„Osnova našeg posla je pošten odnos prema zaposlenom, partneru, dobavljaču, kupcu, prema robi koju prodajemo… Moraš da imaš ovakav odnos prema svima, jer ako negde u tom lancu počneš da zakidaš, posao ne može da traje“, ističe Aleksandar Đorđević, suvlasnik preduzeća „Pinoles“.
Aleksandar Đorđević priča da je odmalena bio radoznali sanjar, zaljubljenik u zvezde i svet oko sebe. Od detinjstva ga je zanimala astronomija, ali kada je shvatio da iz Srbije neće poleteti u kosmos, okrenuo se drugoj ljubavi, kojom ga je zarazio njegov otac geodeta, još od ranih nogu. „Bio sam uveren da je to nešto čime želim da se bavim. Međutim, na praksi tokom studija uvideo sam da je to jako težak posao. Stalno si na terenu, po svakakvim vremenskim uslovima, nikada nisi kući. A ja sam čovek koji ne može bez ljudi, bez porodice i prijatelja, i shvatio sam da to nije za mene“.
Aleksandar se upravo preko prijatelja povezao sa jednom engleskom firmom, što je bio uvod u različite poslove koji su ga na kraju doveli do dvojice sadašnjih partnera, sa kojima je 1998. osnovao „Pinoles“ i započeo trgovinu repromaterijalima za industriju nameštaja. Tek što je mlada firma „prodisala“, usledilo je NATO bombardovanje, prodaja je pala na 5% onoga što su plasirali pre bombi, ali su zato trojica suvlasnika dodatno učvrstila poslovnu kulturu koja je bitno uticala na kasniji razvoj firme.
„Pomagali smo jedni drugima koliko god smo mogli, to je bilo slično kao i nedavno, u vreme korone. To je po mom mišljenju jedna od osnovnih uloga preduzetnika – da organizuje ljude koji će svojim radom doprineti sebi a potom i društvu u kojem preduzeće posluje. Nema firme bez ljudi, nema poslovanja bez poverenja, bez spoja iskustva i mladosti, i to neko treba da uobliči i doprinese opštem dobru“, uveren je Đorđević.
Dalekovide odluke
„Pinoles“ je počeo skromno, u iznajmljenom prostoru i sa nekoliko proizvoda u ponudi, ali sa strateškim odlukama koje su se pokazale dalekovidim. Jedna od njih je bila da ne posluju sa velikim društvenim firmama, već da se okrenu malim privatnicima, od kojih su ponikli i današnji najveći proizvođači nameštaja u Srbiji, dok većina nekadašnjih velikih državnih kombinata više ne postoji.
Među važnim odlukama bio je i izbor dobavljača. Pinoles je već 1999. počeo saradnju sa kompanijom „Kronošpan“, koja pokriva preko 40% evropskog tržišta ploča na bazi drveta. „U početku smo bili njihov ekskluzivni distributer za Srbiju, a kad su sklopili ugovore i sa drugima, mi smo počeli ubrzano da rastemo, što potvrđuje da je konkurencija zdrava za posao“, ističe Đorđević.
Sledeći veliki partner „Pinolesa“ je bila kompanija „Egger“, gigant koji je podigao standarde poslovanja beogradskog preduzeća. Ono danas sarađuje sa brojnim poznatim imenima iz ove branše, u svojoj ponudi ima ogroman broj artikala koje neprekidno dopunjava inovativnim materijalima, uključujući i one koji su sačinjeni uz pomoć nanotehnologija.
Još jedan prelomni trenutak za firmu je bila odluka suvlasnika da se povuku iz operativnog poslovanja i prepuste ga profesionalnom menadžmentu. „To je težak momenat“, priznaje Aleksandar, „ali je takva odluka neophodna za dalji razvoj preduzeća“.
„Mi smo se od početka bavili i maloprodajom, sečenjem, proizvodnjom i veleprodajom“, priča Đorđević, ali tokom poslednjih petnaestak godina firma se usmerila na razvoj distribucije od koje potiče 90% prihoda. Pre dve godine, zbog novih potreba tržišta, preduzeće se koncentrisalo na proizvodnju i prodaju komponenata nameštaja.
Tačka koja sve povezuje
„Pinoles“ danas drži 20% domaćeg tržišta u svojoj branši i ima najkvalitetniji portfolio u Srbiji. „Takva ponuda nije jedino što nas čini drugačijim. Osnova našeg posla je partnerski odnos prema zaposlenom, dobavljaču, kupcu… ’Pinoles’ znači: partnerstvo, inventivnost, napredovanje, obrazovanje, lojalnost, ekipa i servis“, pojašnjava Đorđević.
Iz ovakve vizije potekla je njegova odluka da se lično angažuje u izgradnji „Kronošpanove“ fabrike u Lapovu. „Nama je to odnelo deo zarade, jer je veći profit bio u uvoznom poslu, nego u lokalnoj distribuciji. Ali to je pogrešno razmišljanje. Rastom i razvojem te fabrike, mi smo taj gubitak u marži nadoknadili povećanim obimom prodaje. To je jedina fabrika koja proizvodi ploče iverice i bez takvog proizvođača u Srbiji nemoguće je razvijati domaću industriju nameštaja. Srbija danas izvozi daleko više nameštaja nego što uvozi, a pre dolaska ’Kronošpana’, koji je postao generator razvoja industrije, ta situacija je bila potpuno obrnuta“, podseća Đorđević.
„Pinolesovi“ kupci su proizvođači nameštaja, enterijeristi, mali stolari, arhitekte, hobisti… „Mnogo radimo sa arhitektama“, napominje Đorđević, „i trudimo se da zajedno sa njima podignemo nivo svesti o estetici stanovanja i poslovanja u Srbiji. To je mali trošak u odnosu na boljitak koji dobijate u stanu, kancelariji, javnom prostoru, generalno u društvu“.
Aleksandar ističe da „Pinoles“ povezuje doslovno sve u ovoj branši, od onih koji proizvode materijale, preko dizajnera i arhitekata, obrazovnih institucija pa do ljudi koji izvode radove, proizvode i prodaju nameštaj. „Mi smo tačka u kojoj se svi oni susreću“.
Nema firme bez solidarnosti
Ta tačka se sastoji od 150 zaposlenih u „Pinolesu“, među njima je i dvadesetak mladih kolega koje su zaposlili prošle godine. „Danas svi pričaju o kadrovima, a za nas je to pitanje bilo važno od prvog dana. U periodu kada sam radio za druge, dešavalo mi se da idem na posao sa grčem u stomaku. Ne želim da imam preduzeće u kojem se zaposleni loše osećaju i nema međusobnog razumevanja i solidarnosti. Naravno, plata je jako važna, ali mislim da ima i važnijih stvari od toga. Mi nismo mogli uvek da isplaćujemo najveće plate u našoj branši, a ljudi koji rade kod nas mogu sa svojim iskustvom da nađu posao u bilo kojoj drugoj kompaniji. Ali ne odlaze. Kao poslodavac, ne možete da dobijete veće priznanje od toga“, smatra Đorđević.
Zanimljivo je da ovaj preduzetnik i konkurente doživljava kao partnere. „Sećam se deda Acinih reči da kada misliš loše, loše ti se vraća, kada misliš dobro tako ćeš i da prođeš. Kakve su ti misli, takav ti je život. Gde ima poštovanja za onog drugog, koji je svojim trudom i pameću izgradio kvalitetan posao, tu ima mesta za sve. Konkurenciju izuzetno cenimo, imamo klub ’Skijajući stolari’, svake godine organizujemo skijanje i druženje. Svi mi nailazimo na slične probleme, a uvažavajući se međusobno, možemo lakše da ih rešimo“.
Problema nikada ne nedostaje, naročito poslednjih godina kada je globalna kriza ozbiljno uzdrmala ovu industriju, zatvorila više fabrika nameštaja u Evropi i dovela do pada cena. „Imamo paradoksalnu situaciju, dok sve poskupljuje, cene nameštaja i repromaterijala padaju. Mi smo prošle godine prodali 20% više materijala, a ostvarili smo gotovo identičan finansijski rezultat kao 2023. Očekujem da će se ove godine tržište stabilizovati i da će se cene vratiti na neki normalan nivo“, predviđa Đorđević.
Proizvodnja 5.0
Suvlasnik „Pinolesa“ najavljuje i novu proizvodnu liniju koja će biti potpuno digitalizovana i automatizovana. Sistem se zasniva na softveru i mašinama generacije 5.0.
On će proizvođačima nameštaja značajno olakšati proces proizvodnje, od projektovanja, odabira materijala, dezena i funkcionalnosti, do montaže nameštaja. „Stolarima nudimo jedinstveno rešenje pomoću kojeg mogu vrlo brzo i lako da ponude kupcu ono što mu najviše odgovara, i to za mnogo kraće vreme. Recimo, za mesec dana, umesto tri mogu da naprave pet ili sedam kuhinja“.
Đorđević kaže da je u pitanju velika investicija. „Mi smo iz sopstvenih sredstava već isfinansirali zemljište, projekat, pripremne radove, kupili smo opremu, dok ćemo preostala sredstva morati da obezbedimo iz kredita i grantova. Plan je da ova fabrika krene sa radom u drugom kvartalu naredne godine“.