List „Žečpospolita“ je, naime, ovih dana objavio komentar upravo s naslovom „Žito — novo oružje ruske ucene“ u kom navodi da je u poslednjih 10 godina Rusija od uvoznika postala najveći izvoznik pšenice.
„Ekspanzija na druga nova tržišta budi strahovanja da će Kremlj iskoristiti žito za političke igre kao ranije druge sirovine, gas i naftu“, navodi se u komentaru.

Leonid Ivanovič Holod, doktor ekonomskih nauka i bivši zamenik ministra poljoprivrede i prehrambenih proizvoda, kaže za Sputnjik da je poljska teza o žitu kao „novom ruskom oružju“ jako neobična i čak „egzotična“.

Žito nije gas

Žito nije ni nafta ni gas a tržište žitarica je dosta slobodnije od tržišta energenata, ističe Holod.

„Čisto sumnjam da se trgovina žitom može iskoristiti kao oružje. Žitom se trguje na osnovu ugovora, dugoročnih, spot ugovora ili po partijama transportovanim brodom ili železnicom. A onda na drugom kraju tih operacija rešava se sudbina i prihodi ruskih proizvođača poljoprivrednih proizvoda kojih ima sada više nego radnika u sferi eksploatacije gasa. I koji uzgred ne bi sedeli ćutke da im nešto krene naopako. Pa da li bi oni radili sebi na štetu“, pita Holod.

On objašnjava da na svetskom tržištu prehrambenih proizvoda zapravo važe dosta stroga pravila, a da Rusija tu ne može biti monopolista.

„Ako ćemo ozbiljno, Rusija je kao važan akter na tom tržištu prisutna tek odnedavno. Naravno, svaka trgovina, od čizama do žita, na ovaj ili onaj način utiče na zemlju koja ih isporučuje kao i na zemlju koja ih kupuje. Ali kako Rusija može da potkopa pravila međunarodne trgovine žitom, recimo, da sklapa dugoročne ugovore, ako zemlja primalac ne prihvati te uslove, pocepa ugovor i kaže — neću tako. A onda će to mesto zauzeti drugi i kraj“, navodi Holod.

Snabdevanje žitom kao način političkog pritiska je besmislica, jer bi, konstatuje ovaj stručnjak, bilo kakva izvozna manipulacija pogodila pre svega privredu same Rusije, njenu agroindustriju. Svetsko tržište žita je uravnoteženo i konkurentno i Rusija zauzima svoju nišu na njemu. Cene se ne formiraju zbog geopolitičkih igara, već zbog potražnje, prinosa, kvaliteta proizvoda i logistike, objašnjava Holod.

„U svakom slučaju, razvoj izvoza poljoprivrednih proizvoda uvek se postavljao kao jedan od zadataka poljoprivrednog sektora iz prostor razloga što je diversifikacija izvoza dobra stvar“, kaže on.

Cena ruske pšenice na maksimumu

Podsetimo, cena ruske pšenice porasla je za tri odsto prošle nedelje i dostigla 316 dolara za tonu, što je najveća vrednost od 2012.godine, navodi sajt „Sov ekon“.

Što se tiče američke pšenice, ona je za nedelju dana poskupela za tri odsto i dostigla 277 dolara za tonu, a francuska 280 evra za tonu.

Eksperti smatraju da podršku tržištu pružaju visoke kvote u svetu i jaka rublja, a značajno povećanje kamatne stope od strane Centralne banke čini rusku pšenicu manje konkurentnom u dolarskom ekvivalentu. Rublja je u septembru ojačala za četiri odsto.

„Prošle godine postojala je razlika između svetskih i domaćih cena. Takođe, Rusija je radila na tome da se izveze žito u što većoj količini. Ta količina je dostigla određeni nivo, a nakon toga je zaustavljen izvoz da se to ne bi odrazilo na domaćem tržištu, od kojeg ipak zavisi skoro ceo lanac u agroindustrijskom kompleksu. Ali, ova odluka nije doneta da bi se to negativno odrazilo na neku od država, nego se Rusija jednostavno zaštitila od rasta cena na domaćem tržištu“, objašnjava Holod.

Tržište uravnoteženo

On dodaje da u poljoprivrednom sektoru mnoge zemlje imaju svoje niše.

Rusija snabdeva svetsko tržište mekim žitom uglavnom treće i četvrte klase. Neko snabdeva Evropljane na tržištu, na primer, žitom druge ili treće klase. Amerikanci i Kanađani snabdevaju tvrdim žitom. To znači da su sve ove vrste žitarica, ali i druge žitarice, tražene na svoj način.

„Tržište je danas uravnoteženo. Generalno, cene na žito brzo rastu, jer je potražnja velika i Rusija je uvek u prednosti za razliku od drugih zemalja, jer ona može da proizvede više od ostalih. Uvek će se dešavati da konkurenti optužuju jedni druge za nešto besmisleno, jer se to smatra uobičajenom tehnikom prilikom trgovine“, objašnjava sagovornik.

„Žito ne predstavlja nikakvo ‘oružje’, jer na tržištu ima dovoljno proizvođača. Za razliku od gasa, zahvaljujući kom su zemlja koja kupuje i zemlja koja šalje vezane jedna za drugu gasovodom, kod žita sve funkcioniše drugačije. Ali ako je Rusija, hipotetički, odlučila da naudi sebi i da nekoga tamo ‘dovede u red’ koristeći žito za to, naći će se neko, ko će zauzeti njeno mesto i još joj reći hvala“, smatra stručnjak.

Ekspert takođe precizira da su dva glavna uvoznika žita iz Rusije — Egipat i Turska. Oni ga kupuju u ogromnim količinama. Egipat kupuje uglavnom preko državnih programa, a Turci kupuju čisto tržišnim kanalima.

Sagovornik je objasnio da glavni konkurent, koji je za petama Rusije Ukrajina, sa otprilike istim kvalitetom žita i približno istim cenama i količinom – kod njih je samo žito malo skuplje. Rusija, s druge strane, ne želi da izgubi mesto koje je sa teškom mukom zauzela na svetskom tržištu.

Uticaj klimatskih promena

Ekspert se osvrnuo i na pitanje uticaja klimatskih promena na proizvodnju žitarica. Prema rečima Holoda, ranije se smatralo da klimatske promene pomažu Rusiji da uspe na tržištu žita, zbog toga što će u južnim zemljama biti prevruće, severne zemlje mogu biti poplavljene zbog topljenja glečera, a Rusija se nalazi u stabilnoj centralnoj zoni, gde neće biti poplava i strašnih vrućina.

On smatra da, bez obzira što se Rusija nalazi u zoni, koja izgleda ne bi trebalo da bude pogođena vrućinama, ipak treba uzeti u obzir da atmosferske promene mogu predstavljati pretnju i za Rusiju.

Ekspert je objasnio da se u Evropi već duže vremena vodi beskompromisna borba protiv bilo kakvih zagađivača , a određenim industrijama su odavno nametnuli kolosalne ekološke takse. Kao rezultat, proizvođači u zemljama u kojima je ili proizvodnja visokotehnološka, ili pak manje obraćaju pažnju na štetne gasove su na dobitku.

Što se tiče proizvodnje žita, on ne vidi u tom smislu nikakav problem jer proizvodnja žita ne može biti zagađivač u odnosu na druge industrije, ali da bi ukoliko se ekološke takse uvedu na rad mašinske opreme, to naravno smanjilo konkurentnost.

Izvor: Sputnjik

Foto: Pixabay

Чланак Osim gasa, i rusko žito okarakterisano kao „oružje“ uz pomoć kog Rusija može da „preti“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

U centralnim delovima Srbije žito će se raditi još jer podaci ukazuju da je rod skinut s oko 60 odsto površina. Ovog leta, podsećamo, pšenica u našoj zemlji biće požnjevena s 570.000 hektara koliko je jesenas i posejano, piše Dnevnik.
Vukosav Saković iz „Žita Srbije“ kaže da se u pogledu prinosa nije ništa značajnije promenilo od očekivanih rezultata pred početak najvažnijeg posla u godini.

– Imaćemo oko 2,6 miliiona tona nove pšenice, s tim što imamo i neprodate pšenice od prošle godine, oko pola miliona tona – kazao je Saković, rekavši da će prosečan prinos ove godine, svi su izgledi, biti oko 4, 5 tona po hektaru. – U pogledu cene nema značajnijih pomaka – cena na tržištu još se nije formirala pa se kilogram novog zrna kreće u zavisnosti od toga ko kako plaća, a najviše do 19,5 dinara, odnosno između 17 i 18 dinara, bez PDV.

Cena kvari potpuni užitak

U okolini Novog Sada paori su završili žetvu i zadovoljni su prinosima. Ratar iz Kisača Jozef Fokman kaže da je dobio 5,3 tone po jutru i da je više nego zadovoljan, ne samo u pogledu količine već i kvaliteta zrna. – Primenio sam agrotehniku u potpunosti i rezulti su tu – rekao je Fokman, navodeći da su ratari u Rumenki, takođe zadovolji prinosima i kvalitetom jer su isto dobili od pet tona pa naviše po jutru novog zrna. -Sejao sam malo kasniju sortu pšenice i uz vremenske uslove, prvo sušu a potom kišu pšenica se lepo uklopila i rodila.
Fokman kaže da mu cena kvari potpuni užitak, pa zato neće žuriti da je proda, već će je lagerovati u iščekivanju da poskupi.

I u južnom Banatu poljoprivrednici su završili setvu a, kako kažu, ovogodišnja žetva bila je osrednja, što znači da su prinosi i kvalitet bili neujednačeni, kako na čijoj njivi. – Trećine žita je dobra u pogledu oba parametra, trećina je osrednja, a na 30 odsto površina podbacili su i prinos i kvalitet – kazao je Nenad Manić iz Udruženja „Banatski paori“.

Ono s čime se ratari posebno ne mire , kaže Manić, jeste cena.

– Žito zemljoradnicima donosi prvi prihod u godini i svi bi da je prodaju, ali kilogram novog zrna malo vredi. Uglavnom se lageruje i čeka da poraste cena, a oni koji moraju da je prodaju za novi usev dobijaju najviše 18,5 dinara s uračunatim PDV-om.

Izvor: Dnevnik

Чланак Zadovoljni prinosima žita, potpun užitak kvari cena се појављује прво на Biznis i Finansije.

Rusija je početkom aprila odlučila da ograniči izvoz žitarica na sedam miliona tona do 30. juna. Tada je to izazvalo kritike multinacionalnih organizacija kao što su FAO, Svetska trgovinska organizacija i Svetska zdravstvena organizacija. One su izrazile strahovanje da bi te restrikcije u vreme pandemije mogle da izazovu nestašicu hrane.

Međutim danas su te kvote „potpuno iscrpljene“, navelo je rusko ministarstvo u saopštenju i dodalo da će izvoz žitarica biti prekinut do 1. jula 2020.

Ova ruska odluka mogla bi da utiče na porast već visokih cena žitarica u svetu, navodi Frans pres.
Izvor: Beta

Чланак Rusija obustavila izvoz žitarica do 1. jula се појављује прво на Biznis i Finansije.