Kombajnima „Zmaj 133“ žnjelo se, kažu podaci, čak 95 odsto svih žitarica u bivšoj Jugoslaviji. Gigant je otišao u istoriju, neslavno, a na prostoru nekadašnjeg kompleksa gradi se poslovni prostor na skoro 70 hiljada kvadratnih metara, prenosi RTS.

Pune 32 godine Steva je radio u fabrici „Zmaj“. Prvi radni dan mu je bio baš u avgustu, davne 1968. godine.

Steva Ljiljak kaže da je završio i Zmajevu školu. To je škola sa praktičnom obukom koju sam završio juna 1968. godine, već sam u avgustu bio primljen, dodaje Ljiljak.

Priseća se sjajnog kolektiva, više od pet hiljada kolega, kombajna koji su stizali na sve kontinente.

„Čak smo proizveli i za Kineze oko 300 kombajna, a ja sam bio taj koji je izrađivao nosače za dizanje kombajna, tri komada“, kaže Ljiljak.

„Radio sam jedan deo za ‘Zmaj’, jedan je bio u Baru, a treći je išao za Kinu. Čekali su ljudi na red da bi dobili kombajn, kad je bilo vreme kosidbe i žetve“, ističe Steva Ljiljak.

Danas stoje ruševine na mestu nekadašnjeg giganta.

„Strašno, to više nije ‘Zmaj’. Ne ide mi se da vidim, muka mi je kad prođem pored svoje radionice“, kaže Ljiljak.

Od sinonima za kombajn do ruševine

„Zmaj“ je osnovan 1927. godine kao fabrika aero i hidroplana. Posle Drugog svetskog rata počinju da proizvode poljoprivredne mašine. Sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka više od 95 odsto žetve u Jugoslaviji zavisilo je od kombajna proivedenih u ovim halama.

Kvalitet, pouzdanost, prihvatljiva cena, odlilkovali su tadašnju perjanicu srpske industrije. Ali došle su devedesete, proizvodnja je opala, a onda je usledila i privatizacija.

Profesor Ekonomskog falulteta Univerziteta u Beogradu Ljubodrag Savić ukazuje na to da su bespovratno izgubljena industrijska preduzeća, kadrovi i tržišta da bi se zauzvrat dobila neka industrija koja se uglavnom bazira na jeftinoj radnoj snazi gde se prave najjednostavniji proizvodi.

„Tu nema prepoznatljivog proizvoda, kao što se nekada moglo reći kombajn – ‘Zmaj’, Zemun“, dodaje Savić.

Blizina auto-puta, aerodroma i Železničke stanice Zemun čini ovu lokaciju atraktivnom.

„Stanovi se izgrade, zarade neki ljudi veliki novac, država dobije neku proviziju i ta priča je završena. Kad imate fabriku onda imate stalnu proizvodnju, imate stalno zaposlene ljude, stalan priliv poreza i doprinosa, imate izvoz, imate povećanje BDP-a, imate domaći proizvod. To je neuporedivo“, naglašava Savić.

Na mestu „Zmaja“ gradiće se poslovni kompleks. Na 69 hiljada kvadratnih metara biće pet zgrada i parking, a parcelu će okruživati i dve nove saobraćajnice. Trenutnim projektom obuhvaćena je prva faza, koja podrazumeva izgradnju dva objektra koji će biti visoki 24 metra i imaće četiri sprata.

Izvor: RTS/B92

Foto: Pixabay

Чланак Uspon i pad nekadašnjeg giganta „Zmaj“ се појављује прво на Biznis i Finansije.