Rast ekonomije znači i rast proizvodnje, odnosno veću potrebu za energijom. Drugim rečima, Kina će ove godine predstavljati jaču konkurenciju Evropi prilikom nabavke energenata.

Da podsetimo, zbog ukrajinske krize Stari kontinent se u većoj meri okrenuo tečnom prirodnom gasu (LNG). Prema Oksfordskom institutu za energetske studije, evropske zemlje su u 2022. povećale uvoz LNG-a na 141 milijardu kubnih metara, sa 83 milijarde koliko su kupile u 2021. To nije bio veliki izazov za njih zato što je u tom trenutku kineska ekonomija radila smanjenim intenzitetom zbog zero kovid politike. Međutim, sada su stvari znatno drugačije. Kina je ukinula ograničenja, posle čega se ubrzao njen privredni rast.

Analitičari kažu da Evropi naredne zime predstoji „savršena oluja“ odnosno niz događaja koji bi mogli destabilizovati njeno snabdevanje energijom. Naime, očekuje se hladnija zima, nastavak loših odnosa sa Rusijom koja je donedavno bila veliki snabdevač Evrope gasom, ali i problem sa nabavkom energenata na koje je ona prešla baš zbog rata u Ukrajini. Manjak tih energenata mogla bi izazvati upravo Kina. Takođe, stručnjaci predviđaju i rast cene većine energenata, počev do nafte pa sve do uglja.

Izvor: Euronews

Foto: Matthew Henry, Unsplash

Чланак Kina će imati veliki uticaj na cenu gasa naredne zime се појављује прво на Biznis i Finansije.

Usled porasta visine računa za gas i električnu energiju, Velika Britanija savetuje svoje građane da nastupajuće zimske mesece provedu u toplijim predelima. Pojedine računice su da će za zimsku sezonu prosečni trošak grejanja biti oko 20 funti dnevno.

S druge strane, tur operateri se reklamiraju s ponudom za bliže destinacije koje uključuju i avio karte da dnevni trošak u hotelu na sunčanoj destinaciji može da košta od 20 do 25 funti po danu.

Kanari popularna destinacija

Predstavnici turističke industrije Grčke, Španije i Kanarskih ostrva već sprovode kampanje u kojima kao svoj najveći adut ističu blagu klimu i broj sunčanih dana.

Grčka vlada će pokrenuti kampanju u celoj Evropi vrednu nekoliko miliona evra sa sloganom „Želiš li ponovo da osetiš 20? Grčka je pravo mesto za to“.

Britanski mediji prenose i izjave španskih turističkih zvaničnika da je „boravak u Španiji ne samo prijatniji tokom zime zbog povoljnih vremenskih prilika već donosi uštedu u odnosu na skok cena grejanja u Velikoj Britaniji ili Nemačkoj“.

Da li je energetski turizam šansa za zemlje regiona?

I crnogorska turistička privreda osmisliće ponudu kako bi privukla novu kategoriju turista koja je na globalnoj sceni definisana kao “energetski turisti”, zaključak je sastanka održanog u Privrednoj komori Crne Gore prošle sedmice.

Kako se navodi u saopštenju, ponuda će se odnositi na i dalje aktulenu ciljnu grupu digitalnih nomada iz centralne i zapadne Evrope i nove goste – energetske turiste.

Najavljeno je da će adekvatna ponuda biti promovisana u Londonu na najvećem turističkom sajmu WTM London koji se održava od 07. do 09.11.

Predstavnici hotelijera u Crnoj Gori očekuju da bi mogli da privuku kategorije starijih turista i porodice s decom koje bi boravile više sedmica u toj zemlji.

I u Hrvatskoj je oktobar tradicionalno dobar mesec za postsezonu i to pre svega zahvaljujući nautičkom turizmu, kao i gostima iz okolnih zemalja Srednje Evrope: Austrije, Češke, Slovačke. Međutim, već se najavljuje i dolazak i duži boravak tokom zime turista iz Nemačke.

Izvor: Biznis u regionu

Foto: Olga Brajnovic, Unsplash

Чланак Evropa će ove godine imati veliki broj energetskih turista се појављује прво на Biznis i Finansije.

Stari pohabani jorgani vise sa terase jednog beogradskog doma. Neki imaju rupe od moljca, neki su pohabani od starosti, na nekima rasparan konac. Sanja Šutinoski, domaćica iz Beograda, provetrava vremešne jorgane dok se sprema za nadolazeću zimu. „Nismo ih koristili godinama. Neka ih par dana na suncu i svežem vazduhu pa ih nosim kod jorgandžije na popravku. U kući se grejemo na gas, ali kako najavljuju moguće nestašice i smanjeni dotok gasa, moramo da računamo i na druge opcije. Nema bolje toplote od debelog jorgana”, kaže Sanja dok proverava stanje u kome se jorgani nalaze.

U drugom delu grada, u suterenu stare zgrade vešte ruke jorgandžije Radomira Đinđića, vlasnika jorgandžijske radnje „Ruža“, ubrzano šiju po jorganu. Na policama i stolovima leže jorgani koji čekaju svoj red na popravku. „Već početkom septembra je krenuo pojačan posao”, kaže Radomir dok provlači konac kroz iglu i kreće da zašiva jorgan. Igla, konac, i makaze – to je sav alat koji Radomir koristi u svom poslu. Na stolu se nalazi i ogromna šivaća mašina za ozbiljnije popravke i pravljenje jorgana.

Radomir je jorgandžija od 1995. godine. „Tada sam ovu radnju preuzeo od ljudi koji su pedesetih godina prošlog veka bili jorgandžije i članovi nekadašnje jake jorgandžijske zadruge. Kako je zanat propadao, tako su devedesetih odlučili da prekinu posao, a ja sam preuzeo radnju“, počinje svoju priču Radomir, koji je jedan od trojice preostalih jorgandžija u Beogradu.

Dobar jorgan je kao kuća

Jorgandžijski posao je uglavnom sezonski. Početak jeseni pa do kraja zime je vreme kada jorgandžije imaju najviše posla, ali iz godine u godinu se njegov obim smanjuje pa ni sezona nije više kao što je nekad bila. Zato opada i broj ljudi koji se bave ovim poslom. Nekada je u Beogradu postojalo preko 30 jorgandžijskih radnji. I u ostatku Srbije situacija je alarmantna, tako da se broj jorgandžija može nabrojati na prste obe ruke.

„Većina ljudi u Srbiji ne zna za nas i mislim da je to glavni problem. Mnogi nemaju informacije da je moguće popraviti stari ili napraviti novi, kvalitetni jorgan koji će trajati generacijama. Umesto toga, kupuju sintetičke jorgane koji nisu ni približno kvalitetni kao domaći“, tvrdi Radomir. Iskustvo govori da stari, ručno pravljeni jorgani mogu da traju decenijama, a pritom ih je moguće popravljati i do dva-tri puta i tako dodatno produžiti vek trajanja.

„Dobar jorgan je kao kuća, on traje minimum 50 godina i nema zime koja mu može nešto. Glavni neprijatelj su mu moljci i nekorišćenje”, nastavlja Radomir i kaže da od jorgandžijskog posla može lepo da se živi i zaradi, ali nema ko da radi, i to baš sada kad je interesovanje za jorganima sve veće.

Kako Radomir primećuje, povratak zanatskim jorganima je započeo još pre desetak godina kada su ljudi počeli da traže da se, kao nekada, prave jorgani od vune i pamuka, samo tanji. Međutim, ove sezone, Radomirovi kupci traže da se prave deblji jorgani, a sve je više i mušterija koje donose svoje stare jorgane na prepravku. Koliko su jorgani nekada bili kvalitetni govori činjenica da se od materijala iz jednog starog jorgana, napravljenog od vune ili pamuka, danas može napraviti jedan i po ili čak dva tanja jorgana.

„Poslednjih godina su ljudi tražili tanje jorgane, pretpostavljam zato što se kuće i zgrade sada prave sa izolacijom, a i zime su blaže. Međutim, ova najava energetske krize je očigledno zabrinula ljude i sada uglavnom naručuju debele jorgane ili donose stare, koje žele da popravim tako da jorgani zadrže istu debljinu koju su imali i ranije”.

Nekad lakše napraviti novi, nego popraviti stari jorgan

Naš sagovornik objašnjava da je jorgandžijski posao sličan krojačkom, čak i lakši. Jorgane prepravlja ručno, a mašinu koja besprekorno radi već četvrt veka, koristi za komplikovanije popravke ili pravljenje novog jorgana.

„Ovaj jorgan na kome trenutno radim je pravljen pre više od 45 godina. To znam jer je vuna u njemu rađena ručno kao i sam jorgan, a mašina koju koristimo za šivenje jorgana je napravljena tek 1977. godine”, priča Radomir i prekida posao na kratko kako bi od mušterije preuzeo još jedan jorgan za popravku. Što se tiče vremena potrebnog za popravku i pravljenje jorgana, ističe da je nekad lakše napraviti novi nego popraviti stari jorgan. Za ručni rad novog jorgana potreban je ceo radni dan, dok nekad i sama popravka traje satima. Popravka jorgana se naplaćuje 7.500 dinara, dok nov jorgan košta 9.500 dinara.

Razlika između starih i modernih jorgana je, osim u materijalu, i u načinu proizvodnje. „Nekad su se jorgani pravili namenski, za određenu porodicu ili događaj i važilo je pravilo – što deblji, to bolji“, podseća Radomir. Kako tvrdi, moderni jorgani nikad ne mogu da zagreju kao oni stari, jer se uglavnom prave od veštačkih materijala, mada ima i onih koji se prave od vune i od perja. Njihova mana je i masovna proizvodnja, te kratkotrajan kvalitet. Takođe, noviji jorgani u sebi mogu sadržati alergene, što nije slučaj sa starim jorganima.

„Raduje me što se ljudi opet okreću starim jorganima, ne samo što to znači više posla za nas, već sto se vraća topla zima u naše domove“, zadovoljan je Radomir, koji se nada da će biti još više posla u narednih mesec, dva.

Bogati jorgandžija samo u romanu

Iako su ulaganja u ovaj posao minimalna, a veština se brzo stiče, mladi nisu zainteresovani za ovaj zanat, pa kada bude odlučio da ode u penziju, Radomira neće imati ko da nasledi. I država se uključila aktivno u održavanje starih zanata, u koje spada i jorgandžijski koji se uopšte nije promenio u poslednjih pola veka. Postoje subvencije za stare zanate, ali Radomir ih do sada nije koristio. „Srećom, još uvek nema potrebe da tražim subvencije od države, a i bez toga imamo određene olakšice, oslobođeni smo fiskalnih kasa i porez nam je umanjen. Potrebno je samo plasirati robu na tržiste i naći nekog da nastavi sa ovim poslom”, uveren je Radomir.

Da bi se ostvarile pogodnosti koje nudi država, potrebno je proći proces sertifikacije da je u pitanju stari i umetnički zanat koji je neophodno sačuvati od nestanka. Prema podacima Ministarstva privrede, u Srbiji postoje samo dvojica sertifikovanih jorgandžija – jedna je Radomirova radnja u Beogradu, a druga se nalazi u Zrenjaninu. Situacija nije bolja ni kad su u pitanju drugi zanati. U Registru o sertifikovanim zanatima, iz avgusta 2022. godine, navedene su svega 962 zanatske radnje na teritoriji cele Srbije.

Nekad su stari ljudi govorili da je najtoplija zima pod jorgan planinom, a kad zazimi bitno je čime se čovek može pokriti u hladnim noćima. „Možda će ova energetska kriza i imati neki dobar uticaj na naš posao, skrenuti pažnju ljudi na ovaj zanat i pomoći mu da opstane”, nada se Radomir.

Jorgandžija je nekada bio cenjeni zanat, o kome je i Stevan Sremac pisao u svom romanu „Ivkova slava“, u kome je glavni junak gazda Ivko – jorgandžija. Današnje jorgandžije su daleko od Sremčevog gazda Ivka i njegovog bogatstva. Zanatske radnje, poput jorgandžijskih, često nemaju reklame i sajtove, imaju obične, neugledne natpise koji ne štrče. Ne sijaju neonskom svetlošću, nemaju stranu reč u imenu, već prostim jezikom govore o onome šta je unutra – a to je stari zanat koji je na ivici opstanka.

Katica Đurović

Biznis & finansije 202, oktobar 2022. 

Чланак Jorgandžije i energetska kriza: Zimovanje pod jorgan planinom се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prošle zime najjeftinije je bilo grejanje na prirodni gas. Za grejanje stana od 60 kvadrata na 20 stepeni tokom 16 sati dnevno, 180 dana za grejanje na gas trebalo je u proseku potrošiti 42.100 dinara.

Najskuplje je  grejanje na električni kotao

Najskuplje je bilo grejanje na električni kotao, što je koštalo 141.500 dinara.

U međuvremenu svet je pogodila energetska kriza što se odrazilo i na cene grejanja.

Na bazi kalkulacije AERS-a, Danas je napravio računicu troškova grejanja naredne zime prema trenutno važećim cenama ogreva i računajući najavljena poskupljenja nekih energenata.

Sudeći prema rezultatima oko 100.000 domaćinstava koji se greju na pelet nalazi se u neobranom grožđu pošto je ono ubedljivo najviše poskupelo, a s druge strane pokazalo se po ko zna koji put da je najjeftinije se grejati tamo gde država subvencioniše.

Grejanje stana iz primera na drveni pelet je prošle godine koštalo 71.800 dinara i recimo bilo je jeftinije od grejanja sa TA peći koja se dopunjava danju.

Po sadašnjim cenama od 380 evra za tonu pelet se katapultirao skoro na vrh liste najsupljih energenata.
Za grejanje stana od 60 kvadrata ako se sada kupi ovaj ogrev biće potrebno čak 112.000 dinara ili 56 odsto više nego prošle zime.

Treba dodati da je i prošle zime u odnosu na prethodnu pelet već poskupeo 22 odsto u proseku.

Tako su domaćinstva koja su progutala priču o tome kako država ima ogromne količine biomase i kako je prelazak na pelet kao obnovljivi izvor energije jedan od energetskih ciljeva debelo udarena po novčaniku.

U međuvrenu cena struje se nije menjala, a čak i ako uzmemo u obzir da bi mogla da poskupi do 10 odsto, kako je najavio predsednik Srbije, to znači da bi grejanje sa TA peći koja se puni samo noću koštalo oko 61.500 dinara, dok bi grejanje sa TA peći uz dopunjivanje danju koštalo 86.130 dinara.

Cene grejanja

Nedavno je odobreno povećanje cene prirodnog gasa za devet odsto, što znači da bi naredne zimske sezone grejanje na plavi energent moglo da košta 45.900 dinara.

Treba reći da je cena proizvodnje električne energije, a posebno uvozna cena daleko od one po kojoj se prodaje građanima i da će to na ovaj ili na onaj način biti nadoknađeno iz budžeta. Slično je i sa gasom, za koji je država prošle zimske sezone platila skoro pola milijarde evra da pokrije gubitak Srbijagasa i nadoknadi razliku između uvozne i prodajne cene.

Značajan rast cena zabeležilo je ogrevno drvo. Sada se cene kubika skupljeg drveta kreću oko 80 evra ili oko 9.500 dinara dok je prošle godine cena bila oko 7.000 dinara. Tako je i trošak za grejanje našeg hipotetičnog stana skočio sa prošlogodišnjih 68.600 dinara na više od 92.000 dinara ove zime.

I ugalj kao i druga čvrsta goriva je značajno poskupeo. Sirova Kolubara je prošlog oktobra koštala 8.100 dinara za tonu, a danas je preko 11.000 dinara. Isto važi i za kvalitetnije vrste uglja, na primer mrki ugalj Banovići je u oktobru 2021. koštao 15.200 dinara a sada oko 24.000 dinara.

Tako će grejanje ove zime ako se sada nađe i kupi sirova Kolubara koštati 72.000 u odnosu na 52.000 dinara prošle zime, a u slučaju Banovića grejanje ove zime će poskupeti sa 49.200 na 76.800 dinara, na našem primeru.

S druge strane, pariteti cena ogreva u Austriji su prilično različiti od onog što važi u Srbiji.

Za grejanje stana u Austriji najskuplje je koristiti struju. Kilovatsat košta 22,67 evrocenti, prema podacima s početka jula.

Iza struje je lož ulje sa 15,76 evrocenti po kilovatčasu, pa zatim prirodni gas koji košta devet evrocenti po kilovatčasu i na kraju pelet sa 8,99 evrocenti po kilovatčasu.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Koja vrsta grejanja će biti najisplativija ove zime? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Stručnjaci napominju da za nove zasade treba izabrati zemljište na kojem je prethodno urađena hemijska analiza. Nedostatak humusa u zemljištu treba dopuniti zgorelim stajnjakom i po potrebi dodati mineralna đubriva.

Pravac pružanja redova treba uskladiti sa položajem parcele, odvođenjem viška vode i erozijom zemljišta. Od velikog je značaja i čišćenje zemljišta koje podrazumeva krčenje rastinja, vađenje panjeva i uklanjanje kamenja.

Uspeh sadnje zavisi od izbora lokacije, pripreme zemljišta, pripreme sadnice za sadnju, same sadnje, zalivanja i nege.

Na kraju dolazi fina priprema zemljišta odnosno tanjiranje po dijagonali u odnosu na smer oranja, u dva navrata – unakrsno. Zatim se setvospremačem usitni zemlja i traktorskom bušilicom se kopaju jame za sadnju sadnica.

Značaj kvalitetnih sadnica

Agronomi ističu da je od velikog značaja za kvalitet sadnje i kvalitet ploda kupovina sadnica iz proverenih rasadnika sa postojećom deklaracijom.

Sadnice moraju biti zdrave sa dobro razvijenim korenom i nadzemnim delom. Preporuka za idealnu sadnju su sadnice sa prevremenim grančicama koje rađaju već u drugoj godini.

Potrebno je odstraniti sve koje su suve i mehanički oštećene i na kojima je primetan znak bolesti i štetočina. Povređene žile se skraćuju do zdravog dela a zdrave prekraćuju kako bi se „osvežile“. Neophodne su oštre makaze i da rezovi budu što manji da lakše zarastu.

Korenov sistem sadnice potrebno je skratiti na oko 30 cm od korenovog vrata, dobro raspoređen u zemljištu i tek tada pristupiti zatvaranju iskopanih jamića.

Voćke se sade na dubinu na kojoj su bile u rasadniku. Spojno mesto ne bi trebalo da bude više od 2 cm iznad zemlje.

Poželjno je zaliti sadnice nakon sadnje radi boljeg kontakta korena sa zemljištem. Takođe i tretirati sadnice sa nekim fungicidom kako bi u procesu razvića i rasta sadnica bila zaštićena od bolesti i patogena.

Preuzimanje i transport sadnica

Preuzimanje i transport sadnica voćaka obavlja se kada je temperatura iznad 0°C. Sa sadnicama treba postupati oprezno kako se ne bi prilikom rukovanja mehanički oštetile, osušile ili izmrzle. Veće količine sadnica transportuju se hladnjačama ili kamionima sa ciradom. Bitno je dobro zaštititi ne samo koren već i celu sadnicu, kako prilikom transporta ne bi došlo do oštećenja i sušenja.

Ukoliko su sadnice duže vreme transportovane, njihov koren pre sađenja treba potopiti u čistu vodu i u njoj držati do 24 časa, kako bi se osvežile.

Više o ovoj temi možete pročitati na sajtu Traktori i priključne mašine.

Foto: Pixabay

Чланак Sadnja je moguća i tokom zimskog perioda ukoliko su vremenski uslovi pogodni се појављује прво на Biznis i Finansije.

Anketa je pokazala da čak 27% pripadnika vozača starijih od 56 godina u održavanje svog automobila zimi ulaže od 2 do 4 sata. Nešto manje, od 1 do 2 sata utroše pripadnici srednje generacije, njih 37%. Građani mlađe dobi takođe su pokazali interes za održavanje svojih vozila tokom zime. U tom smislu u ovu svrhu troše 1 do 2 sata.

Priprema zimskih guma, provera antifriza i upotreba zimskih tečnosti za vetrobransko staklo smatraju se osnovnom zimskom negom automobila. Od ukupnog broja ispitanih, 91% vodi računa o upotrebi zimskih guma, 84% redovno koristi antifriz kao zaštitu u zimskim uslovima, dok 77% upotrebljava zimske tečnosti za vetrobransko staklo.

Priprema automobila u servisu smatra se dodatnom zimskom negom zbog troškova što je pokazao i podatak da 36% anketiranih koristi ove usluge. Svest o upotrebi lanaca u zimskoj vožnji ima 38% od ukupnog broja. Među njima najveći procenat pripada ženama.

U hladnijoj sezoni, kada motori sporije dostižu radne temperature, upotreba vrhunskih goriva je izuzetno važna. Istraživanje je pokazalo da 32% ispitanika tokom zime koristi premium goriva. Tokom hladnijih dana, važno je da je gorivo otpornije na zgrušnjavanje usled niskih temperatura, a MOL EVO PLUS Dizel formula pomaže automobilu da lakše startuje, zahvaljujući formuli obogaćenoj sa većom količinom aditiva. Korišćenje MOL EVO PLUS Premium goriva u zimskim uslovima pogodno je tokom hladnijih dana, ispod -5 °C, kada je auto parkiran tokom više uzastopnih dana, kao i za starije automobile.

Anketa je pokazala da se 73% ispitanika oslanja na stručne savete, od čega najveći broj čine žene. Samostalno, bez stručnih saveta o zaštiti automobila tokom zimskih meseci brine 63% ispitanih vozača. Od tog procenta, najveći broj je građana starije dobi od 56 godina pa na više. Na MOL servisnim stanicama širom Srbije, prilikom točenja goriva, moguće je dobiti sve potrebne informacije o zimskoj nezi automobila.

„Redovno održavanje vozila je ključno tokom cele godine. Na taj način ćete sebi obezbediti sigurniju vožnju, ali i sačuvati ostale učesnike u saobraćaju i produžiti vek vašeg automobila. Kada govorimo o zimskim uslovima, postoje mali, ali značajni koraci koje i sami možete primeniti, a značajno će doprineti većoj bezbednosti na putu pri otežanim uslovima vožnje. Pre svega savetujemo vam da obavezno zamenite letnje gume zimskim. Zamenite tečnost za stakla i obavezno sipajte neku koja se ne zamrzava na niskim temperaturama. Preporučujemo vam MOL EVOX tečnost za stakla kao i EVOX sprej za led. Koristite premium goriva, poput MOL EVO Plus, jer će vam pomoći da se automobil lakše startuje i obezbediće vam bolje performanse motora”, izjavila je Ana Dešić, v.d. direktorka Maloprodaje MOL Serbia.

Građani Srbije obuhvaćeni anketom koja je sprovedena od strane MOL Serbia izdvajaju od 2000 do 7999 RSD na godišnjem nivou za održavanje automobila u zimskim uslovima.

Svi navedeni podaci pokazuju da zimska nega automobila prvenstveno zavisi od troškova, kao i da je prelazak na zimske gume najvažnija aktivnost u pogledu pripreme automobila za zimsku sezonu.

Чланак Zimske gume na automobilima koristi 91% vozača u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.