Ovo je samo deo rezultata studije koju je za kompaniju Visa sprovela renomirana istraživačka agencija Wakefield Research .

„U današnjem svetu koji se često označava i kao svet digital-first komunikacije, zloupotrebe evoluiraju na sofisticirane načine, a internet prevaranti koriste nove metode da prevare korisnike koji su nepripremljeni na situaciju u kojoj mogu biti žrtva zloupotrebe. Bilo da se radi o paketu zadržanom na carini, pretplati za strimovanje za koju se tvrdi da je istekla ili besplatnom vaučeru za omiljeni brend, prevaranti se služe izuzetno ubedljivim metodama kako bi prevarili svoje žrtve. Sa velikim porastom digitalnih transakcija i plaćanja, od ključne je važnosti, sada više nego ikada ranije, da korisnici razumeju jezik zloupotrebe i da se ponašaju i postupaju sa velikim stepenom opreza“, objašnjava Čarls Lobo, Viši potpredsednik za rizike CEMEA regiona u kompaniji Visa.

U odnosu na sve zemlje u kojima je sprovedeno istraživanje, procenat ispitanika koji su bili žrtve zloupotrebe na internetu, najniži je upravo u našoj zemlji i iznosi 28 odsto. Osvrćući se na studiju i pokazatelje za Srbiju, Vladimir Đorđević, generalni direktor kompanije Visa za jugoistočnu Evropu, istakao je da ova kompanija kao globalni lider u oblasti digitalnog plaćanja oduvek radila na promovisanju bezbednog i sigurnog okruženja u oblasti elektronskog plaćanja.

„Osim što nastojimo da obezbedimo vrhunsko korisničko iskustvo i najsavremenija platna rešenja, smatramo da je naš zadatak i da pružimo društvu podršku u borbi protiv internet prevara, istovremeno ukazujući na opasnosti koje su karakteristične za digitalni svet. Zahvaljujući našoj velikoj ekspertizi i globalnim kapacitetima, u prilici smo da radimo na podizanju svesti najšire zajednice. Ova studija nam je dodatno pomogla da uvidimo šta je to što može biti izvor problema, i u kojim oblastima treba da pojačamo edukaciju kako bi se u budućnosti broj zloupotreba sveo na minimum“, istakao je Đorđević.

Na nivou svih 17 tržišta na kojima je studija sprovedena, posebno se ukazuje na podatak da upravo korisnici koji su uvereni da su edukovani i osvešćeni po pitanju online zloupotreba, zapravo su skloniji da postanu žrtve prevare. Takođe, iako visok stepen ispitanika (56 odsto) tvrdi da mogu da uoče online i telefonske zloupotrebe, rezultati upozoravaju da će čak devet od deset (90 odsto) korisnika zanemariti znake koji upozoravaju da je reč o kriminalnoj aktivnosti.

KLJUČNI ZAKLJUČCI VISA „PLAĆAJ BEZBEDNO“ STUDIJE ZA SRBIJU:

• Oprezni pri plaćanju na internetu
Među ispitanicima iz Srbije njih više od polovine (52 odsto) smatra za sebe da su veoma edukovani i da mogu da prepoznaju prevare na internetu. Ipak, manje od trećine (28 odsto) priznalo je da je bilo do sada žrtva ovakve vrste prevara. Sa druge strane podaci pokazuju da za razliku od ispitanika sa ostalih tržišta, korisnici iz Srbije će u niskom procentu odreagovati na poruke o prilici za finansijski dobitak ili besplatan poklon – manje od trećine (27 odsto i 26 odsto), u istoj meri kao i na poruke koje od njih traže određeno reagovanje (24 odsto).

• Šta sve budi sumnju kod korisnika
Korisnici su prilično sumnjičavi kada im se traži da otkriju ili unesu svoju lozinku (73 odsto). Aktivnosti koje se odnose na praćenje statusa pošiljke ili šiping, sumnjive su skoro trećini ispitanika (27 odsto) u Srbiji, dok aktivnosti koje se predstavljaju kao marketinške i odnose se na prodaju ili ponudu novih proizvoda bude sumnju kod 38 odsto korisnika. Upit da podele svoje utiske i iskustvo o nekom proizvodu ili usluzi gotovo trećina učesnika (29 odsto) ankete posmatra kao znak za oprez.

• Nedovoljno obraćamo pažnju na ove detalje
Svega 15 odsto ispitanika vodi računa da li je mejl adresiran na njihovo ime, dok nešto više od petine (21 odsto) primećuje da li su vidljivi detalji njihovog naloga poput šifre. Takođe, 24 odsto učesnika ankete pridaje značaja slovnim i gramatičkim greškama koje su često jasan pokazatelj pokušaja zloupotrebe.

DEŠIFROVANJE JEZIKA ZLOUPOTREBE

Prevaranti na različite načine kreiraju poruke koje treba da deluju autentično, iskreno i da navedu korisnike da odmah reaguju na njih. „Plaćaj bezbedno“ studija identifikuje preovlađujuće jezičke obrasce koji se najviše povezuju sa prevarama, kao i koliko su ispitanici na tržištima koja su učestvovala u anketi pogodni da budu „lake žrtve“.

• Hitnost (orkestrirana)
Sajber kriminalci često koriste hitnost kao način da podstaknu korisnike da reaguju klikom na link ili odgovaranjem na imejl. Ipak, kod ovakvih metoda korisnici su posebno oprezni, pa je tako za 73 odsto ispitanika poruka o ukradenoj lozinki ili krađa podataka „alarm za uzbunu“, dok situacije koje treba da deluju kao obaveštenje od strane državnih ustanova ili o zakonskim obavezama mogu da prevare 46 odsto anketiranih iz Srbije.

• Obaveštenja o finansijskom dobitku
Ispitanici su oprezni i imaju visok stepen svesti kada su u pitanju poruke o finansijskom dobitku. Manje od trećine, odreagovalo bi na poruku koja počinje sa „besplatan poklon“, „izabrani ste“ ili „osvojili ste“. Studija je takođe pokazala da će korisnici koji pripadaju generaciji Z pre odreagovati na obaveštenje od državnih ustanova i policije (40 odsto) nego na poruku koja nudi priliku za osvajanje poklona (35 odsto).

KAKO UOČITI ZNAKE PREVARE?

Korisnici mogu bolje da se zaštite tako što će pre nego što kliknu na link, obratiti više pažnje i pokušati da bolje razumeju jezik koji prevaranti koriste.

Jednostavni, ali efikasni načini koji mogu da pomognu u zaštiti od internet zloupotrebe:
• Informacije vezane za vaš lični nalog zadržite samo za sebe
• Ne otvarajte linkove za koje niste sigurni gde će vas odvesti
• Redovno proveravajte notifikacije koje dobijate prilikom online kupovine, a koje vam obezbeđuju da u realnom vremenu putem tekstualnih poruka ili imejlova budete informisani da je kupovina obavljena sa vašeg naloga
• Pozovite broj sa korporativnog vebsajta ili sa poleđine vaše kreditne ili debitne kartice ukoliko niste sigurni da je komunikacija pouzdana.

Foto: geralt, Pixabay

Чланак Visa studija pokazala da svaki drugi građanin Srbije smatra da može prepoznati zloupotrebe na internetu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovo su pokazali rezultati Anketnog istraživanja o zloupotrebi dečjeg rada koju je u Srbiji 2021. godine po prvi put sproveo Republički zavod za statistiku u saradnji sa Međunarodnom organizacijom rada, i to na reprezentativnom uzorku od 2.325 domaćinstava u kojima živi 3.471 dete uzrasta 5-17 godina.

Opasnom radu izložena je 21.000 dece uzrasta od 15 do 17 godina (10,1% sve dece u ovoj starosnoj grupi), i 14.000 dece uzrasta od 5 do 14 godina (2,2% od ukupnog broja dece u ovoj starosnoj grupi).

U svim starosnim grupama, stopa zloupotrebe dečjeg rada je viša kod dečaka nego kod devojčica, a kod dečaka postoji i veća verovatnoća izlaganja opasnom radu. Što su deca starija, rodne razlike postaju sve izraženije, pa je kod dece uzrasta od 15 do 17 godina, stopa zloupotrebe dečjeg rada kod dečaka više nego dvostruko veća nego kod devojčica (13, 6% za dečake spram 6,3% za devojčice).

Regionalno posmatrano, zloupotreba dečjeg rada najprisutnija je u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji za sve starosne grupe, gde je čak jedna četvrtina dece uzrasta 12–14 godina bila izložena zloupotrebi dečjeg rada.

Zloupotreba dečjeg rada prisutnija je u domaćinstvima sa nižim prihodima, pokazali su rezultati Anketnog istraživanja o zloupotrebi dečjeg rada Republičkog zavoda za statistiku. Deca koja su bila izložena zloupotrebi dečjeg rada kao razlog zbog koga rade najčešće navode dopunjavanje porodičnih prihoda – to je navelo 43,8% dece uzrasta 5–17 godina, odnosno čak 70% dece uzrasta od 15 do 17 godina.

Zloupotreba dečjeg rada na ulici

Kao poseban vid zloupotrebe dečjeg rada prepoznata je zloupotreba dečjeg rada na ulici – prosjačenje, prikupljanje sekundarnih sirovina, nuđenje usluga i robe u zamenu za novac. Stoga je sprovedeno i kvalitativno istraživanje „Brza procena zloupotrebe dečjeg rada na ulici“ koje je u periodu od februara do septembra 2022. godine realizovala SeConS grupa za razvojnu inicijativu.

Ovim istraživanjem su obuhvaćena deca iz siromašnih porodica koje pretežno pripadaju romskoj nacionalnoj manjini, koje su korisnici materijalnih davanja i gde se dečji rad pojavljuje kao dodatni način na koji porodica pokušava da izađe iz siromaštva i opstane.

Posmatranja na terenu su pokazala da su na ulici podjednako prisutna deca oba pola, različitih uzrasta (od novorođenčadi koju roditelji nose sa sobom kada prose do starijih tinejdžera), da deca koja rade samostalno ili u grupama bez roditeljske pratnje imaju između 6 i 16 godina, i da pretežno rade u grupama (od dvoje do 11 članova), ali da se u njihovom okruženju neretko nalaze odrasli koji nadziru njihov rad.

Decu u radne aktivnosti uključuju roditelji, starija braća ili sestre, a evidentirani su i primeri regrutacije kroz vršnjačke mreže. Osim što se očekuje da deca doprinesu preživljavanju porodice, roditelji često smatraju da je uključivanje dece u rad pozitivno po dečji razvoj i da je to dobra vaspitna praksa.

Jedna od ključnih posledica radnog angažovanja dece na ulici je zanemarivanje obrazovanja ili rano napuštanje školovanja, pokazalo je kvalitativno istraživanje „Brza procena zloupotrebe dečjeg rada na ulici“.

Oba istraživanja sprovedena su u okviru projekta Međunarodne organizacije rada pod nazivom „Merenje, podizanje svesti i angažovanje politika u cilju unapređenja borbe protiv zloupotrebe dečjeg rada i prinudnog rada“ (MAP’16), finansijski podržanog od strane Ministarstva rada Sjedinjenih Američkih Država.

Чланак Svako deseto dete u Srbiji izloženo zloupotrebi dečjeg rada се појављује прво на Biznis i Finansije.