Politika i društvo Arhiva - Biznis i Finansije

Patite li od „Imejl apneje“?

bifadmin — Sat, 13 Jun 2026 07:35:09 +0000

Ako ste ikada primetili da vam disanje postane nepravilno nakon što primite neočekivan imejl ili dok pokušavate da sastavite savršen odgovor, možda se suočavate sa „imejl apnejom“.

To je česta pojava kod ljudi koji se oslanjaju na elektronsku poštu za posao ili druge aktivnosti koje izazivaju visok nivo stresa, prenosi 021.rs.

„Imejl apneja je neformalan izraz koji se koristi za opisivanje nesvesne sklonosti nekih od nas da privremeno zaustavimo disanje ili dišemo pliće dok smo potpuno usredsređeni na ono što se dešava na našim ekranima. To je često povezano sa koncentracijom ili stresom i pritiskom koje osećamo dok pokušavamo da završimo neki zadatak. Nije vezano isključivo za imejl. To radimo i dok šaljemo poruke, skrolujemo sadržaj ili se bavimo drugim oblicima intenzivnog rada“, rekla je za HuffPost Keri Hauard, licencirana klinička socijalna radnica i trener za anksioznost.

Kada se ovaj fenomen zadržavanja daha javlja tokom dopisivanja ili skrolovanja, kolokvijalno se naziva „ekranska apneja“. Ponekad se naziva i „laptop apneja“, rekla je Džejmi Džanko, osnivačica organizacije ReWild Breathwork.

„To je nešto što mnogi od nas rade dok koriste računar ili laptop. U suštini, ono što se dešava jeste da se naša pažnja sužava, naginjemo se ka ekranu, a ono što posmatramo naš nervni sistem gotovo doživljava kao pretnju, pa telo zauzima odbrambeni stav“, rekla je Džanko.

Prva stvar koja se dogodi kada se pripremate za nešto? Zadržite dah, istakla je Džanko.

Danika Haris, somatska terapeutkinja i trener iz Teksasa, dodala je: „Kada se pripremamo za nešto, često ulazimo u režim očuvanja energije.“

Obaveštenja o imejlovima, kao i neočekivane objave na društvenim mrežama, izazivaju „hroničnu napetost“ u našem organizmu.

Kada je reč o pristiglim imejlovima, postoji i osećaj iščekivanja poput „Da li sam nešto pogrešio?“ ili „Šta će pošiljalac tražiti od mene?“, što dodatno doprinosi plitkom disanju ili zadržavanju daha.

Plitko disanje može pojačati anksioznost

Plitko disanje u grudima, za razliku od dubokog disanja stomakom, šalje signal našem nervnom sistemu da ostane u režimu „bori se ili beži“, što predstavlja fiziološki odgovor tela na stres, rekla je Džanko.

Osim toga, kada dišete plitko, što se često dešava kada ste pod stresom ili kada ponovo počnete da dišete nakon zadržavanja daha, ubrzava se rad srca, rekla je Haris.

„Ljudi povećan broj otkucaja srca često tumače kao uznemirenost i anksioznost“, objasnila je Haris. Anksioznost, zajedno sa plitkim disanjem, zatim dodatno povećava broj otkucaja srca.

„Ako se to događa, nećemo biti svesni drugih stvari koje se dešavaju u našem telu, pa je veća verovatnoća da će napetost rasti.“

Možete stezati vilicu, stiskati pesnice ili podizati ramena, rekla je ona. Sve su to znaci da vaše telo reaguje na unutrašnju napetost.

„Zadržavanje daha, čak i nesvesno, održava telo i um u stanju pojačane budnosti“, dodala je Hauard.

Pošto vas stres sa posla često prati tokom čitavog dana, možda ćete primetiti da često zadržavate dah čak i kada ne proveravate imejlove. Ili ćete primetiti da ste hronično napeti ili stegnuti, rekla je Hauard.

„To može dovesti do umora, glavobolja, mišićne napetosti ili osećaja da ste stalno pod tenzijom i na ivici. Možda ćete primetiti i da povremeno duboko uzdahnete, što je način na koji vaše telo pokušava da povrati normalan ritam disanja. Protivteža ovom fiziološkom stresu često su svesna pažnja ili somatske vežbe, jer je njihov cilj da uspore disanje, prodube udah i obezbede kiseonik celom telu“, rekla je Hauard.

To omogućava osobi da obrati pažnju na čitavo telo, umesto da nesvesno bude fokusirana samo na napetost u grudima ili ubrzan rad srca.

Telo zatim nastavlja da održava ovaj stresni odgovor.

„Što smo duže u stanju visoke aktivacije i što češće zadržavamo dah, situacija postaje gora jer se potpuno odvajamo od svog tela“, rekla je Haris.

Kako da obratite pažnju na disanje

Ako primetite da zadržavate dah dok odgovarate na imejl ili da dišete plitko kada dobijete obaveštenje na telefonu, to je u redu. To je normalna reakcija i ne treba da vas bude sramota zbog toga. Ipak, to nije reakcija koja koristi našem mozgu ili telu.

Prvi korak ka promeni jeste svesnost, rekla je Džanko, „a zatim da počnete da primećujete kada zadržavate dah“.

Možda ćete otkriti da se to dešava kada stigne imejl, kada dobijete obaveštenje sa Fejsbuka ili čak tokom teškog razgovora licem u lice, rekla je ona.

„Ako govorimo konkretno o ‘imejl apneji’, obratite pažnju na svoje disanje sledeći put kada otvorite elektronsku poštu. Većina ljudi će otkriti da su verovatno već počeli da zadržavaju dah“, rekla je Džanko.

Da biste to sprečili, izdahnite potpuno pre nego što otvorite imejl, spustite oba stopala na pod, opustite vilicu i obratite punu pažnju na ono što se dešava u vašem telu, dodala je Džanko.

„Ovde se ne radi nužno o primeni neke posebne tehnike, već o razvijanju svesti da je to nešto što je vaše telo naučilo da radi tokom vremena“, rekla je ona.

Možete isprobati i takozvano koherentno disanje, koje podrazumeva udisaj kroz nos tokom pet sekundi i izdisaj kroz nos tokom pet sekundi, rekla je Džanko.

„To može biti pravi spas na mnogo načina“, istakla je. Pomaže da postanete svesni svog disanja i da ga ponovo naučite da bude dublje, punije i da uključuje dijafragmu, a ne samo plitko disanje u grudima.

Plitko disanje u grudima održava nas u stanju pojačane napetosti i stresa, dodala je ona.

Takođe može biti korisno da tokom radnog dana pravite pauze za kratku šetnju ili nekoliko minuta istezanja, rekla je Hauard.

Tehnologija često čini da mnoge stvari deluju kao kriza, iako to nisu. Većina informacija koje stižu putem imejla zapravo je neutralna, ali to je ponekad teško zapamtiti.

„Imejl apneja je podsetnik da sav stres koji doživljavate ne postoji samo u vašem umu. On se pojavljuje i u vašem telu, čak i kada toga niste svesni“, rekla je Hauard.

Izvor: 021.rs

Foto: Unsplash

Чланак Patite li od „Imejl apneje“? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Srbija dobija svoj Buking, turistička ponuda Srbije objedinjena na jednom mestu

bifadmin — Fri, 12 Jun 2026 09:00:58 +0000

Aleksandar Seničić, direktor Jute sa saradnicima započeo izradu digitalne platforme koja će objediniti prvi put čitavu turističku ponudu Srbije od smeštaja do izleta, prevoza, usluga, koje mogu da požele gosti naše zemlje.

U Beogradu je održana zvanična prezentacija inovativne digitalne platforme namenjene unapređenju iskustva putovanja i objedinjavanju najvažnijih usluga koje su putnicima potrebne na jednom mestu.

Predstavljena je vizija razvoja regionalnog „travel-tek” ekosistema koji povezuje turizam, finansijske usluge asistenciju i sigurnost putnika.

Mnogi će se zapitati šta tu ima novo, kada to već „rade” svetski poznati servisi i platforme za bukiranje, rezervaciju i plaćanje „onlajn” usluga za kraće i duže odmore širom sveta.

Upravo je tu i značaj ovog pionirskog poduhvata, sa kojim se uhvatio u koštac iskusni čovek Aleksandar Seničić, direktor Jute. Da bi pokazao da i Srbija ide u korak sa svetom inovacija i digitalne tehnologije, Seničić je sa saradnicima započeo izradu digitalne platforme koja će objediniti prvi put čitavu turističku ponudu Srbije. Od smeštaja, hotelskog ili privatnog, do izleta, prevoza, usluga, koje mogu da požele gosti naše zemlje.

Oko 6.000 domaćinstava iz Srbije, u početnoj fazi, naći će se u jedinstvenoj ponudi, ali samo oni registrovani i kategorisani po zakonima naše zemlje, naglašava on.

Jezera, planine, banje, hoteli, reke, izletišta i zapravo najveći deo onoga što naša zemlja u turističkom smislu može uopšte da ponudi turistima iz sveta, regiona, ali i domaćim.

– Uskoro ćemo imati prvi pravi „Buking Srbija” od A do Š u turističkom smislu. Upravo to mi je bila želja, sve na jednom mestu. Mi ćemo ovu sadašnju aktuelnu ponudu za inostranstvo dopuniti, kada to bude bilo završeno, sa kompletnom ponudom Srbije. Plan je da u ponudi Srbije budu programi bazirani na čuvenoj brošuri, popularnoj u zemlji i regionu „52 vikenda u Srbiji”.

Organizovaćemo putovanja do određenih destinacija uz pogodnosti i najavu. Na platformi će biti omogućeno bukiranje – rezervacija smeštaja za čitavu Srbiju bez obzira da li su hoteli ili apartmani u pitanju. To je ogroman posao koji smo započeli, a ovo je sada prelazni period, ne bi li uspeli da do kraja septembra počnemo sa postavljanjem te velike ponude – kaže on za naš list.

Kako kaže, ne želi da devastira našu privrednu granu, turistička putovanja, da budemo konkurencija turističkim agencijama. Upravo suprotno, želi da da podršku agencijama. – Želimo da agencije na jednostavan, moderan način imaju direktan pristup korisnicima usluga, a korisnici na jednom mestu pronađu sve što je važno za putovanja.

„Travelina” aplikacija može da se preuzme sa „Gugl pleja”, „Epl stora” za sve koji žele da je provere, jer nam je značajno da čujemo i korisnička iskustva.

Jednim klikom kroz aplikaciju ostavlja se zahtev za ponudu svim agencijama koje se nalaze na aplikaciji. Tu je i ponuda putnog zdravstvenog osiguranja i osiguranje od otkaza putovanja, kao i podrška i asistencija na putu za sve koji koriste svoje automobile.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Srbija dobija svoj Buking, turistička ponuda Srbije objedinjena na jednom mestu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zašto svaki drugi radnik u Srbiji želi da da otkaz?

bifadmin — Fri, 12 Jun 2026 07:56:08 +0000

Vremena kada su zaposleni ceo radni vek provodili u jednoj kompaniji sve više ostaju iza nas. Danas su radnici spremniji nego ikada da promene poslodavca u potrazi za boljim uslovima rada, većom fleksibilnošću i kvalitetnijim odnosima na poslu.

Istraživanje sprovedeno među zaposlenima i menadžerima iz 15 različitih industrija pokazalo je da čak 60 odsto zaposlenih planira da promeni posao u narednih godinu dana, dok rukovodioci veruju da takve planove ima svega 15 odsto njihovih radnika.

Građani: Više vremena za porodicu važnije od svega

Među građanima koji razmišljaju o promeni posla razlozi su različiti, ali se najčešće svode na želju za boljim balansom između privatnog i poslovnog života.

„Razlog promene posla je plata, želim više slobodnog vremena, ne želim da radim vikendom i želim da više vremena provedem sa svojom porodicom“.

Ima i onih koji smatraju da su očekivanja zaposlenih danas previsoka.

„Ja mislim da menjaju posao zato što su razmaženi“.

Pojedini građani ističu da je najvažnije razvijati radne navike i sistem vrednosti.

„Bitno je da rade i da ne idu u kockarnice i da dobiju jedan sistem vrednosti koji će ih vaspitati da stvaraju, rade i da štede“.

Drugi smatraju da je promena posla logičan potez ukoliko neko nije zadovoljan.

„Ako su nezadovoljni, pametnije je promeniti“.

Veliki jaz između zaposlenih i menadžera

Prema rečima Miloša Turinskog iz Infostuda, najveći problem nije samo visok procenat ljudi koji žele da odu, već činjenica da menadžeri toga uglavnom nisu svesni.

„S jedne strane, 60 odsto zaposlenih planira da promeni posao u narednih godinu dana. Mnogi to ne rade aktivno, ali prate oglase i tržište rada. Međutim, veliki jaz vidimo kada isto pitanje postavimo menadžerima. Oni procenjuju da svega 15 odsto zaposlenih želi da promeni posao“, kaže Turinski za „Blic“.

Postoje dve vrste uspešnih kompanija

Istraživanje pokazuje da uspešne kompanije u Srbiji uglavnom funkcionišu po dva modela.

Prvi model zasniva se na poverenju, razvoju zaposlenih i dobroj organizacionoj kulturi, dok drugi počiva na strogoj kontroli, pritisku i fokusiranosti na rezultate.

HR konsultantkinja Milica Malešević smatra da rezultati pokazuju zanimljiv paradoks.

„Ljudi ne bi preporučili pojedine kompanije koje i dalje opstaju i ostvaruju odlične poslovne rezultate. To govori da se kao civilizacija nalazimo na velikoj prekretnici kada je reč o odnosu prema radu i zaposlenima“, ocenjuje Malešević.

Plata je važna, ali više nije dovoljna

Stručnjaci ističu da novac ostaje važan faktor, ali više nije jedini razlog zbog kojeg zaposleni ostaju u kompaniji.

„Plata jeste jedan od ključnih faktora, ali više nije presudna. Finansijska sigurnost se danas podrazumeva. Zaposleni traže okruženje u kojem mogu da žive, napreduju, uče, usavršavaju se i imaju kvalitetnu komunikaciju sa svojim nadređenima“, objašnjava Turinski.

Drugim rečima, kompanije koje žele da zadrže radnike moraju da ponude mnogo više od redovne plate.

Menadžeri moraju da nauče da slušaju zaposlene

Malešević smatra da je jedan od ključnih alata za zadržavanje zaposlenih uvođenje redovnih razgovora između menadžera i članova tima.

„Potrebno je uvesti redovne jedan-na-jedan sastanke. To praktično znači da menadžer ostavi telefon sa strane, posveti vreme zaposlenom i zaista sasluša njegove potrebe, probleme i ideje“, ističe ona.

Prema njenim rečima, upravo takav pristup predstavlja osnovu takozvane koučing kulture u kompanijama.

Stručnjaci preporučuju promenu posla na svakih pet godina

Sagovornici ističu da se kao neformalno pravilo često navodi da je poželjno promeniti radno mesto na svakih pet godina, jer predugo zadržavanje u istoj firmi može dovesti do profesionalne stagnacije.

U uslovima povećane potražnje za radnom snagom, zaposleni danas imaju više mogućnosti da pronađu posao koji odgovara njihovim očekivanjima i ambicijama.

Zbog toga uspeh kompanije više ne zavisi samo od poslovnih rezultata, već i od toga da li zaposleni žele da ostanu deo tog sistema ili ga napuštaju prvom prilikom.

Izvor: Blic

Foto: stockasso, Depositphotos

Чланак Zašto svaki drugi radnik u Srbiji želi da da otkaz? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako su se Viktorijanci borili protiv sagorevanja na poslu?

bifadmin — Tue, 09 Jun 2026 11:00:33 +0000

Iako se sagorevanje na poslu (burnout) smatra posledicom modernog načina života, za njega se znalo i u 19. veku, a tadašnji britanski lekari su ga „lečili“ preporučujući pacijentima odmor u Francuskoj.

Viktorijanski lekar Č. H. F. Raut (C.H.F. Routh) objavio je 1873. godine knjigu „O prekomernom radu i prevremenom mentalnom propadanju: njegovo lečenje“, koja je do 1888. doživela četiri izdanja. Ovo je pokazatelj da je za sagorevanje na poslu još u 19. veku postojalo veliko interesovanje.

Iako je Rautova terminologija nešto drugačija od današnje, jasno je da on piše o problemu prekovremenog rada koji ostavlja posledice po zdravlje zaposlenih. O tim posledicama je postojala svest i na drugoj strani Atlantika. Primera radi, u Americi je neurolog Džordž Bird otkrio neurasteniju, poremećaj povezan sa iscrpljenošću nervnog sistema.

Ono što je povezuje tadašnje Amerikance i Britance, ali i današnje zaposlene sa sindromom sagorevanja, je činjenica da se posledice prekovremenog rada uglavnom povezuju sa intelektualnim zanimanjima i srednjom klasom, dok su fizički radnici često van fokusa, iako je njihov radni dan u 19. veku u Britaniji trajao između 12 i 16 sati. Međutim, izgleda da je postojao neki konsenzus da je mnogo teže belim okovratnicima i da oni treba da dobiju medicinsku pomoć za oporavak od teškog rada.

Kako se nekada lečio burnout?

Za osobe koje su patile od posledica prekomernog rada glavni “lek“ u 19. veku bio je odlazak u lečilišta po mogućstvu u Evropi. Nekoliko ljudi je kumovalo ovom trendu.

Prvi je škotski izdavač Vilijam Čembers koji je 1870. opisao sopstveni zdravstveni slom izazvan preopterećenošću i oporavak u gradu Mentonu na francuskoj rivijeri. Oduševljeno je pisao o blagoj klimi, plavom nebu i prirodnim lepotama tog mesta, upozoravajući da previše ljudi prerano umire jer su previše intenzivno bili posvećeni svojim profesijama.

Slavi Mentona doprineo je i lekar Džejms Henri Benet, autor više knjiga o lekovitosti mediteranske klime. On je bio jedan od vodećih zagovornika tada popularne medicinske klimatologije – uverenja da se mnoge bolesti, uključujući i tuberkulozu, mogu izlečiti ili bar zaustaviti boravkom u odgovarajućoj klimi. Ova ideja bila je delom odgovor na zagađen vazduh industrijskih gradova. Smatralo se da čist vazduh, sunce i priroda Mediterana imaju snažno lekovito dejstvo.

Benetov pristup bio je gotovo revolucionaran: pacijenti nisu više morali da leže zatvoreni u zagušljivim sobama, već su podsticani da borave napolju, šetaju, upijaju sunčevu svetlost i uživaju u prirodi. Lekovi nisu bili u prvom planu. Čak su i stariji i nemoćni svakodnevno izvođeni na osunčana mesta kako bi promena okruženja osvežila njihov um i poboljšala raspoloženje.

„Legitimna dokolica“

Osobama koje su patile zbog prekomernog rada Benet je preporučivao najmanje tri uzastopne zime provedene u lečilištima. To je bilo daleko od kratkih spa-boravaka ili savremenih vikend-programa za opuštanje. Umesto toga, promovisao je ideju „legitimne dokolice“ – života oslobođenog žurbe i stresa, u kojem bi vredni profesionalci vodili miran i kontemplativan život, odmarajući se na suncu i vraćajući snagu kroz kontakt s prirodom.

Pošto je objavio knjigu „Zima i proleće na obalama Mediterana“ u kojoj pozitivno piše o Mentonu, francuski gradić je postao veoma popularna destinacija za obolele od tuberkuloze ali i pacijenata sa drugim zdravstvenim problemima. Do kraja 19. veka turizam je postao jedna od glavnih privrednih grana ovog grada, koji je bio naročito omiljen među britanskom i ruskom aristokratijom. Posetila ga je čak i kraljica Viktorija sa sinom Leopoldom.

Ali, ono što je mnogo važnije od priče o tome kako je mali grad na granici Italije i Francuske postao turistička meka je poruka koju su tada poslali viktorijanski lekari – da umesto konstantne žurbe i života pod pritiskom svakome povremeno treba odmor i boravak u prirodi.

Izvor: The Conversation

Foto: Slim Mars, Unsplash

Чланак Kako su se Viktorijanci borili protiv sagorevanja na poslu? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Novi EES sistem mogao bi da smanji broj turista u Evropi

bifadmin — Tue, 09 Jun 2026 08:00:14 +0000

Produžena kašnjenja na granicama povezana sa uvođenjem novog evropskog sistema EES mogla bi da ugroze do 41 milion posetilaca i 45,4 milijarde dolara potrošnje posetilaca sa četiri najvažnija evropska tržišta.

To je upozorio Svetski savet za putovanja i turizam (WTTC).

Analiza, zasnovana na anketi sprovedenoj među više od 2.500 putnika iz Velike Britanije, Sjedinjenih Država, Kanade i Australije, pokazala je da ako se putnici suočavaju sa redovnim čekanjem na granici od tri do četiri sata pri ulasku u šengenski prostor, oko jedne trećine bi imalo mnogo manje šanse da putuje u Šengen ili bi odlučilo da ga uopšte ne poseti.

Primena ovih nalaza na prognoze posetilaca za 2026. godinu sugeriše da bi do 41 milion dolazaka i 45,4 milijarde dolara potrošnje mogli biti ugroženi ukoliko značajna kašnjenja postanu stalna karakteristika iskustva putnika, prenosi WTTC.

Putnici uglavnom podržavaju jače, modernije granične kontrole, ali njihova spremnost da posete Evropu naglo opada kada se suoče sa mogućnošću dugih i nepredvidivih redova čekanja.

Među ispitanicima, 39 odsto putnika iz Velike Britanije je reklo da bi mnogo manje verovatno putovali sa scenarijem kašnjenja od tri sata ili više, zatim 33 odsto putnika iz Sjedinjenih Država i Kanade i 27 odsto iz Australije.

Predsednica i izvršna direktorka WTTC Glorija Gevara ukazuje da je uvođenje EES važan korak napred u modernizaciji evropskih granica i jačanju bezbednosti, a putnici podržavaju digitalne i biometrijske granične sisteme i razumeju dugoročne koristi koje oni mogu da donesu.

Izazov sada nije da li EES treba da se nastavi, već kako vlade, granične vlasti i sektor putovanja i turizma rade zajedno kako bi osigurali da implementacija bude što lakša, dodala je ona.

Istraživanje pokazuje da 65 odsto ispitanika podržava sistem pošto su saznali za njega, a samo šest odsto je veoma negativno prema upotrebi biometrijskih graničnih kontrola.

Izvor: Fonet

Foto: Pixabay

Чланак Novi EES sistem mogao bi da smanji broj turista u Evropi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Istraživanje: U Srbiji 60 odsto zaposlenih namerava da promeni posao u narednih godinu dana

bifadmin — Tue, 09 Jun 2026 07:14:00 +0000

Istraživanje „Šta to rade uspešne kompanije u Srbiji?“, sprovedeno među 3.111 zaposlenih i 759 donosilaca odluka iz 15 industrija, pokazalo je da čak 60 odsto zaposlenih u Srbiji namerava da promeni posao u narednih godinu dana, saopštili su organizatori istraživanja.

Istovremeno, menadžeri misle da u njihovim kompanijama drugi posao trenutno traži svega 15 odsto radnika.

Autori istraživanja – Infostud, TIM Centar, Osiguranik i Rezilient ispitali su da li bi zaposleni preporučili svoju kompaniju, koliko su zaposleni angažovani, kao i u kojoj meri su lojalni.

Među anketiranima 61 odsto zaposlenih ne bi preporučilo svoju kompaniju kao dobro mesto za rad, dok bi to učinilo svega 16 odsto zaposlenih, što ukazuje na veoma nizak nivo lojalnosti i poverenja zaposlenih prema svojim poslodavcima.

Istraživanje je pokazalo i da je nivo angažovanosti zaposlenih u Srbiji veoma nizak. Samo 14 odsto zaposlenih oseća snažnu povezanost sa kompanijom, pokazuje inicijativu i spremno je da uloži dodatni napor kako bi organizacija ostvarila bolje rezultate. Više od polovine zaposlenih (52 odsto) ne skriva da je nezadovoljno svojim poslodavcem, dok je dodatnih 34 odsto neangažovano i posao obavlja bez veće motivacije i povezanosti sa organizacijom.

Među najuspešnijim kompanijama u Srbiji više je onih koje rezultate ostvaruju kroz pritisak i kontrolu (58 odsto) nego onih koje uspeh grade na poverenju i razvoju zaposlenih (42 odsto).

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Istraživanje: U Srbiji 60 odsto zaposlenih namerava da promeni posao u narednih godinu dana се појављује прво на Biznis i Finansije.

Koliko Finsku košta njen geografski položaj

bifadmin — Mon, 08 Jun 2026 10:54:25 +0000

Finska se nije usrećila sa svojom geografijom i istorijom, pa ne čudi da je imala neutralan status 75 godina, sve do izbijanja rata u Ukrajini. Tokom proteklih decenija, zapadna javnost je zdušno kritikovala Fince da vode popustljivu politiku prema Rusiji, što se pretvorilo u ovacije kada je ova država odlučila da u proleće 2023. brzinom svetlosti uđe u NATO. Tri godine kasnije, Finska se suočava sa velikim ekonomskim teškoćama i rastom javnog duga, zbog kojih je Brisel ovu članicu EU premestio u „magareću klupu“ i stavio pod poseban nadzor.

Tokom Hladnog rata, jedan strani novinar je pitao finskog generala: „Vaša zemlja je neutralna. Ali, šta bi Finska uradila ako bi SSSR i NATO zaratili na njenoj teritoriji?“. General je odgovorio: „Prvo ćemo pobediti Sovjete, a zatim NATO“. Iznenađeni novinar je tražio objašnjenje: „Zašto tim redosledom?“ Finski general je pojasnio: „Mi smo vredni ljudi. Prvo završimo težak posao, pa se onda zabavljamo“.

Ovaj prašnjavi vic ponovo je postao aktuelan na društvenim mrežama u Finskoj, nakon što je ta severnoevropska država posle 75 godina rešila da se odrekne svoje neutralnosti i pridruži „zabavi“ kako bi izbegla „težak posao“. Odluka Finske da zbog napada Rusije na Ukrajinu uđe u NATO brzinom svetlosti u proleće 2023. isporučila je njenim građanima ogroman ekonomski račun.

Tri godine kasnije, bilansi pokazuju da su ekonomski razvod od Rusije i ulazak u brak sa NATO papreno koštali Fince. Uporedo sa zatvaranjem firmi i rastom nezaposlenosti koja je trenutno najviša u EU, Fince su dočekali drastično skuplji računi za energiju, problemi sa inflacijom, znatno veći izdaci za odbranu i vrtoglavi javni dug.

U međuvremenu, u Beloj kući je vaskrsao Donald Tramp, pa su uz postojeće probleme pristigli i novi, američke carine i posledice rata u Iranu, zbog kojih prognoze najavljuju još veće ekonomske teškoće. Finska, čija godišnja ekonomija vredi 300 milijardi evra, stavljena je pod zvanični nadzor Brisela zbog prekomernog budžetskog deficita, a finska vlada usvojila je jedan od najstrožih budžeta u EU, koji nameće značajne rezove u potrošnji uz veće poreze.

Loša sreća na lutriji

Finska je jedna od onih zemalja koje su u geografskoj i istorijskoj lutriji izvukle lošu kombinaciju. Tokom velikog dela svoje istorije, Finska se koprcala između Švedske i Rusije, nezavisnost je stekla tek 1917. godine, u Drugom svetskom ratu doživela je poraz od Sovjetskog Saveza, kome je morala da ustupi deo svoje teritorije i plati ratnu odštetu.

Finska je izbegla sudbinu satelitske sovjetske države, ali je 1948. godine izabrala status neutralne zemlje i tokom trajanja Hladnog rata bila je tampon zona između istočnog i zapadnog bloka. Među zapadnim istoričarima popularna je teorija da su Finci svoju neutralnost skupo platili, čineći brojne ustupke nezgodnom istočnom susedu, a za tako popustljivu politiku skovan je i poseban geopolitički termin – finlandizacija.

Ovaj termin, nastao u Zapadnoj Nemačkoj, znači „postati poput Finske“, odnosno opisuje slučaj kada je neka zemlja prinuđena da izabere neutralnost da je ne bi pregazila mnogo moćnija država u neposrednom komšiluku.

Naravno, Finci su smatrali ovakve kvalifikacije uvredljivim, ali su nastavili da razvijaju ekonomsku saradnju sa Moskvom i nakon raspada Sovjetskog Saveza i pošto je njihova država postala članica Evropske unije 1995. a članica evrozone 1999. godine. Međutim, kada je EU uvela sankcije Rusiji 2014. godine, Finska je postala prva žrtva trgovinskog rata, jer je Rusija u tom trenutku bila njen treći najveći spoljnotrgovinski partner. Šteta po finsku ekonomiju prebrojavala se u stotinama miliona evra i bila je jedna od najvećih u EU, mereno veličinom privrede.

Kolaps pograničnih regiona

Uprkos sankcijama i kontra-sankcijama, do izbijanja rata u Ukrajini trgovina između Finske i Rusije iznosila je 12,71 milijardu evra. Kada je Finska ušla u NATO, već krajem 2023. godine donela je odluku da zatvori kopnenu granicu sa Rusijom dugu oko 1.300 kilometara iz bezbednosnih razloga.

Time je preko noći zaustavljana trgovina između dve zemlje, koja je najviše pogodila pogranične delove Finske. Prema podacima Banke Finske, više od 2.000 finskih firmi izvozilo je u Rusiju 2019. godine, a do kraja 2023. ostalo ih je svega oko 100.

Prošle godine, trgovina između Finske i Rusije pala je za preko 93% u poređenju sa periodom pre izbijanja rata u Ukrajini. Prema podacima lokalnih poslovnih udruženja, do aprila 2025. bankrotiralo je 320 finskih preduzeća u pograničnim regionima sa Rusijom.

Diskontni tržni centri u blizini ruske granice opsluživali su stotine hiljada Rusa godišnje koji su dolazili u Finsku da bi kupovali zapadnu robu. Trgovinski gubici u pograničnoj ekonomiji procenjuju se na približno milion evra dnevno, a tamošnji hoteli zvrje prazni. Bolje ne prolaze ni restorani, kafeterije i male trgovinske radnje.

Prošle godine stopa nezaposlenosti u Finskoj premašila je 10% i bila je najviša u Evropskoj uniji, ali je u pograničnim područjima zemlje bila daleko veća, preko 18%.

NATO je zahtevan mladoženja

S druge strane, Finska je uložila značajna sredstva u svoju vojsku. Iako na papiru njene oružane snage izgledaju malobrojne sa oko 25.000 ljudi, zemlja ima najveći broj obučenih rezervista u Evropi, približno 900.000 ljudi od populacije koja broji svega 5,5 miliona. To je, na primer, tri puta više nego što ima Turska, u kojoj je 280.000 ljudi osposobljeno za aktivne ratne operacije od skoro 89 miliona stanovnika.

Ali, troškovi za odbranu zemlje sve više rastu. Dok je bila neutralna, Finska je izdvajala oko 2% svog BDP-a za odbranu. Međutim, naglo je povećala te izdatke sa 5,1 milijarde evra u 2022. na preko 6,2 milijarde evra u 2024. godini, a sada ta ulaganja prelaze 2,3% BDP-a. Finska je obećala da će izdvajanja za odbranu povećati na 3% BDP-a do 2029. godine i ukoliko ovo obećanje ispuni, to bi je svrstalo među zemlje koje najviše troše na odbranu u Evropi.

Veća ulaganja u vojsku, kolaps trgovine sa Rusijom i gubitak ruskih turista primorali su finsku vladu da se dodatno zaduži i to u trenutku kada je javni dug već ubrzano rastao. Razvod sa Rusijom najviše je pogodio javnu i privatnu potrošnju u oblasti energetike. Pre rata u Ukrajini, Finska je trećinu energije uvozila iz Rusije, a okretanje drugim dobavljačima povećalo je troškove uvoza nafte za skoro 110%, na više od šest milijardi evra za nepunih godinu dana.

Najsrećniji narod čekaju mršave godine

Prema prognozama Evropske komisije, zbog postojećih problema ali i novih koje je doneo rat u Iranu, ove godine javni dug Finske bi mogao da dostigne 90% BDP-a, što je skoro dvostruko više nego 2019. godine, sa projekcijama da će premašiti 92% BDP-a u 2027. godini. Stoga je Brisel premestio Finsku u „magareću klupu“ i stavio je pod zvanični nadzor zbog prekomernog budžetskog deficita.

Banka Finske nedavno je objavila prognoze da će privredni rast 2026. biti manji od projektovanog i iznosiće svega 0,6%. Pored neizvesnosti oko cene nafte i energije usled rata u Iranu, nejasno je i kako će na finsku privredu uticati američke carine.

Centralna banka u svom izveštaju procenjuje da je privredni rast nedovoljan za finansijsku konsolidaciju, te da je neophodno povećanje poreza i rezanje potrošnje i to na duži period, a finska vlada je već usvojila ovakve mere. Fince, koji su prema „Izveštaju o svetskoj sreći“ već devetu godinu za redom najsrećniji narod na svetu, očigledno čekaju prilično mršave godine.

Finci veruju SAD skoro isto koliko i Kini i Rusiji

Anketa koja je rađena po narudžbini Nordijskog saveta ministara počekom ove godine ukazuje na nagli pad poverenja Finaca prema Sjedinjenim Američkim Državama. Americi veruje svega 4% anketiranih, 3% ispitanika veruje Kini, a 1% Finaca ima poverenja u Rusiju. Finci se nisu naročito pohvalno izjasnili ni o liderima EU, a najviše poverenja imaju u svoje nordijske susede.

Marina Vučetić

Biznis i finansije 245, maj 2026.

Foto: Mika Ruusunen, Unsplash

Чланак Koliko Finsku košta njen geografski položaj се појављује прво на Biznis i Finansije.

Da li je mozak aktivniji kada se piše rukom ili kuca na tastaturi

bifadmin — Sat, 06 Jun 2026 06:53:03 +0000

Da li deca koja odrastaju uz ekrane polako gube nešto mnogo važnije od lepog rukopisa? Dok tableti i računari sve brže osvajaju učionice, nastavnici širom Evrope upozoravaju da sve više šestogodišnjaka jedva ume pravilno da drži olovku, razlikuje pojedina slova ili zadrži pažnju. Istovremeno, naučnici upozoravaju da pisanje rukom možda nije samo stvar navike, već važan proces koji oblikuje način na koji mozak uči, pamti i povezuje informacije.

Da li smo prebrzo poverovali da tehnologija može da zameni nešto što je vekovima bilo osnova obrazovanja i može li odrastanje uz tastature promeniti razvoj dečjeg mozga? O ovome je u emisiji Svet i mi govorila neuropsihološkinja Odri van der Mer, profesorka Norveškog univerziteta za nauku i tehnologiju i autorka istraživanja koje je pokazalo, da rukopis aktivira daleko više regiona mozga nego kucanje na tastaturi.

U istraživanju profesorke Odri van der Mer, vidi se da je korišćenje ruke za pisanje veoma stimulativno za mozak – naročito za mozak u razvoju. Jer su svi regioni u mozgu aktivni kada pišete rukom, a to znači da mozak mora da iskomunicira važne informacije između tih aktivnih regiona.

“Nasuprot tome, kada kucate na tastaturi, mozak nije ni približno toliko aktivan i uopšte nema potrebe za tom vrstom komunikacije. Kada pišete rukom, zapravo koristite finu motoriku da biste rukom oblikovali slova i obrasce na papiru, a to uključuje veoma složene pokrete prstiju. Čula su više uključena i ceo mozak je više angažovan, za razliku od kucanja na tastaturi, jer su tada uključeni samo veoma jednostavni pokreti prstiju, i oni su čak isti za svako slovo koje želite da napišete. Zato deca koja su naučila da čitaju i pišu na tabletu, odnosno tastaturi često imaju poteškoće da uoče razliku između slova koja predstavljaju sliku u ogledalu – jedno drugog, poput slova B i D, jer doslovno nisu svojim telom osetila da je osnovni motorički obrazac slova D potpuno drugačiji od onog za slovo B. Ta slova su samo kucali na tastaturi, a tada su uključeni isti jednostavni pokreti prstiju,” kaže profesorka Mer.

Kada deca i tinejdžeri, većinu vremena provode uz telefone, tablete i tastature, postoji rizik da kognitivne i razvojne sposobnosti koje tradicionalno podržava rukopis – mogu da budu izgubljene. Jer, sada sa sigurnošću znamo da su pisanje rukom i crtanje veoma dobra stimulacija za mozak.

“Ako više ne obavljate te aktivnosti, onda će neuronske mreže u mozgu koje podržavaju takve vrste aktivnosti, početi da nestaju. Jer mozak funkcioniše po principu – koristi ili izgubi. Dakle, neuronske mreže koje se ne vežbaju ili ne usavršavaju, postepeno će nestati kako bi napravile prostor za mreže koje se koriste. Mozak, kao što sam ranije rekla, mora da prenosi važne informacije između različitih aktivnih regiona mozga. To čini putem neuronskih oscilacija koje mogu da budu sinhronizovane ili nesinhronizovane i da funkcionišu na različitim frekvencijama, odnosno različitim talasnim dužinama. Upravo tamo gde tokom rukopisa beležimo aktivnost – u tim regionima, na tim frekvencijama i na sinhronizovan način – ti regioni i te oscilacije povezani su sa centrima za učenje i pamćenje u mozgu. Dakle, oni stimulišu i na neki način se povezuju sa tim centrima za učenje i memoriju,” objašnjava sagovornica Insajdera.

Ona smatra da sama tastatura nije problem, ukoliko se napravi zdrav balans sa korišćenjem olovke i papira – odnosno između digitalnih alata i rukopisa.

“Ako želite da napišete duži tekst, poput knjige ili eseja, onda je očigledno praktičnije i zgodnije koristiti tastaturu i računar, jer imate proveru pravopisa, sve vam je digitalno objedinjeno. Ali sada znamo da je, kada pravite beleške u školi, na času ili tokom univerzitetskog predavanja, i kada želite da učite iz novih informacija koje primate slušajući, mnogo bolje da beleške pravite rukom. Jer kada pišete rukom, ne možete jednostavno zapisati sve što profesor govori. Morate da napravite pregled, sinopsis, sažetak. Možete zapisati samo ključne reči, eventualno nacrtati nekoliko okvira, nešto podvući i zabeležiti najvažnije pojmove. Ako koristite tastaturu tokom hvatanja beleški, veoma je primamljivo da otkucate sve što se govori, ali to stvara lažan osećaj sigurnosti. Kada kucate sve što se govori, praktično kucate „naslepo“. Informacije ulaze kroz vaše uši i izlaze kroz vrhove prstiju, ali ih zapravo ne obrađujete. Ne pravite sažetke u glavi niti odlučujete koje su ključne reči najvažnije. A možda najvažnije od svega – ne povezujete nove informacije sa znanjem koje već imate. Kada pravite beleške rukom, one postaju veoma lične. Jer, rukom pisane beleške sa predavanja nisu od velike koristi vašem kolegi koji nije mogao da prisustvuje predavanju upravo zato što su toliko lične. One su već povezane sa vašim nivoom znanja, vašim ličnim nivoom znanja. Na neki način, već ste napravili „kukice“ na koje ćete kasnije okačiti novo znanje,” objašnjava profesorka Mer.

S obzirom na svet u kome živimo, postoji opravdana bojazan, da bismo jednog dana mogli da se osvrnemo i shvatimo da smo se prebrzo udaljili od olovke i papira – a da nismo u potpunosti razumeli šta bi to moglo da izazove.

“Mislim da su rukopis i crtanje tipično ljudske aktivnosti koje nas, na neki način, čine ljudima. I ja veoma snažno osećam da bi i naredna generacija trebalo da bude sposobna da rukom napiše ljubavno pismo, pesmu ili makar spisak za kupovinu. Veoma je važno da nastavimo da podučavamo tim aktivnostima današnju decu. I to ne mora da bude na štetu digitalnih veština, jer deca dovoljno lako usvajaju digitalne alate. Međutim, upravo je rukopis ono što toliko stimuliše mozak. Nastavnici u Norveškoj i širom Evrope sada se žale da u učionice dolaze šestogodišnja deca koja jedva znaju kako da drže olovku. A razlog za to je što su prevlačila prstom po tabletima, dvaput kliknula, otvarala aplikacije i slično. Ali za sve to potrebne su veoma jednostavne motoričke veštine – kao i za kucanje, veoma je jednostavno. Ni dvostruki klik nije posebno težak, čak i bebe to mogu da urade. Zato deca već u vrtiću treba da koriste boje, rade vežbe za razvoj fine motorike i sve aktivnosti koje im pomažu da sa šest godina znaju kako da uzmu olovku kada treba da nauče da pišu rukom,” kaže profesorka.

U Srbiji, ali i širom sveta, mnogi roditelji imaju osećaj da vode unapred izgubljenu bitku kada je reč o ekranima i tastaturama. Profesorka Mer savetuje da se deca od ranog uzrasta, čak i pre nego krenu u vrtić, uče da boje ili slažu slagalice.

“Sve aktivnosti koje zahtevaju finu motoriku veoma su korisne i predstavljaju osnovu da dete kasnije, kada malo poraste, može da uzme olovku i počne da uči da piše rukom. I ograničite vreme pred ekranom koliko god možete. Nisam toliko zabrinuta zbog toga šta deca rade iza ekrana, zato što postoje veoma dobre aplikacije, čak i za veoma malu decu, koje ih uče bojama, brojevima, slovima i tako dalje. Ali deca mlađa od tri godine ne mogu sebi da priušte da bilo koji deo svog dragocenog vremena provode pred ekranom, gde im se iskustva serviraju, umesto da izađu u stvarni svet i koriste svoja tela i sva svoja čula kako bi istraživali okruženje. To je izuzetno važno. Akademski deo – mirno sedenje ispred ekrana, domaći zadaci, učenje čitanja i pisanja – doći će kasnije. Ali u početku deca moraju da dodiruju, mirišu, vide boje i tako dalje. Da doživljavaju stvarna iskustva, umesto neke vrste iskustava „iz druge ruke“ preko ekrana,” zaključila je neuropsihološkinja Odri van der Mer, profesorka Norveškog univerziteta za nauku i tehnologiju.

Izvor: Insajder

Foto: Pixabay

Чланак Da li je mozak aktivniji kada se piše rukom ili kuca na tastaturi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Beogradska berza upozorava na novu investicionu prevaru

bifadmin — Fri, 05 Jun 2026 10:00:46 +0000

Ovih dana prevaranti putem telefonskih poziva i interneta lažno nastupaju kao predstavnici Beogradske berze ili investicionih kompanija povezanih sa „lokalnom berzom“ kako bi našim sugrađanima izvukli novac ili podatke.

Prema dostupnim informacijama, građani dobijaju pozive od nepoznatih osoba koje im nude mogućnost trgovanja zlatom, naftom i drugim finansijskim instrumentima putem navodnih investicionih platformi. U pojedinim slučajevima od građana se traži da uplate značajne iznose novca na privatne ili račune trećih lica koja se predstavljaju kao „finansijski asistenti“ ili predstavnici kompanija sa sedištem u Beogradu.

Beogradska berza zato podseća javnost da ona ne nudi pomenute „platforme“ i „lične savetnike“ niti organizuje kampanje koje podrazumevaju uplatu sredstava za trgovanje ili dostavljanje ličnih podataka putem nepoznatih linkova, telefonskih poziva ili oglasa na društvenim mrežama.

Ovakve aktivnosti predstavljaju pokušaj obmane građana i mogući pokušaj neovlašćenog prikupljanja ličnih i finansijskih podataka.

Izvor: Beogradska berza

Foto: Sammy-Sander, Pixabay

Чланак Beogradska berza upozorava na novu investicionu prevaru се појављује прво на Biznis i Finansije.

Šta radi ozbiljna država kada odluči da gradi nuklearku

bifadmin — Fri, 05 Jun 2026 07:55:41 +0000

Jedan od najsloženijih tehničkih problema svake nuklearke je hlađenje. Ozbiljna zemlja analizira rečne tokove decenijama unazad kako bi predvidela najgore scenarije, što je Jugoslavija i uradila, a nama su i danas od posebnog interesa reke Sava i Dunav, piše Nedeljnik.

„Kapacitet za rashlađivanje na reci Savi je relativno mali i on zahteva pored sebe posebne ‘tornjeve’ koji bi obavljali taj posao kada nema dovoljno vode ili kad je visoka temperatura kako bi se sačuvao biodiverzitet. Temperatura u reci ne sme da bude viša od 28 stepeni“, objašnjava Mesarović tehničke detalje.

Zbog toga se, kada je došla na red „srpska“ jugoslovenska nuklearka, pažnja stručnjaka usmerila ka Dunavu. Identifikovano je šest potencijalnih lokacija na Dunavu na teritoriji Srbije, a dve su detaljno istraživane kroz petogodišnje cikluse. Mesarović podseća da je jugoslovenska metodologija za izbor lokacija bila toliko usavršena da su je čak i Rusi koristili.

„Radilo se o usavršenoj metodologiji Međunarodne agencije za atomsku energiju, sa nekih 17 kriterijuma. Tako smo se kvalifikovali da mi Rusima pomažemo da nađu lokaciju u Iraku“, ispričao nam je Mesarović.

Izgradnja nuklearne elektrane, kako napominje, nije samo građevinski poduhvat pa da zavisi samo od raspoloživog novca i lokacija, već je to tehnološki iskorak za koji se kadrovi spremaju decenijama.

„Jugoslavija je na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu počela školovanje kadrova još pedesetih godina, a do početka gradnje prve nuklearne elektrane prošlo je 20 godina“, svedoči Mesarović.

Jugoslovenski program podrazumevao je slanje mladih ljudi u Francusku, Kanadu, Nemačku, Švedsku, Holandiju, Ameriku i Rusiju ne da bi tamo ostali, već da bi proučili sisteme radeći zajedno.

On sam je obišao sve države koje su imale nuklearni program, a proveo je godinu dana u Švedskoj radeći sa njihovim timom. Strategija bila je i postepeno podizanje domaćeg učešća u izgradnji elektrana. Za prvu sledeću elektranu domaća industrija trebalo je da učestvuje sa 5%, za drugu 10%, a za treću 15%.

U tu svrhu formiran je konzorcijum JUMEL (Jugoslovenska mašinska i elektro industrija) koji je okupio gigante poput „Goše“, „Rade Končara“, „Đure Đakovića“ i „Energoinvesta“. Inženjerska grupa 4E (Energoprojekt, Energoinvest i dva „Elektroprojekta“, iz Ljubljane i Zagreba) bila je zadužena za projektovanje, a asocijacija nuklearnih instituta NUKLIN za naučni rad.

Jugoslavija je, ukratko, planirala da postane graditelj, a ne samo kupac.

Izvor: Nedeljnik

Foto: Nedeljnik

Чланак Šta radi ozbiljna država kada odluči da gradi nuklearku се појављује прво на Biznis i Finansije.