Bilo da je u pitanju sport, uspeh na poslu, u naučnoj karijeri ili na nekom drugom „poslu“, važno je imati znanje (ili talentat) za to što radite.

Slobodno možemo da kažemo da isto važi i za upravljanje ličnim finansijama. Potrebno je imati osnovna znanja o novcu i tome kako novac funkcioniše da bismo mogli da upravljamo svojim parama.

Dakle, možemo da se složimo da je znanje super. Međutim, da li je dovoljno?

Neko bi možda rekao da je samo znanje dovoljno. Jer, važno je znati, zar ne?

Tačno je da važno znati. Međutim, ako nema još jedne važne stvari, onda nam ni znanje neće mnogo pomoći.

Reč je o disciplini. Jer, bez discipline, neće biti ni više ušteđenog novca. Ukoliko nemamo dovoljno discipline da novac koji smo odvojili „sa strane“ zaista i sačuvamo (a ne da potrošimo čim nam se svidi, primera radi, poslednji model telefona koji smo upravi videli na reklami), onda nam ni sve finansijsko znanje neće biti od koristi.

Ukoliko bismo pričali o procentima, onda je za dobro upravljanje ličnim finansijama disciplina važna 80%, a znanje 20%.

Inače, prvi koji je definisao ovo pravilo je Dejv Remzi, američki finansijski savetnik, pa se zbog toga ono najčešće pripisuje upravo njemu.

Dakle, neko osnovno znanje morate da imate i zbog toga je finansijska edukacija od velike važnosti. Naravno, neće vam štetiti ni ako svoje znanje proširujete.

Sa druge strane, pored sticanja znanja važno je i da vežbate disciplinu. Ukoliko ste uspeli da napravite dobar balans između ova dva, vaš bankovni račun će to uskoro i pokazati.

Izvor: Kamatica.com

Foto: Pixabay

Чланак Da li je za upravljanje novcem važnije znanje ili disciplina се појављује прво на Biznis i Finansije.

Čudovišne epidemije u istoriji, smrtonosno širenje buboničke kuge, tifusa, kolere, malarije i tuberkoloze, naučile su ljude da izbegavaju glodare, da isušuju močvare i uništavaju insekte, da grade kanalizaciju i peru ulice, da ne truju vodu za piće sopstvenim izmetom i još da ne pljuju po podovima (što je bila tema jedne od prvih uspešnih medicinskih kampanja). Sa druge strane, u naše doba, epidemija Kovida-19 naučila nas je da koristimo Zum i Netfliks.

Dve i po godine otkako se pojavio na kineskoj pijaci u Vuhanu, sada, nakon četiri velika talasa, pregršt neugodnih sojeva, kampanja vakcinacije i raznolikih mera kojima se sa promenljivim uspehom ratovalo protiv zaraze, nakon ekonomskih gubitaka, političkih potresa, bujanja drugih bolesti, razorenih brakova i prijateljstava, anksioznosti i smrti voljenih osoba, korona virus se povlači ostavljajući svet koji sigurno nije ništa bolji od onog uoči Nove 2020. godine.

No, uprkos pojedinim dugoročnim posledicama kao što je postkovid sindrom i izvesnoj preraspodeli bogatstva, kao i posle svake krize, svet je otišao dalje. Tome na neugodan način ubedljivo svedoči nesrećni rat u Ukrajini, nova kriza na koju je sada usmerena sva globalna pažnja, sav politički i medijski prostor, kao da zaraze nikad nije ni bilo.

Da li će svet ipak biti drugačiji posle ove pandemije?

Nije novost da je Kovid-19 bila prva pandemija koja se dogodila u eri razvijenog interneta i da je ova zaraza bila bar taman toliko drugačija od svih prethodnih koliko se naša digitalna civilizacija razlikuje od onog prethodnog, analognog sveta. Virus se svakako nije širio internetom, ali strah od njega jeste, uz globalne lavine neistina i poluinformacija, pseudonauke i teorija zavera. Istovremeno, internet je kao oblik komunikacije bio od ogromne koristi milionima obolelih ljudi i još većem broju onih koji su trpeli izolaciju. Zato i ne čudi što je pandemija najviše uticala na korišćenje samog interneta.

Mada su internet giganti poput Amazona i Gugla beležili zapanjujući rast bogatstva, povećano korišćenje novih servisa za komunikaciju u razvijenijem delu sveta, jednako u Americi i Evropi, pa i u Srbiji, nije bilo praćeno trajnim prelaskom na onlajn kupovinu i odustajanje od “analognih” usluga. O ovom pitanju se izuzetno mnogo pisalo tokom prve godine pandemije – brojni analitičari epohe su predviđali potpuni restart planete – novi digitalni svet koji je virus iz nehata stvorio i u koji samo treba ući. Naknadna analiza će, ipak, pokazati da skok postoji, ali da nije bio tako veliki.

Ključno pitanje je ipak nešto drugo. Život je nesumnjivo komforniji, ali ne i suštinski drugačiji ako umesto biblioteke diskova i bioskopskih repertoara pretražujete Netfliksov sadržaj. No, prave životne i ekonomske promene ne može doneti par novih aplikacija i sobni trenažer naručen pouzećem, koliko to može pitanje da li je pandemija za ogroman broj ljudi promenila njihovo radno mesto preselivši ih iz kancelarije na trajni rad od kuće. Brojne analize svojevremeno su pokazivale da je tokom pandemije došlo do porasta rada na daljinu, što je otvorilo ogroman broj zaista strateških pitanja – onih o načinu rada u budućnosti.

Rad od kuće kao najveća promena

Prema podacima JRC centra Evropske komisije (Joint Research Centre), pre pandemije samo oko 5,7 odsto stanovnika Evropske unije imalo je iskustvo rada na daljinu, dok se tokom 2020. godine čak 40 odsto kompanija u Evropi okušalo u ovom novom obliku organizacije rada. Osnovno pitanje koje su, suočeni sa ovim podacima, u prethodne dve godine postavili mnogi analitičari o radu na daljinu je – da li će opstati? Ako se to dogodi, pandemija će ipak ostaviti jedan trajni i svakako dubok trag na modernoj civilizaciji.

Opsežno istraživanje pod nazivom “Teleworking in the COVID-19 pandemic: Trends and prospects” koje je na ovu temu nedavno sprovela međuvladina organizacija OECD (Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj – Economic Co–operation and Development) koja okuplja gotovo sve razvijenije zemlje, otkriva složenu prirodu ovog fenomena – do rasta rada od kuće je došlo, ali ovaj porast izuzetno mnogo varira kroz privredne sektore i tipove poslova.

Istraživanje OECD-a očekivano pokazuje da su se za ovu vrstu organizacije rada najčešće odlučivale kompanije u digitalnoj sferi, komunikacioni i tehnološki servisi, koji su na rad od kuće poslali u proseku oko 50 odsto zaposlenih. No, zanimljivo je da su se za rad od kuće češće odlučivale veće kompanije nego mala preduzeća, kao što su to češće bile žene nego muškarci. Zaposleni sa većim nivoom kvalifikacija su u proseku češće radili na daljinu – radnici sa visokim obrazovanjem u Americi su 15 puta češće radili od kuće nego oni sa nižim obrazovnim profilom.

Mada donosi izvesne ekonomske koristi, rad od kuće za mnoge zaposlene bio je pakao, a za poslodavce prava enigma – da li ekonomske dobiti mogu opravdati jasno zabeleženi pad produktivnosti? Navedeno istraživanje daje zanimljiv odgovor – produktivnost ovog oblika rada direktno je povezana sa željom zaposlenog da radi od kuće. Na drugoj strani, mada većina ljudi očekuje da će rad od kuće biti češći nego pre pandemije, izuzetno mali broj zaposlenih bi želeo da puno radno vreme radi kod kuće.

Pandemija je tako, uz sva svoja zla, urbi et orbi pokazala neke nove softvere i nove oblike komunikacije, kao i mogućnost rada na daljinu, otkrivajući oba njegova lica. No, sada kad se virus povlači u istoriju, čini se da je to više ličilo na vrlo ubedljivu i dalekosežnu javnu promociju, nego na nepovratno uranjanje sveta u novu tehnološku paradigmu. One, nove tehnološke promene, inače su same sebi dovoljne kad je reč o menjanju sveta. O tome svedoče prethodne tehnološke revolucije, kojima nikada nije bio potreban kakav zloćudni virus da promene život ljudi.

Slobodan Bubnjević

Izvor: Nauka kroz priče

Foto: Pixabay

Чланак Šta smo naučili iz pandemije korona virusa? се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Održivi zasadi su za nas jedan od osnovnih prioriteta, zbog čega smo posvećeni ulaganju ne samo u lokalnu proizvodnju krompira, već i u znanje budućih poljoprivrednika, kako mi to volimo da kažemo farmera 21.veka. Ulaganje u mlade ljude i njihovo obrazovanje vidimo kao jednu od najvažnijih investicija, tako da će studenti uz mentorsku podršku i iskustvo eksperata agro tima kompanije Marbo Product, kroz Chipsy Agro Akademiju imati prilike da steknu znanje o celokupnom procesu u oblasti uzgajanja krompira u skladu sa najvišim globalnim standardima koji se primenjuju za potrebe proizvodnje brenda Chipsy.“, istakla je Ljiljana Radosavljević menadžer javnih politika i korporativnih komunikacija u kompaniji PepsiCo Zapadni Balkan

U skladu sa okolnostima i u cilju prevencije zaštite zdravlja, ove godine koncept predavanja je prilagođen novim uslovima te će studenti imati prilike da slušaju posebno producirana video predavanja preko on-line platforme na koju će moći da se prijave. Nakon on-line nastave, studenti će imati priliku da pokažu svoju inovativnost u rešavanju studije slučaja, a oni koju uđu u uži krug biće nagrađeni diplomom Chipsy Agro Akademije i imaće priliku da se bore za praksu u kompaniji Marbo Product.

„Za naše studente je od izuzetnog značaja da imaju mogućnost sticanja uvida u najbolje poljoprivredne prakse kao i da se upoznaju sa funkcionisanjem privrednog sektora. Srbija je zemlja sa potencijalom za razvoj koncepta održivih useva i znamo da je neophodna kontinuirana i direktna saradnja sa privredni sektorom. Poljoprivredni fakultet u Beogradu je institucija koja je čitav jedan vek u sprezi sa privrednim sektorom, trudeći se da prati trendove, kako domaće, tako i svetske, i svojim studentima omogući da tokom svog akademskog razvoja dobiju i praktična znanja iz oblasti poljoprivrede i prehrambene proizvodnje“, izjavio je Dušan Živković, dekan Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Чланак Stekni zvanje za buduće znanje се појављује прво на Biznis i Finansije.