Zbog potražnje za smeštajem koja raste već godinama Zlatibor je drastično unapredio njegov kvalitet i obogatio njegovu ponudu, ne samo u svom urbanizovanom delu koji je na čestoj meti kritika u poslednje vreme, već i u selima. U nastavku teksta ćemo govoriti upravo o smeštajnoj ponudi Zlatibora, aktuelnim cenama, sadržajima koji nude, kao i najtraženijim lokacijama.

Kako se kreću cene privatnog smeštaja?

Zlatibor je planina koja negira tvrdnju da je planinski odmor rezervisan isključivo za one za dubljim džepom. Iako jedna od najatraktivnijih turističkih destinacija u našoj zemlji, on je zadržao epitet planine za sve. To znači da nam ovom mestu možete pronaći sve vrste smeštaja.

Primera radi, za privatan smeštaj za dvoje u centru Zlatibora potrebno je da izdvojite oko 30 evra za noć. Za ovaj novac ćete dobiti moderan, dobro opremljen apartman na dobroj lokaciji. Kako se krećete od centra Zlatibora ka okolini, tako se i cene smeštaja snižavaju. Tako na lokacijama daljim od centra planine možete da pronađete smeštaj koji će vas koštati oko 20 evra za noć.

Kada je reč o luksuznim privatnim smeštajnim jedinicama, Zlatibor raspolaže sa sve više ovakvih. Međutim ponuda se razlikuje od toga da li tražite luksuzan privatni smeštaj u centru ili na obodima planine.

Naime, ukoliko tragate za luksuznim smeštajem u centru Zlatibora onda ćete pronaći najviše stanova. U okviru njih, pored luksuznih komada nameštaja, moderno dizajniranih enterijera i odlične tehničke opremljenosti, uglavnom možete očekivati wellness i spa sadržaje. Među turistima su veoma popularni apartmani sa đakuzijem, saunama, tepidarijumima, turskim kupatilima i slično. Cene ovakvih stanova kreću se od 50 do 100 evra, u zavisnosti od sadržaja koji nude.

Kada je reč o ponudi luksuznog smeštaja van centra, u ovom slučaju prevladavaju planinske kuće i brvnare. I u slučaju brvnara, kada je reč o luksuznim sadržajima možete da očekujete spa sadržaj, a i odlična tehnološka opremljenost se podrazumeva. Ono što pravi razliku jeste najčešće mogućnost da koristite/iznajmite kvadove, motorne sanke, skije, bicikle i slično. Za ovakvu brvnaru ili planinsku kuću, potrebno je da izdvojite oko 100 evra. Mada pojedine brvnare dostižu cene i od 200-300 evra za noć.

Cene hotela na Zlatiboru

Kada je reč o hotelima na Zlatiboru, ponuda i cene se znatno razlikuju u odnosu na privatan smeštaj. Tako, ako uzmemo za primer jedan od popularnijih hotela na Zlatiboru, Palisad, cena standardne dvokrevetne sobe iznosi oko 13.500 dinara u toku zimske sezone, u letnjem periodu ista soba se može iznajmiti i za 8.500 dinara.

Mona Plaza Zlatibor je drugi popularan hotel na Zlatiboru. Cena standardne dvokrevetne sobe u ovom hotelu iznosi oko 12.000 dinara u letnjoj sezoni, dok je u zimskoj sezoni njena oko 20.000 dinara.

I u slučaju Palisada i u slučaju Mone doručak je uključen u cenu. Oba hotela poseduju wellness i spa centre, međutim, u slučaju da odsedate u standard sobi, potrebna je doplata za ove usluge. U slučaju odsedanja u superior apartmanima usluga spa centra je uključena u cenu, mada su cene superior soba znatno više od pomenutih.

Ukoliko tragate za nešto povoljnijim hotelskim smeštajima moraćete da pristanete na udaljenost od centra od oko 1 – 1,5 km. U tom slučaju, možete da pronađete hotelsku sobu za dvoje po ceni od 50 evra.

Tako na primer cena apartmana za dvoje u hotelu Zlatiborski konaci iznosi 6.740 dinara. Apartman istih kapaciteta u vili Miris Dunja, može da se pronađe po ceni već od 4.700 dinara.

Najtraženije lokacije na ovoj planini

Uprkos kritikama koje se često čuju na račun urbanizacije Zlatibora, danas u najtraženije lokacije spadaju upravo njegove urbanizovane zone. Centar Zlatibora je zapravo najtraženija lokacija, koja ujedno nudi najviše smeštajnih jedinica, kako privatnih tako i hotelskih.

Treba takođe napomenuti da se za centar Zlatibora dominantno opredeljuju mladi, koji žele da se upoznaju sa noćnim životom ovog grada. Međutim nije retkost ni da se za centar opredljuju i porodice upravo zbog sadržaja koji nudi centar Zlatibora najmlađima. Tačnije, zbog Avantura parka, Dino parka, Gondole, pa i panoramskog točka.

Nešto stariji, kao i mladi željni planinske avanture, ali i oni koji tragaju za autentičnim planinskim mirom, opredeljuju se za lokacije van centra. Među lokacijama ovih karakteristika najtraženije su smeštajne jedinice u Gajevima, zatim Obudojevici, kao i oko Crnog vrha. Sva ova mesta izmaknuta su od centra i njegove vreve, a opet nisu ni tako daleko, ukolko poželite da obiđete centar Zlatibora.

Izvor: Bookaweb

Чланак Vodič kroz ponudu smeštaja na Zlatiboru се појављује прво на Biznis i Finansije.

Brojni turističko-rekreativni sadržaji njen su adut za privlačenje turista, uz nestvarne prirodne lepote koje neosporno ima. Čelnici opštine Čajetina sada idu i korak dalje, pa je na Zlatiboru planirana i izgradnja akva parka

„Formirane su parcele za izgradnju akva parka na Zlatiboru, za šta već imamo zainteresovane investitore iz Švajcarske prema čijim zahtevima smo i formirali veličine tih parcela. Očekujem da ćemo nakon raspisivanja ovog oglasa izvršiti prodaju tog zemljišta i da će naredne godine početi gradnja Akva parka Zlatibor“, potvrdio je za RINU Arsen Đurić predsednik Skupštine opština Čajetina.

Osim akva parka u narednoj godini planirana je i realizacija drugih velikih investicija, koje će takođe dodatno doprineti razvoju turizma na Zlatiboru.

Izvor: Rina

Foto: Pixabay

Чланак Na Zlatiboru planirana izgradnja akva parka се појављује прво на Biznis i Finansije.

Iako park prirode, Zlatibor poslednjih godina prerasta u planinu kranova. Ako se nastavi tim tempom, prerašće u grad. U centru, na mestu nekadašnjih malih kuća, nikle su višespratnice, a u širem delu naselja sada se mogu videti livade pretvorene u gradilišta.

– Narušen mir ove ideje vikendica i stambenog prostora koji je tu nastao pre 30 i 40 godina, sada se eto pretvara u neku, kako da vam kažem, betonsku i asfaltnu površinu. Mnogi ljudi nisu zadovoljni tim – kaže građevinski inženjer Bratislav Srećković.

Međutim, jedan investitor odlučio je da ambijent planine ne narušava. Objekat gradi na placu na kojem je prethodno bilo stovarište građevinskog materijala, ne posekavši nijedan bor ili jelu.

– Urađen je u potpunosti u skladu sa lokacijskim uslovima i sa izdatom građevinskom dozvolom. Ovo je možda i jedinstven primer na Zlatiboru da je ovaj objekat mogao biti viši još za dve etaže, ali ja sam lično odustao od toga da ne bih narušio ovaj ambijent – ističe Miroslav Brković, vlasnik frađevinske firme Brković, Kragujevac.

Katarina Cicvarić iz hotela Palisad kaže da ne bi bilo gradnje da nema te potražnje, kao i da gostima objašnjavaju da Zlatibor nije ono što je nekada bio.

Infrastruktura koja je bila u planovima nije dovoljna

Pojačano zanimanje za gradnju na Zlatiboru počelo je pre dve godine, promenom Generalnog urbanističkog plana, kada je omogućena gradnja višespratnica.

– S druge strane se i kroz neke savremene istrumente, odnosno istrument urbanističkog projekta, koji je odnedavno moguć čak i za javni interes odnosno za sprovođenje javnog interesa prave se izuzeci, probija se nešto što su kapaciteti izgradnje koji se ne tiču samo volumetrije ili visine objekta, već i nekakve potrebne infrastrukture koja je neophodna za takav razvoj.

Infrastruktura koja je bila u planovima nije dovoljna u stvari da podrži takvu gradnju, a ono što je suštinski bitnije jeste da se postavlja pitanje da li je zaista potrebna ta količina izgradnje u takvom jednom prirodnom ambijentu – smatra Uroš Radosavljević, profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.

– Prema našoj strategiji razvoja, mi smo se opredelili za ovu vrstu gradnje, jer Zlatibor može da podnese taj stepen gradnje i ima prostor, ima infrastrukturu, tako da investitori žele tu vrstu gradnje i sigurno lokalna samouprava izlazi u susret zahtevima modernog savremenog turiste. Jer danas se najbolje prodaju te više etaže, ti penthausi – kaže predsednik Opštine Čajetina Milan Stamatović.

Iako nadležni tvrde da se sve gradi po zakonu, stručnjaci podsećaju da se regulacioni planovi menjaju češće nego što je uobičajeno, kako bi se izašlo u susret domaćim investitorima, jer više spratova podrazumeva i veću dobit. Za razliku od Zlatibora, obližnja Čajetina još odoleva gradnji višespratnica.

Izvor : RTS/Ekapija

Foto: Pixabay

Чланак Da li se može stati na put novoj građevinskoj eliti na Zlatiboru се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zlatar naime sve više podseća na Zlatibor – tamo velikom brzinom raste turistička poseta, a samim tim i broj novih nekretnina, kao i vrednost zemljišta.

Pandemija turizma

Do pre deset godina Zlatar je bio planina na koju se dolazilo isključivo zbog zdravlja, čistog vazduha i šetnje netaknutom prirodom, a jedina dva objekta u kojima je moglo da se odsedne bili su dva poznata hotela. Oko njih bile su desetine hektara zemlje koje vlasnici nisu mogli da prodaju ni za par stotina evra po aru, i mnoštvo napuštenih i zapuštenih kuća koje potencijalni kupci nisu hteli ni da pogledaju.

Prilike na Zlataru danas su potpuno drugačije.

„Zavisno od lokacije i infrastrukture, ar placa u najužoj turističkoj zoni sada košta od pet do 10 hiljada evra, desetostruko je skuplji nego pre deceniju. U ovom delu planine za sada nije prodato samo zemljište nad kojim nisu rešeni imovinsko-pravni odnosi. U drugoj zoni za ar se traži od dve do tri hiljade evra“, priča za Blic Branko Pucarević, direktor Turističke organizacije „Zlatar“.

Pored „Panorame“, koji je u zakup uzela opština Nova Varoš, na Zlataru sada postoje dva hotela, odmaralište, brojni apartmani. Jesenas je počela izgradnja još jednog manjeg hotela čija vrednost je oko milion evra i koji podiže privrednik iz Nove Varoši.

Razvoju Zlatara, kažu nadležni, osim dobre promocije pomogli su i izgradnja infrastrukture, adrenalin-parka, pešačkih i trim staza, jedinog fudbalskog stadiona u Srbiji na preko 1.000 metara nadmorske visine, postavljanje rasvete, novi vidikovci.

„Zlatar je 2013. imao 400 ležajeva u hotelskom i privatnom smeštaju, a trenuno 2.400, što kategorisanih, što onih koji su u procesu kategorizacije. Prošle godine ostvareno je 100.000 noćenja, a ta brojka 2012. bila 1.500. Vidikovac na Uvcu 2020. bio je, posle Banjske stene na Tari, drugi najposećeniji lokalitet u Srbiji“, priča Pucarević.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Da li se Zlatar zlatiborizuje? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Fondacija Ana i Vlade Divac, opština Čajetina i Privredno društvo „Zlatiborski eko agrar“ izdvojili su 4.000.000 dinara u okviru konkursa za podsticajna sredstva za razvoj proizvodnje i prerade hrane u opštini Čajetina u 2020. godini. U prvom krugu konkursa, završenom u julu ove godine, izabrano je 19 korisnika koji su uz pomoć sredstava unapredili svoja gazdinstva. Osnivanje inovativnog fonda podržao je USAID-ov Projekat za konkurentnu privredu.

Na događaju je predstavnicima lokalnih samouprava Zlatiborskog okruga i medijima predstavljen novi model za podršku poljoprivrednicima, koji je realizovan kroz konkurse „Fonda za podsticaj razvoja poljoprivredne i prehrambene proizvodnje u opštini Čajetina“. Fond su formirali Fondacija Ana i Vlade Divac, opština Čajetina i preduzeće „Zlatiborski eko agrar“ sa ciljem da sličan model pokrenu i ostale opštine i tako poljoprivrednicima i prerađivačima hrane obezbede dodatnu podršku na inovativan način.

„Privredno društvo „Zlatiborski eko agrar“ uz podršku opštine Čajetine poslednjih devet godina se uspešno bavi razvojem poljoprivrede na teritoriji ove opštine. Najveći deo podrške poljoprivrednicima je u okviru programa mera i subvencija za registrovana poljoprivredna gazdinstva, a manji deo obezbeđujemo iz raznih donatorskih fondova. Rado smo se odazvali pozivu na saradnju sa Fondacijom Ana i Vlade Divac i drago nam je što smo sa partnerima razvili i ovaj novi model ulaganja u razvoj poljoprivrede za koji sam uveren da će biti uspešan i da će postati primer dobre prakse u regionu. Ovom prilikom se zahvaljujem Fondaciji Ana i Vlade Divac, USAID-u i opštini Čajetina i nadam se dugoj i uspešnoj saradnji”, izjavio je Marko Marić direktor PD “Zlatiborski eko agrar“ doo.

Prosečna vrednost podsticajnih sredstava u okviru prvog konkursa po korisniku iznosila je oko 200.000 dinara. Korisnici su dobili 30% sredstava bespovratno za realizaciju investicija u voćarsku, stočarsku i pčelarsku proizvodnju, a tokom tri naredne godine preostala sredstva beskamatno vraćaju u Fond iz kog će se podržavati drugi poljoprivrednici.

„Uspešna realizacija pilot projekta u Čajetini predstavlja novi izvor finansiranja koji malim proizvođačima omogućava jednostavan pristup sredstvima za investiranje. Ovaj model opštini omogućava da stvori održiv fond iz koga će novi korisnici moći da dobiju sredstva u narednim godinama. Pošto USAID-ov Projekat za konkurentnu privredu kontinuirano radi na razvoju, implementaciji i promociji inovativnih izvora finansiranja za proizvođače i prerađivače hrane, naš cilj je da se ovaj model finansiranja implementira u što većem broju opština u Srbiji”, rekla je ovom prilikom Miroslava Panić, menadžer za investicije i finansiranje, USAID-ovog Projekta za Konkurentnu privredu.

„Fondacija je za 10 godina podržala više od 1000 gazdinstava u Srbiji, a sada smo razvili novi model za finansiranje poljoprivrednika za koji nam je drago da je zaživeo i da imamo prvih 19 korisnika. Pozivamo druge opštine u Srbiji da nam se pridruže i primene ovakav model i obezbede podršku za poljoprivrednike i prerađivače hrane.“, izjavila je ovom prilikom Ana Koeshall, direktorka Fondacije Ana i Vlade Divac.

Foto: Fondacija Ana i Vlade Divac

Чланак U Zlatiborskom okrugu 19 korisnika dobilo podsticajna sredstva za razvoj poljoprivrednih gazdinstava се појављује прво на Biznis i Finansije.