Wizz Air i dalje smatra da uvedene mere, koje su ranije ove godine stupile na snagu, diskriminišu evropske aviokompanije i da nisu u skladu sa obavezama Srbije u okviru Sporazuma o Zajedničkom evropskom vazduhoplovnom prostoru, sa čime se saglasna i EU. Aviokompanija je sprovela odlučnu kampanju za zaštitu svog poslovanja u Beogradu, angažujući se sa srpskim vlastima, evropskim institucijama, zaposlenima, putnicima i drugim zainteresovanim stranama. Više od 25.000 ljudi potpisalo je peticiju za očuvanje baze Wizz Air-a u Beogradu.

Današnja odluka o odlaganju mera štiti egzistenciju više od 200 zaposlenih Wizz Air-a sa bazom u Beogradu i podržava hiljade dodatnih radnih mesta u sektorima turizma, ugostiteljstva, vazduhoplovstva, kao i u široj srpskoj ekonomiji.

Wizz Air posluje u Srbiji od 2010. godine, ulažući stotine miliona evra i prevezavši više od 14 miliona putnika. Samo tokom ovog leta, aviokompanija je obavila više od 3.000 letova i prevezla približno 700.000 putnika iz Srbije i ka Srbiji. Sada kada je regulatorna neizvesnost otklonjena, Wizz Air se raduje nastavku svog dugoročnog prisustva u Srbiji i pružanju usluga srpskim putnicima iz svoje baze u Beogradu.

Чланак Wizz Air zadržava bazu u Beogradu tokom predstojeće zimske sezone се појављује прво на Biznis i Finansije.

Šta će građani moći da imaju u telefonu?

Nemačka, Italija i Holandija različitim tempom

Banke i kompanije moraće da ga prihvataju

Šta je sa privatnošću?

Da li će fizička dokumenta nestati?

Чланак EU uvodi digitalni novčanik : Šta će građani do kraja godine moći da imaju na telefonu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zakon o radu u poglavlju „Prestanak radnog odnosa“ definiše razloge zbog kojih radni odnos može da prestane, uključujući otkaz ugovora od strane poslodavca ili zaposlenog, piše Infostud.

Razlozi za otkaz zaposlenom mogu se podeliti u četiri grupe: razlozi koji se odnose na radnu sposobnost i ponašanje zaposlenog, povreda radne obaveze, nepoštovanje radne discipline i razlozi koji se odnose na potrebe poslodavca.

I Otkazni razlog

Zakon o radu kaže da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog i njegovo ponašanje i tu svrstava sledeća tri razloga:

• Ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada ili nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi. Obavezna procedura: Najprostije rečeno, ovo je otkaz koji se daje kada poslodavac utvrdi da zaposleni nije dovoljno dobar u svom poslu i ne ostvaruje rezultate koji se realno mogu očekivati od prosečnog zaposlenog. Poslodavac ne može samo da donese rešenje u kojem će konstatovati da zaposleni ne radi dobro svoj posao i da nije zadovoljan njime. Poslodavac može da otkaže ugovor o radu samo ako mu je prethodno dao pisano obaveštenje koje sadrži: obaveštenje o tome u čemu se sastoje nedostaci u radu, uputstva kako da te nedostatke ispravi i primeren rok za poboljšanje rada. Samo ako zaposleni u ostavljenom roku ne poboljša svoj rad po uputstvima poslodavca, može da dobije zakonit otkaz.
• Ako je zaposleni pravnosnažno osuđen za krivično delo na radu ili u vezi sa radom. Preduslov za donošenje rešenja o otkazu jeste postojanje pravnosnažne sudske presude kojom je zaposleni osuđen za krivično delo koje je počinio na radu ili u vezi sa radom.
• Ako se ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka mirovanja radnog odnosa, odnosno neplaćenog odsustva. Preduslov: Ako se u roku od 15 dana od dana kada je prestao osnov zbog kojeg mu miruje radni odnos zaposleni ne vrati na rad, odmah narednog dana poslodavac može da donese rešenje o otkazu.

II Otkaz zbog povrede radne obaveze

Poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, i to:

• ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze
• ako zloupotrebi položaj ili prekorači ovlašćenja;
• ako necelishodno i neodgovorno koristi sredstva rada;
• ako ne koristi ili nenamenski koristi obezbeđena sredstva ili opremu za ličnu zaštitu na radu;
• ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu.

Dakle, zakonodavac je odredio četiri vrste povreda radnih obaveza, čija je definicija dosta široka. Međutim, ostavio je mogućnost poslodavcu da kroz opšti akt sam odredi, ili kroz ugovor o radu utvrdi sa zaposlenim, šta se sve može smatrati povredom radne obaveze usled koje može da usledi otkaz. Ovo je i logično, jer su radni procesi veoma različiti od poslodavca do poslodavca i ne može se očekivati da zakon, kao opšti akt koji važi za sve zaposlene, obuhvati svaku moguću povredu radne obaveze.

Preduslov: Da bi poslodavac dao otkaz zaposlenom koji je povredio radnu obavezu, povreda te obaveze mora u ugovoru o radu ili u opštem aktu poslodavca da bude predviđena kao otkazni razlog. Ako to nije slučaj – otkaz je nezakonit.

Obavezna procedura: Poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu zbog povrede radne obaveze zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje osam dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja. U upozorenju poslodavac je dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje. Upozorenje se dostavlja zaposlenom na jedan od sledećih načina: lično u prostorijama poslodavca, odnosno poštom na adresu prebivališta ili boravišta zaposlenog. Ako poslodavac zaposlenom nije mogao da dostavi upozorenje na opisani način, dužan je da o tome sačini pismenu belešku. Upozorenje se tada objavljuje na oglasnoj tabli poslodavca i po isteku osam dana od dana objavljivanja smatra se dostavljenim zaposlenom.

III Otkaz zbog nepoštovanja radne discipline

Poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu, i to:

• ako neopravdano odbije da obavlja poslove i izvršava naloge poslodavca u skladu sa zakonom;
• ako ne dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad u zakonskim rokovima: ovde napominjemo da je uvođenjem sistema e-Bolovanje u Srbiji ukinuta obaveza zaposlenog da fizički (u papirnom obliku) nosi potvrdu lekara poslodavcu. Izabrani lekar unosi podatke o privremenoj sprečenosti za rad direktno u centralni elektronski sistem. Poslodavac podatke i digitalnu potvrdu preuzima automatski kroz softversko rešenje e-Bolovanje – Poslodavac. Time je ova zakonska odredba o otkaznom razlogu izgubila na značaju.
• ako zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad – npr. radom kod drugog poslodavca ili na bilo koji drugi način kada se bolovanje ne koristi za svrhu zbog koje je otvoreno – za lečenje i oporavak.
• zbog dolaska na rad pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava, odnosno upotrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava u toku radnog vremena, koje ima ili može da ima uticaj na obavljanje posla;
• ako je dao netačne podatke koji su bili odlučujući za zasnivanje radnog odnosa;
• ako zaposleni koji radi na poslovima sa povećanim rizikom, na kojima je kao poseban uslov za rad utvrđena posebna zdravstvena sposobnost, odbije da bude podvrgnut oceni zdravstvene sposobnosti;
• ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Preduslov: Slično kao i kod povrede radne obaveze – da bi poslodavac dao otkaz zaposlenom koji je povredio radnu disciplinu, povreda te vrste mora biti predviđena kao otkazni razlog ili zakonom, ili u ugovoru o radu ili u opštem aktu poslodavca. Ako to nije slučaj – otkaz je nezakonit.

Obavezna procedura: Identična kao kod upozorenja za povredu radne obaveze (videti prethodno poglavlje teksta).

IV Otkaz zbog razloga koji se odnose na potrebe poslodavca

Zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca, i to:

• Ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla (tzv. tehnološki višak);
  Obavezna procedura: Preduzimanje mera za novo zapošljavanje viška zaposlenih.
• Ako mere ne daju dovoljan rezultat, poslodavac je dužan da donese program rešavanja viška zaposlenih ukoliko će u periodu od 30 dana doći do prestanka potrebe za radom zaposlenih na neodređeno vreme, i to za najmanje:

• 10 zaposlenih kod poslodavca koji ima u radnom odnosu više od 20, a manje od 100 zaposlenih na neodređeno vreme;

• 10% zaposlenih kod poslodavca koji ima u radnom odnosu najmanje 100, a najviše 300 zaposlenih na neodređeno vreme;

• 30 zaposlenih kod poslodavca koji ima u radnom odnosu preko 300 zaposlenih na neodređeno vreme;

• 20 zaposlenih u okviru perioda od 90 dana, bez obzira na ukupan broj zaposlenih kod poslodavca.

Program naročito sadrži: razloge prestanka potrebe za radom zaposlenih; ukupan broj zaposlenih; broj, kvalifikacionu strukturu, godine starosti i staž osiguranja zaposlenih koji su višak i poslove koje obavljaju; kriterijume za utvrđivanje viška zaposlenih; mere za zapošljavanje (premeštaj na druge poslove, rad kod drugog poslodavca, prekvalifikacija ili dokvalifikacija, nepuno radno vreme, ali ne kraće od polovine punog radnog vremena, i druge mere); sredstva za rešavanje socijalno-ekonomskog položaja viška zaposlenih; rok u kome će biti otkazan ugovor o radu. Poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu zaposlenom isplati otpremninu, koja ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu.

Sve navedeno deo je obavezne procedure. Ako to nije ispoštovano – otkaz je nezakonit.

• Ako odbije zaključenje aneksa ugovora o radu u sledećim slučajevima:

a) radi premeštaja na drugi odgovarajući posao (posao za koji se zahteva ista vrsta i stepen stručne spreme kao i za poslove koje je do tada obavljao), zbog potreba procesa i organizacije rada;

b) radi premeštaja u drugo mesto rada kod istog poslodavca (ovakav aneks dopušten je ako je udaljenost od mesta u kome zaposleni radi do mesta u koje se premešta na rad manja od 50 km i ako je organizovan redovan prevoz koji omogućava blagovremeni dolazak na rad i povratak sa rada i obezbeđena naknada troškova prevoza u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju);

v) radi upućivanja na rad na odgovarajući posao kod drugog poslodavca (može ako je privremeno prestala potreba za njegovim radom, dat u zakup poslovni prostor ili zaključen ugovor o poslovnoj saradnji, dok traju razlozi za njegovo upućivanje, a najduže godinu dana);

g) ako je zaposlenom koji je višak obezbedio ostvarivanje jedne od gore pomenutih mera za zapošljavanje (premeštaj na druge poslove, kod drugog poslodavca, prekvalifikacija/dokvalifikacija, nepuno radno vreme itd.), a zaposleni odbije te mere odbijanjem aneksa;

d) radi promene elemenata za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i drugih primanja zaposlenog koji su sadržani u ugovoru o radu.

Obavezna procedura: Uz aneks ugovora o radu poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi pismeno obaveštenje koje sadrži: razloge za ponuđeni aneks ugovora, rok u kome zaposleni treba da se izjasni, koji ne može biti kraći od osam radnih dana, i pravne posledice koje mogu da nastanu nepotpisivanjem aneksa ugovora. Ako to nije učinjeno – otkaz je nezakonit.

Kada je otkaz nezakonit

Otkaz je nezakonit ako ne postoji zakonski razlog ili nije ispoštovana propisana procedura. U rešenju o otkazu moraju biti navedeni razlog, relevantne činjenice i dokazi koji ih potkrepljuju.

Postoje i rokovi za davanje otkaza zbog određenih povreda. Kod neostvarivanja rezultata rada, povrede radne obaveze i narušavanja radne discipline otkaz se može dati najkasnije šest meseci od saznanja za činjenice koje su osnov za otkaz, odnosno godinu dana od njihovog nastupanja.

Rešenje o otkazu mora biti u pisanoj formi i sadržati obrazloženje i pouku o pravnom leku.

Kako zaposleni može da zaštiti svoja prava

Zaposleni može da pokrene spor pred nadležnim sudom u roku od 60 dana od dostavljanja rešenja o otkazu, odnosno saznanja za povredu prava.

Samo sud može da utvrdi da je otkaz nezakonit i naloži poništenje rešenja, vraćanje zaposlenog na posao i naknadu štete. Inspekcija rada nema ovlašćenje da proglasi otkaz nezakonitim, ali pod određenim uslovima može odložiti izvršenje rešenja o otkazu dok traje radni spor.

Zaposleni koji ne želi da se vrati na posao može tražiti naknadu umesto vraćanja na rad. U tom slučaju sud može obavezati poslodavca da isplati naknadu u visini do 18 zarada zaposlenog.

Milan Predojević

Izvor: Infostud

Foto: lacheev, Depositphotos

Чланак Otkaz – kada je zakonit, a kada možete da ga osporite? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Robot Relations – ko je kriv kada AI pogreši?

AI ne samo da upravlja, već i nadzire

Radnici već pružaju otpor

Nije problem samo „novi kolega“

Чланак Budućnost rada: Pored PR-a, MR-a i HR-a, dobijamo i RR-a се појављује прво на Biznis i Finansije.

– Napominjemo da su sa učitavanjem dokumenata u periodu usklađivanja sa novim Zakonom o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika (01.10.2025. – 01.12.2025. godine) registrovani subjekti ujedno izvršili i prvu verifikaciju evidentiranog podatka o stvarnom vlasniku. Utoliko, za njih se od tog dana računa rok od godinu dana za godišnju verifikaciju podataka o stvarnom vlasniku. Kod subjekata koji su nakon usklađivanja evidentirali nove podatke ili dodatno ažurirali dokumentaciju, rok za godišnju verifikaciju počinje da teče od datuma poslednjeg evidentiranja – navodi se u saopštenju.

Kako je pojašnjeno, ukoliko nije došlo do promene evidentiranih podataka o stvarnom vlasniku, niti je došlo do promene u složenoj vlasničkoj strukturi koja je dostupna u dokumentaciji koju su registrovani subjekti učitali, obaveza godišnje verifikacije izvršena je time što registrovani subjekt potvrđuje tačnost i ažurnost evidentiranih podataka o stvarnom vlasniku, preko Portala Agencije za privredne registre, u dalјem roku od 30 dana.

– Svakako, ukoliko su nastupile promene bilo stvarnog vlasnika, bilo one koje se odnose na dokumentaciju kojom se dokazuje svojstvo određenog lica kao stvarnog vlasnika, registrovani subjekt vrši evidentiranje i/ili učitavanje odgovarajuće dokumentacije – dodaje se.

Za pristup internet stranici (portalu), putem koje se vrši potvrda tačnosti i ažurnosti evidentiranih podataka, potrebno je da zakonski zastupnik registrovanog subjekat poseduje:

– nalog na Portalu eID.gov.rs i nalog na sistemu Agencije za privredne registre (REID);
– kvalifikovani elektronski sertifikat (elektronski potpis) izdat od sertifikacionog tela u Republici Srbiji ili ConsentID, instaliran čitač elektronskih kartica i instaliranu NEXU aplikaciju za elektronsko potpisivanje, a omogućeno je i potpisivanje u Klaudu.

– Agencija za privredne registre, u vezi sa navedenim, apeluje na sve registrovane subjekte da u skladu sa zakonom propisanim obavezama, a u skladu sa propisanim rokovima ispunjavaju svoje obaveze, čime će izbeći pokretanje prekršajnih postupaka – zaključuje se u saopštenju.

Чланак Od 1. oktobra 2026. godine nastupa dužnost provere tačnosti i ažurnosti evidentiranih podataka o stvarnom vlasniku се појављује прво на Biznis i Finansije.

Srbija u samom vrhu po broju digitalnih platformskih radnika

Šta je platformski rad?

Чланак Zbog radnika Wolt, Glovo, Yandex i drugih platformskih servisa mora da se menja zakon o radu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Učenici i veštačka inteligencija

Matematika i problemi

Učenje i gubljenje vremena

PISA: Društveni i politički kontekst

Чланак Najnovije PISA testiranje: Za učenike iz Srbije sve lošiji rezultati се појављује прво на Biznis i Finansije.

Đorđesku je priveden 21. septembra na 24 sata po nalogu tužilaštva rumunske Uprave za istragu organizovanog kriminala i terorizma (DIICOT), u okviru istrage o navodnoj prevari vrednoj 1,1 milion evra. Tužilaštvo traži da mu bude određen pritvor u trajanju od 30 dana, o čemu će odlučivati Tribunal u Bukureštu.

Istraga se odnosi na navode da su Đorđesku, poznat po krajnje desničarskoj retorici i proruskom opredeljenju, i dvojica njegovih saradnika 2021. godine organizovali prevaru čije su mete bili rumunski privrednici kojima su bili potrebni veliki krediti stranih finansijskih institucija.

Prema saopštenju DIICOT-a, grupa je navodno obećavala pristup velikim iznosima kredita u zamenu za finansijske garancije, ali ti krediti nikada nisu odobreni. Tužilaštvo istražuje sumnje na organizovani kriminal i tešku prevaru koja je vršena u kontinuitetu.

Istraga je pokrenuta na osnovu krivične prijave koju je u januaru 2024. podneo biznismen Razvan Leu. On je naveo da je Đorđeskua upoznao 2021. godine i da mu je tada ponuđeno finansiranje od šest miliona evra za poslovne investicije. Leu tvrdi da je uplatio milion evra kao garanciju, a još 100.000 evra nakon što mu je rečeno da bi iznos finansiranja mogao da bude povećan na 15 miliona evra. Kredit nikada nije odobren, a novac mu nije vraćen.

Veze sa finansiranjem Đorđeskuove kampanje

Prema navodima istražitelja, ovu grupu prevaranata su u septembru 2021. godine formirala dvojica rumunskih i jedan italijanski državljanin, a delovala je uglavnom u Rumuniji i Velikoj Britaniji. Članovi grupe su se navodno predstavljali kao uspešni privrednici ili zastupnici stranih kompanija koje mogu da obezbede velike kredite rumunskim preduzetnicima u zamenu za finansijske garancije.

Rumunski mediji objavili su navode da je deo novca uplaćenog u vidu garancija možda iskorišćen za finansiranje Đorđeskuove predsedničke kampanje. Agencija Ađerpres prenela je da tužilaštvo proverava da li je 100.000 evra od ukupnog iznosa koji je Leu uplatio bilo povezano sa finansiranjem kampanje. Ovaj navod je i dalje predmet istrage i nije potvrđen pravnosnažnom sudskom odlukom.

Izvor: Intellinews

Foto: belchonock, Depositphotos

Чланак Bivši kandidat za predsednika Rumunije priveden zbog prevare privrednika се појављује прво на Biznis i Finansije.

Građani će birati koje podatke otkrivaju

Italija prednjači, neke države odgađaju primjenu

Banke moraju biti spremne od jula 2027.

Чланак EU uvodi digitalni novčanik: Lične karte, vozačke dozvole i diplome prelaze na telefon се појављује прво на Biznis i Finansije.

Želje političkih i vojnih lidera EU da se do 2029. godine naoružaju do zuba i budu spremni za rat sa Rusijom, suočavaju se sa malim problemom. Većina mladih u Evropi nema namjeru da se prihvate puške.

U Austriji, koja je vojno neutralna ali je članica EU, u ispitivanjima javnosti samo 16 posto mladih je izrazilo spremnost da uzme oružje u ruke „u slučaju krize“. U Velikoj Britaniji, istraživanje koje je prošle godine naručio britanski dnevni list Express, pokazalo je da 64 posto Britanaca ne želi da se pridruži vojsci u slučaju rata.

Druga istraživanja, poput onog agencije Ipsos, takođe provedeno prošle godine, pružaju malo optimističniju sliku. Njihovi rezultati pokazuju da „samo“ 48 posto Britanaca ni u kom slučaju „ne bi bilo spremno da uzme u ruke oružje za Britaniju“, dok bi 38 posto to prihvatilo.

U Njemačkoj, koja je sebi postavila kao strateški cilj da „ponovo postane najjača vojna sila u Evropi“, od početka ove godine na snazi je obavezna registracija mladih potencijalnih vojnika, što se za sada svodi na popunjavanje upitnika.

Tuđa djeca a ne generalova

Od 298.200 mladih Nijemaca, kojima su u periodu od januara do maja ove godine bili poslati upitnici sa mogućnošću da se odmah dobrovoljno prijave u profesionalnu vojsku, samo njih 530 izrazilo je spremnost da istog trenutka obuče uniformu. Ovaj simboličan odziv ne bi trebao biti preveliko iznenađenje. Prema ispitivanju njemačkog Instituta Forsa iz juna prošle godine, čitavih 17 posto Nijemaca reklo je da bi branili svoju zemlju ukoliko je neko napadne.

Skepticizam mladih Nijemaca je razumljiv, jer za razliku od ratničke euforije njemačkih političara i generala, mladima su izgleda još svježe školske lekcije iz istorije, koje su stariji valjda zaboravili. Zadnja dva puta kada je Njemačka bila „najjača vojna sila u Evropi“, 1914. i 1939. godine, nije se dobro završilo ni za Evropu ni za Njemačku. Ali treća sreća, nadaju se u Berlinu.

Slična je situacija i u ostalim ključnim državama Evrope. Prema studiji nevladine organizacije, Evropskog vijeća za spoljnu politiku iz juna ove godine, 66 posto Italijana, starih između 18 i 60 godina, „ne vjeruje da bi oni lično bili spremni da se bore za svoju državu“. U Francuskoj taj procenat je bio 45 posto, a u Španiji 50 posto.

U slučaju Francuske, broj apstinenata među potencijalnim vojnicima vjerovatno je porastao nakon govora generala Fabiena Mandona, u novembru prošle godine pred gradonačelnicima iz cijele Francuske. Ponešen emocijama i u ekstazi zbog predstojećeg rata, general Mandon upozorio je hedonistički nastrojene Francuze da pobjede nad Rusijom nema ukoliko „nisu spremni da izgube djecu“. Naravno, radi se o tuđoj djeci a ne generalovoj.

Trećepozivci, zbor!

Pošto je rat ozbiljna stvar, a mladi Evropljani su se pokazali nepouzdanim, spas je pronađen u penzionerima. Tradicionalno, gornja starosna granica za rezerviste bila je između 55 i 60 godina, jer su vojske davno zaključile da od starih vojnika i nema neke velike koristi, te da je nerealno očekivati da se oni ravnopravno nose sa dvadesetogodišnjacima.

Ali, nužda zakon mijenja, pa su tako iznenada širom Evrope zaključili da su godine samo broj, te da između dvadesetogodišnjeg i sedamdesetogodišnjeg vojnika praktično nema razlike. Da bi se uvjerili u istinitost ove tvrdnje, dovoljno je obići čekaonice po domovima zdravlja i staračke domove, sve specijalac do specijalca.

Finska je od 1. januara ove godine podigla starosnu granicu za rezerviste sa dosadašnjih 50 godina na 65 godina, dok za penzionisane oficire od čina pukovnika pa na više, granice za pozivanje u rat nema. Njihova veza sa vojskom je neraskidiva, dok ih smrt ne rastavi.

Zbog nedostatka entuzijazma među Francuzima da za pobjedu nad Rusijom žrtvuju svoje sinove, vlast je morala potražiti alternativu za popunu brojnog stanja u vojsci. Tako je najavljeno podizanje starosne granice za vojne rezerviste dobrovoljce na 70 godina, a za pojedine specijalnosti i do 72 godine.

Penzionerske dileme, španska plaža ili istočni front

Da ne bi zaostali za Francuzima, Nijemci su pokazali da i oni konja za trku imaju, odnosno penzionere za mobilizaciju. Predsjednik njemačkog Udruženja rezervista, Bastijan Ernst, obradovao je svoje trenutne, a bogami i buduće članove, kao i aktuelnu vlast, izjavom da su sedamdesetogodišnjaci spremni za vojnu službu, te da bi „gornja starosna granica za vojne rezerviste u Njemačkoj trebalo da se podigne na 70 godina, s obzirom na to da ljudi duže ostaju u formi“.

Velika Britanija, takođe priprema izmjene zakona kojima bi se starosna granica za rezerviste podigla sa sadašnjih 55 na 65 godina i očekuje se da bi ove izmjene mogle stupiti na snagu već tokom naredne godine.

Cinici bi ideju o slanju penzionera u rat, opisali kao „svaka igra, svaka dobija“. Ako pobjede Ruse, super. Ako ne, opet super, jer će se smanjenjem broja penzionera drastično smanjiti i troškovi penzionih i zdravstvenih fondova, na radost ministara finansija. A i ponuda stanova i kuća na tržištu bi se povećala.

Dodatna prednost je to, što je penzionere puno lakše uhvatiti nego mlade koji mogu brzo trčati i preskakati ograde. Obavještajnim radom već su identifikovane tačke sa visokom koncentracijom penzionera, starački domovi, apoteke, domovi zdravlja. Samo treba dovesti kamion i utovariti vojsku.

Sa druge strane, mobilizacija penzionera koji su u inostranstvu mogla bi se pokazati komplikovanom. Više od milion njemačkih penzionera živi širom svijeta, od Španije do Tajlanda. Kako ih, onda, ubijediti da pod stare dane sunčanje na mediteranskim i azijskim plažama zamijene za zimovanje u rovovima na istočnom frontu? Sa istim problemom bi se suočile i vlasti u Velikoj Britaniji, Švedskoj i ostalim bogatim EU državama, čiji penzioneri takođe često biraju kao svoje stalno prebivalište sunčane obale Mediterana.

Njemački plan B – Balkanci

Pragmatični Nijemci i ostale članice EU i NATO zato već razmišljaju i o „planu B“. Ideja je jednostavna: ako već nema dovoljno domaćih državljana, bilo mladih bilo starih, manjak vojnika za veliki rat onda bi se trebao nadoknaditi regrutovanjem stranaca, kojima bi se ponudile pare i brzo sticanje državljanstva. U Estoniji se predlaže prijem u vojsku ne samo državljana zemalja članica EU i NATO, već i dobrovoljaca iz Australije, Novog Zelanda, Brazila i Ukrajine.

Nijemci takođe razmišljaju o angažovanje dobrovoljaca iz EU država, ali i imigranata prisutnih u Njemačkoj, kao i državljana iz zemalja kandidata za članstvo u EU. To bi se odnosilo prije svega na državljane Srbije i BiH, jer su ostale zemlje kandidati već NATO članice, pa njihovim državljanima po automatizmu sleduje istočni front.

Time su EU i Njemačka demantovale lokalne evroskeptike i pokazali ne samo da nisu zaboravili na građane Srbije i BiH, već su im i širom otvorena vrata EU, preciznije vrata kasarni.

Angažovanje dobrovoljaca iz drugih država, moglo bi dovesti i do nelojalne konkurencije u Evropskoj uniji. Rezervisti iz siromašnih NATO članica mogli bi odlučiti da se zbog veće plate „upišu“ u njemačku vojsku, što bi u njihovim matičnim državama samo povećalo nedostatak vojnika.

U NATO studiji iz jula prošle godine „Optimističan pogled na volju društava za borbom“, priznaje se da bi strani dobrovoljci, prvenstveno privučeni parama ili obećanjima o ekspresnom sticanju državljanstva, mogli jako brzo izgubiti motivaciju da se bore. Isto bi se moglo desiti i sa stranim dobrovoljcima koji bi se prijavili zbog romantičnih ideja o ratovanju.

Na kraju će ishod rata sa Rusijom izgleda zavisiti od evropskih penzionera, koji postaju udarna pesnica NATO-a i u čijim rukama je sada i budućnost EU.

Dražen Simić

Biznis i finansije 249, septembar 2026.

Foto: Jan Pawel Bochen, Unsplash

Чланак Kada se EU sprema za rat: Specijalci iz staračkog doma се појављује прво на Biznis i Finansije.