U Evropi postoji šest mesta, gde će vam platiti da se preselite uz pozamašne finansijske podsticaje.

Albinen, Švajcarska

Albinen u švajcarskom kantonu Vale se, kao i mnoga mesta na ovoj listi, bori sa depopulacijom.U alpskom selu sada ima manje od 250 stanovnika.Da bi povećala broj, švajcarska vlada nudi porodicama čak 53.000 dolara da se tamo presele – 25.000 švajcarskih franaka (skoro 27.000 dolara) za odrasle mlađe od 45 godina plus 10.000 švajcarskih franaka (skoro 11.000 dolara) po detetu.

Da biste ovu ponudu mogli da iskoristite,morate da budete državljanin Švajcarske ili bar da imate C boravišnu dozvolu.Podnosioci zahteva takođe moraju da se obavežu da će kupiti kuću u Albinenu i tamo živeti 10 godina.

Sardinija, Italija

Sardinijaje turističko žarište sa netaknutim plažama i mnoštvom primorskih odmarališta, alinjegovo divlje zaleđe privlači manje posetilaca i ima sve manji broj stanovnika.

Regionalna vlada je uvela šemu za privlačenje novih stanovnika. Kandidati koji se presele u naselje sa manje od 3.000 stanovnikadobiće isplatu do 15.000 evra.

Novac se mora iskoristiti za kupovinu ili renoviranje nekretnine. Vlada je izdvojila preko 45 miliona evra za ovaj program preseljenja.

Preziče Akvarika, Italija

Preziče Akvarika je grad od oko 10.500 stanovnika u južnom regionu Pulje.

Kako bi povećali broj stanovnika, grad je prošle godine pokrenuo kampanju pod nazivom „Dobro došli u Preziče Akvariku“, kojaobećava grant od 30.000 evraza one koji kupe kuću i prijave prebivalište u gradu.

Finansijska pomoć će biti dostupna za pokrivanje 50 odsto troškova kupovine kuće, uključujući renoviranje, do maksimalno 30.000 evra, a oko 30 odsto gradskog stambenog prostora ispunjava uslove za program.

Ponga, Španija

Grad Ponga na severozapadu Španije je dom za samo 600 stanovnika, a da bi povećao svoju populaciju, počeo je da nudi novčane grantove.

Trenutno su dostupni Britancima i obećavaju 2.600 funti za svakoga ko se obaveže da će živeti u gradu najmanje 5 godina, i još 2.600 funti za svaku bebu koja se tamo rodi.

Kalabrija, Italija

Oni koji odluče da se presele u selo sa 2.000 stanovnika ili manje mogu da zarade do 28.000 evra.

Zainteresovanimoraju da imaju 40 godina ili da budu mlađi i da se presele u region u roku od 90 dana od trenutka kad im prijava bude prihvaćena. Oni takođe moraju pokrenuti posao ili naći posao u toj oblasti.

Irska ostrva

Irska nudi značajne finansijske podsticaje za ljude koji su spremni da se presele na jedno od njenih udaljenih ostrva. Projekat je deo šire politike nazvane „Naša živa ostrva“ koja radi na povećanju broja stanovništva u zemlji. Irska ima 30 ostrva bez mostovne veze sa kopnom.

Irska vlada nudi grantove odpreko 80.000 evra za one koji se obavežu da renoviraju imanje na jednom od ostrva, potencijalni stanovnici treba da kupe kuću sa datumom izgradnje pre 1993. godine,aprazna je najmanje dve godine.

Izvor: Alo.rs

Foto: Pixabay

Чланак U Evropi postoji šest mesta, gde će vam platiti da se preselite се појављује прво на Biznis i Finansije.

Put pod noge i pravac u bolje sutra. Zemun, Zvezdara, Palilula i Voždovac pokazali su se kao najtraženije beogradske opštine, dok na severu zemlje mladi svoju šansu vide u Novom Sadu, Pančevu i Temerinu.

„Uvek su postojali gradovi koji tradicionalno su obrazovni centri, zdravstveni centri, poslovni centri, tako da to svakako generiše privlačenje mladih ljudi ka tim gradovima“ kaže za Prvu TV Gordana Bjelobrk, šef odseka za demografiju u RZS.
Dok građani hrle ka severu, naselja u istočnim, zapadnim i južnim delovima Srbije suočena su sa negativnim migracionim saldom. Iako je u Beogradu često naporno i stresno, “dođoši” ne planiraju da ga napuštaju, a meštani o toj opciji i ne razmišljaju.

Gde biste, da možete da birate, najradije živeli u Srbiji?

Da vidimo šta kažu građani: „Samo u Beogradu, ja sam se ovde rodila, ni u jednom drugom.“ Po čemu je Beograd poseban? „Po svemu. Prvo, to je najveći grad, drugo najlepši grad, treće, sve ima.“ „Obzirom da sam provela ceo život u Beogradu, ovde i samo ovde. Eventualno Kruševac, tamo imam dosta familije.“ „Beograd je ipak naj grad, ima sve. Mi smo beogradska deca, ovde, ali ne u ovakvom Beogradu.“ Nego kakvom? „U našem starom Beogradu.“ „Rajac.“ Zašto baš tamo? „Tamo mi se sviđa, prolazio sam više puta i prelepo je. Inače volim planine.“ „Meni je svuda isto, živela sam u Novom Sadu, živim u Beogradu. Okej mi je, ovde mi je mnogo bolje, veća je mogućnost zapošljavanja i školovanja. „Beograd srce ima.“

Osim srca, Beograd nudi i lakše pronalaženje posla i rešavanje stambenog pitanja. Zgrade samo niču, a agentima za nekretnine nikad punije ruke posla.

„Novi Beograd je zaista postao izuzetno tražena lokacija u poslednje vreme iz razloga što imate plansku gradnju, imate široke bulevare, imate dobru mikrolokaciju svih tih delova ili blokova, a Zvezdara je poznata po svom zelenilu“, kaže Davorka Tasić, direktor prodaje.

Iako Srbija raspolaže prelepim brdskim i planinskim predelima, čini se da ravnica u ovom slučaju odnosi pobedu. Na godišnjem nivou u prestonicu se doseli oko 6.000 ljudi, njih 800 u Vojvodinu, dok Šumadiju i Zapadnu Srbiju napusti skoro 4.000 stanovnika.

Izvor: B92.net

Foto: Pixabay

Чланак U kojim mestima u Srbiji mladi bi najviše voleli da žive? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Neki od njih proslavili su i 145. rođendan prije nego što su napustili ovaj svet. Tačan broj godina teško je odrediti jer Hunze nemaju rodnih listova niti dokaza kojima bi mogli potkrepiti svoju vitalnost.

U ostatku Pakistana predviđeni životni vijek iznosi 67 godina, ali na krovu sveta, u izolovanim bespućima Himalaja vladaju posve drukčiji zakoni života i smrti.

Istraživači su zabeležili da žene mogu zatrudneti vrlo kasno, u šezdesetima i kasnije, a smatra se i da ne boluju od raka. Naučnici objašnjenje traže u okolini i hrani.

Hunze piju vodu iz ledenjaka, uzgajaju svoju hranu, a s obzirom na to da su odsečeni od obližnjih gradova, ne jedu ništa prerađeno.

Marelice su često na njihovu jelovniku, a tokom posta danima, pa čak i mesecima, ne jedu ništa osim svežeg soka i koštica tog superzdravog voća. Meso im nije svaki dan na jelovniku, dominiraju žitarice i povrće. Praktikuju jogu, vežbe disanja i meditaciju.

Njihovo poreklo obavijeno je tajnom. Svetlije su puti od svih susednih naroda, a njihov je jezik (burushaski) sličniji baskijskom nego bilo kojem drugom koji ih okružuje. Nagađa se da su potomci vojnika Aleksandra Velikog koji ga nisu mogli slediti, nego su odlučili ostati na Himalajima.

Izvor: Nezavsne novine

Foto: Pixabay

Чланак Šta jede narod koji živi u proseku 120 godina? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Živimo u eri tehnologije, umrežavanja i – digitalnih nomada. Ovo je samo jedan poslovni aspekt, ali sve prisutniji na tržištu rada, budući da raste broj ponuda za oni koje žele da se presele i da nastave da rade na daljinu.

Tragajući za „idealnim mestom“, uglavnom se svi vode istim principima: kakva je (poslovna) kultura, stepen bezbednosti, način druženja u nekoj zemlji, kakva su prava stranih radnika, i tome slično.

Najbolji balans na Tajvanu

Kada je reč o sigurnosti posla i životnom balansu, što su bili ključni parametri, na prvom mestu se našao Tajvan. Tu je, kako se navodi, čak 83 posto zaposlenih zadovoljno sigurnošću posla. Impresivnih 85 procenata je zadovoljno lokalnom ekonomijom.

Ono što je Novi Zeland stavilo na 2. mesto liste, kada je reč o najboljima, jeste usklađena ravnoteža između posla i privatnog života. Tim aspektom je zadovoljno 83% ispitanika. Takođe, dosta njih je zadovoljno sigurnošću posla (81 procenat).

Na trećem mestu je Češka, država koja se od 2017. tradicionalno nalazi u prve 3. Odnosi pobedu u kategoriji „posao i zadovoljstvo (slobodno vreme)“.

Turska, Italija i Kipar su tri države koje su najgore prošle, kada je u pitanju ocenjivanje digitalnih nomada. Kipar je zauzeo 57, Italija 58, a Turska 59. mesto.

U 2021. godini, posebno veliki udeo iseljenika – više nego dvostruko veći od globalnog proseka – nezadovoljan je stanjem lokalne ekonomije u Turskoj (43% naspram 19% na globalnom nivou). Turska se trenutno bori sa potcenjenom valutom, u kombinaciji sa uticajem pandemije na turizam.

Od prvog istraživanja Expat Insider-a, 2014. godine, Italija je uvek bila rangirana među 10 poslednjih. U 2021. godini, iseljenici koji tamo žive bili su posebno nezadovoljni lokalnim mogućnostima za karijeru (56% negativnih ocena, naspram 33% globalno).

Na Kipru, samo 52% iseljenika je generalno zadovoljno svojim poslom (nasuprot 68% na globalnom nivou). U stvari, blizu petine (19%) je potpuno nezadovoljno ovim aspektom svog života u inostranstvu (naspram 5% na globalnom nivou). Jedna četvrtina je takođe nezadovoljna svojim radnim vremenom.

Izvor: Telegraf

Foto: Pixabay

Чланак Rang lista zemalja koje su najbolje za digitalne nomade a koje najgore се појављује прво на Biznis i Finansije.

U Srbiji je prošle godine registrovano 14.933 više smrtnih slučajeva u odnosu na prosek u periodu 2016. do 2019. godine, što predstavlja višak smrtnosti od +14,7 odsto. Opšta stopa smrtnosti iznosila je 16.9 na 1.000 stanovnika.

Prosečan životni vek u Srbiji 74,2

Očekivano trajanje života Srbiji 2020. godine znosi 74,2 godina, 71,4 za muškarce i 77,2 za žene i pokazalo je značajno manju vrednost nego pre dve godine. Najduže očekivano trajanje života je u Beogradu 75,3 godine, 72,3 za muškarce i 78,2 za žene, a najkraće u Severnobanatskom okrugu ukupno 72,3 godine, 69,5 za muškarce i 75,4 za žene.

U Srbiji su 2020. godine žene u fertilitetnom dobu (15 do 49 godina) činile 21,7 odsto ukupne populacije, a stanovništvo od 65 i više godina starosti čini 21,1 odsto populacije.

Vitalni indeks (broj živorođenih na 100 umrlih) je u padu sa značajno manjom vrednošću u 2020. godini (52,8) u odnosu na 2019. godinu (63,5). Stopa smrtnosti odojčadi nakon kontinuiranog pada pokazuje porast u odnosu na 2019. godinu i u 2020. godini iznosi 5 na 1000 živorođenih.

Najčešći uzroci smrti

Kako se naglašava u publikaiciji, najčešći uzroci smrti prošle godine pripadaju sledećim grupama bolesti:

Bolesti sistema krvotoka 47,3 odsto (muškarci 42,4 odsto i žene 52,6 odsto),
Tumori 18,3 odsto (muškarci 19,8 odsto i žene 16,7 odsto),
COVID-19 8,9 odsto (muškarci 11 odsto i žene 6,6 odsto),
Bolesti sistema za disanje 5,7 odsto (muškarci 6,5 odsto i žene 4,9 odsto),
Bolesti žlezda sa unutrašnjim lučenjem, ishrane i metabolizma 3 odsto (muškarci 2,6 odsto i žene 3,4 odsto).
U Srbiji je od 1953. do 2002. godine beležen je konstantan porast broja stanovnika. Prema novoj metodologiji Republičkog zavoda za statistiku od 1991. do 2011. godine u Srbiji je takođe opao broj stanovnika sa 7.576.837 na 7.186.862.

Procenjen broj stanovnika u Srbiji prošle godine bio je 6.899.126, što je pad od 8 odsto (za 598.875) u odnosu na 2002. godinu (7.498.001). Prošle godine broj stanovnika u Srbiji pao je i u odnosu na poslednji popis 2011. godinu za 287.736, odnosno za 4 odsto. Pre deset godina u Srbiji je živelo 7.186.862 ljudi.

U Srbiji je 2020. godine, kako se dodaje, živelo 3.360.306 muškaraca i 3.538.820 žena.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак U Srbiji je prošle godine registrovano 14.933 više smrtnih slučajeva се појављује прво на Biznis i Finansije.

Procenjuje se da će samo u Sjedinjenim Američkim Državama do 2060. godine biti 98 miliona starijih, više nego duplo od današnjih 46 miliona.

Finska je prepoznata kao najbolja država za život u starosti, pokazalo je poslednje istraživanje biznis magazina Ceoworld.

Slede je Danska i Holandija, te Švajcarska na četvrtom i Australija na petom mestu.

Irak je na dnu liste, kao najgora država za život u starosti. Na dnu liste su još Kenija, Ukrajina, Venecuela i Kambodža.

Globalna studija procenila je 105 zemalja kako bi se utvrdile najbolje zemlje za život u starosti.

U regionu najbolji Slovenci

U regionu najbolji život u starosti imaju Slovenci i nalaze se na 29. mestu globalne liste.

Iza njih su građani Hrvatske, koji su na 40. mjestu, dok je Severna Makedonija na 54. mjestu.

Bosna i Hercegovina, Srbija i Crna Gora se nalaze 61, 62. i 63. mestu rang liste.

U pogledu pojedinačnih kategorija, primetno je da je u Sloveniji ubjedljivo najveća očekivana životna dob, ističe se na indeksu sigurnosti, ali i indeksu sreće.

U nekim kategorijama prednjače druge države iz regiona.

Troškovi života su najniži u Severnoj Makedoniji, a najviši u Sloveniji.

Cena nekretnine je, takođe, najviša u Sloveniji, dok je najniža u Srbiji.

Na indeksu zdravstvene zaštite najveći skor ima Hrvatska, a najniži Severna Makedonija, prenosi Aldžazira.

Izvor: Blic

Чланак Koja zemlja je najbolja za život u starosti? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Da li je bruto društveni proizvod (BDP) definitivno prevaziđen kao osnovno merilo ekonomske razvijenosti i uspeha nekog društva? Da li BDP može da prepozna dobitke ali i skrivene gubitke digitalizacije, objasni posledice degradacije životne sredine ili da zaustavi sve izraženiju nejednakost?

Primera radi, ubrzani razvoj veštačke inteligencije i robotike, a sa njim i rast produktivnosti uvećavaće BDP. Ali takav razvoj će u isto vreme sve više remetiti tržište rada i ostavljati sve veći broj ljudi ne samo bez posla, već i bez osećaja da imaju svoju ulogu i smisao u društvu, piše Endrju Skot, profesor ekonomije na Londonskoj poslovnoj školi za portal „Project-syndicate“.

Sa posledicama koje iza sebe ostavlja pandemija, ova i mnoga druga pitanja o tome šta je to zaista napredak i čime se meri kvalitet neke privrede i uspeh pojedinog društva postajaće sve prisutnija.

Što je stanovništvo zdravije, to bolje po BDP

Godinama unazad, ekonomisti predlažu brojne druge indikatore, koji bi po njihovom mišljenju mogli objektivnije da izmere napredak u nekom društvu nego što je to rast BDP-a. Jedan od njih ima veliki broj pristalica, a odnosi se na broj očekivanih godina zdravog života (healthy life expectancy – HLE).

To je indikator koji je običnim ljudima mnogo razumljiviji, jer se tiče svih nas. Pored toga, predloženi indikator već meri mnoge faktore koje bruto društveni proizvod ne uzima u obzir.

Izrazito zagađena životna sredina, veoma loši i riskantni uslovi na radnom mestu, sve veći socijalni jaz i produbljavanje siromaštva svakako nisu preduslovi za dug, zdrav život. Nauka je, takođe, došla do mnogo dokaza da pojedinci koji se osećaju ispunjeni i veruju da njihov život ima smisao uglavnom žive duže i duže ostaju zdravi.

Šta više, što je prosečan životni vek u nekom društvu duži i pojedinci uspevaju da ostanu relativno zdravi i u starosti, to je bolje i po bruto društveni proizvod te zemlje. Baš kao što porast BDP-a omogućava da se unaprede resursi u zdravstvu, tako i zdravo stanovništvo diprinosi rastu bruto-društvenog proizvoda.

Genetika odgovorna tek za četvrtinu toga kako ćemo stariti

Ali ako bi se ovaj indikator uzeo kao mera ekonomskog i društvenog napretka, onda to nameće ogromnu odgovornost onima koji rukvode državom. Nauka je dokazala da naša genetika čini tek četvrtinu faktora koji utiču na to kako ćemo stariti. Sve ostalo tiče se uslova života, a to znači u velikoj meri i politika koje određuju okruženje u kojem pojedinac živi i radi.
Iz toga proizilazi da bi vlade imale zadatak da stvore okruženje koje bi pogodovalo što većem broju ljudi da mogu preduzeti mere koje bi poboljšale njihovo zdravlje i šanse za dugovečnost.

Starenje ne mora biti samo trošak

Takvo opredeljenje bi promenilo i način na koji se u društvu doživljava starenje. U zapadnim zemljama, gde je trend starenja stanovništva trenutno najizraženiji, demografija pre svega služi za procenjivanje koliko raste broj starih i kojom brzinom, te kako će to uticati na već preopterećene zdravstvene i penzione sisteme.

Ali ako kao indikator uzmemo očekivani broj godina zdravog života, onda se menja i ugao gledanja – najvažnije postaje pitanje kako starimo? Ako se usredsredimo na to pitanje, onda se menjaju i prioriteti u ekonomskim programima.

Kao osnova ekonomskog i društvenog napretka uzima se zdravo stanovništvo, a onda je cilj da se dostigne što veći broj pojedinaca koji će živeti duže, očuvati zdravlje i biti produktivni i u starosti. Na taj način, starenje ne bi predstavljalo isključivo ekonomski trošak kao što se ono sada doživljava, a u mnogim zemljama to jeste realnost.

To, međutim, zahteva zaokret u ulaganjima. Ako se insistira na dugovečnosti i očuvanju zdravlja u što dužem vremenskom periodu, neophodna su daleko veća ulaganja ne samo u zravstveni sistem, posebno preventivu, nego i u obrazovanje, uslove rada, zaštitu okoline i druge faktore koji presudno utiču na kvalitet života u zajednici.

Može se umreti i od očaja

Posle finansijske krize 2008. godine, državnici i drugi kreatori ekonomske politike zaklinjali su se kako će učiniti „sve što je potrebno“ za stabilizaciju finansijskog sistema i oporavak BDP-a. Svi smo bili svedoci da su usledili ogroman pad produktivnosti i razorne posledice po gubitak radnih mesta, kao i rastuća neizvesnost, što je sve zajedno usporilo i privredni rast.

S druge strane, ni državnici ni centralne banke se nisu uzbudili oko izveštaja Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) da je zbog posledica finansijske krize počela da opada dužina života u mnogim zemljama.

Kovid-19 je ogoleo do koje mere se štedelo na ulaganjima u javno zdravstvo i kakvu to cenu može da ima, te u krajnjoj liniji koliko zdravstvena „paraliza“ može da zaustavi sve – ne samo ekonomiju već i celokupan život. Sada se ulažu do sada neviđeni iznosi u spasavanje ekonomije i pokušaje da se zaustavi survavanje BDP-a, ali ništa od toga neće imati efekta ako zdravstvena kriza potraje duže.

Sami ekonomisti su izneli mnogo dokumentovanih dokaza da su posledice prethodne krize i njihovo loše rešavanje izazvali mnogo preranih smrti. Ljudi su umirali – od očaja. Neizvesnost koju je za sobom ostavila prethodna kriza, a koju će sadašnja višestruko uvećati preti da dobijemo bolesno društvo i kada se nađu efikasne terapije za Kovid -19.

Današnji mladi treba da dožive starost

Svedoci smo da danas sve češće umiru ljudi srednjih godina. To upućuje da se pitanje dostizanja dugovečnosti odnosi na sve faze ljudskog života, a ne samo na starost.

Stoga od posledica Kovida-19 još više zabrinjavaju procene zdravstvenih stručnjaka da, na primer, u jednoj ekonomski veoma razvijenoj Velikoj Britaniji, tek jedno od petoro dece ima šanse da doživi dugovečnost i očuva zdravlje i u poznim godinama.

Olako zaboravljamo da oni koji su danas mladi i za koje kažemo da su budućnost planete, sutra bi trebalo i sami da dočekaju tu budućnost kao stari i po mogućstvu što zdraviji i vitalniji ljudi.

Izvor: Project-syndicate

Чланак Da li je dug, zdrav život bolje merilo napretka od rasta BDP-a? се појављује прво на Biznis i Finansije.