Anketu o zloupotrebi dečjeg rada RZS sproveo je 2021. godine u saradnji sa Međunarodnom organizacijom rada.

Zloupotreba dečjeg rada najčešća je u poljoprivredi, gde je angažovano njih oko 66 odsto, među kojima je većina devojčica. Rasprostranjenost zloupotrebe dečjeg rada, kako je navedeno, najniža je za najmlađu decu, uzrasta od pet do 11 godina (6,7 odsto), raste na 15,1 odsto za decu uzrasta od 12 do 14 godina, a pada na 10,1 odsto za decu uzrasta od 15 do 17 godina.

Razlika između polova povećava se sa godinama starosti pa kod dece uzrasta od 15 do 17 godina stopa zloupotrebe dečjeg rada iznosi 13,6 odsto za dečake i 6,3 odsto za devojčice.

Stopa zloupotrebe dečjeg rada viša je u neurbanim oblastima nego u urbanim i tu se, slično odnosu pola i zloupotrebe dečjeg rada, razlika povećava sa godinama starosti. U starosnoj grupi od pet do 14 godina zloupotreba dečjeg rada iznosi 15,1 odsto u neurbanim oblastima i 5,3 odsto u urbanim sredinama.
U starosnoj grupi od 15 do 17 godina zloupotreba dečjeg rada iznosi 18,8 odsto u neurbanim i 3,7 odsto u urbanim oblastima.

Većina dece kombinuje rad i školovanje

Oko 27 odsto dece radi u sektoru usluga, u šta spada i rad u domaćinstvu.

Većina dece svih uzrasta angažovana su kao pomoćni porodični radnici, oko 60 odsto.

Međutim, razlike između starosnih grupa postaju primetne kad se analiziraju procenat dece koja su zaposlena ili pohađaju neplaćenu obuku.

Među decom uzrasta od pet do 14 godina, 25 odsto pohađa neplaćenu obuku, 1,3 odsto je u radnom odnosu, dok među decom uzrasta od 15 do 17 godina, zaposleni predstavljaju 24,4 odsto, a udeo onih na obuci pada na 7,8 odsto.

Većina dece kombinuje rad i školovanje i dužina rada predstavlja važan faktor koji može da utiče na učinak dece u školi, rezultati su ankete RZS.

„Među decom koja su na opasnim poslovima, uzrasta od 15 do 17 godina, 41,1 odsto izloženo je prašini, 30,7 odsto radi sa opasnim mašinama i uređajima (npr. traktorom), 19,7 odsto radi u neudobnom položaju tokom dužeg vremenskog perioda, a 11,2 odsto izloženo je ekstremnoj hladnoći, vrućini ili vlažnosti“, pokazala je anketa.

Kad su u pitanju mlađa deca, uzrasta od pet do 14 godina, 41,7 odsto je izloženo ekstremnoj hladnoći, vrućini ili visokoj vlažnosti, 32,9 odsto prašini, 25,2 odsto radi u neudobnom položaju, a 23,8 odsto radi sa opasnim mašinama.

Stopa zloupotrebe dečjeg rada najveća je u regionu Šumadije i Zapadne Srbije, gde iznosi 15,8 odsto za decu uzrasta od pet do 14 godina (u poređenju sa nacionalnim prosekom od 9,3 odsto) i 16,7 odsto za decu uzrasta od 15 do 17 godina (u poređenju sa nacionalnim prosekom od 10,1 odsto).

Izvor: N1

Foto: Bing

Чланак U Srbiji 82.000 dece žrtve zloupotrebe dečjeg rada се појављује прво на Biznis i Finansije.

– Neke banke imaju mogućnost da se preko mobilne aplikacije blokira kartica, jer sve što se eventualno naknadno desi snosi apsolutno i uvek banka. Ne treba ništa posebno korisnik da dokazuje banci zato što sama banka ima mnogo više podataka o toj transakciji i tragovima te transakcije. Ono što on treba da uradi je da što bolje opiše do detalja situaciju u vezi sa nastalom zloupotrebom – objašnjava Terzić za RTS.

Skreće pažnju na „podeljenu odgovornost“ banaka i korisnika kartice – za iznos zloupotrebe do 3.000 dinara odgovara korisnik, a sve preko tog iznosa dužna je da nadoknadi banka.

– Međutim, uslov da bi se ovo pravilo primenilo jeste da korisnik sa jednim normalnim stepenom pažnje čuva podatke o svojoj kartici, svoju karticu. To znači da ne daje podatke o kartici drugim licima, ako je potrebno da pošalje broj računa nekome da ne slika celu karticu, pa da pošalje i broj kartice i broj računa, već samo da pošalje broj računa. Da pin ne čuva zajedno sa karticom, da ukoliko vrši plaćanje na internetu nikako jednokratnu lozinku koju dobije, takozvani OTP, ne šalje drugim licima sa kojima je u komunikaciji i slično – objašnjava Terzić.

Upozorava građane da ne mora da dođe do krađe kartice da bi ona bila zloupotrebljena.

Usluga SMS obaveštenja ili notifikacije veoma važna

Savetuje im da kad uzimaju bilo koju platnu karticu obavezno zahtevaju uslugu SMS obaveštenja ili notifikacije, jer će, kako kaže, jedino tako odmah znati da se neka transakcija odvila, a da oni to nisu želeli, budeći da je kartica kada se radi o internet prevarama sve vreme kod vlasnika.

Internet prevare i krađa novca sa platnih kartica sa porastom onlajn poslovanja i onlajn kupovine u prethodne dve godine, od pandemije drastično su porasli.

Terzić napominje da kreditna i debitna kartica ne služe za prijem novca, kako iz inostranstva tako i iz zemlje, i objašnjava da za to služi isključivo broj računa koji imaju u banci.

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Pixabay

Чланак „Podeljenu odgovornost“ banaka i korisnika ukoliko dođe do nestanka novca sa kartice се појављује прво на Biznis i Finansije.

Duvanski div British American Tobacco (BAT) i britanski Imperial Brands profitirali su od dečjeg rada, eksploatacije i opasnih uslova rada na plantažama duvana u Malaviju, državi u istočnoj Africi. Tužba je pokrenuta posle istrage britanskog časopisa Guardian.

Kompanije su prema sudskim dokumentima optužene za „raširenu upotrebu nezakonitog dečjeg i prisilnog rada, sistematsko izlaganje siromašnih odraslih i dece izuzetno opasnim uslovima rada, uz minimalnu zaštitu od industrijskih nesreća, ozleda i bolesti“.

Tužbu je pred visokim sudom u Londonu podnela advokatska kompanija Leigh Day.

Lažna slika u javnosti

BAT i Imperial, prošle godine su ostvarili ukupno 12,5 milijardi funti dobiti. Prema optužnici, trebalo bi da obeštete ukupno 7.020 dece i odraslih koje su angažovali za rad na poljima duvana, u svojim dostavljačkim lancima, navodi britanski list u svom saopštenju.

Duvanska industrija, prema tvrdnjama advokatske kompanije, organizovana je tako da multinacionalnim duvanskim kompanijama obezbeđuje lažnu sliku u javnosti, kako ne znaju šta se događa i kakvi su uslovi rada na plantažama duvana.

Kompanije kao što su BAT i Imperial, kupuju lišće duvana preko trgovaca koji ih nabavljaju od poljoprivrednika. Zastupnici tužitelja tvrde da su te dve kompanije veoma dobro znale da su na plantažama u Malaviju deca i odrasli prisiljeni na izravljivački rad.

Guardian je u istrazi, koju je sproveo 2018. godine, utvrdio da su uzgajivači duvana izloženi trovanju nikotinom, otrovnim pesticidima i teškim vremenskim prilikama tokom intenzivnih radnih smena, i to na područjima na kojima radi do 63 posto dece.

Чланак Duvanski divovi na sudu zbog teških zloupotreba radne snage се појављује прво на Biznis i Finansije.