O pobedniku programa EY Preduzetnik 2026. godine odlučivaće nezavisni žiri u kojem nema predstavnika kompanije EY, a sastavljen je od samih preduzetnika prethodnih nosilaca ovog priznanja. Njihova odluka zasnivaće se globalnom kriterijumu koji se temelji na ključnim faktorima uspeha kao što su preduzetnički duh, finansijski pokazatelji, strategijsko usmerenje, prisustvo na regionalnom ili međunarodnom tržištu, inovativnost i lični integritet. Učešće u programu EY Preduzetnik godine ne podrazumeva bilo kakve troškove, ili obaveze kandidata/kandidatkinja, dok je program potpuno transparentan.

Proglašenje nacionalnog pobednika biće održano u novembru mesecu, a naš predstavnik će konkurisati za priznanje EY Svetski Preduzetnik godine i prisustvovati svečanoj ceremoniji u Monte Karlu u maju 2027. godine. Ovaj program jedinstven je i po svojoj globalnoj svečanosti na kojoj, za titulu najuspešnijeg svetskog preduzetnika, konkurišu nacionalni pobednici iz preko 60 zemalja u kojima se Program održava. Među njima se već više od deceniju nalaze i domaći preduzetnici, a program je u Republici Srbiji tradicionalno podržan od strane Ministarstva privrede Republike Srbije.

Učešćem u programu EY Preduzetnik godine najbolji preduzetnici u Srbiji imaju priliku da povećaju mrežu poznanstava i izgrade veze kako sa lokalnim tako i sa globalnim liderima u preduzetništvu. Na sajtu kompanije EY www.ey.com/sr_rs/eoy/serbian nalaze se sve informacije o prijavi i učešću u programu EY Preduzetnik godine. Pored toga prijave su moguće i na online formularu https://ey-eoy-serbia.awardsplatform.com/.

Uspešni preduzetnici širom sveta ne posmatraju učešće u programu EY Preduzetnik godine kao mogućnost za kratkoročnu dobit u odnosima sa javnošću, već kao dugoročnu priliku da steknu nove kontakte i generišu nove prihode iz postojećih poznanstava. Konkurs je otvoren do 31. maja.

Чланак Četrnaestu godinu po redu: EY otvara konkurs za Preduzetnika godine u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Našu zemlju na ovogodišnjem izboru za EY Svetskog Preduzetnika godine predstavljali su dr Nataša Zlatarić i dr Nenad Zlatarić, osnivači i vlasnici zdravstvenog sistema Euromedik, koji su poneli nacionalno priznanje EY Preduzetnik godine u našoj zemlji, u februaru mesecu u konkurenciji od 30 kandidata koji stoje ispred 24 kompanija, a izabrani su od strane nezavisnog žirija.

Euromedik je najveći privatni zdravstveni sistem u Srbiji, osnovan 2002. godine sa ciljem da korisnicima omogući najkvalitetniju medicinsku uslugu od strane vodećih specijalista i subspecijalista iz gotovo svih oblasni medicine, uz korišćenje najsavremenije i sertifikovane medicinske opreme. Nakon završene specijalizacije, bračni par dr Nenad Zlatarić i dr Nataša Zlatarić osnovali su privatnu zdravstvenu ustanovu u rangu poliklinike, registrovanu kao preduzetničku radnju. Danas, Euromedik ima između 6 i 7 hiljada pacijenata dnevno, a krajem 2024. godine, u ukupno 17 ustanova ukupan broj pregleda premašio je 1.630.000.

„Već trinaestu godinu po redu, jedna mala Srbija, ima svog predstavnika na Izboru za EY Svetskog Preduzetnika godine i stoga mi je izuzetna čast što smo ove godine bili domaćini našim fantastičnim predstavnicima dr Nataši Zlatarić i dr Nenadu Zlatariću i veliko bravo za sve njihove uspehe!“ – izjavio je Ivan Rakić, Rukovodeći Partner kompanije EY za CESA Central klaster region i Rukovodeći Partner kompanije EY za Srbiju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu.

„Izuzetna nam je čast što smo imali priliku da predstavljamo Republiku Srbiju na ovogodišnjem izboru za EY Svetskog Preduzetnika godine. Biti u konkurenciji sa još 50 nacionalnih pobednika i imati priliku da se zajedno sa njima borimo za ovo priznanje zaista je neverovatna. Veliko hvala čitavom timu na podršci i atmosferi tokom ovog nezaboravnog iskustva.“ istakli su dr Nataša Zlatarić i dr Nenad Zlatarić, ispred zdravstvenog sistema EUROMEDIK, EY Preduzetnici 2024. godine u Srbiji.

Kompaniju Yubico, osnivala je Stina Ehrensvärd 2007. godine. U eri kada se vrednost digitalnih identiteta ne može potceniti, Stina Ehrensvärd se istakla kao uticajna figura u borbi za online bezbednost. Stinini ciljevi su bili ambiciozni: da stvori jedan jednostavan, siguran ključ koji bi svima, svuda, omogućio pristup svim sistemima povezanim na internet. To je dovelo do stvaranja revolucionarnog YubiKey uređaja.

Ovaj kompaktni, ali moćni uređaj postao je sinonim za jaku autentifikaciju, omogućavajući korisnicima da sigurno otključaju svoje digitalne svetove. Yubico je globalna kompanija za sajber bezbednost i izumitelj YubiKey-a, a nudi zlatni standard za autentifikaciju sa više faktora (MFA) otpornih na phishing napade. Kompanija posluje u više od 160 zemalja sveta.

Yubico rešenja omogućavaju prijavljivanje bez lozinki koristeći najbezbedniji oblik tehnologije lozinki. YubiKeys funkcionišu odmah nakon korišćenja u stotinama aplikacija i usluga za potrošače i preduzeća, pružajući visok nivo sigurnosti uz veliku fleksibilnost.

Program EY Svetski Preduzetnik godine koji organizuje međunarodna revizorsko – konsultantska kompanija EY (Ernst&Young), slavi tradiciju preduzetničkog uspeha koji veliča inovaciju, stvaranje novih radnih mesta i ekonomski rast, koji doprinosi izgradnji boljeg poslovnog okruženja što je ujedno i moto kompanije EY. Osim same dodele nagrade, program u Monte Karlu uključuje i čitav niz zanimljivih govornika, panel diskusija i drugih manifestacija od posebnog značaja za preduzetnike i druge uticajne poslovne lidere koji su prisustvovali.

Чланак Dr Nataša Zlatarić i dr Nenad Zlatarić, EUROMEDIK u izboru za EY Svetskog Preduzetnika godine 2025 се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Ovogodišnji kandidati za najboljeg preduzetnika godine imaju veoma konsolidovano poslovanje. Oni su ostvareni preduzetnici koji umeju precizno i sažeto da predstave suštinu svog poslovnog koncepta, uz vrlo jasnu viziju kako nameravaju da razvijaju svoje preduzeće i ubuduće. Ova godina je posebna po tome što su skoro svi kandidati vodeći u svojim industrijama. Njihove firme su prema udelu na tržištu ili na prvom mestu, ili su među dve najjače kompanije u svojoj branši“, ističu članovi nezavisnog žirija dok sumiraju najvažnije utiske o najnovijem takmičenju za EY Preduzetnika godine.

Sedmočlani žiri čine iskusni i renomirani preduzetnici, koji su se i sami ranijih godina nadmetali za titulu najboljeg u ovom programu. Darko Budeč, predsednik žirija i njegove kolege Goran Kovačević, Ljiljana Karaklajić, Mila Litvinjenko, Ognjen Kisin, Miloš Perović i Aleksandar Bakoč napominju da su ovogodišnji finalisti pokazali veliku širinu i zavidno ekonomsko znanje. „Oni su sposobni da predvide makroekonomska kretanja na tržištu, da u skladu sa tim kvalitetno i sveobuhvatno razvijaju posao i finansijski su veoma upućeni u rad svojih preduzeća. Što dublje ulazite u njihovo poslovanje, otkrivate sve više kvaliteta i koliko su njihove kompanije daleko odmakle u svom razvoju“.

Članovi žirija dodaju da pored stručnog znanja, preduzetnici sa kojima su razgovarali imaju sve odlike uspešnih lidera, koji su jako posvećeni svojim zaposlenima. „Svi su istakli da su im ljudi na prvom mestu i savršeno razumeju da bez kvalitetnih ljudi nema ni posla. Bilo nam je veliko zadovoljstvo što smo ove godine upoznali i drugu, pa i treću generaciju u porodičnim preduzećima. To su mladi ljudi koji ne samo da su aktivno uključeni u porodični posao, već su svojim znanjem vidno doprineli njegovom napretku, a u nekim slučajevima potpuno transformisali poslovanje“, naglašavaju u žiriju.

Najnoviji izbor za EY Preduzetnika godine ostaće upamćen i po tome što pobednik takmičenja i privrednici koji su osvojili posebna priznanja za inovativnost i za brzi rast svojih preduzeća, ali i svi finalisti dokazuju da za uspeh i nove ideje nije presudna industrija u kojoj preduzetnik radi, već njegov način razmišljanja i znanje koje ima.

Kvalitetno zdravstvo pristupačno svima

Ove godine, pobednik nacionalnog takmičenja po prvi put je preduzeće koje posluje u oblasti zdravstva. Žiri je jednoglasno doneo odluku da na ovogodišnjem takmičenju za najboljeg svetskog preduzetnika u Monte Karlu, Srbiju predstavljaju Nataša i Nenad Zlatarić, vlasnici porodičnog preduzeća „Euromedik“.

Ovo dvoje lekara su dokazali da je moguće pružiti vrhunske zdravstvene usluge, a da one budu pristupačne svima. „Oni su izuzetno dobri u svim segmentima poslovanja, od poslovnih pokazatelja, preko načina na koji vode brigu o svojim pacijentima i zaposlenima, do toga kakve su im procedure, na koji način standardizuju usluge, unapređuju njihov kvalitet i kako razmišljaju o rastu. Interesantno je da imaju profesionalni menadžment koji čine lekari. Svi njihovi specijalisti su zaposleni u ’Eutomediku’, oni tu ne rade kao konsultanti, pri čemu je reč o vrhunskim stručnjacima. Zlatarići sve to postižu dok uporedo vaspitavaju svoje četvoro dece. Oni su veoma društveno odgovorni, njihova podrška zajednici je vrlo široka – od pomoći porodiljama, do finansiranja projekata i pojedinaca koji doprinose razvoju srpske kulture“, obrazlažu članovi žirija.

Oni navode da su Nataša i Nenad Zlatarić od skromne ordinacije napravili najveći privatni zdravstveni sistem u Srbiji, a njihov posao ja sada 200 puta veći od cilja koji su sebi postavili na početku. Danas imaju 1.300 stalno zaposlenih, od kojih su 400 lekari specijalisti, otvorili su 17 zdravstvenih ustanova, a ove godine planiraju još četiri nove. Vlasnici „Euromedika“ pružaju sve vrste medicinskih usluga, izuzev zračne terapije za onkološke pacijente, operacije na otvorenom mozgu i transplantacije i to zbog zakonskih ograničenja za privatnu praksu. Uprkos odlasku velikog broja lekara i drugog zdravstvenog osoblja u inostranstvo, oni uspevaju da nađu i zadrže stručnjake, čak su vratili nekoliko lekara u zemlju da rade kod njih.

„Vlasnici ’Euromedika’ su uspeli da podignu kvalitet usluga, za cenu koja je pristupačnija u poređenju sa većinom konkurenata. Dobro je što će nas u Monte Karlu predstavljati preduzetnici koji su uspeli da razviju tako kvalitetan sistem zdravstvenih usluga u zemlji sa relativno skromnim prosečnim standardom, u situaciji kada i u bogatim zapadnim državama pada kvalitet zdravstva“, naglašavaju u žiriju.

Svake godine 25 novih proizvoda

Priznanje EY Inovativni preduzetnik godine dobilo je porodično preduzeće „Desing“, koje proizvodi više od 350 voćnih i kremastih preparata za prehrambenu industriju i svoje proizvode izvozi u 30 zemalja. Ova firma svakodnevno dokazuje da i takozvane tradicionalne industrije, poput prehrambene, mogu biti izrazito inovativne. „Desing“ ima razvojnu laboratoriju u Naučno-tehnološkom parku Beograd, a iz njegove fabrike u Knjaževcu svake godine izađe oko 25 novih proizvoda.

„Oni su se istakli ne samo po količini novih proizvoda, već i po načinu kako dolaze do njih. Ovo porodično preduzeće svoj kompletan razvoj zasniva na inovacijama, imaju izuzetno dobro postavljen sistem za razvoj novih proizvoda i odličnu saradnju sa fakultetima i naučnim institutima. Napraviti inovaciju u prehrambenoj tehnologiji je jako ozbiljan i odgovoran posao. Njihovi tehnolozi zaista moraju da imaju veliko znanje da naprave proizvode koje će tačno odgovarati određenoj delatnosti u prehrambenoj industriji i poboljšati neki proizvod, a da to bude apsolutno zdravstveno ispravno“, podvlače članovi žirija.

„Kada vidite ko su njima klijenti ne samo u Srbiji, nego širom sveta, da su to izrazito zahtevne multinacionalne kompanije, to je dokaz da to što oni rade mnogo vredi. Na primer, izuzetna inovacija je proizvodnja džema ili marmelade koji imaju specijalnu recepturu i teksturu, tako da se ne razlivaju kada se ubrizgaju u slatkiše. To je veliki napredak u tehnologiji proizvodnje. Pritom, oni sve to proizvode u kraju koji je obdaren izuzetnom prirodom, ali je, nažalost, jedan od onih delova Srbije koji je najviše opusteo. Odatle se stanovništvo decenijama iseljava, a ’Desing’ je uspeo da vrati jedan deo ljudi da rade u njihovoj fabrici. I pored velikog uspeha koji su napravili, članovi ove porodične firme su jako skromni. Naš utisak je da oni možda nisu dovoljno svesni svog značaja“, ocenjuju u žiriju.

Rast zasnovan na stručnosti i poverenju

Preduzeće koje je osvojilo priznanje za najbrži rast posluje u finansijskom sektoru, koji do sada nije bio mnogo zastupljen među finalistima. Reč je o firmi „Payspot“ iz Novog Sada, koja se bavi uslugama platnog prometa. Kada je 2015. godine nova regulativa omogućila da se pored banaka i Pošte Srbije, uslugama u platnom prometu bave i privredna društva, „Payspot“ je bio prvo privatno preduzeće koje je ponudilo alternativne načine plaćanja kod nas.

Prema rečima članova žirija, suvlasnica Dubravka Bjekić je pokretački duh novosadske firme. „Ona ima vrlo originalan pristup u razvoju jednog serijskog proizvoda, sa jasnom idejom kako da nastavi rast poslovanja još godinama“.

Članovi žirija ističu da je „PaySpot“ za relativno kratko vreme izrastao iz mikro preduzeća u respektabilan sistem. Firma je krenula sa petoro zaposlenih, a danas u njoj radi više od 150 stručnjaka, ima nekoliko objekata u sopstvenom vlasništvu, preko 1.600 agenata i mrežu od 2.000 POS terminala. „PaySpot“ nudi uplatu gotovog novca, prenos novca u zemlji, međunarodne transfere novca kao i uslugu povrata poreza, a pored Srbije, posluje u Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji.

Novosadsko preduzeće je razvilo sopstvena softverska rešenja za podršku poslovanju, uključujući i kompletnu aplikaciju za sprečavanje pranja novca, zatim veb i mobilnu aplikaciju, kao i sistem za transakcije sa elektronskim novcem. „To je vrlo inovativan pristup da se u sopstvenoj kući razviju softveri koji podržavaju sve poslovne operacije u firmi. Dubravka Bjekić celu svoju strategiju zasniva na tome da bude uvek za korak ispred konkurencije i uspela je da izgradi sistem koji se bazira na stručnosti i poverenju“, zaključuju u žiriju.

Darko Budeč, BUCK

Darko Budeč je pre više od 30 godina osnovao firmu BUCK i svoju profesionalnu karijeru posvetio njenom razvoju, razvojem svojih zaposlenih i proizvoda iz oblasti osvetljenja. Pažljivim strateškim vođenjem, planiranjem, predviđanjem trendova, a nekada i predvođenjem novih, razvio je niz polja izvrsnosti po kojima je BUCK poznat: arhitektonsko, medicinsko, industrijsko, sportsko i javno osvetljenje. BUCK se trenutno nalazi na četiri adrese, u Beogradu, Beču, Frankfurtu i Moskvi, a njegovi proizvodi na čak 46 tržišta širom zemljine kugle. Budeč najvećim uspehom smatra probijanje na međunarodnu dizajnersku scenu originalnih srpskih proizvoda, jer je BUCK dobio prestižne nagrade za originalni industrijski dizajn, grafički dizajn i dizajn komunikacije (Red dot, IF Design Award, German Design Award, Iconic Design Award, Good Design Award).

Darko Budeč ispred kompanije BUCK, pobednik nacionalnog takmičenja, bio je prvi predstavnik Srbije na takmičenju za EY Svetskog Preduzetnika godine održanog u Monte Karlu, a kompanija BUCK je dobitnik više priznanja za korporativni menadžment.

Goran Kovačević, Gomex

Kompanija Gomex je trgovačka kompanija koja posluje kroz 295 prodavnica, tri distributivna centra i zapošljava 2890 radnika. Gomexove prodavnice su takozvane „komšijske“ prodavnice veličine između 200 i 500 kvadratnih metara, koje snabdevaju potrošače robom pretežno u svežem stanju. Kompanija je počela kao regionalna kompanija, najvećim delom prisutna na teritoriji Vojvodine, da bi u zadnje dve godine počela snažno da širi maloprodajnu mrežu na celoj teritoriji Srbije. Cilj kompanije je da bude nacionalni lider u manjem trgovačkom formatu.

Goran Kovačević smatra da su uporan rad i usmerenost na investicije u zaposlene i tehnološke inovacije strateški najbitnija ulaganja. Gomex spada u red visoko društveno odgovornih kompanija. Mogu se pohvaliti i dobrom saradnjom sa raznim udruženjima koja neguju kulturnu baštinu, kao i učešćem u mnogim značajnim društvenim kampanjama kojima pomažu različitim marginalizovanim grupama građana. Posebno su ponosni na dugogodišnju saradnja sa pozorištem Toša Jovanović u Zrenjaninu i najznačajnijim pozorišnim festivalom Sterijino pozorje u Novom Sadu.

Ljiljana Karaklajić, D-Express

Ljiljana Karaklajić je član Nadzornog odbora D Express-a, čiji je osnivač i prethodni vlasnik/direktor. Svoju profesionalnu karijeru započinje u Pošti Srbije gde provodi 20 godina, od čega 10 na upravljačkim pozicijama. Karijeru dalje nastavlja u tada jedinoj kurirskoj službi, na poziciji generalnog direktora. Nakon pet godina provedenih u toj firmi i uspešno zatvorene prodaje kompanije Austrijskoj Pošti, Ljiljana se odlučuje da osnuje svoju firmu. Tako 2008. godine nastaje kurirska služba D Express.

Firma sa velikim uspehom posluje i uživa status lidera na tržištu prepoznatljivog po najsavremenijim softverskim i tehnološkim rešenjima. Ljiljana je bila prva koja je u kurirsku dostavu u Srbiji uvela automatizovano sortiranje pošiljaka, razvila in-house softversko rešenje za dostavu pošiljaka koje i danas predstavlja osnovnu konkurentsku prednost kompanije, a 2020. na tržište Srbije uvodi i prve Paketomate. Vlasništvo nad D Express-om 2021. godine prepušta United Grupi, a svoj doprinos daljem strateškom razvoju kompanije daje kroz svoje angažovanje u Nadzornom odboru. Dobitnica je brojnih domaćih, regionalnih i internacionalnih nagrada i vlasnica firme Daily Invest doo.

Mila Litvinjenko, Aura

Mila Litvinjenko je osnovala 1997. godine kompaniju Aura za proizvodnju i prodaju kozmetičkih proizvoda. Kompanija Aura je jedini domaći proizvođač kozmetičkih proizvoda na teritoriji naše zemlje. Proizvodni pogon od 4.000 kvadratnih metara nalazi se u Nišu, dok se predstavništvo nalazi u Beogradu.

Kompanija Aura je takođe lider u proizvodnji i distribuciji kozmetike na Balkanu, a proizvodi se mogu naći u svim zemljama bivše Jugoslavije i još 15 zemalja Evrope i Bliskog Istoka. Pored toga, viziju vlasnice da kompanija izgradi globalno prepoznatljiv brend i postane sinonim za modernu i kvalitetnu kozmetiku, Aura ostvaruje kroz asortiman od preko 800 bar kodova i čak 60 različitih proizvoda. Kompletan asortiman je proizveden od najkvalitetnijih sirovina, što je Auri obezbedilo saradnju sa svetskim liderima u proizvodnji kozmetike. U okviru regiona Aura ima svoje firme: AuraGroup u Makedoniji, Aura BiH u Bosni i Crnoj Gori i Aura Make Up u Hrvatskoj.

Pored upotrebe najkvalitetnijih sirovina, u kompaniji se trude da prate najnovije tehnološke inovacije, trendove boja u kozmetici, kao i trendove u dizajnu proizvoda. Mila Litvinjenko jako je ponosna na činjenicu da u kompaniji Aura, zaposlenima pružaju vrhunske uslove za rad i veruje da samo zadovoljni i dobro motivisani radnici mogu napraviti odlične proizvode.

Ognjen Kisin, Konstruktor grupa

Ognjen Kisin, građevinski inženjer, osnovao je kompaniju Konstruktor koja je za 20 godina uspešnog poslovanja izgradila više od 250 objekata različite složenosti i namene. Kompanija je izgradila objekte ukupne površine od milion kvadratnih metara za renomirane domaće i strane investitore. Konstruktor direktno zapošljava 150 ljudi, među kojima 50 inženjera svih profila, a indirektno angažuje preko 500 radnika na svojim gradilištima. Konstruktor grupa objedinjava više delatnosti iz oblasti gradnje kroz svoje članice: Konstruktor konsalting, Konstruktor metal, Konstruktor oprema, KBP i KLP.

Ognjen Kisin je odmah po osnivanju kompanije postavio cilj da ona dovoljno ojača u projektovanju i izvođenju građevinskih radova, kako bi mogla da realizuje sve projekte u oblasti visokogradnje prema sistemu „ključ u ruke“ i „design and build“, kao i da postane vodeća na srpskom tržištu u oblasti građevinske industrije.

Kao generalni izvođač radova, Konstruktor je izgradio širok spektar objekata za najzahtevnije investitore kao što su: Lidl poslovna zgrada – prvi objekat u Jugoistočnoj Evropi koji je dobio platinum LEED sertifikat, poslovno-industrijski kompleks „MINTH“ – 200.000 kvadratnih metara u Loznici, poslovno-industrijski kompleks „Xingyu“ u Nišu, proizvodni kompleks „Grundfos“ u Inđiji, trgovački i logistički centar Lesnina XXXLutz. Konstruktor je gradio i poslovno-stambeni kompleks od devet faza „Zelena Avenija“, pet Stop Shop retail parkova širom Srbije, Čemerno most u Republici Srpskoj, kao i objekte za brojne kompanije: JFE, Transfera, Delta Agrar, Dijamant, Unisol Group, CG Foods Europe, Imlek, Knjaz Miloš, Perutnina Ptuj, Pro Team, JTI, KLP, NBK, Kalman, AB Royal, Marbo Pepsico, Indomie, Miškone plastik, Aviv Arlon, Capitol Park, Kragujevac Plaza, Milšped, Magna, RTB Bor i druge.

Miloš Perović, New Startegy

Miloš Perović je operativni direktor i partner u kompaniji New Startegy. Na svom prethodnom poslu, gde je radio kao operativni direktor i suvlasnik kompanije Termovent, zajedno sa bratom, Miloš je nasledio rukovodeću poziciju od svog oca, čime je postao vođa druge generacije kompanije. Pored operativnog upravljanja kompanijom, Miloš je bio zadužen i za reorganizaciju i repozicioniranje kompanije Termovent na inostranim tržištima. Njegovi preduzetnički poduhvati, koji su pomogli Termoventu da postane snažna kompanija i lider u svojoj industriji, krunisani su akvizicijom kompanije od strane vodeće švajcarske korporacije – Arbonia Group.

Srpska asocijacije menadžera (SAM) je 2015. godine nagradila Miloša nagradom „Mladi menadžer godine“, zbog njegovih izuzetnih rezultata i inovativnog poslovnog pristupa. Danas, Miloš je i član Upravnog odbora SAM.

Vodeći veoma zahtevne projekte u više od 20 zemalja širom sveta sa puno ljudi i nacionalnosti, Miloševa šira perspektiva opisana je kroz tri osnovna postulata:

• Kvalitet nikada ne sme da trpi.
• Donesite odluku, čak i ako je pogrešna.
• Uvek stvarajte vin-vin partnerstvo.

Miloš je danas, između ostalog, suvlasnik restorana Pinòt u Beogradu, bavi se uvozom konjaka iz Gruzije i kao investitor uključen je u dva startapa. Miloš je inspirativan lider koji ume da prepozna prilike koje prolaze kroz organizaciju, preuzima njenu poslovnu viziju i pretvara je u stvarnost kroz kompletan razvoj i sprovođenje strategije.

Aleksandar Bakoč, Algotech

Aleksandar Bakoč je iskusni preduzetnik, investitor i poslovni lider sa više od 30 godina iskustva u osnivanju, vođenju i širenju kompanija u različitim industrijama. Kao serijski investitor i mentor, Aleksandar je posvećen podršci novim generacijama preduzetnika, deleći svoje bogato znanje i pružajući strateške smernice kako bi mladi inovatori uspeli u dinamičnom poslovnom i tehnološkom okruženju.

Među svojim poslovnim dostignućima izdvaja kompaniju Algotech (osnovanu 1992. godine), kompaniju Trizma (osnovanu 2002. godine) i kompaniju Solvit Network Serbia (osnovanu 2005. godine).

Pokrenuo je i podržao inovativne projekte, uključujući Imverse, Voltic, Plugmatic i DiVs Technology, i aktivno doprinosio razvoju proizvoda i strategijama izlaska na tržište, pomažući startapovima da ostvare rani uspeh.

Aleksandar aktivno ulaže u inovativne startapove, podstičući razvoj u oblastima tehnologije, IT-a i održivosti. Mentor je mladim preduzetnicima kroz personalizovane koučing sesije i radionice, sa fokusom na strateško planiranje, skaliranje i prevazilaženje tržišnih izazova.

Чланак EY nezavisni žiri o izboru preduzetnika godine: Mala privreda porasla се појављује прво на Biznis i Finansije.

Artifit – Željko Vujinović

www.artifit.rs

Kompanija Artifit osnovana 2021. godine u Beogradu, razvija napredna tehnološka rešenja koja menjaju način na koji preduzeća i pojedinci koriste podatke. Kroz primenu mašinskog učenja, analitike i prediktivnih modela, Artifit pruža precizne uvide i inovativna rešenja koja omogućavaju efikasnije poslovanje i poboljšavaju kvalitet svakodnevnog života krajnjih korisnika proizvoda.

Fokusiran na B2B i B2C segmente, Artifit razvija proizvode i usluge koji donose praktične koristi klijentima, kroz primenu inteligentnih alata prilagođenih različitim potrebama. Tri ključna stuba Artifitovog poslovanja su Analiza i predikcija potrošnje i cene električne energije, ProCoach11 – Otkrivanje talenata u fudbalu i najboljacena.rs – Portal za upoređivanje proizvoda, njihovih karakteristika i cena.

Bakson – Miloš Babić

www.baksonltd.com/sr/

Bakson Ltd je preduzeće sa sedištem u Beogradu, specijalizovano za razvoj softvera, IT konsalting i održavanje sistema. Još od 2005. godine Bakson pruža poslovna rešenja klijentima širom sveta. Danas kompanija sarađuje sa firmama iz Švajcarske, Nemačke, Velike Britanije i SAD-a, pomažući im u izgradnji, modernizaciji i upravljanju ključnim platformama koje podržavaju njihov rast.

U početku se Bakson primarno bavio razvojem jednog proizvoda za Ticketmaster, najveću svetsku organizaciju za prodaju ulaznica. Preduzeće je vremenom uvećalo broj stručnih timova koji razvijaju rešenja za Ticketmaster, podjednako za B2B i za B2C divizije i uporedo je privuklo nove klijente. U kompaniji su posvećeni daljem razvoju i učenju, što omogućava dugoročni uspeh i inovacije.

Cilić vinarija – Milorad Cilić

www.enocentrik.rs

Vinarija Cilić, poznata i kao Gazdinstvo Cilić, smeštena je u Lozoviku i deo je kompanije Enocentrik, koja se bavi savetovanjem u vinogradarstvu i vinarstvu. Preduzeće predstavlja osnovu za razvoj porodične vinarije, koja kombinuje tradiciju vinogradarstva s modernim tehnikama proizvodnje vina. Specifična je po proizvodnji vina od autohtonih i međunarodnih sorti grožđa, što omogućava postizanje visokog kvaliteta. Vinarija koristi savremenu opremu za preradu grožđa, čime osigurava vrhunski proizvod.

Porodica Cilić bila je angažovana na velikom broju tehnoloških projekata i revizija, često kao podizvođač za brojne francuske kolege, ali i kao direktan partner sa raznim drugim kompanijama. Bili su uključeni u projekte u svim regionima gde se ozbiljnije proizvodi vino. Bavili su se revizijama, recenzijama, procenama, izradom studija slučaja i sličnim stručnim zadacima, pružajući visokokvalitetne usluge u industriji vinarstva.

Desing – Marija Vulićević, Miodrag i Biljana Tomić

www.desing.rs

Desing je porodična kompanija sa više od 30 godina iskustva u proizvodnji i razvoju najkvalitetnijih voćnih preparacija koje se koriste u pekarstvu, proizvodnji sladoleda, konditorskoj i mlečnoj industriji. Preduzeće su osnovali supružnici Miodrag i Biljana Tomić, a nakon završenih studija pridružile su im se i ćerke, Jovana i Marija. Prekretnica u poslovanju kompanije Desing bila je 2000. godina, kada ona postaje dobavljač kompanije McDonalds za sve topinge za sladolede, ali i druge brojne proizvode usklađene sa najvišim svetskim standardima za bezbednost i kvalitet hrane.

Desing danas proizvodi više od 350 voćnih i kremastih preparata za prehrambenu industriju, od kojih je veliki deo urađen po specifičnim zahtevima kupaca. Svoje proizvode izvozi u 30 zemalja. Ovo porodično preduzeće, prepoznatljivo po inovacijama, ima razvojnu laboratoriju u Naučno-tehnološkom parku Beograd, a iz njegove fabrike u Knjaževcu svake godine izađe oko 25 novih proizvoda.

Energize – Vladimir Popović

www.energize.rs

Kompanija Energize, osnovana 2012. godine, bavi se izgradnjom solarnih elektrana i već deset godina ima učešće na srpskom tržištu od preko 70 odsto. Preduzeće gradi solarne elektrane po sistemu „ključ ruke“ i sve složene radove izvodi samostalno, od projektovanja do izgradnje, uključujući i elektroenergetske objekte za priključenje na mrežu. Kompanija mnogo ulaže u inovacije i do sada je razvila nekoliko veoma uspešnih projekata, kao što su Platforma za mikro investiranje u solarne elektrane (www.thesolarland.com), Prva kriptovaluta u oblasti solara (www.solarversecoin.com), Prvi Smart Solar LED kontroler i Sistem za zaštitu proizvodnog procesa u industriji (Energize MPP).

Energize poseduje bogato znanje i u drugim oblastima industrije, kao što su industrijski HVAC sistemi, efikasni industrijski sistemi grejanja, sistemi za zaštitu proizvodnih procesa, sistemi za upravljanje energijom sa industrijskim 4.0 standardom. Preduzeće je specijalizovano i za industrijsku energetiku, hibridne sisteme za skladištenje energije, solarno LED osvetljenje, sisteme za punjenje električnih vozila, napajanje i energetsku elektroniku.

Euromedik – Nataša i Nenad Zlatarić

www.euromedic.rs

Nataša i Nenad Zlatarić osnovali su Euromedik 2002. godine, sa željom da pacijentima pruže veoma kvalitetnu zdravstvenu uslugu koja će istovremeno biti i cenovno pristupačna. Od skromne ordinacije napravili su najveći privatni zdravstveni sistem u Srbiji. Ovaj porodični posao je sada 200 puta veći od cilja koji su Zlatarići sebi postavili na početku.

Danas Euromedik ima šest do sedam hiljada pacijenata dnevno, 1.300 stalno zaposlenih od kojih su 400 lekari specijalisti, otvorio je 17 zdravstvenih ustanova u Srbiji, a ove godine planiraju još četiri nove. Euromedik pruža sve vrste medicinskih usluga, izuzev zračne terapije za onkološke pacijente, operacije na otvorenom mozgu i transplantacije i to zbog zakonskih ograničenja za privatnu praksu.

U okviru Euromedika postoje i Centar za kontinuiranu medicinsku edukaciju, Akademski savet i Centar za naučno-istraživačku delatnost, a ovaj zdravstveni sistem koristi najsavremeniju, sertifikovanu medicinsku opremu. Vlasnici Euromedika su sa kolegama doneli vrlo precizne standarde u poslovanju, s ciljem da budu zadovoljni korisnici, zaposleni i da to učini sistem održivim.

EWE Comp – Perica Čudić

www.ewe.rs

Elektroinženjer Perica Čudić osnovao je kompaniju EWE Comp 1995. godine, koja se u početku bavila izradom i servisiranjem računara. Preduzeće je kasnije postalo distributer računarskih komponenti i opreme, koje je uvozilo od velikih svetskih proizvođača i prodavalo na tržištu Srbije i regiona. Prateći razvoj tehnologija i potrebe tržišta, EWE Comp je postepeno širio svoju ponudu na potrošačku elektroniku, kućne aparate, sigurnosnu opremu i mobilne telefone. EWE Comp danas ima ugovore o distribuciji sa preko 50 vodećih svetskih proizvođača u pomenutim oblastima i pored Srbije, posluje u Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini.

Kompanija je proširila svoje poslovanje na sistem integracije, servisne i usluge u oblasti razvoja softvera i industrijskog inženjeringa, a sve delatnosti će biti integrisane kroz holding EWE Group. Ovaj tehnološki koncern zapošljava skoro 500 ljudi i pored osnovnog poslovanja, nudi brojna poslovna rešenja: CRM, WMS, GIS, ERP, Assset manager, AML, Oblak Document Management sistem.

Extreme – Alan Albulj i Bojan Miljković

www.extreme.rs

Alan Albulj osnovao je softversku kompaniju Extreme 1996. godine, sa još dvojicom kolega sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. Extreme je 2001. godine potpisao ugovor sa kompanijom Microsoft i postao vodeći distributer licenciranog softvera na domaćem tržištu.

Extreme danas posluje u dva segmenta koja se dopunjavaju – nudi licencirane softvere, kao što su Microsoft, ESET i Adobe i razvija softverska rešenja za uređenje i podršku poslovnim procesima.

Preduzeće je postalo posebno prepoznatljivo po svojim proizvodima za upravljanje odnosima sa klijentima (CRM) i za upravljanje dokumentima (DMS). Njihov softverski alat E-sekretarica za podršku celokupnom procesu preispitivanja ugovora prema utvrđenoj proceduri firme, Microsoft je uvrstio u svoju prodavnicu aplikacija. To je doprinelo da ova beogradska firma, koja trenutno radi sa oko 5.000 klijenata, postane još vidljivija na svetskom tržištu.

Bojan Miljković operativno rukovodi kompanijom od 2022. godine, dok je Alan Albulj sada strateški savetnik u preduzeću.

Frigomax – Vladan Čolić

www.frigomax.com

Vladan Čolić osnovao je kompaniju Frigomax 2004. godine, a od 2012. preduzeće je u potpunosti posvećeno razvoju proizvoda u oblasti komercijalnog i transportnog hlađenja. Preduzeće nudi rešenja za sve potrebe svojih kupaca, bilo da se radi o skladištenju najrazličitijih roba, preradi, tretmanu u procesima, hladnom transportu ili izlaganju i prodaji prehrambenih i drugih proizvoda u maloprodajnim objektima. Istovremeno, zaposleni u kompaniji Frigomax su iskusni profesionalci u svom poslu, dostupni za svaki vid podrške koji je neophodan kupcima.

Frigomax je u svojim pogonima uspešno razvio pionirski projekat – prvi transkritični CO2 rashladni sistem u Srbiji i regionu, koji je instaliran u Maxi supermarketu u Beogradu. Uporedo sa razvojem CO2 tehnologije, Frigomax je značajno unapredio i svoj proizvodni program agregata za hlađenje. Reč je o širokom spektru jedinstvenih rešenja, od mini sistema za samostalne rashladne komore i vitrine, preko agregata za supermarkete, do naprednih pogonskih agregata za mesnu i industriju prerade mleka.

Fush – Andrija Šajkaš

www.fush.rs

Kompanija FUSH je počela sa radom 2005. godine u Beogradu. Preduzeće je specijalizovano za proizvodnju visokokvalitetne sportske i druge odeće. Kompanija sarađuje sa poznatim svetskim brendovima i izvozi većinu svojih proizvoda u zemlje Evropske unije i Sjedinjene Američke Države. Njihov asortiman obuhvata potpuno prilagođena i personalizovana tekstilna rešenja, od početne ideje do gotovog proizvoda, uključujući sportsku opremu, promotivnu i modnu odeću.

FUSH ima proizvodne pogone u Beogradu i Oraovici, u blizini Grdelice. Moderna fabrika u Oraovici prostire se na oko 2.000 kvadratnih metara i opremljena je savremenom tehnologijom, uključujući solarne panele za energetsku efikasnost i sisteme za prečišćavanje otpadnih voda. Kompanija je član Sedex-a od februara 2024. godine, što potvrđuje njenu posvećenost odgovornom i održivom poslovanju. Pored toga, poseduju GOTS i GRS sertifikate, koji garantuju da su njihovi proizvodi izrađeni od organskih i recikliranih materijala.

Keramika Jovanović – Budimir Jovanović

www.keramikajovanovic.rs

Budimir Jovanović osnovao je preduzeće Keramika Jovanović 1994. godine u Zrenjaninu. Kompanija se u početku bavila veleprodajom građevinskog materijala, najviše crepa i opekarskih proizvoda, da bi kasnije proširila poslovanje na trgovinu keramičkim pločicama i opremom za kupatila. Keramika Jovanović je uspešno privatizovala preduzeća za proizvodnju građevinskog materijala Neimar i Termiku, kao i trgovinsko preduzeće Ogrev, čime je značajno unapredila svoje poslovanje.

Danas, Keramika Jovanović prodaje nekoliko hiljada artikala, zajedno sa firmama u sistemu zapošljava oko 400 ljudi i najprofitabilnija je u svojoj branši u Srbiji. Ima sopstvenu robnu marku, koju za njene potrebe izrađuju domaći proizvođači. Preduzeće ima svoje maloprodajne objekte u 14 gradova u Srbiji, a van zemlje distributivni centar i salon keramike u Bjeljini, koji funkcionišu kao zasebno pravno lice. Keramika Jovanović nabavlja keramičke pločice svih vrsta i veličina od mnoštva dobavljača širom sveta, od Italije, Španije, Turske, do Kine i Indije.

Mapa Architects – Predrag Milutinović

www.predragmilutinovic.com

Arhitekta Predrag Milutinović osnovao je arhitektonski studio MAPA Architects u Beogradu, koje pruža usluge arhitektonskog projektovanja i dizajna enterijera, kao i konsultantske usluge u oblasti razvoja investicija i upravljanja projektima. Kompanija zapošljava multidisciplinarni tim stručnjaka i najviše se bavi projektovanjem hotelskih i poslovnih objekata, rezidencijalnom arhitekturom i izradom master planova. Ovaj arhitektonski studio je autor više javnih objekata, individualnih, rezidencijalnih i kolektivnih stambenih objekata, industrijskih objekata i objekata specijalne namene.

Predrag Milutinović je stekao brojna priznanja za svoj rad u oblasti arhitekture i dizajna. Preduzeće MAPA Architects je dobilo više inostranih i domaćih nagrada a u svom radu angažuje i stručnjake iz ostalih srodnih grana kao spoljne konsultante.

New Energy Solutions – Miloš Colić

www.newenergy.rs

Preduzeće New Energy Solutions (NES) osnovano je 2012. godine i bavi se razvojem i implementacijom tehnologija u oblasti obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti. Sa timom od preko 40 stručnjaka, NES nudi inovativna rešenja u razvoju, realizaciji i održavanju objekata za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora. Kompanija pruža sveobuhvatnu podršku u svim fazama projekata u oblasti energetike – od razvoja i upravljanja projektima, preko inženjeringa, do upravljanja imovinom i tehničkim održavanjem.

Preduzeće je ostvarilo zapažene rezultate na polju vetroenergetike, među kojima se izdvaja projekat vetroparka „Pupin“, koji je realizovan u rekordnom roku od tri godine, a izgrađen u periodu od 10 meseci, brže nego što je to pošlo za rukom i najiskusnijim međunarodnim timovima. Još jedan impresivan poduhvat je vetropark „Kovačica“. NES je u ovom projektu vodio izgradnju i pustio je vetropark u rad za svega 15 meseci, uključujući kompletnu infrastrukturu, iako realizacija ovakvih projekata obično traje duže od dve godine.

Payspot – Dubravka Bjekić

www.payspot.rs

PaySpot je domaća finansijska institucija osnovana 2015. godine, koja se bavi raznim vrstama platnih rešenja i transakcija novca. Od osnivanja do danas, sopstvenim IT resursima Payspot je razvio različita platna rešenja, digitalne kanale plaćanja, kao i sistem izdavanja i korišćenja vaučera i platnih kartica za elektronski novac.

Na preko 1.700 lokacija širom Srbije, PaySpot omogućava korisnicima brzo, jednostavno i pouzdano plaćanje računa u gotovom novcu, kao i slanje novca u zemlji i inostranstvu. Pravna lica mogu izvršiti uplate pazara i koristiti POS terminale za naplatu svojih usluga. Prateći inovacije i savremene finansijske trendove, Payspot danas omogućava najnovija rešenja za internet plaćanja, upotrebom platnih kartica Apple pay i Google pay, kao i korišćenje IPS QR koda. Sve to je moguće zahvaljujući timu od preko 150 zaposlenih, koji svakodnevno raste i razvija se.

Pinoles – Aleksandar Đorđević

www.pinoles.com

Aleksandar Đorđević je sa dvojicom partnera osnovao preduzeće Pinoles 1998. godine u Beogradu. Kompanija nudi proizvode i usluge za proizvodnju nameštaja i enterijera. Preduzeće se od početka bavilo i maloprodajom, sečenjem, proizvodnjom i veleprodajom, ali tokom poslednjih petnaestak godina firma se usmerila na razvoj distribucije od koje potiče 90% prihoda. Pre dve godine, zbog novih potreba tržišta, preduzeće se koncentrisalo na proizvodnju i prodaju komponenata nameštaja.

Pinoles danas ima 150 zeposlenih, sarađuje sa brojnim svetskim imenima iz ove industrije, u svojoj ponudi ima ogroman broj artikala koje neprekidno dopunjava inovativnim materijalima, uključujući i one koji su sačinjeni uz pomoć nanotehnologija. Pinolesovi kupci su proizvođači nameštaja, enterijeristi, mali stolari, arhitekte, hobisti. Preduzeće priprema novu proizvodnu liniju koja će biti potpuno digitalizovana i automatizovana. Sistem se zasniva na softveru i mašinama generacije 5.0. On će proizvođačima nameštaja značajno olakšati proces proizvodnje, od projektovanja, odabira materijala, dezena i funkcionalnosti, do montaže nameštaja.

Robins – Ivan Stanojlović

www.robins.rs

Preduzeće Robins iz Glibovca kod Smederevske Palanke posluje već 30 godina i trenutno je jedno od vodećih u Srbiji u industriji živinarstva. Kompanija se bavi proizvodnjom jednodnevnih tovnih pilića i jaja. Preduzeće na domaćem tržištu izdvajaju veliki kapaciteti za proizvodnju i napredne tehnologije. Robins u svojoj inkubatorskoj stanici proizvodi 25 miliona tovnih pilića godišnje, koristeći najsavremeniju tehnologiju koja poboljšava kvalitet i osobine pilića. Kompanija svojim kupcima isporučuje jednodnevne piliće sopstvenim vozilima, koja su opremljena svim neophodnim sistemima za prevoz ove robe.

Robins nudi i besplatnu tehničku podršku, pomažući poljoprivrednicima širom Srbije da poboljšaju proizvodnju. Kompanija organizuje Poultry Business Forum, najveći događaj u živinarskoj industriji, koji okuplja domaće i strane stručnjake i preduzetnike.

SIGOC – Dimitrije Ročkomanović

www.sigoc.com

SIGOC je porodična kompanija osnovana 1990. godine. Počela je kao inženjerska firma, a danas se bavi razvojem i upravljanjem POS Fleet Management sistemima. Preduzeće se specijalizovalo za održavanje, skladištenje i transport rashladnih vitrina, točilica, vending i kafe aparata, kao i POS displeja, suncobrana i sličnih uređaja. Pored toga, SIGOC se bavi distribucijom staklene ambalaže i pribora za ugostiteljske objekte.

Kompanija nudi i proizvode iz oblasti građevinske galanterije, uključujući ograde, metalne žardinjere, gelendere, podkonstrukcije za solarne panele, duple podove i lake objekte. SIGOC pruža i usluge obrade metala prema specifičnim zahtevima svojih klijenata. Sa poslovnim centrima u Šimanovcima, Čačku, Nišu, Smederevskoj Palanci i Podgorici, SIGOC uspešno pokriva tržište Balkana i izvozi svoje proizvode u zemlje Evropske unije.

Stanić Arilje – Saša Stanić

www.stanic.co.rs

Porodica Stanić počela je sa proizvodnjom malina 1979. godine. Preduzeće Stanić Arilje danas zapošljava 400 ljudi u četiri sertifikovane fabrike i raspolaže ukupnim skladišnim kapacitetom od 22.000 tona. Kompanija poseduje i sopstvenu laboratoriju za proces akreditacije i preduzeće za transport. Trenutno više od 60% robe sami dopremaju do krajnjih kupaca.

Stanići imaju devet hladnjača, što omogućava brzu i efikasnu preradu malina. Godišnje prodaju između 20.000 i 22.000 tona voća, od čega su između 15.000 i 18.000 tona maline. Voće najviše izvoze u Nemačku, Francusku, a značajna su im i tržišta Argentine, Urugvaja, kao i Amerika, Kanada, Velika Britanija, Austrija, Belgija i Holandija. Porodica Stanić je izgradila fabriku za voćne kaše u partnerstvu sa mađarskom firmom Hodler (H&S). Pored toga, razvijaju liniju za proizvodnju voćnih džemova, koristeći najsavremeniju tehnologiju, a najveći deo završi u konditorskim proizvodima na domaćem tržištu. Preduzeće Stanić Arilje je najveći dobavljač firmama kao što su Nutrino Lab, Polimark, Frikom i Podravka.

Studio Present – Andor Koza i Aleksandar Boroš Gyevi

www.studiopresent.com

Studio Present je digitalna agencija sa sedištem u Subotici, osnovana 2009. godine. Kompanija je usmerena na razvoj inovativnih digitalnih rešenja koja su u potpunosti prilagođena potrebama njenih klijenata. Pruža širok spektar usluga, uključujući web dizajn, programiranje, hosting, internet marketing i SEO optimizaciju. Studio Present je izgradio reputaciju zasnovanu na stručnosti i posvećenosti i zapošljava više od 65 ljudi u kancelarijama u Srbiji, Nemačkoj i Mađarskoj.

Studio Present je razvio inovativni sistem za automatizaciju doma – PIERRE Smart Home Solution, koji omogućava upravljanje uređajima u različitim objektima putem pametnih tehnologija. Najveća prednost sistema je u tome to što kompanija razvija i hardver i softver, čime pruža bolju kontrolu nad kvalitetom i funkcionalnošću proizvoda. Sistem je integrisan u jednu aplikaciju, što ga čini jednostavnim za korisnike. Inovacija su bežična rešenja, gde se različiti uređaji, poput pametnih roletni i senzora, bežično povezuju.

TRI O – Saša Orlović, Aleksandra Orlović Ljamić, Katarina Petković

www.tri-o.rs

Kompaniju TRI O osnovao je Saša Orlović sa suprugom Natašom i bratom Nebojšom 1991. godine. Preduzeće je počelo kao mala gvožđara, a danas je to trgovinski lanac sa 33 prodavnice širom Srbije i 320 zaposlenih. Pored Saše Orlovića, ovim velikim sistemom uspešno upravljaju i njegove ćerke Aleksandra i Katarina, a cilj porodične firme je da svake godine otvori pet novih lokala širom Srbije.

TRI O nudi preko 25.000 artikala, a asortiman obuhvata sve što je potrebno za dom i vrt, uključujući belu tehniku, električne i ručne alate, baštenski nameštaj, građevinski materijal kao i rasvetu i elektroopremu. Preduzeće se izdvaja na tržištu po optimalnom odnosu cene i kvaliteta. TRI O razvija sopstvenu robnu marku Nexsas, koja ima oko 3.000 proizvoda, organizovanih u 40 robnih grupa. Kompanija je uspešno lansirala brendove OKI i MAG. TRI O je nedavno potpisao ugovor sa kineskom kompanijom MBO, trećim najvećim proizvođačem klima uređaja u Kini, i tako postao ekskluzivni distributer njihovih proizvoda za srpsko tržište.

Uniqueform – Vera Stojanović

www.uniqueform.rs

Uniqueform je kompanija sa preko 15 godina iskustva u dizajnu i proizvodnji tekstilnih proizvoda, korporativnih i radnih uniformi, kao i uvozu i brendiranju promotivnih i korporativnih poklona. Poverenje vodećih klijenata u Srbiji i regionu stekla je na osnovu dugoročne uspešne saradnje, koja se temelji na profesionalizmu i posvećenosti. Kompanija je u potpunosti usmerena na potrebe svojih klijenata, poštovanje rokova i isporuku visokokvalitetnih proizvoda.

Preduzeće je prošle godine pokrenulo i novi brend – Nutrifit, zasnovan na zdravoj ishrani. U ponudi su trenutno testenine bez glutena, bez ugljenih hidrata i sa samo pet kalorija na 100 grama, što je manje kalorija nego što sadrži zelena salata. Ovakav sastav je moguć zato što se brašno za proizvodnju Nutrifit testenina dobija mlevenjem korena biljke širataki (ili konjac). Koren se sastoji isključivo od vlakana koji odlično apsorbuju vodu, te kada se pomeša sa vodom, dobija se smesa od tri odsto brašna i 97 odsto vode.

Vemax Pharma – Vladimir Krstić

www.vemaxpharma.rs

Kompaniju Vemax Pharma osnovala su trojica partnera 2018. godine u Beogradu, posle dugogodišnjeg radnog iskustva u farmaceutskim kompanijama. Vemax Pharma je jedna od najbrže rastućih kompanija u farmaceutskoj industriji na Zapadnom Balkanu, koja je postala prepoznatljiva po inovativnim, visokokvalitetnim proizvodima i stručnom marketingu.

Pored insistiranja na znanju i stručnosti, u kompaniji se posebna pažnja poklanja odabiru lekova, medicinskih sredstava i dijetetskih suplemenata koji se distribuiraju u saradnji sa stručnom javnošću – lekarima i farmaceutima. Preduzeće neguje timski rad i dobru radnu atmosferu, uz stalno unapređenje znanja i veština zaposlenih.

Kompanija danas sve veću pažnju poklanja razvoju sopstvenih proizvoda iz oblasti neurologije, reumatologije, ortopedije, ali i interne medicine, pedijatrije, ginekologije i urologije. Vemax Pharma u svojoj ponudi ima više od 50 proizvoda, od kojih trećinu plasira pod sopstvenim brendom. Dijetetski suplementi predstavljaju najznačajniji segment, sa preko 50% učešća u prometu, posebno u oblasti neuropatija.

VF Holding – Jovan Vujasinović

www.vfholding.rs

VF Holding je konsalting i investiciona kompanija koja posluje u oblastima energetike, informacionih tehnologija i veštačke inteligencije, nekretnina i agrobiznisa. Prepoznajući značaj pametnih sistema za upravljanje energijom u domaćinstvima i industriji, ova kompanija iza sebe ima veliki broj implementiranih inovativnih rešenja u ovoj oblasti. VF Holding aktivno radi na integraciji veštačke inteligencije u svoje sisteme s ciljem da napravi svetski konkurentna rešenja.

Preduzeće svojim uslugama usmerava kompanije da usvoje ESG prakse i ispune sve zahtevnije standarde održivog poslovanja, a takođe im pomaže da ispune CBAM regulativu.
VF Holding trenutno radi na pretvaranju Osnovne škole „Stanko Marić“ u Ugrinovcima u prvi energetski nezavisan i ekološki održiv obrazovni objekat u Srbiji. Projekat obuhvata zamenu zastarelih kotlova toplotnim pumpama i instalaciju solarne elektrane, čime će se eliminisati trenutna potrošnja od 80 tona fosilnih goriva godišnje.

Xylon – Almir Krdžović

www.xylon.rs

Braća Almir i Ćamil Krdžović osnovali su preduzeće Xylon 1995. godine u Beogradu. Kompanija se bavi proizvodnjom kućnog i kancelarijskog nameštaja, a na tržištu je postala prepoznatljiva po dizajniranju i izradi dečijih soba. Dobitnik je brojnih nagrada „Zlatni ključ“ , koje je osvojila na sajmovima nameštaja.

Xylon je usmeren na dizajn i opremanje privatnih enterijera, ali i poslovnih objekata. Proizvodi kuhinje, plakare, klub stolove, komode, biblioteke, krevete, trpezarijske stolove, dečiji nameštaj i druge komade nameštaja. Klijenti imaju mogućnost da odaberu vrste materijala, boju i dezen. Kompanija razvija proizvode koji prate savremeni način života, čime kombinuje estetiku sa praktičnošću, odgovarajući na potrebe modernih korisnika.

Чланак Upoznajte kandidate Programa EY Preduzetnik godine се појављује прво на Biznis i Finansije.

Perica Čudić je sredinom devedesetih godina prošlog veka uradio nešto što nije bilo uobičajeno za to vreme. Iako je kao student imao republičku stipendiju za talente, umesto sigurne akademske karijere odabrao je mnogo neizvesniju preduzetničku profesiju.

„Ja sam imao velike akademske ambicije i u početku sam uporedo studirao na Elektrotehničkom i Mašinskom fakultetu. Potom sam se opredelio za karijeru isključivo na Elektrotehničkom fakultetu, usput sam radio nekoliko poslova, upisao postdiplomske i video svoju budućnost u nauci. Međutim, tokom postdiplomskih studija shvatio sam da ne delim iste životne vrednosti i uverenja sa tadašnjim istaknutim kolegama i odlučio sam da započnem preduzetničku karijeru. Otvorio sam sopstvenu firmu ’ComTel’, koju sam ubrzo preimenovao u ’EWE Comp’. To je bilo pre 30 godina“, priča Čudić, sada vlasnik poslovnog sistema koji zapošljava bezmalo 500 ljudi, jedan je od vodećih distributera tehničke opreme u Srbiji, a uporedo se bavi isporukom najsloženijih usluga i servisa u IT industriji – sistem integracijom i industrijskim inženjeringom.

Kao mladi elektroinženjer, Čudić se u početku bavio izradom i servisiranjem računara, da bi kasnije postao distributer računarskih komponenti i opreme, koje je uvozio od velikih svetskih proizvođača i prodavao na tržištu Srbije i regiona. Prateći razvoj tehnologija i potrebe tržišta, „EWE Comp“ je postepeno širio svoju ponudu na potrošačku elektroniku, kućne aparate, sigurnosnu opremu i mobilne telefone.

Partnerstvo sa preko 50 vodećih proizvođača

Odluka da na taj način diversifikuje poslovanje pokazala se ključnom za dalji rast „EWE Comp-a“. Preduzeće danas ima ugovore o distribuciji sa preko 50 vodećih svetskih proizvođača u pomenutim oblastima, među kojima su i „Dell“, „Hisense“, „Sharp“, „Whirpool“, „Beko“, „Grundig“, „MSI“, „Philips“, „Benq“, „Epson“… „EWE Comp“ je uspeo da razvije tako respektabilnu distributersku mrežu zahvaljujući stručnom osoblju, dobroj logistici, kvalitetnom servisiranju, kao i ponudi posebnih paketa za klijente.

Vlasnik ove beogradske firme objašnjava da za razliku od sveta, gde su poslovi distribucije i logistike podeljeni, to kod nas nije moguće zato što smo malo tržište, sa nesigurnim pravnim instancama za kontrolu rizika od nenaplaćenih potraživanja. „Veliki svetski proizvođači, da bi zadržali kontrolu nad sopstvenim novcem, ne dolaze ovde da direktno posluju, nego insistiraju da to rade preko distributera. Mi, kao distributer, moramo da imamo dovoljno kapitala da finansiramo veliki lager i potraživanja od naših kupaca, koji po pravilu od distributera očekuju odloženo plaćanje za kupljenu robu. Godišnji poslovni rezultat ’EWE Comp’-a koji premašuje 100 miliona evra, zahteva visok nivo uloženog kapitala“, ističe Čudić.

Velike promene u organizaciji

„EWE Comp“ u distribuciji IT proizvoda ima po godišnjem prihodu dvocifreni procenat učešća na srpskom tržištu, iza kompanije „Comtrade“, a ispred nekoliko većih i manjih distributera. „Iako smo konkurencija, među nama postoji međusobno uvažavanje. Svi distributeri su finansijski stabilni, te nema na vidiku velikih pomeranja u pogledu tržišnih udela“, predviđa Čudić.

Zato je prostor za širenje distributivnog posla našao van Srbije, pa je „EWE Comp“ direktno prisutan u Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji, a indirektno u Bosni i Hercegovini.

Čudić navodi da je prošle godine započeo značajne promene u organizacionoj strukturi svog poslovanja. Trenutno privodi kraju konsolidaciju sistema u kojem će „EWE Comp“ ostati da posluje kao ključna firma u segmentu distribucije, dok će desetak povezanih kompanija biti integrisane u jedinstvenu grupu. Finalizovanjem projekta „EWE Group“ formira se holding kompanija, koja će poslovati u oblastima sistem integracije, logistike, građevine, industrijskog inženjeringa, razvoja softvera, IT usluga i servisa. To će ovom poslovnom sistemu doneti brojne tržišne prednosti, efikasnije operacije, smanjenje troškova i još bolju uslugu za klijente, uveren je Čudić.

Primer servisne delatnosti je autsorsing štampe, gde „EWE Comp“ opslužuje brojne klijente, od malih kancelarija do velikih sistema poput banaka i trgovinskih lanaca. Preduzeće iznajmljuje štampače i naplaćuje ovu uslugu po otisku. „U tom segmentu poslovanja vodeći smo na srpskom tržištu, sa milionskim brojem dokumenata koji se dnevno štampaju na našim uređajima“, naglašava Čudić.

Jedinstveno rešenje za sprečavanje pranja novca

Među najznačajnijim inovativnim proizvodima kompanije ističe se AML (Anti Money Laundering) softver, jedinstveno rešenje razvijeno u saradnji sa Agencijom za sprečavanje pranja novca, prilagođeno potrebama srpskog tržišta. Čudić objašnjava da se ovaj sofisticirani sistem sastoji iz tri modula, uključujući proveru sankcionih lista. On predstavlja alat za više od 28.000 pravnih lica u Srbiji obavezanih da poštuju zakonske procedure u vezi sa sprečavanjem pranja novca.

Preduzeće je razvilo i sopstveni CRM sistem. „Kupovinom 50% vlasništva u kompaniji koja je originalno razvila rešenje, došli smo do našeg CRM rešenja koje smo dalje razvili do vrhunskog alata, inspirisanog Sales Force platformom, ali sa modernijom arhitekturom koja omogućava lakšu implementaciju i integraciju sa drugim sistemima“, objašnjava Čudić.

Ova beogradska firma proizvela je i inovativno rešenje WMS (Warehouse Management System), koje je prvobitno bilo namenjeno poljoprivrednom sektoru, ali je kasnije prilagođeno za primenu u svim delatnostima. Kompanija ima sopstveno Asset Manager rešenje, GIS rešenje i ERP/POS rešenja, posebno prilagođena potrebama malih i srednjih preduzeća.

„Zahvaljujući brojnim kvalitetnim stručnjacima, prepoznati smo kao jedan od vodećih integratora Document Solution rešenja i kao implementator Dana Lab-ovog ERP-a Pantheon“, navodi Čudić.

Samostalno finansiranje razvojnih projekata

Perica Čudić se u tehnološkom svetu izdvaja i po tome što veruje da je ulaganje u sopstvene nekretnine i infrastrukturu dugoročno isplativije od iznajmljivanja. Ova strategija se pokazala kao izuzetno uspešna, što se najbolje vidi na primeru njihovog logističkog centra u Leštanima. Objekti, koji se prostiru na 17.000 kvadratnih metara sa potencijalom za dodatnih 15.000 kvadrata, predstavljaju značajnu kapitalnu investiciju, omogućavaju razvoj kvalitetnije logistike i određenih usluga, kao sto je arhiviranje dokumentacije.

„Mi se bavimo i arhivskim poslom, čuvamo fizičku arhivu u nekih 12.000 kvadratnih metara na više nivoa. Imamo najveći arhivski depo u Srbiji u vlasništvu“, ističe Čudić i dodaje da su objekti projektovani i građeni po principu modularne gradnje, kako bi se omogućilo lako i jednostavno proširenje kapaciteta u budućnosti.

Ovaj složeni poslovni sistem finansira svoj razvoj uglavnom iz sopstvenih sredstva, uz minimalno oslanjanje na spoljne izvore finansiranja. Čudić kaže da su usredsređeni na organski rast i strateške akvizicije kada se za to ukaže prilika. Zahvaljujući dobroj i stabilnoj finansijskoj poziciji, njegov tehnološki koncern može samostalno da finansira većinu razvojnih projekata, što donosi značajnu prednost u odnosu na konkurenciju, uveren je Perica Čudić.

Чланак Finalista takmičenja EY Preduzetnik godine: Perica Čudić, „EWE Comp“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kada je napustio siguran državni posao u „Kolubari“ i osnovao privatnu gvožđaru u Srbiji, Saša Orlović je devedesetih godina prošlog veka sanjao da pored Aranđelovca otvori još dva takva objekta – u Mladenovcu i Topoli. Smatrao je da bi to bila prava mera i da bi njegova porodica od toga mogla pristojno da živi. Danas je njegova firma „TRI O“, koju je osnovao sa suprugom Natašom i bratom Nebojšom, prerasla u trgovinski lanac sa 33 prodavnice, a cilj mu je da svake godine otvori pet novih lokala širom Srbije.

Njegove ćerke, Katarina Petković i Aleksandra Orlović Ljamić, koje su bile tek rođene kada se upustio u preduzetničke vode, pridružile su se porodičnom poslu pre nekoliko godina. Saša Orlović priznaje da su njih dve, svojim znanjem, potpuno transformisale preduzeće.

„Želeo sam da budem preduzetnik, da ne zavisim od državnog posla. U Aranđelovcu je bila jedna gvožđara ispred koje se uvek čekao red. Odlučili smo da se oprobamo u toj branši i počeli smo sa lokalom od 12 kvadrata. Prvi značajan momenat za nas dogodio se 2003. godine, kada smo potpisali ugovor sa ’Gorenjem’ i naučili kako se radi s korporacijom. Drugi veliki korak je bio kada smo započeli uvoz iz Kine i uveli našu robnu marku ’Nexsas’. Pod našim brendom imamo oko 3.900 artikala koji se proizvode u fabrikama u Kini i Evropi i time smo se izdvojili od konkurencije“, objašnjava Saša.

Sudar dva koncepta

Treća i, kako tvrdi, najvažnija stvar koja je dovela do procvata porodičnog preduzeća je ulaganje u ćerke, koje su primenile svoje znanje u razvoj poslovanja. „Aleksandra je završila FON i posle se doškolovala u Italiji, a Katarina je završila Pravni fakultet. Dok Aleksandra nije došla sa fakulteta ja sam mislio da veoma uspešno vodim posao. Kada se ona vratila i uvela nove alate i ’čuda’, video sam koliko ne znam i koliko gubim novca zbog toga“, priča ponosni otac.

Ipak, nije sve teklo lako, priznaje osnivač preduzeća, jer su u pitanju bila dva potpuno različita poslovna koncepta. Saša je bio jedan čovek odgovoran za sve, a ono što je Aleksandra učila na fakultetu podrazumevalo je delegiranje zadataka, strukturu i sistem.

„Ja sam čovek stare škole, radio sam po osećaju. Tako možete sa 50 ljudi, ali kada zapošljavate 300 radnika taj koncept nije više primenjiv. To je bio veliki ’sudar’ i da je bilo ko drugi došao i nagovarao me da to uradim, ne bih poslušao“, ne krije Saša, „i verovatno bismo propali i možda bih umro do sada. Ćerke su mi rekle da hoće da odem u penziju sa čašom šampanjca u ruci, a ne u sanduku. Iako to sada zvuči i smešno, ja sam shvatio pred kakvim sam izborom, jer dalje nije moglo onako kako sam ja navikao“. Orlović kaže da promene nisu bile jeftine, ali je imao poverenja u svoje ćerke jer je bio svestan da pored teorijskog znanja, dobro poznaju poslovanje porodične firme uz koju su odrasle.

„Preškolovana“ ćerka

„Nisam ni sanjala da ću moći da se bavim strateškim menadžmentom u Vesovića zabranu u Aranđelovcu. Kada sam došla, radilo je 11 prodavnica, tu nije bio neki veliki obim posla, nije bilo puno zaposlenih. Rekla sam ocu da se u tome ne snalazim, da moram da radim onako kako sam naučila i da postoje dva izbora – da ovde napravim sistem ili da idem u neku korporaciju“, priseća se Aleksandra i dodaje kroz smeh da je „tata tada rekao da je preterao što me je toliko školovao“.

Ipak, u firmu su došli profesionalci iz jedne konsultantske kuće i uveli nove programe. Šta je bio rezultat? „TRI O“ je za 25 godina poslovanja otvorio 11 prodavnica, a čak 22 objekta za poslednjih sedam godina.

„Taj preokret – što smo doveli konsultante, počeli da ulažemo u ljude, u strategiju, da pravimo poslovne planove – doprineo je da postanemo realniji sa ciframa. Uveli smo šest novih informacionih sistema. Prvi put u 30 godina postojanja smo uveli pravedan sistem izračunavanja ličnog dohotka. Imamo sistem evidencije, plaćamo svaki prekovremeni sat i ljudi su prezadovoljni. Ovo je prva godina da ćemo se konačno baviti samo prodajom, jer smo posložili sve ostalo“, navodi Orlović.

Kupac ne sme da trpi

Svaki trgovac mora da ima istančan osećaj za kupca i da prepozna njegove potrebe, a Saša Orlović kaže da, kada bira proizvode koji će se naći na policama „TRI O“, postavlja ključno pitanje – šta bih ja kupio i za koje pare?

„Danas gotovo ništa ne možete da izmislite, uglavnom sve već postoji. Ali, ne možete sve ni da prepišete od drugih, morate da stavite neki lični pečat. Osnovni kriterijum je da nema igranja sa kvalitetom. Recimo, damo uzorak testere drvosečama na Drini. Kad majstor koji seče svaki dan kaže da testera troši mnogo goriva i da je teška za ruku, mi takvu testeru ne uzimamo. Naša ciljna grupa su kupci nižeg cenovnog ranga i prilagođavamo se potrošačima. Mi smo u komšiluku i dobro su došli kupci i u radnom odelu, direktno sa njive ili iz šume“, kaže Orlović.

Katarina ističe da se vodi računa o troškovima i logistici da kupac ne bi trpeo, jer svaki veći izdatak mora da se prelije na cenu. Zato su izuzetno rigorozni i kod nabavke i kod indirektnih troškova. „Vezani smo ugovorima i dugogodišnjom saradnjom sa firmama, ali ako vidimo da nismo konkurentni za neki artikal, naši menadžeri mogu da potraže ponudu na drugom mestu, jer nam je najbitnija cena koju će kupac platiti“, naglašava Katarina.

„TRI O“ je prošle godine kupio veliki objekat u Beogradu, ali se njihov koncept oslanja na otvaranje prodavnica u manjim mestima. „Imamo 320 zaposlenih, uglavnom su prodavci, ali imamo i našu logistiku, magacin i centralnu zgradu u kojoj su finansije, nabavka i marketing. Dobar kadar može da se pronađe i u manjim sredinama, ali je najveći izazov zadržati zaposlene. Mi naše zaposlene doživljavamo kao deo našeg tima“, kaže Katarina.

Njen otac napominje da ni pre 30 godina nije bilo lako kupiti nekretninu, ali da su tada cene bile realnije u poređenju sa današnjim. „Imamo oko 25.000 kvadrata u vlasništvu, a sve ostalo iznajmljujemo. Kada smo kupili lokal u Kragujevcu, tu je postojala štamparija i mašine i tako smo proširili poslovanje. Tamo štampamo promotivni materijal i uputstva za dobavljače“, navodi Saša.

Svoji na svome

„TRI O“ je najbolje pozicioniran u Šumadiji, ali po asortimanu nema konkurenciju ni u drugim sredinama, jer nijedan trgovinski lanac ne nudi sve što oni imaju u svojim magacinima – gvožđaru, tehniku, ručne i električne alate, kao i baštenski program. Kada su u pitanju nove lokacije, neke biraju sami, a na neke im ukažu i kupci.

„Kada čujemo da u radnjama u Topoli ili Mladenovcu njih petoro pita kada ćemo otvoriti radnju u Sopotu, znamo da ima tražnje i da je sazrelo da se to i dogodi. Moramo da vodimo računa o kiriji, jer ne vredi da otvaramo radnju ako će troškovi biti preveliki. Imali smo iskustava i sa agencijama, ali one traže ogromne provizije. Cilj nam je da otvorimo najmanje pet novih maloprodaja svake godine u A, B i C formatu, u zavisnosti od veličine i asortimana. Uglavnom je sve centralizovano i većina robe ide iz Aranđelovca. Rute su napravljene tako da vozila mogu da opsluže po pet radnji, a da mnogo ne skreću s puta“, objašnjava Katarina.

Na pitanje po čemu se porodične firme najviše razlikuju od ostalih, preduzetnik iz Aranđelovca odgovara: „Najveće prednosti su to što su nam deca na okupu, a mane su što prenosimo deo posla kući. Ko kaže da uspeva potpuno da odvoji posao od kuće – taj ne govori istinu. Bilo je puno radosti, ali i teških trenutaka. Ipak, da danas počinjem ponovo, opet bih isto radio. Da budem svoj na svome“.

Osim na svoju decu i posao koji je razvio, Saša Orlović ističe da je posebno ponosan i na to što je u Srbiji, gde se preduzetništvo ne ceni a neretko i etiketira kao „lopovluk“, stekao ugled poštenog poslovnog čoveka, koji nikada nije osuđivan čak ni za saobraćajni prekršaj.

Чланак Finalisti takmičenja EY Preduzetnik godine: Saša Orlović, Katarina Petković i Aleksandra Orlović Ljamić, „TRI O“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Tradicija proizvodnje maline u našoj porodici duga je pola veka. Deda je zasadio prvi malinjak, otac je izgradio hladnjače i počeo sa preradom, a ja sam danas zadužen da naše voće stigne do kupaca širom sveta“, opisuje ukratko istorijat porodičnog posla Saša Stanić, izvršni direktor preduzeća „Stanić“ iz Arilja.

Stanići su od poljoprivrednih proizvođača postali preduzetnici 1992. godine, kada su osnovali firmu i počeli da otkupljuju voće od komšija, prijatelja i uzgajivača iz okolnih sela. Svu zaradu od malina 2000. godine uložili su u izgradnju prve hladnjače. To im je omogućilo da se okrenu preradi malina i da postignu veći kvalitet u očuvanju plodova.

Saša Stanić (32) je rano shvatio da njihova porodična firma može najviše da napreduje ako poboljša prodaju i razvije plasman na stranim tržištima. U nameri da unapredi prodaju upisao je smer spoljne trgovine na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Planirao je da nastavi školovanje u inostranstvu, da bi se približio kupcima na stranim tržištima i da bi video kako razmišljaju, ali ispostavilo se da za to nije imao vremena. Malinjaci i hladnjače nisu mogli da čekaju.

„Odmah sam ušao u posao i ne samo da se bavim prodajom, već i svim ostalim operativnim poslovima u firmi, inovacijama, automatizacijom proizvodnje i svim segmentima razvoja“, nabraja Saša Stanić.

Vlasnik kompanije je njegov otac Milan koji je odgovoran za finansije, kroji poslovne planove i razmatra koja ulaganja su isplativa, dok je njegova majka zadužena za saradnju sa dobavljačima. Imaju i svoju transportnu firmu koja se bavi logistikom, isporučuje robu u distributivne centre i magacine velikih trgovaca, a oni dalje u svoje radnje. Trenutno više od 60% robe sami dopremaju do krajnjih kupaca. Trude se da osiguraju direktne ugovore putem tendera s velikim trgovinskim lancima i fabrikama, gde su već prepoznati kao pouzdan dobavljač.

Nemci traže samo prvu klasu

Poslednjih nekoliko godina, Stanići su postali i ozbiljan igrač na „svetskoj pijaci“ i jedan od najvećih izvoznika voća iz Srbije. „Pokrivamo gotovo četvrtinu izvoza jagodičastog voća i oko 12% ukupnog izvoza svog voća. Poslednji podaci koje imamo su da je Srbija pre dve godine izvezla 420 miliona evra jagodičastog voća, a od toga smo mi prodali za 110 miliona evra“, precizira Saša Stanić.

Malina u njihovom asortimanu ima „kraljevski status“, a u njenoj senci su kupina, višnja, i jagoda. Godišnje prodaju između 20.000 i 22.000 tona voća, od čega su između 15.000 i 18.000 tona maline, u zavisnosti od roda. Sve završi van Srbije, osim jednog malog dela od oko 5%, koji otkupljuju fabrike u našoj zemlji za dalju preradu.

„Prvu klasu voća najviše izvozimo u Nemačku za njihove trgovinske lance. Francuska je naše drugo najveće tržište, gde se naše voće koristi za voćne jogurte, džemove, voćne kaše i pekarsku industriju. Sorta vilamet se slatkoćom i kvalitetom izdvaja od svih u svetu i Francuzi žele da naša malina bude u njihovim finalnim proizvodima. Značajna su nam i tržišta Argentine, Urugvaja, kao i Amerika, Kanada, Velika Britanija, Austrija, Belgija i Holandija”, kaže direktor ove uspešne porodične firme.

Srbija je u samom vrhu po proizvodnji maline u svetu, ali iako se godinama to ističe kao veliki potencijal, na domaćem terenu nismo razvili finalne proizvode od ovog voća. Naša malina se i dalje najviše prodaje u početnoj fazi prerade – zamrznuta. Evropski trgovinski lanci, koji imaju i po više od 10.000 radnji, diktiraju uslove i ne ubacuju nijedan brend osim svoje robne marke. Biraju dobavljače koji će im pakovati proizvode pod imenom njihove firme i to je jedini način da se srpska malina probije do njihovih frižidera u velikim količinama.

Na platnom spisku 400 radnika i 4.500 malinara

Porodica Stanić je izgradila fabriku za voćne kaše u partnerstvu sa mađarskom firmom Hodler (H&S). Ovaj korak im omogućava da iskoriste voće druge klase koje inače ne bi mogli da prodaju u svežem stanju. Pored toga, razvijaju liniju za proizvodnju voćnih džemova, koristeći najsavremeniju tehnologiju, a najveći deo završi u konditorskim proizvodima na domaćem tržištu.

Porodična firma koja je pre 25 godina imala jednu hladnjaču, sada ih ima devet. To omogućava brzu i efikasnu preradu malina. Saša Stanić naglašava da je upravo blizina hladnjača proizvođačima od presudnog značaja, jer omogućava da se maline što brže dopreme na zamrzavanje i tako maksimalno očuvaju svežina i nutritivna svojstava voća.

Stanići u sezoni otkupe od 20.000 do 22.000 tona voća, a koliko je to zahtevan posao svedoči i brojka o čak 4.500 poljoprivrednika od kojih direktno otkupljuju uglavnom maline. Kada bi se računali i svi proizvođači koji rade za hladnjačare koji njima prodaju robu, taj broj bi se povećao na više od 10.000. Cilj im je da svake godine povećavaju broj poljoprivrednih proizvođača i količinu otkupljenog voća, jer je to način da investiraju u infrastrukturu i objekte i da rastu kao kompanija.

Više proizvođača, međutim, ne garantuje u svakoj sezoni i veće količine maline koje će Stanići otkupiti, jer nepredvidive vremenske nepogode mogu značajno uticati na prinos. Preduzetnici iz Arilja to regulišu tako što se trude da maksimalno prate proizvodnju, održavaju obuke i prezentacije, a imaju i osam poljoprivrednih apoteka, u kojima se njihovi dobavljači snabdevaju. Teško je garantovati za ujednačen kvalitet kada su zasadi tako mali, pa Stanići to podstiču mentorskim programom koji u malinjacima sprovode njihovi poljoprivredni inženjeri.

„Razumemo svaku njihovu potrebu, jer smo i sami proizvođači. Imamo i dalje svoje zasade, na oko dva i po hektara, a to je jedan od većih u komadu u ovom kraju“, navodi Stanić.

Mašine ne mogu da zamene berače

Kada su u pitanju inovacije u poslovanju, preduzeće „Stanić“ koristi specijalizovanu aplikaciju za praćenje dobavljača. Ona omogućava pristup podacima o istoriji, kvalitetu zemljišta i lokaciji plantaža, tako da inženjeri kompanije u svakom trenutku imaju uvid u „zdravstveni karton“ malinjaka, što omogućava bolje praćenje kvaliteta proizvodnje.

Osim o otkupnoj ceni malina, kojom proizvođači najčešće nisu zadovoljni, svake godine u sezoni se priča da niko neće na njivu. Stanić kaže da je za berbu na dva hektara potrebno 40 do 50 radnika i da je problem sa nedostatkom radne snage glavni razlog zašto su svi zasadi manji. Stanići imaju oko 400 zaposlenih, trude se da maksimalno automatizuju proizvodnju, a da radnike podstiču da napreduju na onim pozicijama na kojima mašine, čak ni one sa veštačkom inteligencijom, ne mogu da zamene ljude – kod donošenja odluka.

Što se tiče branja, u ovom kraju teško da će radna snaga biti zamenjena u skorijoj budućnosti.

„Postoje mašine koje beru maline, ali je procenat oštećenja plodova veći nego kod ručne berbe. Obično su to mašine za ravne terene, a u Zapadnoj Srbiji je 90% proizvodnje u brdskim predelima, gde mašine teško mogu da funkcionišu, tako da je ručna berba za sada nezamenjiva“, smatra Saša Stanić.

Чланак Finalista takmičenja EY Preduzetnik godine: Saša Stanić, „Stanić Arilje“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Aleksandar Đorđević priča da je odmalena bio radoznali sanjar, zaljubljenik u zvezde i svet oko sebe. Od detinjstva ga je zanimala astronomija, ali kada je shvatio da iz Srbije neće poleteti u kosmos, okrenuo se drugoj ljubavi, kojom ga je zarazio njegov otac geodeta, još od ranih nogu. „Bio sam uveren da je to nešto čime želim da se bavim. Međutim, na praksi tokom studija uvideo sam da je to jako težak posao. Stalno si na terenu, po svakakvim vremenskim uslovima, nikada nisi kući. A ja sam čovek koji ne može bez ljudi, bez porodice i prijatelja, i shvatio sam da to nije za mene“.

Aleksandar se upravo preko prijatelja povezao sa jednom engleskom firmom, što je bio uvod u različite poslove koji su ga na kraju doveli do dvojice sadašnjih partnera, sa kojima je 1998. osnovao „Pinoles“ i započeo trgovinu repromaterijalima za industriju nameštaja. Tek što je mlada firma „prodisala“, usledilo je NATO bombardovanje, prodaja je pala na 5% onoga što su plasirali pre bombi, ali su zato trojica suvlasnika dodatno učvrstila poslovnu kulturu koja je bitno uticala na kasniji razvoj firme.

„Pomagali smo jedni drugima koliko god smo mogli, to je bilo slično kao i nedavno, u vreme korone. To je po mom mišljenju jedna od osnovnih uloga preduzetnika – da organizuje ljude koji će svojim radom doprineti sebi a potom i društvu u kojem preduzeće posluje. Nema firme bez ljudi, nema poslovanja bez poverenja, bez spoja iskustva i mladosti, i to neko treba da uobliči i doprinese opštem dobru“, uveren je Đorđević.

Dalekovide odluke

„Pinoles“ je počeo skromno, u iznajmljenom prostoru i sa nekoliko proizvoda u ponudi, ali sa strateškim odlukama koje su se pokazale dalekovidim. Jedna od njih je bila da ne posluju sa velikim društvenim firmama, već da se okrenu malim privatnicima, od kojih su ponikli i današnji najveći proizvođači nameštaja u Srbiji, dok većina nekadašnjih velikih državnih kombinata više ne postoji.

Među važnim odlukama bio je i izbor dobavljača. Pinoles je već 1999. počeo saradnju sa kompanijom „Kronošpan“, koja pokriva preko 40% evropskog tržišta ploča na bazi drveta. „U početku smo bili njihov ekskluzivni distributer za Srbiju, a kad su sklopili ugovore i sa drugima, mi smo počeli ubrzano da rastemo, što potvrđuje da je konkurencija zdrava za posao“, ističe Đorđević.

Sledeći veliki partner „Pinolesa“ je bila kompanija „Egger“, gigant koji je podigao standarde poslovanja beogradskog preduzeća. Ono danas sarađuje sa brojnim poznatim imenima iz ove branše, u svojoj ponudi ima ogroman broj artikala koje neprekidno dopunjava inovativnim materijalima, uključujući i one koji su sačinjeni uz pomoć nanotehnologija.

Još jedan prelomni trenutak za firmu je bila odluka suvlasnika da se povuku iz operativnog poslovanja i prepuste ga profesionalnom menadžmentu. „To je težak momenat“, priznaje Aleksandar, „ali je takva odluka neophodna za dalji razvoj preduzeća“.

„Mi smo se od početka bavili i maloprodajom, sečenjem, proizvodnjom i veleprodajom“, priča Đorđević, ali tokom poslednjih petnaestak godina firma se usmerila na razvoj distribucije od koje potiče 90% prihoda. Pre dve godine, zbog novih potreba tržišta, preduzeće se koncentrisalo na proizvodnju i prodaju komponenata nameštaja.

Tačka koja sve povezuje

„Pinoles“ danas drži 20% domaćeg tržišta u svojoj branši i ima najkvalitetniji portfolio u Srbiji. „Takva ponuda nije jedino što nas čini drugačijim. Osnova našeg posla je partnerski odnos prema zaposlenom, dobavljaču, kupcu… ’Pinoles’ znači: partnerstvo, inventivnost, napredovanje, obrazovanje, lojalnost, ekipa i servis“, pojašnjava Đorđević.

Iz ovakve vizije potekla je njegova odluka da se lično angažuje u izgradnji „Kronošpanove“ fabrike u Lapovu. „Nama je to odnelo deo zarade, jer je veći profit bio u uvoznom poslu, nego u lokalnoj distribuciji. Ali to je pogrešno razmišljanje. Rastom i razvojem te fabrike, mi smo taj gubitak u marži nadoknadili povećanim obimom prodaje. To je jedina fabrika koja proizvodi ploče iverice i bez takvog proizvođača u Srbiji nemoguće je razvijati domaću industriju nameštaja. Srbija danas izvozi daleko više nameštaja nego što uvozi, a pre dolaska ’Kronošpana’, koji je postao generator razvoja industrije, ta situacija je bila potpuno obrnuta“, podseća Đorđević.

„Pinolesovi“ kupci su proizvođači nameštaja, enterijeristi, mali stolari, arhitekte, hobisti… „Mnogo radimo sa arhitektama“, napominje Đorđević, „i trudimo se da zajedno sa njima podignemo nivo svesti o estetici stanovanja i poslovanja u Srbiji. To je mali trošak u odnosu na boljitak koji dobijate u stanu, kancelariji, javnom prostoru, generalno u društvu“.

Aleksandar ističe da „Pinoles“ povezuje doslovno sve u ovoj branši, od onih koji proizvode materijale, preko dizajnera i arhitekata, obrazovnih institucija pa do ljudi koji izvode radove, proizvode i prodaju nameštaj. „Mi smo tačka u kojoj se svi oni susreću“.

Nema firme bez solidarnosti

Ta tačka se sastoji od 150 zaposlenih u „Pinolesu“, među njima je i dvadesetak mladih kolega koje su zaposlili prošle godine. „Danas svi pričaju o kadrovima, a za nas je to pitanje bilo važno od prvog dana. U periodu kada sam radio za druge, dešavalo mi se da idem na posao sa grčem u stomaku. Ne želim da imam preduzeće u kojem se zaposleni loše osećaju i nema međusobnog razumevanja i solidarnosti. Naravno, plata je jako važna, ali mislim da ima i važnijih stvari od toga. Mi nismo mogli uvek da isplaćujemo najveće plate u našoj branši, a ljudi koji rade kod nas mogu sa svojim iskustvom da nađu posao u bilo kojoj drugoj kompaniji. Ali ne odlaze. Kao poslodavac, ne možete da dobijete veće priznanje od toga“, smatra Đorđević.

Zanimljivo je da ovaj preduzetnik i konkurente doživljava kao partnere. „Sećam se deda Acinih reči da kada misliš loše, loše ti se vraća, kada misliš dobro tako ćeš i da prođeš. Kakve su ti misli, takav ti je život. Gde ima poštovanja za onog drugog, koji je svojim trudom i pameću izgradio kvalitetan posao, tu ima mesta za sve. Konkurenciju izuzetno cenimo, imamo klub ’Skijajući stolari’, svake godine organizujemo skijanje i druženje. Svi mi nailazimo na slične probleme, a uvažavajući se međusobno, možemo lakše da ih rešimo“.

Problema nikada ne nedostaje, naročito poslednjih godina kada je globalna kriza ozbiljno uzdrmala ovu industriju, zatvorila više fabrika nameštaja u Evropi i dovela do pada cena. „Imamo paradoksalnu situaciju, dok sve poskupljuje, cene nameštaja i repromaterijala padaju. Mi smo prošle godine prodali 20% više materijala, a ostvarili smo gotovo identičan finansijski rezultat kao 2023. Očekujem da će se ove godine tržište stabilizovati i da će se cene vratiti na neki normalan nivo“, predviđa Đorđević.

Proizvodnja 5.0

Suvlasnik „Pinolesa“ najavljuje i novu proizvodnu liniju koja će biti potpuno digitalizovana i automatizovana. Sistem se zasniva na softveru i mašinama generacije 5.0.

On će proizvođačima nameštaja značajno olakšati proces proizvodnje, od projektovanja, odabira materijala, dezena i funkcionalnosti, do montaže nameštaja. „Stolarima nudimo jedinstveno rešenje pomoću kojeg mogu vrlo brzo i lako da ponude kupcu ono što mu najviše odgovara, i to za mnogo kraće vreme. Recimo, za mesec dana, umesto tri mogu da naprave pet ili sedam kuhinja“.

Đorđević kaže da je u pitanju velika investicija. „Mi smo iz sopstvenih sredstava već isfinansirali zemljište, projekat, pripremne radove, kupili smo opremu, dok ćemo preostala sredstva morati da obezbedimo iz kredita i grantova. Plan je da ova fabrika krene sa radom u drugom kvartalu naredne godine“.

Чланак Finalista takmičenja EY Preduzetnik godine: Aleksandar Đorđević, „Pinoles“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Budimir Jovanović je započeo svoj profesionalni život savetujući druge o tome kako da se što bolje zaštite od rizika, a potom samoga sebe, nakon što je pokrenuo sopstveni posao 1994. godine. Ovaj diplomirani ekonomista iz Zrenjanina radio je u poznatoj osiguravajućoj kući DDOR iz Novog Sada, sa odličnim perspektivama za napredovanje, kada je odlučio da napravi zaokret i osnuje svoju firmu, u vreme raspada države i nezapamćene hiperinflacije.

Jovanović kaže da se uprkos tome odlučio za preduzetništvo jer je procenio da je budućnost u privatnoj inicijativi. Tokom narednih više od tri decenije, diversifikovao je kompletno poslovanje, kako bi preraspodelio rizik „na kašičice“. U tome mu je pomogla posvećenost makroekonomiji još od studentskih dana, pa i danas redovno prati kretanja na domaćem i svetskim tržištima.

Odskočne daske u razvoju

Preduzetnik iz Zrenjanina u početku se bavio veleprodajom građevinskog materijala, najviše crepa i opekarskih proizvoda. „Prvi strateški iskorak bitan za naš razvoj bila je odluka da ponudu proširimo keramičkim pločicama i opremom za kupatila. Trgovina tom robom zahteva mnogo više znanja, ali donosi veću zaradu. Vrlo brzo smo se pozicionirali kao jedna od vodećih kompanija koja se bavi tim poslom. To nam je omogućilo da ostvarimo znatno veći profit i da napravimo kapital koji smo mogli da ulažemo u neke druge stvari“, priča Jovanović.

Drugi važan momenat je usledio kada je trgovinska firma iz Zrenjanina ušla u privatizacije tri društvena preduzeća iz istog grada. Prvo je kupila preduzeće „Neimar“, poznatog proizvođača opekarskih proizvoda, „jer je u to vreme tržište vapilo za takvom robom, pošto se posle petooktobarskih promena mnogo gradilo“, objašnjava Jovanović.

On napominje da im je ova privatizacija odnela najviše energije, ali su naredne bile lakše. Kupili su „Termiku“, koja je jedina pravila proizvode na bazi perlita u Srbiji, i preduzeće „Ogrev“, najznačajnijeg trgovca građevinskim i ogrevnim materijalom na teritoriji srednjeg Banata, koje je uz to imalo i vredne objekte. „Sva tri preduzeća i dalje profitabilno posluju u našem sistemu, kao zasebna pravna lica“, navodi vlasnik „Keramike Jovanović“.

Sledeći bitan pomak u poslovanju bio je razvoj sopstvene maloprodajne mreže 2014. godine. „Ne bih se odlučio na taj korak da nisam procenio da je on neophodan. Kupci su počeli sve više da nas uslovljavaju, a pored toga, kroz veleprodaju je teško plasirati na hiljade artikala jer sitnija roba teže prolazi. Smatrali smo da ako otvorimo sopstvene prodavnice, onda ćemo imati kompletnu kontrolu nad prodajom – od izgleda salona, asortimana i osoblja koje zapošljavamo, do formiranja zaliha“.

Jovanović naglašava da se ta odluka pokazala ispravnom. Trenutno imaju svoje maloprodajne objekte u 14 gradova u Srbiji, a van zemlje distributivni centar i salon keramike u Bjeljini, koji funkcionišu kao zasebno pravno lice.

Domaća proizvodnja nedovoljna

Danas, „Keramika Jovanović“ prodaje nekoliko hiljada artikala, zajedno sa firmama u sistemu zapošljava oko 400 ljudi i najprofitabilnija je u svojoj branši u Srbiji. Ima sopstvenu robnu marku, koju za njene potrebe izrađuju domaći proizvođači, što je bio još jedan način da se razlikuju od ostalih.

„Ako vi kupujete od dobavljača isto što i konkurencija, onda se vama sužava prostor da budete različiti i pravite ozbiljniju zaradu. Kada za poslovne partnere imate proizvođače, vi možete da pravite nešto drugačije, da proizvođaču dajete bolje uslove, da budete povoljniji i za krajnje kupce, a da vam pritom ostaje razlika u ceni“, objašnjava Jovanović.

Nažalost, u Srbiji je izrada keramičkih pločica spala na samo dve fabrike, preostale su „Zorka keramika“ u Šapcu i „Keramika Kanjiža“. Jovanović kaže da bi bio najsrećniji kada bi kod nas poslovalo desetak dobrih proizvođača, jer u tom slučaju ne bi morao da podmiruje tržište robom iz uvoza. Ali, budući da je domaća proizvodnja nedovoljna, „Keramika Jovanović“ nabavlja keramičke pločice svih vrsta i veličina od mnoštva dobavljača širom sveta, od Italije, Španije, Turske, do Kine i Indije.

„Ranije je na ovom tržištu dominirala Kina, ali nakon izbijanja rata u Ukrajini, Indija ima mnogo bolji odnos cene i kvaliteta, posebno kada je reč o pločicama velikih formata. Ova zemlja ima veliku produkciju, brojnu a daleko jeftiniju radnu snagu od one u Kini i cenu energije koja je za oko 30% niža u poređenju sa svetskim prosekom. Godišnje iz Indije uvozimo 500.000 kvadrata keramičkih pločica, koje čak i kada uključite cene prevoza i carinu, koštaju manje nego one koje proizvode evropske fabrike“, ističe Jovanović.

On napominje da su u njihovom poslu veoma bitne zalihe. „Ovo je vrlo specifična roba i jako je teško da radite sa malim zalihama jer nikada ne znate šta od mnoštva artikala kupac želi da uzme. Ako u tom trenutku nemate željenu robu, onda vam je to veliki problem. Zato su naše zalihe uvek značajne, u ovom trenutku njihova vrednost je na nivou trećine ukupnog prihoda“.

Ulaganja na berzi

„Keramika Jovanović“ u svojoj recepturi za uspeh ima još jedan važan sastojak – ulaže na berzi. Počela je na Beogradskoj berzi, gde je ulagala u akcije ovdašnjih preduzeća, od banaka do respektabilnih proizvođača u različitim delatnostima. To je donosilo dobre rezultate, ali prekretnica je nastupila kada je zrenjaninsko preduzeće počelo da ulaže na slovenačkom tržištu kapitala, potom na Frankfurtskoj i na kraju na američkoj berzi, gde je investiralo u vreme korone, kada su cene akcija bile izuzetno niske.

„Ja sam decenijama pratio događanja na američkoj berzi, naročito šta se dešavalo tokom velikih kriza i došao do zaključka da nikako ne treba ulagati u startapove, nego isključivo u najveće multinacionalne kompanije. Kod njih nema rizika da će bankrotirati, a ako cene njihovih akcija počnu da padaju zbog nekih tržišnih potresa, one će nakon određenog vremena ponovo početi da rastu. Znači, bitno je da istrajete i da budete strpljivi, jer ako ste nervozni nemojte ni da se bavite ovom vrstom ulaganja“, preporučuje Jovanović.

On dodaje da su napravili dobru diversifikaciju, te da su najviše ulagali u najveće tehnološke kompanije u SAD. „Zahvaljujući tako oplođenom kapitalu, mi sada imamo lagodnu poziciju kao retko ko u srpskoj privredi. Mi sve naše kredite možemo da vratimo za jedan dan, dovoljno nam je da prodamo akcije i da se taj novac prenese. Zbog toga možemo da tražimo od banaka da nam prilikom zaduživanja odobre najpovoljnije uslove“.

Jovanović ističe da ima drugačiji pristup kreditima u odnosu na većinu naših preduzetnika, koji svoje poslovanje finansiraju isključivo iz sopstvenih sredstava. „To znači da ste višestruko usporili svoj razvoj. Ja sam uvek uzimao kredite, naravno i za investicije, ali mnogo više za trajna obrtna sredstva. Taj novac sam koristio za nabavku robe pod najboljim mogućim uslovima, i time pravim profitnu stopu koja je daleko veća u odnosu na konkurenciju. Mi smo se zaduživali do nivoa za koji smo bili sigurni da ta sredstva možemo da vratimo i u slučaju najgore ekonomske krize. Imamo ozbiljne resurse u nekretninama, robi, u potraživanjima ili od kapitala stečenog na berzi. Tako da imamo više alternativa ukoliko stvari krenu loše i po tome se razlikujemo od većine domaće privrede“, uveren je Jovanović.

Preduzeće iz Zrenjanina je pre nekoliko godina ušlo i u stanogradnju, ali vlasnik „Keramike Jovanović“ predviđa da će u tom delu tržišta doći do pada cena i zato se okreću izgradnji poslovnih objekata. „Cilj nam je da se širenjem na novu delatnost dodatno osiguramo, jer kad izbije kriza ona nikada ne pogađa podjednako sve industrije“, zaključuje Jovanović.

Чланак Finalista takmičenja EY Preduzetnik godine: Budimir Jovanović, „Keramika Jovanović“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ako ste danas pojeli nešto slatko, velika je verovatnoća da ste probali neki od proizvoda kompanije „Desing“, a da to i ne znate. Ova firma se ne razmeće reklamama na sve strane, ali stoji iza najpoznatijih brendova slatkiša, koji bez njihovog angažovanja verovatno ne bi bili tako ukusni.

Miodrag Tomić i njegova supruga Biljana pokrenuli su 1992. godine u Knjaževcu firmu za prodaju boja i aroma, a danas su vodeći domaći proizvođač osmotski dehidriranog voća, voćnih i krem preparacija. Njihovi proizvodi su „jagoda na torti“ u mnogim slatkišima – čokoladi, voćnim jogurtima, kolačima, keksu, sladoledima. Iza stručnog termina „preparacija“, kriju se sirupi, kremovi, topinzi, paste i nadevi koji se prave od najkvalitetnijeg voća, a koji se koriste u pekarstvu, proizvodnji sladoleda, konditorskoj i mlečnoj industriji i ugostiteljstvu.

„Radio sam u industriji prerade voća i često sam išao na sastanke na koje su dolazili ljudi iz cele bivše Jugoslavije, na kojima se stalno provlačila ista tema – da je potreban viši stepen prerade. Došli smo na ideju da arome koje smo uvozili iskombinujemo sa našim voćem i da krenemo da pravimo nadeve koji su postali veoma traženi, a ovde do tada nije postojala tehnologija da se to napravi“, priča Miodrag Tomić.

Učili od „Mekdonaldsa“

U početku su učili od drugih, u industriji sladoleda od Italijana, u pekarstvu od Austrijanaca i tako sve do 2015. godine, kada su shvatili da mogu da razvijaju svoje proizvode. Jedan od prelomnih trenutaka ka tom cilju bila je saradnja sa „Mekdonaldsom“.

„Došlo je do nestašice koncentrata jabuke, koji je ’Mekdonalds’ tražio za svoje sokove, a mi smo ga jedini imali u tom trenutku u Srbiji. Kroz saradnju sa njima smo razvijali jedan po jedan proizvod, prelive, sirupe, topinge i danas smo jedan od četiri njihova dobavljača u Evropi. Bili smo među prvih pet kompanija koje su uvele HACCP još 2005. Usvojili smo od njih standarde za bezbednost i kvalitet, ali i način poslovanja“, objašnjava Tomić.

„Mekdonalds“ je bio odskočna daska za razvoj porodične firme, kojoj se pridružila i ćerka Marija Vulićević, diplomirani marketing menadžer. „Sestra i ja smo uvek pomagale u poslu, držale smo levak, lepile etikete… Karijeru sam počela sa pet, a sada imam 34 godine. Posao su započeli moji roditelji, a sada imamo 70 zaposlenih“, navodi Marija.

Fabrika inovacija

„Desing“ se izdvaja po tome što svakodnevno dokazuje da i takozvane tradicionalne industrije, poput prehrambene, mogu biti izrazito inovativne. Tomići su u Naučno-tehnološkom parku Beograd otvorili Razvojnu laboratoriju i Aplikacioni centar, gde od 2016. godine razvijaju nove proizvode.

U njihovim modernim laboratorijama se rađaju inovativne procedure, kao što je Turbikon (TurBiCon) – visokokvalitetna dehidracija osmozom. To je prirodna metoda očuvanja voća i povrća koja podrazumeva da se iz plodova prvo ukloni voda, a nakon toga se voće i povrće suši na niskoj temperaturi, kako bi se na najbolji način sačuvala njegova prirodna aroma, boja, tekstura i što je najvažnije – nutritivna vrednost.

„Desing“ izrađuje i specifične proizvode, „skrojene po meri“ i potrebama kupaca, uključujući i proizvodnju privatnih robnih marki za klijente. Među njihovim kupcima su mnoge poznate kompanije, kao što su „Mekdonalds“, „Soko Štark“ „Jaffa“, „Frikom“… Marija objašnjava da razvoj jednog novog proizvoda, koji pripremaju zajedno sa klijentom, traje od pet do devet meseci. Godišnje iz fabrike u Knjaževcu izađe oko 25 novih proizvoda.

Potražnji za njihovim proizvodima, kojih trenutno ima više od 350, doprinelo je i to što se kompanije koje prave tradicionalne slatkiše trude da na tržište svake godine izbace neki novi ukus. „Za mašine i opremu su potrebna velika ulaganja, pa se proizvođači odlučuju da umesto toga unaprede svoj proizvod tako što će u njega ubaciti novi ukus, poput jagode ili karamela, što će proširiti proizvodnu grupu. Nije dovoljno da napraviš sos i ubaciš ga unutra. On mora da ima idealno izbalansiranu teksturu, da se ne bi razlio u biskvit, ili da ne dođe do pucanja čokolade. Da biste napravili takvu teksturu, morate da imate veliko znanje o tehnologiji proizvodnje“, ističe Marija.

Stručnjaci u ovom porodičnom preduzeću moraju da ispune tri kriterijuma kvaliteta – ukus, teksturu i boju, ali i da ih usklade sa opremom i linijama za proizvodnju koje klijent već ima, da bi sve teklo kako treba.

Pravila za hranu ista kao u farmaciji

„Desing“ izvozi u 30 zemalja, gde odlazi oko 45% njihove proizvodnje, a trenutno je jedno od najvećih tržišta Saudijska Arabija. Manje količine osmotski dehidrirane šargarepe i bundeve u kockicama izvoze avionom u Čile, a njihove preparacije koriste se i u proizvodnji slatkiša u Grčkoj, Poljskoj, kao i u svim zemljama regiona. Rusi sa njihovim osmotski dehidriranim voćem prave posebnu vrstu sira, dok ga u Portugaliji dodaju u snek sa orašastim plodovima.

Kupci traže klasične „prelive“, ali ima i onih sa nesvakidašnjim željama, koje ne zažive uvek. „Imali smo neobičnih upita, a i mi smo imali zanimljive ideje, pošto je sestra tehnolog i vrlo je kreativna – od sladoleda koji svetli u mraku, preko preliva koji je imao neke glitere i šljokice, do sušenog voća sa zlatom za tržište Japana“, opisuje Marija.

Ovo porodično preduzeće ima veoma složenu proizvodnju, za koju je potrebno oko 460 različitih sirovina i materijala, a najviše se bavi preradom voća. Fabrici u Knjaževcu potrebno je oko 1.000 tona voća godišnje. „Desing“ ima svoju proizvodnju višanja, ostalo voće uglavnom kupuje u Srbiji, ali neke vrste jagoda i borovnice, koje su tehnološki bolje za industrijsku obradu od domaćih sorti, stižu mu iz Poljske ili čak iz Kanade i SAD.

„Moramo da ispunimo vrhunske zahteve bezbednosti, naročito u izvozu, jer se hrana tretira podjednako rigorozno kao i farmaceutska industrija i kupci traže poreklo svake sirovine. Mora da se zna odakle je mleko, voće, kakao i da li su izrabljivani radnici prilikom branja kakaoca“, ukazuje Marija.

„Nije lako izvoziti proizvode sa visokim stepenom obrade, sirovine ili poluproizvode, što je kod nas najčešći slučaj. To se posebno odnosi na izvoz u EU, gde je naša konkurentnost ograničena troškovima izvozno-uvoznog carinjenja, ali i vremenskim zadržavanjem na graničnim prelazima, inspekcijskim kontrolama i drugim administrativnim ograničenjima koja usporavaju protok robe, a koja ne postoje unutar granica EU. Konkretno, dosta izvozimo u Hrvatsku, ali ima kupaca koji jednostavno neće da se zamaraju carinjenjem, jer im je stalo da roba stigne u što kraćem roku. Mi onda to vreme moramo da nadoknadimo tako što smanjujemo svoje cene, kako bismo bili konkurentni“, ističe Miodrag.

Za najbolje – udeo u firmi

Na pitanje zašto je otvorio fabriku u kraju u koji drugi investitori nerado dolaze jer se stanovništvo godinama masovno iseljava i teško je obezbediti radnu snagu, Tomić odgovara da je želeo da sačuva tradiciju, ne samo svoje porodice, već i lokalne zajednice. Knjaževac je centar za proizvodnju višnje i dobro je logistički povezan sa većim gradovima. Pored toga, iznedrio je mnoge sjajne tehnologe koji su nekada radili u velikim kombinatima „Džervinu“ i Džersiju“, a sada „Desing“ zapošljava njihove potomke.

„Ako radnike platite kako treba, nemate problema. Više puta smo mogli da prodamo firmu, ali nam to ne pada na pamet, jer imamo odgovornost prema lokalnoj zajednici. Zaposlenima omogućavamo da kroz vesting uđu u vlasničku strukturu i 2026. će njih četvoro dobiti udele u firmi. To su direktori koji su stub kompanije. Nastavićemo s tim konceptom, jer tako nemate problem sa lojalnošću, stručnjak neće otići pošto učestvuje u dobiti, a napredujemo zajedno“, objašnjava Miodrag Tomić.

Чланак EY Inovativni preduzetnik godine: Miodrag Tomić i Marija Vulićević, „Desing“ се појављује прво на Biznis i Finansije.