Politika i društvo Arhiva - Biznis i Finansije

Neko vam je i dalje prijavljen na adresi, a ne živi tu? Evo kako da ga obrišete iz evidencije

bifadmin — Tue, 20 Oct 2026 09:00:13 +0000

Kako odjaviti osobe koje više ne žive na vašoj adresi? Poznato je kako se podnosi zahtev MUP-u, koja dokumenta su potrebna i šta znači pasivizacija adrese.

Ako su na vašoj adresi prijavljene osobe koje su se odavno odselile, vlasnik stana ili kuće može da zatraži od Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) proveru njihovog prebivališta. Postupak se pokreće podnošenjem zahteva nadležnoj policijskoj upravi ili stanici, a ako se utvrdi da osoba zaista ne živi na prijavljenoj adresi, može biti doneto rešenje o pasivizaciji adrese.

Prema članu 18 Zakona o prebivalištu i boravištu građana, nadležni organ proverava da li osoba zaista stanuje na adresi na kojoj je prijavila prebivalište ili boravište. Važno je znati da vlasnik nekretnine ne može samostalno da odjavi drugo lice, već može da pokrene postupak u kojem MUP utvrđuje činjenice i odlučuje u skladu sa zakonom.

Kako pokrenuti postupak za odjavu osobe sa adrese?

Prvi korak je obraćanje policijskoj upravi ili policijskoj stanici nadležnoj prema adresi stana ili kuće. Vlasnik nekretnine treba da podnese pisani zahtev za proveru prebivališta osobe za koju smatra da više ne živi na toj adresi.

U zahtevu je potrebno jasno navesti adresu nepokretnosti, podatke o podnosiocu i razlog zbog kojeg se traži provera. Korisno je navesti i podatke o osobi na koju se zahtev odnosi, ukoliko su poznati, kao i priložiti dokumentaciju kojom se dokazuje vlasništvo ili drugi opravdani pravni interes.

Pravni osnov za ovaj postupak nalazi se u članu 18 Zakona o prebivalištu i boravištu građana. Ova odredba predviđa da nadležni organ može da proveri činjenicu stanovanja na prijavljenoj adresi na zahtev fizičkog ili pravnog lica koje ima opravdan pravni interes.

Koja dokumenta su potrebna?

Pre odlaska u policijsku stanicu, preporučljivo je pripremiti:

Važeću ličnu kartu podnosioca zahteva. Dokaz o vlasništvu nad stanom ili kućom, poput odgovarajućeg izvoda iz katastra ili ugovora o kupoprodaji. Pisani zahtev sa adresom nepokretnosti, poznatim podacima o prijavljenoj osobi i obrazloženjem razloga za proveru

Druge dokaze koji mogu da potkrepe navode da osoba više ne stanuje na toj adresi, ako ih podnosilac poseduje. Pre predaje zahteva treba proveriti kod nadležne policijske uprave da li je potrebna dodatna dokumentacija, na koji način se zahtev podnosi i da li se plaća administrativna taksa. Ne treba unapred pretpostavljati da su iznos takse i svi prilozi isti u svakoj situaciji.

Šta se dešava nakon podnošenja zahteva?

Nakon prijema zahteva, nadležni organ proverava da li osoba zaista živi na prijavljenoj adresi. Provera može da obuhvati utvrđivanje činjenica koje su važne za donošenje odluke.

Ako se utvrdi da osoba ne stanuje na adresi na kojoj ima prijavljeno prebivalište ili boravište, odnosno da je prilikom prijave dala neistinite podatke, MUP donosi rešenje kojim se adresa pasivizira. Pasivizacija znači da se u službenoj evidenciji označava da građanin ne stanuje na adresi na kojoj je prijavljeno njegovo prebivalište ili boravište.

Zbog toga ovaj postupak nije isto što i jednostavna odjava koju vlasnik može sam da izvrši. Samo podnošenje zahteva ne znači da će adresa automatski biti pasivizirana. Odluka zavisi od utvrđenih činjenica i postupka koji vodi nadležni organ.

Koje su posledice pasivizacije adrese?

Kada primi rešenje o pasivizaciji, građanin koji živi na teritoriji Srbije dužan je da prijavi prebivalište i adresu na kojoj zaista stanuje u roku od osam dana od prijema rešenja. Zakon predviđa i mogućnost žalbe na rešenje o pasivizaciji, u roku od osam dana od prijema.

Zato je važno da osoba na koju se rešenje odnosi postupi u skladu sa poukom o pravnom sredstvu navedenom u dokumentu. Za vlasnika nekretnine, pokretanje postupka predstavlja način da nadležni organ proveri i, kada su ispunjeni zakonski uslovi, ispravi stanje u evidenciji prebivališta.

Ipak, sam zahtev ne rešava automatski eventualne druge sporove između vlasnika i osobe koja je ranije živela na toj adresi.

Može li vlasnik sam da odjavi osobu koja se odselila?

Ne. Vlasnik stana ili kuće ne može jednostrano da izbriše drugu osobu iz evidencije prebivališta samo zato što ona više ne živi u toj nekretnini. Može, međutim, da zatraži proveru od nadležnog organa, uz obrazloženje i dokaze koji pokazuju da postoji opravdan razlog za pokretanje postupka.

Zato je najvažnije da se zahtev podnese nadležnoj policijskoj upravi ili stanici i da se sačuva dokaz o njegovoj predaji. Konačnu odluku donosi MUP nakon provere, u skladu sa Zakonom o prebivalištu i boravištu građana.

Ako su na vašoj adresi prijavljene osobe koje se više ne nalaze u toj nekretnini, prvi korak je da od MUP-a zatražite proveru prebivališta. Kada se utvrdi da osoba ne živi na prijavljenoj adresi, nadležni organ može da donese rešenje o pasivizaciji, čime se stanje u evidenciji usklađuje sa utvrđenim činjenicama.

Izvor: Kamatica.com

Foto: Pixabay

Чланак Neko vam je i dalje prijavljen na adresi, a ne živi tu? Evo kako da ga obrišete iz evidencije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zašto je Evropa izbegla američku fentanilsku krizu?

bifadmin — Tue, 20 Oct 2026 07:00:17 +0000

Dok je fentanil u SAD povezan sa desetinama hiljada smrti od predoziranja, u Evropi je broj takvih slučajeva znatno manji.

Razlog nije u tome što evropske kriminalne grupe navodno štite svoje tržište od ove droge, već pre svega u drugačijem razvoju tržišta opioida, obrascima njihove upotrebe i manjoj potražnji za fentanilom. Ipak, pojava drugih potentnih sintetičkih opioida pokazuje da Evropa nije imuna na novu krizu.

Fentanil i drugi sintetički opioidi bili su povezani sa oko 38.000 od približno 70.000 smrtnih slučajeva usled predoziranja u SAD tokom 2025. godine. U 16 evropskih zemalja koje su prijavile podatke, fentanil i njegovi derivati povezani su sa oko 210 smrti izazvanih drogama tokom 2024, u poređenju sa 130 godinu dana ranije. U pojedinim evropskim zemljama, međutim, poslednjih godina zabeležena je porast smrtnosti povezana sa drugim sintetičkim opioidima, naročito nitazenima.

Ove brojke nisu neposredno uporedive, jer se odnose na različite godine i geografski obuhvat, ali ukazuju na veliku razliku između američke i evropske situacije. Zašto se fentanil, koji je postao jedan od glavnih pokretača američke krize, nije podjednako proširio i na evropskom tržištu?

Dva različita puta do opioidne krize

Američka kriza nije nastala preko noći. Od kraja devedesetih godina prošlog veka, agresivno promovisanje opioidnih lekova protiv bolova, među kojima je bio i OxyContin, doprinelo je njihovom prekomernom propisivanju i širokoj upotrebi. Kada su tokom 2010-ih pooštrena ograničenja pristupa ovim lekovima, deo korisnika okrenuo se ilegalnom heroinu, a zatim i fentanilu, koji je postao široko dostupan na crnom tržištu.

Meksičke kriminalne grupe imale su važnu ulogu u širenju fentanila na američkom tržištu, uključujući njegovu proizvodnju i krijumčarenje, kao i dodavanje ove supstance drugim ilegalnim drogama. Tako je nastala kriza čije su razmere oblikovali i prethodno širenje zavisnosti od opioidnih lekova i promena ponude na ilegalnom tržištu.

Evropa nije prošla kroz uporediv talas prekomernog propisivanja opioidnih analgetika. Njihova upotreba u medicini tradicionalno je opreznija, dok je heroin dugo ostao najzastupljeniji ilegalni opioid. Njegovo tržište izgradilo se tokom više decenija, uz ustaljene krijumčarske rute, navike korisnika i postojeće načine lečenja zavisnosti.

A korisnici koji već uzimaju heroin ne prelaze automatski na drugu supstancu, posebno ako je ona dostupna u drugačijem obliku ili ako njena upotreba nosi dodatne rizike. To, međutim, ne znači da je evropsko tržište nepromenljivo niti da fentanil ne može da se proširi.

Mafija ne čuva evropsko tržište

Jedno od objašnjenja koje se povremeno pojavljuje jeste da italijanske mafijaške organizacije namerno sprečavaju ulazak fentanila u Evropu kako ne bi ugrozile svoje postojeće poslove i izgubile mušterije. Takva tvrdnja, međutim, pojednostavljuje način na koji funkcioniše organizovani kriminal.

Italijanske kriminalne grupe ne deluju kao jedinstvena organizacija koja donosi zajedničke odluke o tome koje će se droge prodavati. Različite grupe i pojedinci mogu da se bave različitim poslovima, da sarađuju ili da se nadmeću, u zavisnosti od prilika i mogućnosti zarade. Primeri kriminalnih aktivnosti povezanih sa plantažama kanabisa i preradom kokaina pokazuju da italijansko tržište nije zatvoren sistem u kojem jedna organizacija može da kontroliše sve tokove droge.

Zato je teško održiva pretpostavka da mafija sistematski štiti evropske korisnike od fentanila. Mnogo je verovatnije da njegova dosadašnja slabija zastupljenost proizlazi iz kombinacije potražnje, istorijskog razvoja tržišta opioida i načina na koji se ilegalne droge nabavljaju i distribuiraju.

Izvor: The Conversation

Foto: Colin Davis, Unsplash

Чланак Zašto je Evropa izbegla američku fentanilsku krizu? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zašto dete ne koristi reč koju je naučilo?

bifadmin — Mon, 19 Oct 2026 09:48:35 +0000

Prva reč se čeka sa nestrpljenjem, a potom očekujemo da će nove reči ubrzo doći. Nekad usvajanje prve reči i građenje rečnika zahtevaju vreme i usmeren rad.

Prva reč predstavlja kombinaciju glasova koju dete svaki put izgovara na sličan način i koja ima uvek isto značenje. Najčešće kao prvu reč srećemo reč „mama“, ali prva reč može biti i neka druga reč iz detetovog okruženja.

Dete komunicira i pre prve izgovorene reči

Pre pojave prve reči dete počinje da se služi pokaznim gestom i da kroz gestove saopštava svoje želje i zapažanja. Uz gestove, u neverbalni način komunikacije spadaju i osmeh, plač, mimika lica, postura tela. Sve to, zajedno sa rečima koje se pojavljuju, čini komunikaciju.

Početni vokabular čine reči kojima imenuje bliske ljude, stvari i bića iz okruženja, kao i aktivnosti koje obavlja. Neke reči dete može da veže za određene situacije. Vreme i vežbanje su potrebni detetu da bi dosledno koristilo novu reč u svim situacijama.

Situacija koja se često dešava tokom usvajanja početnog vokabulara je da dete može svoju igračku medu zvati „mema“, ali kad vidi medu na slici u knjizi ne izgovori ništa. Takođe, još jedan primer je da dete može da kaže reč „voda“ dok pije vodu, ali ne i za vodu koju vidi u kadi dok se kupa.

U ovim situacijama dete ima novu reč, ali je ona vezana isključivo za određene predmete i situacije. Ova situacija je očekivana i često je srećemo.

Roditeljima u ovakvim situacijama uvek savetujemo strpljenje, tako da ne treba insistirati da dete izgovori „voda“ i ne uskraćivati ono što mu treba dok ne izgovori reč. Jezički model dajte bez uslova i bez zahteva da ga dete ponovi.

Dete razume, ali ne želi da govori

Dakle, u ovakvim situacijama potrebno je da roditelj nastavi da koristi istu reč u različitim situacijama. Reč „voda“ dete može čuti dok sipate vodu, perete ruke, zalivate biljku ili vidite baru. Naglasite reč, govorite kratko i pokažite na ono o čemu govorite. Tako dete dobija priliku da poveže isto značenje sa više predmeta i događaja.

Važni načini postupanja u ovoj situaciji:

-opušteni i strpljivi roditelji,
-ne zahtevamo uvek verbalni odgovor,
-prihvatamo i verbalni i neverbalni odgovor,
-izgovaramo reč koju bi dete moglo reći bez zahteva da ono za nama to ponovi.

Kad je dete usvojilo novu reč i kad vidimo da je ne koristi u svakoj situaciji, već samo u nekim, važno je da nastavimo da tu reč izgovaramo i detetu pokazujemo njen način upotrebe u različitim situacijama. Važno je strpljenje i da detetu damo vremena za usvajanje novih reči.

Uz našu doslednost u upotrebi reči dete će moći lakše početi da je koristi onda kada je potrebno.

Izvor: Stetoskop

Foto: Pixabay

Чланак Zašto dete ne koristi reč koju je naučilo? се појављује прво на Biznis i Finansije.

EU priprema postepeno ukidanje uzgoja koka nosilja u kavezima

bifadmin — Mon, 19 Oct 2026 09:00:42 +0000

Evropska komisija je najavila da će do kraja 2026. predložiti izmene propisa kojima bi se postepeno ukinuo kavezni uzgoj koka nosilja. Promena bi mogla da utiče i na proizvođače jaja iz zemalja van Evropske unije, uključujući Srbiju, ukoliko budu uvedeni najavljeni zahtevi za uvoz koji odgovaraju evropskim standardima.

Prema strategiji za stočarstvo koju je Komisija predstavila 7. jula, planirana revizija pravila obuhvatiće koke nosilje i brojlere, a predviđeno je i uvođenje odgovarajućih zahteva za uvozne proizvode u pogledu dobrobiti životinja. Konkretni rokovi za prelazak na sisteme bez kaveza i način podrške proizvođačima biće poznati kada predlog propisa bude predstavljen.

Kako piše francuski dnevnik Le Monde, u tekstu objavljenom 18. septembra, Francuska je među zemljama koje su najviše odmakle u prelasku na alternativne sisteme uzgoja, ali se i tamo 23 odsto koka nosilja još drži u obogaćenim kavezima. Na nivou Evropske unije, u proseku 23 odsto koka nosilja ima takav način uzgoja, dok u Francuskoj 51 odsto njih ima pristup otvorenom prostoru.

U EU su standardni, neobogaćeni kavezi zabranjeni od 2012. godine. Međutim, obogaćeni kavezi i dalje su dozvoljeni: oni kokoškama obezbeđuju više prostora i dodatke poput prečki i gnezda, ali im ne omogućavaju slobodno kretanje kao u sistemima bez kaveza.

Prema pisanju Le Mondea, deo francuskih proizvođača podržava prelazak na uzgoj bez kaveza, ali upozorava da će za njega biti potrebna značajna ulaganja i finansijska podrška. Predstavnici industrije ističu i da potražnja za jajima raste, dok jeftinija jaja ostaju važna za potrošače sa manjom kupovnom moći. Zato smatraju da promena načina uzgoja mora da bude praćena ulaganjima u nove objekte i boljom raspodelom proizvodnje.

Kako se u Srbiji gaje kokoške?

Za Srbiju će značaj ove promene zavisiti od konačnog teksta evropskih propisa, naročito od toga da li će i pod kojim uslovima biti uvedeni zahtevi za uvoz jaja i proizvoda od jaja iz trećih zemalja. Evropska komisija je najavila takve zahteve kao deo buduće revizije, ali oni još nisu usvojeni.

Kod nas još nema javno dostupnog, pouzdanog podatka o udelu svih koka nosilja koje se drže u kavezima. Međutim, istraživanje ponude u beogradskim supermarketima iz 2025. pokazalo je da su jaja iz kaveznog uzgoja činila između 45,5 i 50 odsto ponude, dok je ostatak poticao iz podnih i slobodnih sistema uzgoja.

Foto: oss_photoyugi, Depositphotos

Чланак EU priprema postepeno ukidanje uzgoja koka nosilja u kavezima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Interesovanje roditelja za obrazovanje dece opada

bifadmin — Fri, 16 Oct 2026 09:32:10 +0000

Interesovanje roditelja za obrazovanje dece opada u mnogim razvijenim zemljama, dok rezultati učenika na međunarodnim testiranjima dostižu istorijski minimum, pokazuju najnoviji rezultati PISA testiranja.

Više od 760.000 petnaestogodišnjaka iz desetina zemalja učestvovalo je u testiranju, a prosečni rezultati iz matematike, čitanja i prirodnih nauka među visoko razvijenim ekonomijama najlošiji su od početka sprovođenja PISA testova.

Najbolje rezultate ostvarili su Kina, Singapur, Tajvan, Japan i Južna Koreja, dok su se dobro pokazali i Estonija, Ujedinjeno Kraljevstvo i Novi Zeland, javlja AP.

U poređenju sa 2022. godinom, gotovo sve zemlje zabeležile su pad porodične podrške obrazovanju dece, naročito dečaka. To se ogleda u tome koliko često roditelji razgovaraju sa decom o školi i pokazuju interesovanje za njihovo učenje.

„Roditelji sebe sve više doživljavaju kao klijente škole, a ne kao nekoga ko pokazuje lično interesovanje“, izjavio je Andreas Šlajher iz Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

Učenici koje članovi porodice najmanje jednom nedeljno pitaju šta su radili u školi ostvarili su oko 35 poena više na testu iz prirodnih nauka, što odgovara znanju stečenom tokom više od godinu i po dana školovanja. Razlika je ostala prisutna i nakon uzimanja u obzir socioekonomskih okolnosti.

Još jedan važan problem predstavlja prekomerna upotreba digitalnih uređaja. Više od četvrtine učenika u bogatijim zemljama navelo je da im školski drugovi odvlače pažnju digitalnim uređajima na većini ili svim časovima prirodnih nauka.

U zemljama sa strožim pravilima o korišćenju mobilnih telefona takvih problema bilo je manje. Istraživanje je pokazalo i da su bolji rezultati povezani sa korišćenjem tehnologije u školi dva do tri sata dnevno, dok su pri dužoj upotrebi rezultati opadali.

Azijske zemlje posebno se izdvajaju. Manje od 10 odsto učenika u Japanu, Južnoj Koreji i kontinentalnoj Kini prijavilo je ometanje pažnje digitalnim uređajima. U kineskim provincijama obuhvaćenim testiranjem gotovo svi učenici dostigli su najmanje osnovni nivo znanja iz matematike i čitanja, dok je u SAD taj nivo dostiglo 65 odsto učenika iz matematike i 74 odsto iz čitanja.

Američki rezultati iz matematike bili su na nivou proseka OECD-a, ali su rezultati iz matematike i čitanja pali na najniži nivo od početka PISA testiranja. Istraživači su ipak upozorili da američke podatke treba tumačiti oprezno zbog nedovoljno reprezentativnog uzorka škola i učenika.

Veštačka inteligencija povezana sa slabijim rezultatima

Istraživanje je pokazalo i da je češća upotreba veštačke inteligencije uglavnom povezana sa slabijim rezultatima na testovima. Učenici koji nikada ne koriste četbotove postigli su bolje rezultate od onih koji ih koriste, dok gotovo polovina učenika u razvijenim zemljama koristi veštačku inteligenciju za učenje najmanje jednom nedeljno.

Šlajher je izdvojio Kinu, Japan, Singapur i Estoniju kao primere zemalja koje uspešno koriste veštačku inteligenciju u obrazovanju bez preteranog oslanjanja na nju.

Kao primer naveo je kinesku osnovnu školu u kojoj deca tradicionalno vežbaju kaligrafiju mastilom i četkicama, dok nastavnici njihove radove skeniraju i koriste veštačku inteligenciju za analizu i poboljšanje rukopisa.

„Da ste fotografisali tu učionicu, izgledala bi kao da je iz pedesetih godina prošlog veka. Ali iza svega je stajala veštačka inteligencija“, zaključio je Šlajher.

Izvor: 021.rs

Foto: Pixabay

Чланак Interesovanje roditelja za obrazovanje dece opada се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ukrajinski napad dronom na data centar u Rusiji napravio haos sa Jandeksovom taksi aplikacijom u Beogradu

bifadmin — Wed, 14 Oct 2026 10:23:10 +0000

Ako ove nedelje imate problema da naručite taksi preko Jandeks (Yandex) aplikacije u Beogradu, niste jedini. Žalbe građana preplavile su društvene mreže, jer se popularna platforma za pozivanje taksija, preko koje se zakazuje najveći deo taksi vožnji u gradu, suočena sa velikim tehničkim teškoćama, nakon što je Ukrajina pre tri dana bombardovala data centar Jandeksa u Rusiji.

Čitateljka Nove ekonomije koja se redovno vozi taksijem do posla i nazad, kaže da je u ponedeljak posle 18 časova bezuspešno pokušavala da stigne kući jer je aplikacija stalno „bagovala“, a vozač vozio potpuno nelogičnom putanjom.

„Prvo sam gledala kako kruži oko adrese na koju treba da dođe, da bi potom taksista otišao na potpuno drugu adresu od one na kojoj sam ga čekala, što se jasno videlo na aplikaciji. Kasnije kada sam probala da poručim vozilo, čekala sam ga oko pola sata da se na kraju ne bi ni pojavio“, kaže Dragana Jovanović za Novu ekonomiju. I nije bila jedina.

Iz kompanije Jandeks go (Yandex Go) kažu da postepeno popravljaju servis.

„Rad usluge Jandeks go u Srbiji trenutno se postepeno obnavlja, ali su i dalje moguće poteškoće u funkcionisanju pojedinih opcija aplikacije. Naši timovi intenzivno rade na tome da u najkraćem mogućem roku uspostave potpuno normalno funkcionisanje usluge. Žao nam je zbog nastale situacije i izvinjavamo se svima čiji su planovi zbog ovih poteškoća bili onemogućeni“, navode iz Jandeksa za Novu ekonomiju.

Ukrajinske snage počele su da gađaju rusku internet infrastrukturu 8. oktobra i nastavile sutradan i konačno 11. oktobra. Ukrajinski napadi dronovima pogodili su tri velika data centra ruskog tehnološkog giganta Jandeks, kompanije kojoj je taksi platforma samo jedan deo mnogo šireg poslovanja. Kompanija je potvrdila da je njena infrastruktura oštećena u napadima te da radi danonoćno kako bi pokušali da uspostave usluge koje su u prekidu. Ukrajinski napadi dronom doveli su do potpunog gašenja Jandeksovog data centra u Vladimirskoj oblasti.

U napadu nije bilo povređenih, ali su neke od usluga Jandeksa trenutno nedostupne korisnicima.

Taksisti mole građane za razumevanje

Tehnički poremećaji u funkcionisanju Jandeksa, vodeće aplikacije za naručivanje prevoza u Beogradu, među taksistima su podstakli zabrinutost oko logističke spremnosti i pouzdanosti transporta putnika za predstojeću međunarodnu izložbu Ekspo, ako se rat između Rusije i Ukrajine nastavi, uz targetiranje Jandeksove infrastrukture.

Kako za Novu ekonomiju kaže predsednik Saveza udruženja taksista Srbije Aleksandar Bijelić, situacija je van njihove moći, „do napada je došlo i građani moraju da imaju razumevanja“.

Bijelić potvrđuje za Novu ekonomiju da postoje tehnički problemi sa aplikacijom, te da je to zbog štete koju su napravili ukrajinski dronovi.

„Dogodilo se nešto na šta niko nije mogao da utiče, niti je to moglo javno da se reši, takve stvari se dešavaju. Da li će ti ljudi moći da garantuju uslugu prevoza, kao i šta će se desiti ako ne ispune uslugu na koju su se obavezali, to ćemo tek videti. Verujem da će imati problema verovatno zbog ‘spoljnih smetnji’, a na koji način će biti organizovan transport oko izložbe , videćemo još, to bi trebalo da se dogovori tek“, objašnjava Bijelić.

Na pitanje šta će se dešavati ukoliko se napadi ukrajinske strane nastave sa istim ciljevima, Bjelić kaže da u tom slučaju „neće biti zadovoljni ni korisnici ni taksisti“.

Kako Bijelić naglašava Jandeks je vrlo brzo postao monopolista, imaju 4.000 vozila i preko 80 odsto tržišnog udela, pa je time i zabrinutost oko transporta za vreme trajanja izložbe veća. Privremeno rešenje može da bude korišćenje aplikacija koje nisu ugrožene kod drugih taksi udruženja ili jednostavno pozivanje telefonom, navode taksisti.

Iz Jandeksa go kažu da su za funkcionisanje složenih tehnoloških servisa, uključujući i Jandeksove usluge, neophodni značajni računarski resursi. Kako nam objašnjavaju, zbog toga se procesi raspoređuju na servere koji se nalaze u različitim zemljama.

„Ukoliko dođe do tehničkog problema u jednoj zemlji, određene funkcionalnosti servisa mogu postati nedostupne i u drugim zemljama. U takvim situacijama, procesi se preusmeravaju na druge servere kako bi se što pre uspostavio normalan rad servisa i smanjila mogućnost ponavljanja sličnih prekida. Trenutne poteškoće u funkcionisanju usluge povezane su upravo sa ovim procesom preusmeravanja“, navode iz Jandeksa go.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Ukrajinski napad dronom na data centar u Rusiji napravio haos sa Jandeksovom taksi aplikacijom u Beogradu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Šest uređaja koje ne treba uključivati na produžni kabl

bifadmin — Sun, 11 Oct 2026 08:14:18 +0000

Stručnjaci upozoravaju da nepravilna upotreba produžnih kablova može izazvati pregrevanje, pa čak i opasne požare u domaćinstvu.

Iako nam ponekad nedostaje utičnica u kuhinji ili dnevnoj sobi, važno je znati koji uređaji nikada ne bi trebalo da budu priključeni na produžni kabl, piše Večernji list.

Gordon Volis, stručnjak za održivu energiju iz kompanije „Your NRG“, kaže da je ključno razumeti ograničenja produžnih kablova.

„Dizajnirani su za privremenu upotrebu sa uređajima male potrošnje energije, a ne kao trajno rešenje za velike potrošače. Njihova nepravilna upotreba ne samo da troši energiju već predstavlja i ozbiljan rizik od požara„, rako je Volis.

Posebno je opasno takozvano lančano povezivanje, uključivanje jednog produžnog kabla u drugi. Time se drastično povećava mogućnost preopterećenja i kvarova.

Šta nikad ne bi trebalo uključiti na produžni kabl?

Friteze na vruć vazduh: Velike friteze mogu da troše i do 2.000 W. To je previše za produžni kabl, pa ih uvek treba priključivati isključivo na zidnu utičnicu.

Mikrotalasne rerne: Produžni kabl ne može da podnese njihove nagle skokove u potrošnji električne energije.

Produžni kablovi (lančano povezivanje): Uključivanje jednog produžnog kabla u drugi može izazvati pregrevanje, varničenje i požar.

Električne rerne i šporeti: Njihovo priključivanje na produžni kabl predstavlja ozbiljan rizik od požara i strujnog udara.

Tosteri: Troše veliku količinu energije (od 1.200 do 1.400 W). Ako su priključeni na produžni kabl, lako mogu izazvati pregrevanje.

Frižideri: Stalno rade, a produžni kablovi nisu predviđeni za dugotrajno opterećenje, što može dovesti do kvara ili oštećenja uređaja.

Izvor: 021.rs

Foto: Pixabay

Чланак Šest uređaja koje ne treba uključivati na produžni kabl се појављује прво на Biznis i Finansije.

SZO ne preporučuje lekove protiv gojaznosti deci mlađoj od 10 godina

bifadmin — Sat, 10 Oct 2026 07:03:40 +0000

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ne preporučuje deci mlađoj od 10 godina lekove protiv gojaznosti, uključujući GLP-1 injekcije poput Mounjara i Wegovyja, navodi se u novim globalnim smernicama.

SZO preporučuje da se lečenje gojaznosti kod dece ovog uzrasta zasniva na zdravoj ishrani i fizičkoj aktivnosti, a ne na lekovima ili hirurškim zahvatima.

Organizacija ističe da za primenu lekova u ovoj starosnoj grupi nema dovoljno dokaza o dugoročnim efektima.

Procene pokazuju da je širom sveta gojazno oko 170 miliona dece i adolescenata, među kojima je oko 70 miliona dece uzrasta od pet do devet godina.

U toj starosnoj grupi stopa gojaznosti porasla je sa dva odsto 1990. godine na osam odsto.

SZO navodi da bi lekovi za gojaznost mogli biti odgovarajući za stariju decu i adolescente kada promene životnih navika nisu dale rezultate i kada su fizički i psihički spremni za takav tretman.

„Posebno smo zabrinuti kada je reč o ovoj starosnoj grupi„, rekao je Lorens Gramer-Stron iz SZO, ističući da nema dovoljno dokaza o bezbednosti i dugoročnoj primeni GLP-1 lekova kod male dece.

Izvor: BBC/021.rs

Foto: Pixabay

Чланак SZO ne preporučuje lekove protiv gojaznosti deci mlađoj od 10 godina се појављује прво на Biznis i Finansije.

Beograd daleko od vrha svetske liste gradova po kvalitetu života

bifadmin — Fri, 09 Oct 2026 10:11:12 +0000

Kanbera se ove godine našla na vrhu svetske liste gradova po kvalitetu života, dok je Beograd tek na 422. poziciji.

Šta neki grad čini jednim od najboljih mesta za život na svetu? Prema metodologiji Oxford Economicsa, kvalitet života procenjuje se na osnovu šest pokazatelja: nejednakosti u prihodima, dohotka po stanovniku, troškova stanovanja, očekivanog životnog veka, stope kriminala i dostupnosti rekreativnih i kulturnih sadržaja.

U izveštaju Global Cities Index 2026 analizirano je 1.000 gradova iz celog sveta. Na prvom mestu po kvalitetu života našla se Kanbera, koja je ostvarila maksimalnih 100 poena. Oxford Economics ovaj rezultat pripisuje kombinaciji visokih zarada i relativno male nejednakosti u prihodima, čemu doprinosi i veliki broj stabilnih, dobro plaćenih radnih mesta u državnoj upravi, s obzirom na to da je Kanbera glavni grad Australije.

Taj grad se dobro kotira i prema očekivanom životnom veku, a ima i veliki broj mesta za rekreaciju i kulturnih sadržaja u odnosu na broj stanovnika. Zanimljivo je da se u ukupnom Global Cities Indexu nalazi tek na 45. mestu. Ovo pokazuje da grad može da pruži izuzetno visok kvalitet života, a da istovremeno ne bude među vodećim svetskim centrima prema ukupnim pokazateljima.

Evropa prednjači

Na drugom mestu po kvalitetu života nalazi se Bergen, a visoko su rangirani i Grenobl, Bern i Oslo, koji zauzimaju četvrto, peto i šesto mesto. Između njih i Kanbere nalazi se Singapur. Među gradovima pri vrhu liste nalaze se i Luksemburg, Drezden, Gent, Pariz, Bazel, Linc, San Hoze, Cirih, Berlin, Minhen, Sidnej i Prag.

Dominacija evropskih gradova može se objasniti time što se dobro uklapaju u kriterijume koje koristi Oxford Economics. Ova metodologija ne meri samo bogatstvo gradova već i raspodelu prihoda, opterećenje troškovima stanovanja, očekivani životni vek i dostupnost kulturnih i rekreativnih sadržaja.

Šire posmatrano, uočavaju se razlike između evropskih i američkih gradova – evropski gradovi imaju prednost u kategorijama kvaliteta života, životne sredine i upravljanja, dok američki uglavnom ostvaruju bolje rezultate u ekonomiji i ljudskom kapitalu.

Gde je tu Beograd?

Naša prestonica se po kriterijumu kvaliteta života našla na 422. mestu, sa 45,1 poenom od mogućih 100. Najslabiji rezultat ostvarila je u kategoriji ljudskog kapitala, gde je dobila 27,6 poena. Ova kategorija obuhvata obrazovanje, univerzitete i očekivani rast stanovništva i zaposlenosti. U kategoriji upravljanja gradom ostvario je 44,5 poena, a ona obuhvata pokazatelje kvaliteta institucija i efikasnosti javne uprave.

Ovo će možda iznenaditi njegove žitelje ali najbolju ocenu (70,2 poena) Beograd je dobio u kategoriji životne sredine. Ovaj rezultat, međutim, ne treba tumačiti kao opštu ocenu kvaliteta životne sredine u gradu, jer metodologija obuhvata specifične pokazatelje, među kojima su klimatski rizici, prirodne nepogode i emisije ugljenika.

Izvor: Oxford Economics

Foto: Stevan Aksentijević, Pixabay

Чланак Beograd daleko od vrha svetske liste gradova po kvalitetu života се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zašto siromašniji ljudi žive kraće od bogatijih?

bifadmin — Thu, 08 Oct 2026 08:00:13 +0000

Uslovi u kojima ljudi odrastaju povezani su sa njihovim zdravljem i dužinom života decenijama kasnije, pokazuje nova analiza koja je objedinila rezultate 102 dugoročne studije sa oko 8,5 miliona učesnika iz 24 zemlje.

Razlike u dužini života između bogatijih i siromašnijih postoje čak i u zemljama sa razvijenim sistemima socijalne zaštite. U Norveškoj, na primer, 40-godišnji muškarci iz najbogatijih 1% stanovništva mogu očekivati da će živeti gotovo 14 godina duže od onih iz najsiromašnijih 1%, dok je u SAD ta razlika gotovo 15 godina.

Analiza je pokazala da je u više od osam od deset poređenja stopa smrtnosti bila viša kod ljudi koji su u detinjstvu odrastali u nepovoljnijim socioekonomskim uslovima. Najizraženija povezanost utvrđena je kod zanimanja očeva: odrasli čiji su očevi imali najmanje privilegovana zanimanja imali su oko 26% višu stopu smrtnosti od onih čiji su očevi imali najprivilegovanija zanimanja.

Sa većom smrtnošću bili su povezani i niže obrazovanje roditelja, finansijske teškoće i prenatrpani stambeni uslovi. Ipak, istraživači upozoravaju da ove studije ne mogu dokazati da je siromaštvo u detinjstvu direktno uzrokovalo raniju smrt, jer na zdravlje utiče niz međusobno povezanih faktora.

Rezultati ipak ukazuju da smanjenje zdravstvenih nejednakosti ne može da se zasniva samo na merama za odrasle. Poboljšanje uslova u kojima deca odrastaju, posebno kroz dostupnije obrazovanje, zdravstvenu zaštitu i podršku porodicama sa većim finansijskim i stambenim problemima, moglo bi da utiče na njihovo zdravlje i dužinu života decenijama kasnije.

Izvor: The Conversation

Foto: Irina, Unsplash

Чланак Zašto siromašniji ljudi žive kraće od bogatijih? се појављује прво на Biznis i Finansije.