Vodič baziran na hiljadama uzoraka

Poseban naglasak na „večnim hemikalijama“

Kako smanjiti izloženost pesticidima

Čistih petnaest za 2026.

Prljavih dvanaest za 2026.

Чланак Objavljena nova lista namirnica sa najviše i najmanje pesticida се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dostavljanje rešenja i izveštaja o načinu utvrđivanja paušalnog prihoda, elektronskim putem, postavljanjem istih u poresko sanduče na portalu Poreske uprave Republike Srbije ePorezi, obavljaće se od 19. januara, saopštila je Poreska uprava.

Shodno odredbama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, rešenje se smatra dostavljenim danom postavljanja u poresko sanduče.

Mesečne akontacije po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za 2026. godinu, uplaćuju se sa pozivom na broj, u čijoj je strukturi broj odobrenja za plaćanje (BOP) dodeljen za 2026. godinu. Rok za uplatu prve akontacije, za januar 2026. godine, dospeva 18. februara (poslednji dan roka je 15. februar, ali se zbog državnog praznika i neradnog dana poslednji dan roka pomera na prvi naredni radni dan).

Uz poreska rešenja obveznicima će biti dostavljeni primeri popunjenih uplatnica za porez i doprinose za obavezno socijalno osiguranje sa QR kodom.

Чланак Stižu poreska rešenja za paušalce za 2026. godinu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Odgovor na pitanje kakvo nam je danas novinarstvo potrebno ne bi trebalo da bude drugačiji nego ranije. Potreba ljudi za informacijama ali i tumačenjem sveta nije se promenila. Međutim, čini se da selektivnih informacija, dezinformacija i laži u etru nikada nije bilo više, kao ni ekspanzije medijskih izvora koji ne podležu osnovnim pravilima novinarske profesije.

Izveštaj Rojtersovog instituta o digitalnim vestima za 2025. godinu pokazuje da je skoro 60% ispitanika zabrinuto jer nisu sigurni da mogu da razlikuju šta je istinito a šta lažno kada je reč o onlajn vestima.

Brojne međunarodne organizacije izrazile su zabrinutost zbog posledica po društvo i demokratije širom sveta, jer je javnost sve više izložena problematičnim informacijama i vestima putem društvenih mreža i drugih nemedijskih platformi. Ovogodišnji Izveštaj Svetskog ekonomskog foruma o globalnim rizicima označio je dezinformacije i netoleranciju kao najveće rizike za naredne dve godine.

Logika platformi protiv logike javnog interesa

Situaciju dodatno pogoršava to što se manipulacije otkrivaju i u medijima koji se već decenijama percipiraju kao veoma kredibilni. Britanski javni servis BBC nedavno se našao u centru skandala kada su generalni direktor ove medijske kuće Tim Dejvi i izvršna direktorka BBC vesti Debora Tarns podneli ostavke zbog tendenciozno montiranog govora američkog predsednika Donalda Trampa u dokumentarcu „Panorama“. Način na koji su Trampove izjave montirane potpuno menjaju sadržaj njegovog govora i navode na zaključak da je Tramp eksplicitno pozivao na nasilje u Kapitol Hilu u januaru 2021. godine.

Najnovija kriza u medijskoj kući BBC pokazuje koliko su čak i najjače javne službe ranjive kad izgube nekoliko ključnih bitaka za standarde ili ih relativizuju, kaže za B&F profesorka Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) i teoretičarka medija Ana Martinoli. Ovakve, ozbiljne greške fatalno podrivaju poverenje a brojni politički i komercijalni akteri ne propuštaju da ih iskoriste kako bi gurnuli publiku ka privatnim, ideološkim ili tabloidnim izvorima.

„Pažnja, kao najdragoceniji medijski resurs danas jeste prevrtljiva kategorija i ujedno podložna manipulaciji u okruženju u kome algoritmi nagrađuju senzacionalizam i spektakl a ne etiku, objektivnost i profesionalizam. Iako publika kaže da ceni ove vrednosti, činjenica je da su mediji danas na rubu sukoba između logike platformi i logike javnog interesa“, ocenjuje Martinoli.

Globalno gledano, mediji su sve više deo digitalne industrije oglašavanja, čija će se vrednost udvostručiti do 2030. godine, uz snažnu dominaciju velikih tehnoloških platformi. Ove godine će po prvi put kreatori na društvenim mrežama zaraditi od reklama više nego tradicionalni mediji, dok Google, Meta, ByteDance i drugi već nose oko 54% globalnih prihoda od oglasa.

Borba za elementarne standarde

То znači da se profesionalno novinarstvo finansijski takmiči sa informacijama vezanim za zabavu i ideološkim sadržajima koji ne poštuju profesionalne standarde. Zato ne čudi što smo sve dalje od ideala objektivnog informisanja i ponovo se borimo za elementarne profesionalne standarde. Do toga je dovela kombinacija ekonomskog pritiska, političke kontrole i tehnološke transformacije, objašnjava Martinoli.

Kada govorimo o tome kakav uticaj na kredibilno izveštavanje imaju oni medijski izvori koji svesno barataju lažima, ne možemo da se ne zapitamo šta je starije – kokoška ili jaje? Da li su razočarani sledbenici tradicionalnih medija pribegli manipulativnim sadržajima ili su takvi mediji svojom „klikbejt“ politikom samo podišli voajerskoj crti publike? I da li je tu reč o obrazovanoj publici ili prosečnom potrošaču poluvesti?

Martinoli smatra da pristrasno novinarstvo koje širi lažne vesti selektivno birajući ili izmišljajući činjenice i prikrivajući izvore, služi interesima moćnih aktera, ali i proizvodi konfuziju i dovodi da pada poverenja u vesti. S druge strane, mediji koji se zalažu za demokratske i ljudske vrednosti polaze od suprotnog. Fakti su tačni i proverljivi, vrednosni stav se gradi na osnovu činjenica, transparentno se brane prava manjinskih i ranjivih grupa, sloboda okupljanja i izražavanja – ali bez fabrikovanja podataka.

Cenzura utemeljene kritike i „patriotsko novinarstvo“

Međutim, apsurd sam po sebi je to što danas moramo da objašnjavamo da braniti ljudska prava nije isto što i propaganda. Pre 20 ili 30 godina mejnstrim novinarstvo je podrazumevalo da je borba protiv cenzure i zloupotreba vlasti sastavni deo profesije. Danas se u mnogim zemljama, uključujući Srbiju, svaki kritički tekst lako proglašava „pristrasnim“, dok otvoreni propagandni sadržaj prolazi kao „patriotsko novinarstvo“, upozorava profesorka FDU.

Dilema oko toga treba li odgovorno novinarstvo da bude samo objektivna informacija ili treba da promoviše bolje društvo za nju ne postoji. Novinarstvo koje podrazumeva tačne i proverene informacije, jasno označava komentar i analizu naspram vesti i ima vrednosni okvir zasnovan na demokratskim procedurama, ljudskim pravima i javnom interesu – jeste objektivno. I nužno promoviše bolje društvo time što uporno dokumentuje zloupotrebe moći, štiti slabije i staje iza činjenica čak i kada su politički nepopularne. Odgovorno novinarstvo ne može biti vrednosno prazno.

Aleksandar Čučković, dekan Ekonomskog fakulteta u Subotici smatra da stanje u medijima odražava pomeranje društva udesno i to tako da autoritarnost i populizam prednjače nad tradicionalizmom i konzervativizmom. Kao i u ostalim delatnostima, neoliberalizam je i u medijima promovisao ekonomsku isplativost kao merilo uspeha, što je vodilo urušavanju nezavisnosti profesije.

„Danas je otvorena pristrasnost u novinarstvu postala prisutnija nego ranije jer su, između ostalog, dostupnost obilja informacija i njihovo smenjivanje velikom brzinom oslabili naš osećaj za stvarnost. Ukratko, manje je jasno šta znači biti objektivan, pa je proizvoljnost u tumačenju češća. Zahtev za objektivnim informisanjem danas više deluje kao utopistička predstava iz prošlosti, nego kao dnevna zapovest za novinara“, komentariše Čučković za B&F.

Da li smo prešli Rubikon?

Na pitanje da li smo prešli Rubikon onog trenutka kada je svako od nas dobio priliku da iznosi u javnost sve što želi bez ikakve odgovornosti za izrečeno, Martinoli odgovara da u tehničkom smislu to jeste tako. To još ne znači da su profesionalni standardi osuđeni na nestanak, ali znači da se više ne podrazumevaju.

„Mislim da nije realno očekivati povratak u ‘zlatno doba’ medija, koje nije bilo ni toliko zlatno, već je potrebna nova vrsta društvenog dogovora zasnovanog na svesti da je informisanje javnosti kritična infrastruktura i da zahteva zaštitu od političkog zarobljavanja i tržišnog cinizma. U suprotnom, prevladaće ono što već vidimo u Srbiji – tržište prepuno medija, ali siromašno poverenjem, slobodom i odgovornošću”, predviđa Martinoli.

Čučković smatra da se uvođenje određene vrste korektiva u suočavanju sa neodgovornim i laičkim interpretacijama čini neophodnim, ukazujući na nedavnu odluku Kine da za promovisanje u nekoliko ključnih oblasti uvede licence za influensere. „Iako je državna kontrola nad medijima često problematična, izgleda da bismo morali iznova da promislimo odnose slobode i odgovornosti u novinarstvu“, zaključuje dekan Ekonomskog fakulteta u Subotici.

Jelena Stjepanović

Biznis & finansije 240/241, decembar 2025/januar 2026.

Foto: lightsource, Depositphotos

Чланак Gde je danas profesionalno novinarstvo? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Društveno-odgovorno poslovanje, biznisi koji u centar stavljaju zaposlene, potrošače i zajednice u celini, biće u narednim godinama pokretači konkurentnosti, rasta i bržih integracija ekonomija Zapadnog Balkana u EU, poručeno je na otvaranju konferencije CORE Days 2025 – „Više od profita: društveni uticaj ESG“, koju organizuje NALED, uz podršku Švedske.

Ovom prilikom, uručena su i priznanja za 16 lokalnih samouprava iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, koje su u prethodnih godinu dana uspešno prošle kroz program certifikacije opština sa povoljnim poslovnim okruženjem u jugoistočnoj Evropi i zaslužile BFC certifikat, koji uključuje upravo i standarde održivog i socijalno odgovornog poslovanja.

Ministarka državne i lokalne samouprave Srbije Snežana Paunović podvukla je značaj BFC certifikata kao prepoznatljivog regionalnog mehanizma, koji podstiče standarde dobre uprave, generiše poverenje investitora i služi kao primer uspešne razmene znanja i iskustava među lokalnim zajednicama.

– Razvoj lokalne samouprave temelj je modernizacije države. Gradovi i opštine treba da postanu pokretači ekonomskog rasta, inovacija i zapošljavanja. Dobra uprava podrazumeva efikasne institucije, digitalizovane i pojednostavljene usluge, transparentnost u radu i aktivnu saradnju sa građanima i privredom – navela je ministarka Paunović.

Kroz saradnju sa NALED-om, Švedska nastavlja da radi na jačanju održivih lanaca snabdevanja i uvođenju evropskih standarda u javne nabavke, kako bi se lakše izašlo u susret ESG zahtevima.

– Održivost nije samo smanjenje emisija ili zaštita biodiverziteta, već princip da ekonomski rast ne sme ići na štetu ljudskih prava, dostojanstvenog rada, jednakosti i inkluzije. To podrazumeva snažna radna prava i socijalni dijalog, u kojem poslodavci, zaposleni i država zajedno rade na obezbeđivanju fer zarada, bezbednih uslova rada i podele odgovornosti. To je i rodna ravnopravnost, kao dokazani pokretač inovacija i rasta, ali i transparentnost i borba protiv korupcije u javnim nabavkama i korporativnom upravljanju – poručila je švedska ambasadorka Šarlot Samelin.

Kada je reč o regionu, Crna Gora intenzivno radi na sprovođenju decentralizacije i digitalnoj transformaciji lokalne samouprave, poručio je ministar javne uprave ove zemlje Maraš Dukaj.

– Uskoro očekujemo da sve naše opštine budu deo GSB elektronskog sistema, preko kojeg će organi uprave razmenjivati podatke automatski. Time ćemo drastično smanjiti troškove i ukloniti brojne barijere. Takođe, planiramo da do 2027. uvedemo „digitalni novčanik“, od lokalnog do državnog nivoa – rekao je Dukaj.

Rezultate beleže i BiH i Republika Srpska, pa je tako u RS 17 opština prošlo kroz BFC SEE program.

– Naš cilj je da sve lokalne samouprave u RS postanu prepoznatljive po tome da pružaju sigurnost investitorima. To doprinosi ekonomskom razvoju, novim radnim mestima, ali i većim prihodima u budžetima lokalnih zajednica – navela je Senka Jujić, ministarka uprave i lokalne samouprave RS.

Vladislav Cvetković, predsednik Upravnog odbora NALED-a, poručio je da održivi rast počinje tamo gde privatni sektor i javne politike podržavaju isti cilj, a to je ravnopravnije i inkluzivnije društvo:

– Izgradnja održivih lanaca snabdevanja jača konkurentnost naše privrede i vodi ekonomije Zapadnog Balkana bliže EU – odakle nam i dolaze ESG, standardi i vrednosti, CBAM, deforestacija i druge održive politike. Na tome će NALED i u narednim godinama nastaviti da radi uz podršku Švedske, zemlje koja predstavlja primer najbolje prakse u ovoj oblasti – zaključio je Cvetković.

Konferencija „Core days“ koju organizuje NALED, uz podršku Vlade Švedske i u saradnji sa Partnerstvom za konkurentan region, okupila je u Ložionici više od 300 učesnika, predstavnika vlada, opština, privrede i civilnog sektora iz regiona i EU, sa ciljem razmene iskustava i dobrih praksi primene ESG standarda, sa fokusom na prava radnika, rodnu ravnopravnost, socijalne javne nabavke, socijalno preduzetništvo i jačanje održivosti u lancima snabdevanja.

BFC SEE standardi i dobitnici certifikata

Kroz program Certifikacije opština s povoljnim poslovnim okruženjem u jugoistočnoj Evropi (BFC SEE) od 2012. prošlo je više od 130 gradova iz regiona Zapadnog Balkana. Do sada su 72 lokalne samouprave, od toga 15 iz Srbije, uspele da završe proces i steknu BFC certifikat.

Ukupno 52 lokalne samouprave iz celog regiona prijavile su se u prethodnom periodu za učešće u BFC SEE programu, a na konferenciji Core Days 2025 certifikati su dodeljeni za 16 lokalnih samouprava koje su uvele i set novih kriterijuma u oblasti životne sredine, cirkularne ekonomije i društveno-odgovornog poslovanja: Republika Srpska – Banja Luka, Bijeljina, Brod, Gradiška, Istočna Ilidža, Laktaši, Novi Grad, Prijedor, Prnjavor i Teslić; Federacija BiH – Travnik; Crna Gora – Bar, Bijelo Polje, Tuzi i Žabljak; Srbija – Leskovac, koji je peti put dobio BFC SEE certifikat

Чланак Core days 2025: Odgovorno poslovanje – ulaznica ekonomija regiona Zapadnog Balkana na EU tržište се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nacionalna pokrivenost A1 optičkim internetom, televizijom i vodećim striming platformama — sada je dostupna širom Srbije

A1 Srbija otvara novo digitalno poglavlje za zemlju. Posle 18 godina u kojima je mobilna tehnologija menjala svakodnevnu komunikaciju, A1 sada povezuje domaćinstva u Srbiji ultrabrzim optičkim internetom, naprednim TV uslugama i najpopularnijim striming platformama – sve na jednom mestu, na jednom računu. Ovo predstavlja važnu prekretnicu na putu kompanije A1 Srbija od mobilnog operatora do konvergentnog provajdera, koji pruža kompletno digitalno iskustvo uz podršku tima koji čini više od 1.700 posvećenih stručnjaka.

„U A1 ne samo da pratimo digitalnu transformaciju – mi je pokrećemo“, izjavila je Judit Albers, generalna direktorka A1 Srbija. „Naša ulaganja u infrastrukturu, partnerstva i premijum sadržaj oblikuju digitalnu budućnost Srbije. Gradimo optičku mrežu koja pouzdano, brzo i jednostavno povezuje ljude, domove i biznise. A1 više nije samo mobilni operator – mi smo vaš digitalni saveznik za posao, zabavu i svakodnevni život.“

Postepenim širenjem sopstvene optičke mreže, A1, u kombinaciji sa snažnom saradnjom sa infrastrukturnim partnerima, danas omogućava nacionalnu pokrivenost. Ovakav pristup osigurao je da svaka usluga bude testirana i optimizovana pre nego što stigne do korisnika — garantujući najviši nivo kvaliteta i pouzdanosti.

Liderstvo kompanije u kvalitetu mreže dodatno potvrđuje Ookla® Speedtest®, koji je A1 proglasio najbržom mobilnom mrežom u Srbiji petu godinu zaredom. Ovo priznanje odražava kontinuiranu posvećenost A1 da obezbedi vrhunske performanse u mobilnim i fiksnim tehnologijama.

Nova A1 ponuda donosi fleksibilnost i izbor: Net 300 i Net 600 – munjevito brz, stabilan optički internet, Duo i Duo Plus – kombinacije A1 Optičkog Neta i A1 TV.

Svaki paket uključuje Netflix i SkyShowtime besplatno tokom prva 3 meseca, donoseći najpopularniju zabavu direktno na vaš ekran.

Ostajući veran svom obećanju o transparentnosti, A1 Srbija i dalje je jedini operator koji javno garantuje fiksnu cenu tokom celog trajanja ugovora.

Uz ove nove usluge, A1 Srbija nastavlja da ulaže u digitalnu infrastrukturu zemlje, osnažujući domaćinstva i kompanije da napreduju u eri povezanosti

Чланак A1 Srbija povezuje celu zemlju sa budućnošću се појављује прво на Biznis i Finansije.

Apatinska pivara, članica Molson Coors Grupe, tradicionalno je i ove godine objavila svoj godišnji Izveštaj o održivosti pod nazivom „Dali smo održivu reč“, koji prikazuje najznačajnije rezultate u oblasti održivog poslovanja tokom prethodne godine. Ovaj izveštaj još jednom potvrđuje posvećenost pivare očuvanju resursa, energetskoj efikasnosti, društvenoj odgovornosti i primeni principa cirkularne ekonomije u svakodnevnim operacijama.

Održivost kao ključna poslovna vrednost

Održivost je već decenijama sastavni deo poslovanja Apatinske pivare, kako na lokalnom, tako i na globalnom nivou. Pivara kontinuirano unapređuje procese proizvodnje, efikasno upravlja vodnim resursima i energijom, smanjuje emisije štetnih gasova i promoviše odgovornu konzumaciju.

„U godini iza nas nastavili smo da gradimo održiv i odgovoran biznis, vodeći računa o ravnoteži između poslovnog rasta, brige o ljudima i očuvanja životne sredine. Ulagali smo u inovacije, razvoj zaposlenih i održive tehnologije, svesni da svaki korak koji danas preduzmemo ostavlja trag u budućnosti. Naš Izveštaj o održivosti je više od pregleda rezultata – to je potvrda naše posvećenosti da zajedno sa partnerima i zajednicom stvaramo dugoročnu vrednost“, izjavio je Igor Vukašinović, generalni direktor Apatinske pivare.

Šta sve izlazi iz Apatinske pivare, a nije pivo?

Apatinska pivara već decenijama pokazuje da održivo poslovanje ne znači samo očuvanje resursa, već i cirkularnu ekonomiju na delu.

Pored vrhunskih pivskih brendova, iz pivare kroz proces proizvodnje svakodnevno izlazi i niz korisnih resursa i nusproizvoda koji pronalaze svoju novu svrhu:

• Biogas, dobijen preradom otpadnih voda, koristi se za proizvodnju električne i toplotne energije putem kogenerativnog postrojenja, koje zadovoljava energetske potrebe ekvivalentne potrošnji oko 200 domaćinstava. Toplotna energija se vraća u proces proizvodnje, čime se zatvara krug energetske samoodrživosti.

• Solarna elektrana, postavljena na krovovima proizvodnog pogona, kao i na krovu postrojenja za preradu otpadnih voda, godišnje proizvodi gotovo milion kilovat-sati struje – dovoljno da zadovolji potrebe oko 250 domaćinstava i smanji emisiju CO₂ za više od 1.200 tona.

• Treber (pivski trop), nusproizvod u procesu proizvodnje, bogat vlaknima i proteinima, koristi se kao stočna hrana.

• Pleva iz slada, koja se ranije odlagala, sada se koristi za proizvodnju peleta – samo tokom prošle godine je 35 tona ovog otpada dobilo novu svrhu i sprečeno je njihovo odlaganje. Na otpad se ne šalju ni otpadne etikete ni biološke sirovine koje se šalju na kompostiranje.

• Biokompost, nastao iz procesa prerade otpadnih voda, koristi se za oplemenjivanje zemljišta na organskim zasadima maline u Čonoplji, zatvarajući još jedan krug održivosti – od pivare do organske proizvodnje.

Ljudi, zajednica i društvena odgovornost

Sa vizijom „Ljudi su nam uvek na prvom mestu“, Apatinska pivara aktivno gradi inkluzivnu radnu sredinu i pruža podršku zaposlenima u postizanju ravnoteže između posla i privatnog života. Kompanija je nosilac prestižnog Family Friendly sertifikata, a proteklih nekoliko godina dobija priznanje Top Employer, potvrđujući vrednost i uspešnost svih napora usmerenih na brigu o zaposlenima.

Pivara već 19 godina sprovodi kampanju „Kad pijem ne vozim“ u saradnji sa Upravom saobraćajne policije i Agencijom za bezbednost saobraćaja, promovišući bezbednost i odgovornu konzumaciju alkohola. Takođe, kroz projekat „Reciklirajte i Vi“, u saradnji sa partnerima, podiže svest o važnosti reciklaže i pravilnog odlaganja ambalažnog otpada.

Apatinska pivara kontinuirano dokazuje da je održivost više od obaveze – to je investicija u bolju budućnost. Kroz implementaciju principa cirkularne ekonomije i energetsku tranziciju, kompanija ostavlja konkretan, pozitivan trag i služi kao primer kako industrija može doprineti zdravijoj životnoj sredini i snažnijoj zajednici.

Чланак Apatinska pivara predstavila najnoviji Izveštaj o održivom razvoju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Da podsetimo, krajem avgusta je Vlada Republike Srbije donela Uredbu o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe, koja će važiti šest meseci od 1. septembra ove godine. Tom uredbom se ograničavaju trgovačke marže za određenu robu jer je procenjeno da se trgovci u njenu cenu ugrađuju više nego što bi trebalo.

Uredba se odnosi uglavnom na osnovne namirnice poput mleka, mesa, bezalkoholnih pića, voća i povrća, hlebova, smrznutih proizvoda, brašna, testenina i sličnih, ali i na kućnu hemiju, ličnu kozmetiku, hranu i pelene za bebe. U njoj piše da najviša stopa marže u trgovini na malo, obračunata na prodajnu cenu bez poreza na dodatu vrednost, ne može biti veća od 20%.

Koliko se i kako ona sprovodi ministarka unutrašnje i spoljne trgovine objasnila je za Tanjug. Kako kaže Lazarević, na početku primene uredbe utvrđeno je da ju je najveći broj trgovaca ispoštovao, kao i da je nadležnima dostavljao svoje cenovnike. To su utvrdili inspektori koji su posetili 82 prodajna objekta najvećih trgovinskih lanaca.

Dodala je da da u trgovinskom lancu „Veropoulos“ mera nije u potpunosti sprovedena. Naime, ovaj lanac nadležnima nije dostavio cenovnike u roku, ali su inspektori u njegovim objektima utvrdili da su cene ipak korigovane. Još uvek je u toku postupak inspekcije kako bi se otkrilo da li se „Veropoulos“ zaista pridržava ograničenja marži.

Kupci se žale da više nema sniženja

Ono što su građani po stupanju uredbe na snagu mogli da primete je da otkada su korigovane cene više gotovo da i nema velikih sniženja u prodavnicama. Ministarka je rekla da su se kupci već žalili zbog toga i dodala da je cilj ove mere bio da cene u marketima budu niže, a da se akcijska sniženja nastave.

“Međutim, od jednog broja proizvođača, odnosno dobavljača, dobili smo informacije da su oni trgovinskim lancima nudili nastavak akcijskih sniženja na svoju robu koju bi sami dobavljači finansirali, ali su pojedini trgovci to odbili”, rekla je Lazarević.

Ipak, dodala je, neki trgovinski lanci nisu prestali sa sniženjima ni posle 1. septembra i kao pozitivan primer navela je brendove Merkator i Idea. Zato je savetovala potrošače da prate cene u različitim trgovinskim lancima. Prema njenim rečima, ideja Vlade nije ni bila da u svim lancima budu iste cene i da akcijska sniženja budu iskoordinisana, već je to stvar koju tržište samo treba da reguliše.

Izvor: Tanjug

Foto: Markus Spiske, Unsplash

Чланак Ministarka trgovine kaže da je većina trgovinskih lanaca ograničila marže се појављује прво на Biznis i Finansije.

Mlečni i ostali pomenuti proizvodi koji sadrže palmino ili druga biljna ulje ne mogu se označavati, oglašavati ili vizuelno predstavljati kao da su u potpunosti od mleka, te moraju biti jasno obeleženi žutim trouglom u kome se nalazi crveni uzvičnik, koji za cilj ima omogućavanje potpune transparentnosti sastava potrošačima. Kompanija Lidl Srbija tim povodom ističe da u asortimanu kompanije od 1. avgusta neće biti ni jednog proizvoda koji u svom sastavu ima pomenute sastojke, te stoga u Lidlovom prodavnicama neće ni biti dodatnog obeležavanja.

„Lidl Srbija u svojim prodavnicama nigde neće imati oznaku za ovakav mešoviti sastav proizvoda, što znači da potrošači mogu biti sigurni da naši proizvodi od mleka zaista i jesu 100 odsto mlečni. Osim kvaliteta i transparentnosti koju pružamo potrošačima, ovim još jednom pokazujemo da smo zaista tu da ponudimo najbolji odnos cene i kvaliteta, bez pribegavanja „alternativnim“ sastavima zarad osiguranja niže cene“, kaže Nikola Balaban, izvršni direktor Nabavke u kompaniji Lidl Srbija.

Održiva nabavka palminog ulja u Lidlu

Iako izuzetno svestrano ulje, koje ima različita korisna svojstva u proizvodnji i očuvanju hrane, kao što su otpornost na oksidaciju, stabilnost na visokim temperaturama itd., ali i pozitivne efekte na opšte zdravlje pri adekvatnoj konzumaciji, palmino ulje je u Evropskoj uniji prepoznato kao rizična sirovina. Njegova proizvodnja vidi se kao jedan od glavnih pokretača krčenja šuma sa najvećom biološkom raznolikošću na svetu, uništavanja staništa već ugroženih vrsta, kao i postojanja praksi izrabljivanja radnika i dečjeg rada. S tim u vezi Lidl na globalnom nivou, kao deo odgovornih i održivih praksi doneo je i Izjavu o namerama o održivoj nabavci palminog ulja, a kao jedan od ciljeva kompanija je postavila i tendenciju da 100% palminog ulja koje koristi bude RSPO sertifikovano – Roundtable on Sustanable Palm Oil je standard za održive izvore nabavke palminog ulja.

Kompanija Lidl svim pomenutim merama dodatno potvrđuje da su transparentna komunikacija sa potrošačima i odgovoran pristup lancu snabdevanja strateški koraci koji na duže staze osiguravaju poverenje potrošača i ekološke prakse koje su pozitivne i za ljude i planetu. Dodatno, u skladu sa principima održivog razvoja, Lidl kontinuirano unapređuje svoj asortiman razvojem raznovrsnih biljnih proizvoda, koji mogu smanjiti opterećenje biokapaciteta planete.

Чланак Lidl bez mlečnih proizvoda koji sadrže palmino ulje се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naime, najnovija studija Univerziteta u Insbruku pokazala je da će planeta u narednih 75 godina maltene ostati bez mesta koja mogu zasigurno da ponude klimatske uslove za održavanje Zimskih olimpijskih igara. Šta više, već do 2050. najveći broj današnjih domaćina ovog takmičenja neće biti u mogućnosti da obezbedi dovoljno terena sa snegom i ledom potrebnih za održavanje pomenute sportske manifestacije.

Studija je rađena na osnovu nekoliko scenarija rasta emisija štetnih gasova i posledičnog zagrevanja naše planete. Prema scenariju koji se najčešće pominje u stručnoj javnosti, a koji podrazumeva brz rast emisija gasova sa efektom staklene bašte, do 2050. će se broj mesta koja mogu da budu domaćini nadmetanja u zimskim sportovima smanjiti na 10, a do 2080. na osam. U njih spadaju Lak plasid, Lilihamer, Oslo i Saporo.

Prema najgorem scenariju, koji je kako kažu sve izgledniji, do 2100. će Zimske olimpijske igre pouzdano moći da se održavaju samo u japanskom gradu Saporo.

Ovaj grad je inače poznat po velikoj količini snežnih padavina zbog kojih redovno održava festivale snežnih statua. On je zimi hladan i u proseku na njega godišnje napada snega u visini od 4,75 metara.

Izvor: Greek Reporter

Foto: Alex Mesmer, Unsplash

Чланак Do 2100. će samo Japan zasigurno moći da ugosti Zimske olimpijske igre се појављује прво на Biznis i Finansije.

U iznenađujućem potezu, JP Morgan navodno istražuje ideju o ponudi kredita obezbeđenih kriptovalutama.

Prema nedavnom izveštaju Kripto Rovera, bankarski gigant razmatra korišćenje kripto imovine koju drže klijenti kao zalog. Ukupan iznos o kome se raspravlja? Ogromnih 4,3 biliona dolara. Ako se to desi, to bi mogao biti veliki trenutak i za tradicionalno bankarstvo i za kripto svet.

Šta ovo znači?

Jednostavno rečeno, JP Morgan bi mogao da omogući klijentima da uzmu kredite koristeći svoju kriptovalutu – poput Bitkoina ili Etereuma – kao zalog. Ovo bi funkcionisalo slično kao redovan kredit obezbeđen portfolijom kuća ili akcija. Ali u ovom slučaju, vaši digitalni novčići bi zadržali svoju vrednost.

Za ljude koji su investirali u kriptovalute, ali ne žele da ih prodaju, ovo bi moglo biti ogromno. Mogli biste da pozajmite novac bez odustajanja od svog Bitkoina ili drugih ulaganja – situacija u kojoj dugoročni vlasnici dobijaju.

Zašto je ovo važno za kriptovalute?

Ova vest pokazuje koliko je kripto prostor došao. Pre nekoliko godina, velike banke nisu želele da imaju ništa sa tim. Ali sada traže načine da uključe kriptovalute u svoje svakodnevne usluge.

Ako JP Morgan nastavi sa ovim planom, poslaće snažnu poruku: Kriptovalute više nisu samo rizična investicija. One postaju pravi deo mejnstrim finansija.

A kada velika banka poput JP Morgana napravi potez, druge često slede taj primer. To bi moglo dovesti do toga da više banaka nudi slične usluge, olakšavajući ljudima korišćenje kriptovaluta u svakodnevnom finansijskom životu.

Da li postoje rizici?

Da – i vredi ih pratiti. Kriptovalute mogu biti veoma nestabilne. Njihove cene brzo rastu i padaju. Ako neko uzme kredit obezbeđen kriptovalutama i tržište se sruši, banka bi mogla ostati sa imovinom koja vredi mnogo manje nego što se očekivalo.

Da bi se zaštitila od ovoga, JP Morgan bi verovatno stvorio stroga pravila – kao što je zahtevanje od zajmoprimaca da drže veliku rezervu kriptovaluta u poređenju sa tim koliko pozajmljuju. Ovo je danas uobičajena praksa na platformama za kripto kreditiranje.

Zatim, tu je i pitanje regulacije. Američki regulatori poput Komisije za hartije od vrednosti (SEC) pažljivo prate kako se kriptovalute koriste u finansijama. Svaki potez JP Morgana verovatno bi bio pažljivo ispitan kako bi se osiguralo da je u skladu sa zakonom.

Izvor:Blic Biznis/See Biz

Foto: Pixabay

Чланак JP Morgan će nuditi kredite u kriptovalutama се појављује прво на Biznis i Finansije.