 3d animaciju o Kalemegdanu i Beogradu iz 15.veka. Ni sanjao nije da dve decenije kasnije novim filmom mora da ukazuje domaćoj i stranoj javnosti kako građevinski radovi uz bedeme Kalemegdana nanose nepovratnu štetu svetskoj kulturnoj baštini.

Šta se to dogodilo u državnim institucijama da ste kao student arhitekture, pre 20 godina, imali privilegiju da dobijate poziv Turističke organizacija Beograda da sarađujete u izradi filma o Beogradu kao prestonici u 15.veku, a danas ste, nažalost, na društvenim mrežama urbanistički uzbunjivač i digitalni hroničar uništavanja vekovne istorije Kalemegdana?

Početak dvehiljaditih pamtimo po demokratskim promenama koje su bile kratkog veka. Taj period, iz današnje perspektive, podseća na malu renesansu koja je obuhvatala buđenje i promovisanje pravih vrednosti u društvu, prvi put posle duže vremena. Turistička organizacija Beograda je imala inicijativu da “oživi” Beograd kada je prvi put postao prestonica Srbije, šest vekova ranije.

Do tada sam se već nekoliko godina pasionirano bavio Beogradskom tvrđavom, što je bio preduslov da bi nekome ponudili tako obiman zadatak, za čiju izradu su bile potrebne naredne dve godine. Iskoristio sam priliku da tražim za stručnog savetnika dr Marka Popovića (arheolog, stručnjak za srednji vek, preminuo 2020., prim. novinara), koji me je ranije privukao svojim monografijama o Beogradskoj tvrđavi.

Skoro 20 godina kasnije sam morao, iz moralnih razloga da intervenišem, kako devastacija Beogradske tvrđave ne bi ostala nezapažena. Moja naklonost Beogradskoj tvrđavi je bila dodatni motiv, ali su po svemu objektivni razlozi zašto taj prostor mora da se štiti i zašto je u interesu, ne samo naše, nego i svetske kulturne baštine da se sačuva njegova vrednost i autentičnost.

Kažete da su izgradnjom novogradnje u donjem Kalemegdanu prekršeni brojni zakoni. Na osnovu kojeg planskog dokumenta je dozvoljena gradnja i ko je zakazao u lancu nadzora dozvolivši da se zida na ostacima Beograda?
Da je ispoštovan Zakon o kulturnim dobrima, danas ne bismo imali o čemu da razgovaramo.

Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda donosi rešenje 1965. god, da se Beogradska tvrđava sa svojom neposrednom blizinom proglašava za nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja. Ne postoji veći stepen zaštite koji država može da dodeli spomeniku kulture. To je potvrđeno odlukom o kategorizaciji u Službenom glasniku 1979.godine.

Jasno je da postoje granice koje obezbeđuju očuvanje urbanističke vrednosti Beogradske tvrđave i garantuju trajnom isticanju tvrđave kao posebnog i najjačeg akcenta panorame Beograda sa savske i dunavske strane.
Granice neposredne blizine spomenika kulture, obuhvataju istorijske okvire Kalemegdana, odnosno bojnog polja oko tvrđave. Na prvom mestu se misli na zaštitu slojevitosti nasleđa iz različitih istorijskih epoha i graditeljskih faza, nastalih u razdoblju od 1. do 18. veka.

Novogradnja koja je dobila naziv “K-district” nalazi se u potpunosti u zaštićenom području, direktno se naslanjajući na utvrđenje iz 18. veka i na prostoru je tvrđavskog bojnog polja, koji je dva veka poznat kao Donji Kalemegdan.

Obrazloženje za izgradnju K-distrikta je “ potreba afirmisanja poslovnih kapaciteta i javnih usluga u prostoru stambeno-poslovne zone Beogradske tvrđave u Beogradu“. Ove uslove za preduzimanje mera tehničke zaštite, doneo je 2018. Republički zavod za zaštitu spomenika kulture Beograd, na zahtev Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrasturkture.

Šta je zapravo napravljeno na Kalemegdanu, ako poredimo sa nekim drugim spomenicima kao što su Golubačka tvrđava ili srednjevekovni manastiri?

Po Zakonu o kulturnim dobrima, nepokretna kulturna dobra delimo po vrsti i kategoriji. Dobar primer su Dečani, Golubačka tvrđava i Beogradska tvrđava. Sva tri kulturna dobra su po vrsti “spomenici kulture” a po kategoriji su „od izuzetnog značaja”. Ovaj primer je bitan da bi ustanovili da li ova tri po zakonu potpuno identična spomenika i u praksi imaju jednako ispoštovan tretman.

Manastir Dečani je aktuelna tema već neko vreme, jer država Srbija pokušava da spreči izgradnju saobraćajnice na prostoru neposredne blizine spomenika kulture.

Drugi primer je Golubačka tvđava, kroz njenu kapiju je prolazio tranzitni put, koji je premešten u novoizgrađeni tunel, pa je Golubac dobio zasluženu rekonstrukciju i revitalizaciju. Na sličan način Bulevar vojvode Bojovića prolazi kroz Donji grad Beogradske tvrđave, i odvaja priobalni bedem od korpusa tvrđave.

Zašto je onda Beogradska tvrđava dobila proširenje Dunavske ulice sa dve na četiri kolovozne trake, koje se ulivaju u Bulevar vojvode Bojovića i povećavaju značaj prolaska bulevara kroz Donji grad, direktno na štetu spomenika kulture?

Napravili ste video animaciju Beograd vekovni grad o uništavanju Kalemegdana. Šta je zapravo trebalo uraditi sa tim delom Kalemegdana i da li je to zaista iziskivalo toliko novca?

Od nastanka prvog urbanističkog plana 1867. pa do 2003. ceo prostor Kalemegdana je tretiran kao zelena površina. Detaljni urbanistički plan Kalemegdana (DUP) iz 1969, dodao je izmeštanje pruge i današnjeg Bulevara v. Bojovića. Planirana je rekonstrukcija srednjevekovnog pristaništa i vodenog rova ispred istočnog dela Donjeg grada, odnosno prostora Vidin kapije. Tek Detaljni regulacioni plan bloka između ulica Dunavske, Tadeuša Košćuška i Bulevara v. Bojovića iz 2012, direktno narušava spomenik kulture i ukida DUP Kalemegdana. U GUP-u Beograda 2021. ovaj prostor je po prvi put planiran kao novi gradski centar.

Vidin kapija, zaslužna za razvoj najvećeg dela varoši u 18. veku, sada ne može da se revitalizuje, kao deo mounumentalnog ulaznog kompleksa u tvrđavu, u čijem sklopu je bio most nad vodenim rovom. Proglašenjem Bulevara v. Bojovića kao saobraćajnice prvog reda, gubi se prilika za revitalizaciju priobalnog bedema sa pripadajućim kapijama i srednjevekovnog zaliva.

Arheološka istraživanja tog dela grada nisu rađena. Na osnovu vaših višegodišnjih istraživanja i saradnje sa vodećim arheolozima i poznavaocima tvrđave, šta smo mi u stvari zauvek zatrpali izgradnjom stambene grdosije?

Fortifikacije iz druge polovine 18. veka, koje su u najvećoj meri vidljive, bi mogle da se restauriraju i konzerviraju u potpunosti zbog visokog stepena očuvanosti. Direktno je ugrožen ulazni kompleks Vidin kapije, koji je najvećim delom sakriven od očiju prolaznika. Oni tako stiču pogrešan utisak da novogradnja nema nikakve veze sa tvrđavom.

Ispod Bulevara v. Bojovića se protežu i ostaci zidova arsenala i topolivnice, u neposrednoj blizini su još neotkopani a poznati ostaci franjevačke crkve, kao još neotkriveni delovi naselja iz srednjeg veka, i lista se nastavlja.

Bilo bi atraktivno vratiti Vidin kapiju i Kapiju Karla VI sa mostovima preko vodenih površina, onda Dunavsku kapiju kroz čiji je centralni svod prolazio vodeni kanal, gde su manji brodovi ulazili u vojnu luku itd. Sve ove ideje sada su ugrožene.

Nažalost, kruži potpuno nekompetetno mišljenje onih koji podržavaju novogradnju, i pozivaju se na put koji postoji više decenija i parking koji blokira revitalizaciju tvrđave – da je to dovoljan izgovor da se nastavi sa devastacijom. Oni misle ako je jedna nepovoljna stvar urađena, da postoji legitimitet da se uradi i druga nepovoljna stvar, koja bi inače trajno zapečatila nepovoljnu situaciju, za razliku od dotadašnje situacije koja je bila reverzibilna.

Zbog takvih kritičara, skrećem pažnju na fotografije iz vazduha Beograda, koji do 1923. u potpunosti u okviru modernog razvoja grada poštuje istorijske okvire gornjeg i donjeg Kalemegdana, na kome je današnja novogradnja, sa putem koji se završava kod Vidin kapije.

Načinjena je trajna šteta na Kalemegdanu. Da li vidite način da se ispravi ili bar zaustavi na tome ili možda u planovima gradskih vlasti vidite obrise daljeg uništavanja kulturne baštine Srbije?

Nažalost, trenutno ne vidim ni sluha, ni volje da se uvaže preporuke starijih generacija iz Insituta za zaštitu spomenika kulture Beograda, Arheološkog instituta Beograda, Urbanističkog zavoda Beograda… Konkretno ako se završi K-district, uradi Marina Dorćol i napravi Linijski park, kako je bar inicijalno planiran, onda Donji grad postaje u svakom smislu marginalizovan deo spomenika kulture, sa propuštenim potencijalom da bude atraktivniji od Gornjeg grada. Na prvom mestu mislim na veći prostor, mogućnost uvođenja vodenih površina i prezentacija delova kulturnog nasleđa iz starijeg perioda.

U vašem filmu podvlačite da je Despot Stefan Lazarević rekao u 15. veku: „Došavši, nađoh najkrasnije mesto od davnina, preveliki grad Beograd, koji je po slučaju razrušen i zapusteo, sazdah ga i posvetih presvetoj Bogrodici“. Šta mislite, šta bi Stefan Lazarević danas rekao o Beogradu?

Despot Stefan je bio fasciniran ugledavši prvi put Beograd, njegove reči to potvrđuju. Istovremeno nam je stavio do znanja da je to već bio grad sa dugom istorijom koji je nezasluženo zapusteo. Ako je bio razrušen šta ga je činilo tako lepim? Odgovor na to pitanje znali su vekovima i žitelji i osvajači, a čini se da su danas oni koji treba da ga štite – to zaboravili. Njegova dominantna pozicija, sa prepoznatljivom panoramom sa reka, je starija i od samih zidina grada. Ono što smo izgubili zaklanjanjem vizura na tvrđavu i sa tvrđave je najautentičnija veza između nas i najdavnijih vremena.

Beogradskoj tvrđavi ne treba reklama. Ona je izgradila svoje ime vekovima i najposećenija je lokacija u gradu i u zemlji. Zašto osramotiti najznačajniji spomenik kulture, zarad nekih kratkoročnih ekonomskih interesa, i nepovratno izgubiti kulturnu baštinu, koja ima sve uslove za samoodrživ turistički razvoj i kulturno-obrazovnu ulogu sa kojom bi Beograd imao dugoročni prosperitet i ugled u svetu?

Izvor: Nova ekonomija, Ivana Pavlović

Foto: Marija Dukić

Чланак Beton obrisao istoriju na Kalemegdanu се појављује прво на Biznis i Finansije.