Politika i društvo Arhiva - Biznis i Finansije

Brzina i složenost rukopisa mogli bi da budu pokazatelj zdravlja mozga

bifadmin — Sun, 24 May 2026 09:52:14 +0000

Kada je grupa starijih ljudi u Portugalu radila testove pisanja, naučnici su pronašli vezu između načina na koji pišu i zdravlja njihovog mozga.

Brzina i složenost rukopisa mogli bi da budu pokazatelj zdravlja mozga, pokazuje novo istraživanje, prenosi N1.

Do tog zaključka naučnici su došli nakon što je grupa starijih osoba rešavala niz zadataka pisanja različite težine.

Kada je reč o najkompleksnijem zadatku – pisanju rečenice koja im je diktirana – naučnici su pronašli snažnu vezu između brzine i stila pisanja i kognitivnog oštećenja, prenosi Science Focus.

„Pisanje nije samo motorička aktivnost; ono je prozor u mozak“, rekla je glavna autorka studije dr Ana Rita Matijaš, vanredna profesorka Univerziteta u Evori u Portugalu.

Kako je navela, otkrili su da starije osobe sa kognitivnim oštećenjem pokazuju specifične obrasce u vremenskom rasporedu i organizaciji pokreta tokom pisanja.

Rukopis uključuje više kognitivnih procesa, uključujući motoričku kontrolu, tumačenje čulnih informacija – bilo da su pročitane ili saslušane – i organizovanje pokreta po papiru.

Ali upravo zato što je toliko kognitivno zahtevan zadatak, naučnici poput Matijaš veruju da bi mogao da posluži kao pokazatelj kognitivnog propadanja tokom starenja.

„Vremenski raspored i organizacija poteza usko su povezani sa načinom na koji mozak planira i izvršava radnje, što zavisi od radne memorije i izvršnih funkcija“, objasnila je Matijaš i dodala da, kada ove kognitivne sposobnosti slabe, pisanje postaje sporije, isprekidanije i manje koordinisano.

U istraživanju je učestvovalo 58 korisnika domova za stare, starosti od 62 do 92 godine, među kojima je 38 već imalo dijagnostikovan neki oblik kognitivnog oštećenja.

Učesnici su obavljali dve vrste zadataka koristeći digitalnu olovku i tablet.

Prvi zadatak odnosio se samo na kontrolu olovke – ispitanici su imali 20 sekundi da nacrtaju 10 horizontalnih linija ili najmanje 10 tačaka. Ti testovi nisu pokazali snažnu vezu sa kognitivnim oštećenjem, verovatno zato što su bili previše jednostavni.

Zatim su naučnici tražili od učesnika da prepišu rečenicu sa kartice i da zapišu komplikovanu rečenicu koja im je diktirana.

Ovog puta uočene su jasne razlike – naročito tokom složenog zadatka diktata. Posebno su se izdvojila tri pokazatelja: vertikalna veličina slova, trenutak kada su učesnici počeli da pišu i koliko im je vremena bilo potrebno da završe zadatak.

„Zadaci diktata su osetljiviji zato što zahtevaju da mozak istovremeno obavlja više stvari: da sluša, obrađuje jezik, pretvara zvuke u pisani oblik i koordinira pokrete“, rekla je Matijaš.

Važno je bilo i ono što su učesnici pisali. Matijaš je dodala: „Duža, manje predvidiva ili jezički zahtevnija rečenica dodatno opterećuje kognitivne resurse“.

Tim naučnika nada se da bi zadaci pisanja mogli da posluže kao praktičan, jeftin i neinvazivan metod za otkrivanje kognitivnog propadanja.

Ipak, potrebno je još istraživanja pre nego što ovakvi testovi budu uvedeni u lekarske ordinacije, uključujući dugoročne studije sa većim i raznovrsnijim grupama ispitanika.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Brzina i složenost rukopisa mogli bi da budu pokazatelj zdravlja mozga се појављује прво на Biznis i Finansije.

Od hvatanja špijuna do provere kadra – kako izgleda posao privatnog detektiva u Srbiji

bifadmin — Sun, 24 May 2026 09:45:27 +0000

Privatni detektivi u Srbiji sve češće se bave prikupljanjem informacija i bezbednosnim proverama za kompanije, dok se poligraf, kao instrument koji ne greši, sve više koristi i u civilnim građanskim parnicama.

Uverenja da posao privatnog detektiva podrazumeva špijunažu, preljubu i praćenje bračnih partnera sa lupom u ruci i dalje su prisutna u javnosti. Međutim, stvarnost ovog posla u Srbiji danas je daleko drugačija i najsličnija je istraživačkom novinarstvu ili obaveštajnoj delatnosti, izjavio je Nikola Novak, direktor Poligraf centra i detektivske agencije, u emisiji Prvog programa Radio Beograda Jutro je.

– Svaki privatni detektiv će vam reći da najmanje voli da radi te preljube i te ljubavne probleme – to najviše izbegavamo i to više i naplaćujemo, jer je to najteže za rad, jer je nabijeno emocijama – objašnjava Novak, ističući da je to ozbiljan posao koji se bazira na prikupljanju, analizi i pravovremenom plasiranju proverenih informacija.

Poligraf kao instrument koji ne greši

Savremeni profesionalci koriste poligraf – instrument koji postoji preko 100 godina i čija je prvobitna namena bila demaskiranje i hvatanje kontrašpijuna iz Nemačke koji su se infiltrirali u Ameriku.

– Poligraf je instrument koji ne greši. On je 100% precizan. Jedino ko može da pogreši jeste poligrafski ispitivač, čovek, da nešto pogrešno konstruiše – naglašava Novak.

Objašnjava da poligraf meri i beleži promene u fiziološkim reakcijama organizma – koje kontroliše periferni nervni sistem, odnosno onaj deo koji nije pod kontrolom naše svesti i na koji niko na svetu ne može svesno da utiče. Zbog takve pouzdanosti, poligraf se priznaje kao dokaz na sudovima u Japanu, Indiji, Americi, a od skoro i u Mađarskoj.

– I kod nas sam primetio da se poligraf u poslednje vreme sve češće koristi i u civilnim građanskim parnicama, da klijenti traže da im dostavimo štampani izveštaj sa pečatom, sa mišljenjem, da se to koristi u sudu – kaže direktor Poligraf centra, dodajući da je nedavno i policija tražila njihove izveštaje sa poligrafa za jedan slučaj na kojem je radila.

Mit o varanju detektora laži i tremi

Na pitanje da li je moguće prevariti poligraf, Novak ističe da to ne može da tvrdi, iako zna kako sve funkcioniše, a da bi običan čovek za to morao da ima apsolutno predznanje, obuku i savršeno sprovede kontramere tri puta zaredom, što moderni kanali za detekciju odmah hvataju.

Takođe, razbija se i mit o tome da trema može da utiče na rezultat.

– Svako ko dođe na poligraf ima tremu. Nema šanse da poligraf pokaže da neko laže samo zato što je pod stresom ili što mu je neprijatno. Moj posao je da smirim tu osobu. Onoga ko nije kriv, uspem da ga smirim, jer se nevini plaše da ne budu pogrešno optuženi. Ali onaj ko je kriv, šta god da uradite, nećete moći da ga smirite, jer se plaši da ne bude provaljen – precizira Novak.

Industrijska špijunaža i provere u firmama

U detektivskoj praksi česti su slučajevi rada za kompanije, gde se primenjuje specijalizovani test za špijunažu i sabotažu (test for espionage and sabotage). Novak se prisetio slučaja iz jedne firme gde su informacije kontinuirano curele.

– Proverili smo ceo kadar u firmi. Radio sam 55 testova, to je danima trajalo, i uhvatili smo čoveka koji je bio tu godinama, na poziciji gde je imao pristup poprilično velikom broju informacija. Ispostavilo se da je on bio na ‘payroll-u’, mesečno primao novac od jedne konkurentske firme da im daje imena klijenata i poverljive informacije. Ljudi su bili u šoku, rekli su da bi na njega poslednjeg pomislili – navodi Novak.

Kako prepoznati laž bez aparata?

Iako svi ljudi, prema rečima stručnjaka, lažu u proseku dva puta dnevno – počevši od mehanizama manipulacije koji se razvijaju već u trećoj godini života – postoje jasne razlike između takozvanih „belih laži“ koje ne ugrožavaju druge i onih ozbiljnih.

Bez poligrafa, laž se može prepoznati kroz tehniku ispitivanja i postavljanje pitanja, jer „istini ne smeta da bude ispitivana, a laž ne voli pitanja“.

– Kada neko priča istinu, on može da vam ispriča isti događaj iz više različitih uglova i može događaj da ispriča unazad. Kad neko laže, on ponavlja jednu te istu priču kao papagaj, jer je to uvežbao – otkriva Novak. Jedan od najlakših pokazatelja koje ljudi mogu da uoče jeste i broj treptaja u sekundi – kada je osoba fokusirana manje trepće, dok u opuštenijem stanju trepće više.

Posao ekstrema bez dvogleda i mantila

U realnom detektivskom poslu nema mesta za filmske rekvizite poput dvogleda, šešira ili mantila.

– Dvogled nikako, to prvo privlači pažnju. Kada neko vidi da sedite u kolima i gledate kroz dvogled, odmah zna šta radite. Treba biti što manje upadljiv, a uglavnom radi muško-ženski par jer tako manje privlače pažnju – objašnjava Novak.

Sam terenski rad opisuje kao „posao ekstrema“ u kojem nema sredine.

– Ili je ekstremno dosadno kad sedite i čekate nekoga, i onda odjednom iz te ekstremne dosade počinje ekstremno zanimljiva jurnjava. Posao je generalno jako zahtevan fizički i psihički. Kad dođu novi ljudi na obuku, tačno ih bacim u vatru i odmah se vidi – ili imaš taj kliker da možeš da sediš i gledaš u jednu tačku i da ti to nije problem, ili nisi za to – zaključuje Nikola Novak u emisiji Prvog programa Radio Beograda Jutro je.

Izvor: RTS

Foto: Pixabay

Чланак Od hvatanja špijuna do provere kadra – kako izgleda posao privatnog detektiva u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Umesto da ih bacamo, lekove ćemo moći da vratimo u apoteku

bifadmin — Fri, 22 May 2026 10:00:34 +0000

Srbija će se napokon pozabaviti problemom odlaganja lekova sa isteklim rokom trajanja koji su do sada završavali na deponijama zato što gađani nisu mogli da ih predaju apotekama.

Naime, u planu je uspostavljanje sistema za prikupljanje i bezbedno odlaganje farmaceutskog otpada iz domaćinstava, a u vezi sa tim pokreće se i pilot projekat #VRATILEK koji sprovodi Ministarstva zaštite životne sredine u saradnji sa Privrednom komorom Srbije.

Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov tvrdi da je namera podizanje svesti građana o važnosti pravilnog postupanja sa neiskorišćenim lekovima i lekovima kojima je istekao rok trajanja, ali i da se omogući da se potpuno besplatno farmaceutski otpad predaje apotekama.

„Osluškujući probleme građana, prepoznali smo potrebu da pokrenemo pilot projekat koji se odnosi na farmaceutski otpad. Do sada nije postojala mogućnost da u lokalnim apotekama građani bezbedno predaju lekove kojima je istekao rok, niti su apoteke imale kapacitete za njihovo preuzimanje. Zbog toga su ovi lekovi često završavali u komunalnom otpadu i na deponijama, što želimo da sistemski promenimo uspostavljanjem održivog rešenja. Ono što je važno da građani znaju jeste da će apoteke preuzimati i privremeno bezbedno skladištiti lekove, nakon čega će uslediti njihov transport i pravilno zbrinjavanje“, rekla je Pavkov.

Ministarka je istakla da je cilj ovog pilot projekta da se sa parcijalnog modela postepeno pređe na održiv nacionalni model.

Izvor: eKapija

Foto: stevepb, Pixabay

Чланак Umesto da ih bacamo, lekove ćemo moći da vratimo u apoteku се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tržište istraživanja javnog mnjenja: Poslovi preko veze, etika nema veze

bifadmin — Thu, 21 May 2026 11:00:52 +0000

Istraživanjem javnog mnjenja u Srbiji bavi se više od 100 agencija. Iako ovo tržište sa godišnjom vrednošću od 40 do 50 miliona evra čini svega 5-10% ukupne marketinške industrije, ono ima veliki značaj za stvaranje slike o kretanjima u društvu. Nažalost, ta slika je odavno „operisana od stvarnosti“ jer se prepliću struka, politika i interesi, pa se pojavljuju istraživanja sa unapred naručenim rezultatima, kao i fantomske istraživačke agencije, što dovodi do pada poverenja u celokupnu industriju.

Čitaoce koji se ne sećaju predsedničkih izbora u Srbiji 2012. godine, podsetimo da je agencija za istraživanje javnog mnjenja koja je tada bila vodeća na tržištu, toliko bila sigurna u svoje nalaze da je za pobednika unapred proglasila Borisa Tadića, bez ikakve rezerve u javnosti. Jedan ugledni nedeljnik je otišao toliko daleko da je na osnovu podataka te agencije proglasio protivkandidata Tomislava Nikolića gubitnikom, ni manje ni više nego na naslovnoj strani.

Kada je Nikolić pobedio na izborima, agencija koja je potpuno krahirala sa svojim prognozama, zbog toga nije izgubila poslove. Naprotiv, pošto je na vreme promenila „politički dres“, dan-danas se predstavlja kao glavni tumač političkog raspoloženja u Srbiji.

Nikola Jovanović, koji se dve decenije bavi marketinškim istraživanjima i vlasnik je agencije Plum Mark, ocenjuje da je stanje u branši takvo da izgleda kao da smo se vratili decenijama unazad.

„Situacija je haotična. Ne zna se ko se sve bavi istraživanjem, po kom cenovniku to naplaćuje a nema ni esnafskih udruženja. Nemamo predstavnike u međunarodnim organizacijama, ne poštuju se principi i načela dobrog vođenja posla. Ja sam član ESOMAR, svetskog udruženja istraživača u kojem Srbija već 10-15 godina nema nacionalnog predstavnika, niti podnosi izveštaje. Sve je to vrlo transparentno u Sloveniji i Hrvatskoj, koje su po veličini tržišta slične nama”, kaže Jovanović za B&F.

„Avioni i kamioni“ pregazili struku

Doajeni istraživanja javnog mnjenja, poput Srećka Mihajlovića i Miroslava Šutića, pokušavali su da uvedu red u ovu profesiju i naprave udruženje još devedesetih godina prošlog veka. Ali, inicijativa da se ovo tržište reguliše nema već dugo, „jer najveći igrači igraju za vlast, za resurse javnih preduzeća, državnih agencija, gradova i opština. Kada se na taj način dobijaju poslovi, logično je da vas ne zanima tržište, niti rast industrije u kojoj poslujete“, ocenjuje Jovanović.

Kada je reč o prosečnim cenama koje ovakve agencije naplaćuju za svoje usluge, one su najveće u Britaniji, slede SAD i Zapadna Evropa, a Srbija je nešto ispod tog proseka. Ali, za razliku od pobrojanih zemalja, kod nas su i cenovnici „zamagljeni“. Poslovi vezani za istraživanja javnog mnjenja praktično se i ne pojavljuju na portalu javnih nabavki, a kada se to i desi, „zna se ko šta dobija“, tvrdi Jovanović, koji svoju firmu vodi iz rodnog Svrljiga.

Ovakva situacija dovodi do paradoksa da se brže razvijaju agencije koje ne rade profesionalno svoj posao. Pošto je uglavnom reč o filijalama stranih firmi, mogu da koriste resurse svojih centrala i primenjuju tehnološki i metodološki napredne tehnike. „Takvi su radili i za Demokratsku stranku i radiće ponovo nakon Srpske napredne stranke za sledeću vlast“, uveren je Jovanović.

Prema njegovom mišljenju, pojedine agencije za istraživanje javnog mnjenja bliske moćnima do te mere servilno kroje i podatke i objašnjenja u korist onih koji ih plaćaju, da to diskredituje u javnosti celu struku. Za to vreme ostali ćute, tapšu jedni druge po ramenu i na marketinškim festivalima dele plaćene nagrade. Kao i u celom društvu, i ovoj profesiji su pojedinci koji mašu „avionima i kamionima“ izgurali one koji zasnivaju svoje poslovanje na profesionalnom znanju i etici, rezignirano zaključuje Jovanović.

Proizvoljna primena pravila

Igor Lazarević, konsultant u oblasti marketing menadžmenta, navodi da istraživanja javnog mnjenja čine 5-10% ukupne vrednosti marketinškog tržišta koja se godišnje kreće između 450 i 600 miliona evra. Najveći udeo u ovom sektoru ima oglašavanje sa oko 60% i digitalni marketing sa oko 25 procenata.

Iako čine mali deo tržišta, istraživanja javnog mnjenja imaju važnu ulogu u odlučivanju, ali se u praksi često svode na površne ankete sa slabim i nereprezentativnim uzorcima i bez stvarne metodološke dubine, dok su kvalitativna i integrisana istraživanja i dalje nedovoljno zastupljena. To dovodi do parcijalnih uvida i preporuka koje su slabo primenjive u praksi, objašnjava Lazarević.

On upozorava da u istraživanjima javnog mnjenja odavno postoje ozbiljne devijacije. Struka, politika i interesi se prepliću, pa se pojavljuju naručena istraživanja koja više oblikuju percepciju nego što prikazuju realnost, kao i razne fantomske istraživačke agencije, što vodi ka selektivnom tumačenju rezultata i padu poverenja u celokupnu industriju. Uprkos tome, i dalje postoje agencije i istraživači koji rade profesionalno i savesno držeći se profesionalnih standarda, iako ne postoji fer tržišna nagrada za tu vrstu posvećenosti.

„Suštinski problem nije u odsustvu pravila, već u njihovoj proizvoljnoj primeni. U praksi se vrlo često vidi selektivno poštovanje standarda, posebno u oblastima gde je kontrola slabija ili gde je pritisak tržišta veći. U istraživanjima javnog mnjenja i tržišta često se zanemaruju osnovni metodološki principi, od dizajna istraživanja, preko uzorka i metodologije, do interpretacije rezultata”, ukazuje Lazarević.

Probleme stvaraju i klijenti. Često nemaju dovoljno znanja, niti insistiraju na kvalitetu i etici, pa se standardi ne traže dosledno. U takvom okruženju, regulativa i kodeksi ostaju više okvir nego stvarni mehanizam kontrole, pa primena pravila u velikoj meri zavisi od pojedinaca i profesionalne odgovornosti a manje od sistema kao celine, zaključuje naš sagovornik.

Greške se ne naplaćuju

Lazarević smatra da bi greške trebalo da imaju jasne posledice, posebno kada su vidljive i utiču na javnu percepciju. U Srbiji to često nije slučaj ili se dešava retko i nedosledno. Razlog je sistemski. Tržište istraživanja javnog mnjenja nije u potpunosti postavljeno na tržišnim osnovama.

„Kada se desi očigledan promašaj, kao što je bio onaj sa prognozom pobede Borisa Tadića 2012. godine, on se kratko registruje u medijima, izazove polemiku, a zatim se često ‘zaboravi’. Iste agencije nastavljaju da dobijaju poslove, jer tačnost nije jedini niti uvek najvažniji kriterijum“, smatra Lazarević.

U takvom okruženju, dodaje, rezultati se neretko prilagođavaju očekivanjima naručioca, selektivno interpretiraju ili koriste pre za oblikovanje percepcije nego za objektivno merenje realnosti. Postoje i aranžmani koji malo imaju veze sa otvorenim tržištem, a više sa odnosima i pristupom javnim resursima. Drugim rečima, sa koruptivnim radnjama. Posledica je da greška nema punu tržišnu cenu, dok dugoročno ozbiljno urušava poverenje građana u istraživanja kao pouzdan alat za razumevanje društva.

Sve dok se kao industrijski standard ne postavi kvalitet i realan rezultat, imaćemo površne kampanje, naručena istraživanja, nepoštovanje standarda, metrike koje navode na pogrešne zaključke, takmičenja u „izlivima kreativnosti“ a ne u jasnim rezultatima, „pičeve“ samo radi forme i igre velikih igrača gde svako dobija svoj procenat.

To se mora promeniti ozbiljnim jačanjem strukovnih udruženja i aktivnim članstvom u udruženju ESOMAR, transparentnošću u svemu, od metodologije istraživanja do cene usluga, edukacijom klijenata i razvijanjem kulture profesionalne odgovornosti, zaključuje Lazarević.

Jelena Stjepanović

Biznis i finansije 245, maj 2026.

Foto: stokkete, Depositphotos

Чланак Tržište istraživanja javnog mnjenja: Poslovi preko veze, etika nema veze се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nova pravila za sve firme u Srbiji, moraće da dokažu koliko su zaista odgovorne

bifadmin — Thu, 21 May 2026 07:53:14 +0000

Zamislite da vam veliki poslovni partner postavi pitanje koje niste očekivali: „Koliki je vaš karbonski otisak?“ ili „Kakva je vaša politika prema zaposlenima?“. U kancelariji nastane tišina. Niko ne zna odgovor, ali ne zato što firma ne brine, nego zato što to nikad niko nije ni merio ni zapisao. Upravo ta tišina, u godinama koje dolaze, može da košta mnogo više od novca.

Do sada je nefinansijsko izveštavanje, ono što se sve češće naziva ESG izveštavanjem (Environmental, Social, Governance), u Srbiji uglavnom bilo rezervisano za multinacionalne korporacije i domaće kompanije koje su želele da zvuče moderno. Za ostale: nije bilo ni obaveze, ni pritiska, ni posebnog razloga za žurbu. Ta era je pri kraju.

Novi zakon, nova pravila

Početkom 2027. godine u Srbiji na snagu stupa zakonska regulativa koja briše stare granice. Ono što je ranije bilo privilegija ili marketinški alat postaje striktna zakonska obaveza i to ne samo za najveće igrače na tržištu. Novi propis spušta zahteve transparentnosti na daleko širi krug kompanija nego što se do sada mislilo.

Šta to u praksi znači?

Firme će morati da mere, dokumentuju i javno objavljuju podatke o svom uticaju na životnu sredinu, o tome kako tretiraju zaposlene, kako upravljaju rizicima i kakve etičke standarde primenjuju. I što je ključno, te informacije više neće moći da budu skup lepih obećanja bez pokrića. Moraće da budu merljive, tačne i podložne eksternoj proveri.

Izjave poput „mi brinemo o prirodi“ više neće biti dovoljne. Podaci treba da budu merljivi, proverljivi i potpisani.

Možda se čini da se sve ovo tiče samo velikih firmi. Ali tu leži jedna od najvećih zabluda domaćeg poslovnog sveta.

Domino efekat koji mnogi ne vide

Čak i kompanije koje formalno neće biti direktno obuhvaćene prvom linijom zakona, neće moći da ostanu po strani. Zašto? Zato što će njihovi klijenti i partneri, velike domaće firme i posebno EU kompanije, biti obuhvaćeni. A one od svojih dobavljača počinju da zahtevaju iste te podatke.

Nije teško zamisliti scenario: domaća firma koja godinama uspešno sarađuje sa stranim partnerom dobija upitnik koji nikad ranije nije videla. Traže se podaci o emisijama, o politici zapošljavanja, o internim procedurama. Rok je kratak. Odgovor ne postoji, jer podaci nikad nisu ni prikupljani. Umesto saradnje, dolazi do tihe zamene dobavljača.

Zašto čekanje skupo košta

Priprema za nefinansijsko izveštavanje nije nešto što može da se obavi za kratko vreme. Potrebno je edukovati zaposlene, uspostaviti interne procedure za praćenje podataka, mapirati procese i u nekim slučajevima promeniti načine rada. Sve to iziskuje i vreme i novac, ali kad se radi planski, ti troškovi su predvidivi i njima može da se njima upravlja.

Problem nastaje kad se isti posao mora obaviti u panici, u poslednjem trenutku, pod pritiskom rokova. Tada troškovi implementacije rastu, greške su skupe, a rezultat je najčešće dokument koji ne reflektuje stvarno stanje firme. U najgorem slučaju su to pravne sankcije i izgubljeni poslovi.

Rana adaptacija donosi konkretne prednosti, firme koje već danas počnu sa pripremama lakše zadržavaju i privlače krupne klijente, pristupaju bankarskim kreditima pod povoljnijim uslovima (banke sve češće ESG kriterijume ugrađuju u uslove finansiranja) i grade poverenje koje je teško kupiti u kratkom roku.

Da su domaće firme već svesne ove transformacije, pokazuje nedavno završeni konkurs „ESG Lideri“ u organizaciji PwC Srbija. Ovaj projekat danas služi kao odličan barometar spremnosti tržišta i izvor primera dobre prakse. Kompanije koje su prošle kroz proces prijave zapravo su već odradile najteži deo posla, a to je prva samoprocena sopstvenih procesa. Njihova iskustva su sada jasan putokaz svima ostalima koji tek treba da se prilagode novim pravilima igre.

U tom smislu, 2026. godina je poziv. Poziv da se stane, da se sagleda gde firma zaista stoji i da se postave temelji koji će je učiniti otpornijom, verodostojnijom i spremnijom za tržište koje se ubrzano menja.

Izvor: Blic

Foto: TriangleProd, Depositphotos

0 seconds of 2 minutes, 0Volume 90%

Чланак Nova pravila za sve firme u Srbiji, moraće da dokažu koliko su zaista odgovorne се појављује прво на Biznis i Finansije.

U Demokratskoj republici Kongo proglašena epidemija ebole

bifadmin — Wed, 20 May 2026 11:00:05 +0000

Dok je pažnja svetske javnosti bila usmerena na hanta virus, u Kongu je opet proglašena epidemija ebole koju je Svetska zdravstvena organizacija nazvala „vanrednom situacijom od međunarodnog značaja za javno zdravlje“, iako ne postoji realna opasnost da će ona prerasti u globalnu epidemiju.

Ebola je ozbiljna zarazna bolest koja izaziva visoku temperaturu, oštećenje krvnih sudova, a u težim slučajevima krvarenje, otkazivanje organa i smrt. Prvi put je identifikovana 1976. godine u centralnoj Africi i većina epidemija od tada dogodila se upravo tamo. Dobija se od nekoliko vrsta virusa koji su obuhvaćeni jednim nazivom – ebolavirusi. Najpoznatiji i najsmrtonosniji je Zair soj, koji je izazvao najveće epidemije.

Trenutno se Kongom širi Bundibugyo, nešto drugačiji soj koji je prvi put identifikovan u Ugandi 2007. godine. On ima stopu smrtnosti od oko 30-50% što je veoma ozbiljno, ali nešto niže nego kod nekih epidemija Zair soja. Prenosi se direktnim kontaktom sa telesnim tečnostima zaražene osobe, kao što su krv i sadržaj izbačen iz organizma na različite načine pa i povraćanjem. Dakle, najčešće prilikom nege obolelog bez zaštitne opreme.

Epidemija se proširila i na Ugandu

Uganda se graniči sa Demokratskom Republikom Kongo, gde se epidemije ebole redovno javljaju. Ljudi, životinje i roba često prelaze granicu, što omogućava širenje bolesti pre nego što bude otkrivena.

Svetska zdravstvena organizacija je ovaj put zbog ebole prograslila „vanrednu situaciju od međunarodnog značaja za javno zdravlje“ što je najviši nivo globalnog zdravstvenog upozorenja koji ona izdaje. To znači da epidemija predstavlja potencijalni međunarodni rizik i da zemlje moraju da sarađuju kako bi se sprečilo širenje virusa.

Vanredna situacija je dakle proglašena radi aktiviranja mehanizama za efikasniju borbu protiv ove bolesti odnosno kako bi se brže identifikovali slučajevi, izolovali zaraženi, pratili njihovi kontakti ali i edukovala javnost o ovoj opasnosti.

Ovo ne znači da treba paničiti i očekivati „korona scenario“. On nije verovatan zato što se Bundibugyo ne širi respiratnornim putem poput korone. Različiti virusi ebole već su ranije stizali u Evropu sa putnicima iz Afrike ali nikada na Starom kontinentu nije nastala njena epidemija. Razlog tome je, između ostalog, bolja zdravstvena nega u Evropi i brža reakcija zdravstvenih sistema. Tako bi trebalo da je i u Africi ali svet retko gleda u njenom pravcu osim kada se na njenoj teritoriji pojavi neka nova opasnost po javno zdravlje.

Izvor: The Conversation

Foto: Jeremytitus, Pixabay

Чланак U Demokratskoj republici Kongo proglašena epidemija ebole се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zašto se smanjuje broj zaposlenih u Srbiji?

bifadmin — Wed, 20 May 2026 08:27:25 +0000

Zaposlenost u Srbiji je u blagom padu, nedavno je izjavio Aleksandar Vučić i naglasio da će sada da gledaju kako da je povećaju. Uzrok predsednik Srbije vidi u povećanju zarada, pre svega minimalca zbog čega se, tvrdi, strane fabrike sele u Tunis ili Maroko. Dodao je da je nivo nezaposlenosti malo iznad evropskog proseka, ali da je stopa rasta (BDP) značajno veća.

Kada je reč o broju zaposlenih, statistika za prva tri meseca ove godine potvrđuje pad jer je broj registrovanih radnih mesta iznosio 2.355.857 što je za 9.037 ili 0,4% manje nego u istom periodu prošle godine, piše Demostat.

Nominalno, najveće smanjenje broja zaposlenih bilo je kod pravnih lica, za 10.965 ili 0,6% pa je na kraju prvog kvartala u toj niši registrovan ukupni broj od 1.886.501 radnika, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).

U okviru te kategorije zaposlenih nalazi se i javni sektor koji broji 611.470 radnika. Poređenja radi, i prošle godine je u prvom kvartalu u odnosu na isti period 2024. zabeležen pad zaposlenosti kod pravnih lica, ali za 1.428 radnika (0,1%) dok je u u 2024. u odnosu na 2023. taj broj bio uvećan za 11.079 (0,6%).

U tim brojevima nalazi se i javni sektor, koji je u prvom tromesečju 2024. brojao 614.522 a u istom periodu 2025. smanjen je na 612.586 zaposlenih.

U kategoriji preduzetnika, lica zaposlenih kod njih i lica koja samostalno obavljaju delatnost, došlo je do povećanja registrovane zaposlenosti i to za 5.442 ili 1,3%. Ukupno, na dan 31. mart ove godine u toj kategoriji je bilo 425.737 zaposlenih.

U prvom kvartalu prošle godine zabeležen je približno isti rast uposlenih u tom sektoru koji se ubraja u privatni – za 5.518 radnika (1,3%) ih je bilo više nego u 2024. kada je povećanje za isti tromesečni period iznosilo 8.239 lica (2,0%) više nego u 2023.

Gde je najveći pad?

Procentualno, najveći pad i na ovom preseku desio se kod registrovanih individulanih poljoprivrednika, takođe iz privatnog sektora. Njih sada ima 43.619 što je za 3.514 ili 7,5% manje nego na kraju prvog tromesečja prošle godine.

Ovaj trend kod poljoprivrednika, inače, traje već neko vreme i smanjenje registrovanih gazdinstava na godišnjem nivou kreće se i do 8%. Pre deset godina, u prvom kvartalu 2016. njihov broj je bio više nego dvostruko veći – iznosio je 90.587 registrovanih individualnih poljoprivrednika.

Ekonomista Božo Drašković kaže za Demostat da je do opadanja došlo u više oblasti a i da su razlozi brojniji. Navodi primer informatičkog sektora gde dolazi do ozbiljnih pomeranja, smanjuje se broj projekata koji su iz Srbije i drugih zemalja regiona rađeni “na daljinu”, pa je i potreba za informatičarima manja.

– Smanjena potreba za radnicima posledica je i globalne ekonomske politike koja se sada zasniva na protekcionizmu. Povećanje carinskih stopa, kao jedna od mera te politike, dovela je do krize u odnosima između Evrope i Sjedinjenih Američkih Država, a nas takođe pogađa jer smo deo tih sistema. Dolazi i do seljenja dela kapitala koji je kod nas ušao kao investicija pre 10 ili 15 godina, taj ciklus se završava. Uz to, do otpuštanja radnika došlo je zbog krize u automobilskoj industriji, sa kojom su kao “privesci” povezani veliki sistemi za izradu delova, kablova i druge opreme. Oni takođe upadaju u teškoće i dolazi do kontrakcije na tržištu, ono se smanjuje – objašnjava Drašković.

Dodaje da se već neko vreme u uslužnim delatnostima primećuje trend gašenja. Preduzetnici i male samostalne radnje koje pružaju neke od usluga zbog pada tražnje i oštre konkurencije povlače se iz vidljivog dela posla, dolaze na evidenciju nezaposlenih a delatnost počinju da obavljaju od kuće.

Zanemarena poljoprivreda

– Ovde je fenomen i to što se nezaposlenost pojavljuje a da je istovremeno došlo i do drastičnog pada broja stanovnika poslednjih decenija. Smanjuje se broj radno sposobnih, priraštaj je mnogo manji pa se smanjuje i broj zaposlenih i broj nezaposlenih. To je jedan od aspekata kome bi trebalo posvetiti ozbiljno istraživanje. Tome treba dodati i značajan odliv radne snage iz Srbije, posebno mladih zbog opštih okolnosti što u kombinaciji sa opadanjem investicija proizvodi smanjenje broja zaposlenih – kaže Drašković.

On objašnjava i da je smanjenje registrovanih individualnih poljoprivrednika posledica urušavanja poljoprivredne industrijske proizvodnje kao i ukrupnjavanja poseda ne samo vlasničkog, nego i obradivih površina.

Danas neko ko ima 50 hektara zemlje i bavi se primarnom poljoprivrednom proizvodnjom, jedva uspeva da preživi, dok je pre tri ili četiri decenije obrađivanje 20 hektara bilo dovoljno za porodice. Uništeno je i stočarstvo a monetarna politika koja je održavanjem kursa dinara favorizovala uvoz, istovremeno je izložila domaće male proizvođače žestokoj konkurenciji i oni propadaju. Ni politika subvencija ne daje dovoljno podsticaja za opstanak malih i srednjih gazdinstava. Na sve to se nadovezuju decenije depopulizacije ruralnih sredina, domaćinstva su ostala na starijim ljudima i ona se polako gase pa su opustela neka sela istočne i zapadne Srbije čak i Vojvodine, zaključuje Božo Drašković.

Najviše novozaposlenih u zdravstvu

Prema podacima RZS, i u javnom sektoru je došlo do smanjenja broja zaposlenih u odnosu na isti period 2025. za 1.116 lica tako da sada broji ukupno 611.470 radnika. Najveći odliv zabeležen je u državnim javnim preduzećima gde ih manje za 1.165 (sada zaposleno 80.755) kao i firmama kojima upravljaju lokalne vlasti gde ih je manje za ukupno 378 radnika (sada 59.046).

Nivo državne administracije uvećan je za 155 uposlenika (sada ih ima 132.628) dok je na lokalu smanjen za čak 533 (sada 26.510 registrovanih radnika). Zdravstvo i socijalna zaštita zabeležili su najveći rast, za 1.322 (sada 165.062 zaposlena) ali ih je u obrazovanju i kulturi manje za 519 (sada broje 147.468 zaposlenih).

Najveći pad broja radnika u kategoriji zaposlenih u pravnim licima bio je u sektoru prerađivačke industrije koja sada ima 473.962 zaposlena što je za 15.937 manje nego u istom periodu prošle godine.

Najdrastičnije smanjenje bilo je u proizvodnji elekto opreme (za 5.555 radnika) i u proizvodnji odeće (manje za 4.945 zaposlenih) a sledi i trgovina na veliko i malo sa smanjenjem od 3.495 radnika. U tom sektoru bilo je i povećanja zaposlenosti, pa su administrativne i pomoćneusluge uvećane za 4,236 zaposlenika a stručna, naučna i tehnička delatnost za 3.629 novozaposlenih.

I prema anketi o radnoj snazi, koju Republički zavod za statistiku objavlje kvartalno a obuhvata i neformalnu zaposlenost, broj zaposlenih građana u 2025. godini iznosio je 2.869.500, što je za 28.000 manje nego u godini pre.

Prema anketi, broj stanovnika van radne snage iznosio je 2.464.200 što je za 5.300 manje nego 2025. dok je broj nezaposlenih zadržan na prethodnom nivou od 272.400 lica. Smanjen je i broj neformalno zaposlenih za 20.200 i na kraju prošle godine iznosio je 328.500 građana.

Autor: Mirjana Stevanović

Izvor: Demostat

Foto: Pixabay

Чланак Zašto se smanjuje broj zaposlenih u Srbiji? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Da li će se sa medijima u Srbiji desiti isto ono što se sada dešava u Mađarskoj?

bifadmin — Mon, 18 May 2026 09:00:49 +0000

U svetlu najnovijih vesti iz medijskog biznisa u Srbiji, ne može da se ne povuče paralela sa onim što se dešavalo i trenutno se dešava u susednoj Mađarskoj, piše Trender.

Prethodnih dana čitali smo o tome kako United Group, u kojoj posluju mediji poput N1, Nove, Danasa i Radara, planira da proda svoj medijski biznis luksemburškom fondu „European Future Media Investments”, iza kojeg stoji portugalska investiciona grupa Alpac Capital.

Takođe, objavljeno je i da je Boban Rajić, koji je u novinsko-izdavačku delatnost kročio u avgustu 2019. godine kupovinom Večernjih novosti, pa potom postao vlasnik Politika novina i magazina, sada postao vlasnik i magazina NIN.

Vlasnik NIN-a je do sada bila Jelena Drakulić Petrović, dugogodišnja generalna direktorka Ringiera u Srbiji. Kompanija Ringier Serbia prenela je u avgustu 2023. godine celokupan vlasnički udeo u NIN d.o.o. na nju. Tadašnja redakcija prešla je u United Media i osnovala nedeljnik Radar.

Baš kao što je premijer Viktor Orban pred izbore, koje je izgubio, kupovao tabloide u Mađarskoj, tako se i u Srbiji dešava „ukrupnjavanje“ medija pre možda i najvažnije izbore u modernoj istoriji Srbije. Pa je dobro videti šta se u susednoj zemlji desilo posle izbora.

Priču o tome šta se za kratko vreme desilo na medijskoj sceni u Mađarskoj donosi Reuters, koji konstatuje da se medijsko carstvo Viktora Orbana, „ključan stub 16-godišnje vladavine“, ubrzano urušava nakon prošlomesečnih izbora.

I influenseri nestali

Unutar nekoliko nedelja od izbora na kojima je uverljivo pobedio opozicionar desnog centra Peter Mađar, viši zvaničnika nekih od najistaknutiji medija sklonih Orbanu su uklonjeni sa položaja, a ukinuta je i jedna od glavnih informativnih emisija.

Ton javnog medijskog servisa se promenio preko noći, a više opozicionih glasova se pojavilo čak i pre nego što je Mađar službeno stupio na dužnost. Čak i influenseri koji podržavaju Orbana gotovo su nestali sa društvenih mreža.

Mađar, koji je javni medijski servis nazivao „fabrikom laži“, obećao je da obnovi slobodu štampe, donese novi zakon o medijima i osnuje telo zaduženo za medije.

Pod Orbanom, državni mediji su dolazili pod sve veću kontrolu vlade donošenjem novih zakona o medijima, a nekoliko privatnih medijskih kuća je ugašeno ili su ih preuzeli provladini preduzetnici.

Mađarska je s 23. mesta 2010. pala na 74. mesto 2026. prema indeksu slobode medija organizacije Reporteri bez granica. Orbanova vlada je poricala da vrši pritisak na medije i tvrdila da zadovoljava standarde Evropske unije o slobodi štampe.

Šta se konkretno desilo?

Najpopularniji televizijski kanal u Mađarskoj TV2 je otpustio svog direktora nakon izbora te ukinuo svoju glavnu informativnu emisiju, piše Reuters. Njegov vlasnik, preduzetnik Mikloš Vasili koji podržava Orbana, za portal 444.hu je prošle nedelje rekao da je emisija ukinuta zbog „erozije njenog brenda“.

Voditelji kanala su pre izbora iskazali svoju podršku za Orbana. Glavni urednik mađarskog portala Index, takođe sklonog bivšem premijeru, smenjen je nakon što je portal priznao da dokument koji je objavio tvrdeći da predstavlja Mađarov tajni program za povećanje poreza „nije bio ekonomski plan stranke Tisa“. Lažan dokument je bio ključan element Orbanove kampanje protiv Mađara.

Nakon izbora, dnevnik državne televizije M1 je brzo počeo da pokazuje značajne promene. Prema studiji think-tanka Republikon, način izveštavanja je pretežno išao u korist Orbanu dok su se opozicione ličnosti prikazivale u negativnom svetlu, ali nedelju dana nakon izbora je izveštavanje postalo uravnoteženije.

U jednoj od svojih prvih odluka kao premijer, Mađar je naredio „sveobuhvatnu i neposrednu“ reviziju javnog medijskog servisa i njegovog finansiranja.

Posao novinarstva je da drži distancu od politike

Gabor Poljak, šef odseka za medije na Univerzitetu Eotvos Lorand, upozorio je da će uspeh u preoblikovanju medija zavisiti u jednakoj meri o političkoj volji kao i o pravnim reformama.

„Ako politička elita prihvati da je posao novinarstva da kritikuje i drži distancu od politike, tad gotovo bilo koji javni medijski servis može dobro da funkcioniše“, rekao je Poljak za Reuters.

Drugi stup Orbanovog medijskog sistema je bio KESMA, konglomerat od gotovo 500 medijskih firmi, uključujući sve regionalne novine, koji su njegovi saveznici osnovali 2018.

Mađar je rekao da će zaustaviti veliku količinu novca koju država konglomeratu daje za oglašavanje te da će revidirati njegov nastanak s obzirom na to da nije ispitano jesu li njime prekršena pravila o zaštiti tržišne utakmice. Takav potez bi predstavljao težak udarac za KESMA-u jer veliki mediji poput kanala TV2 i portala Index mogu opstati zahvaljujući velikim publikama, ali bi regionalnim novinama moglo pretiti gašenje, rekao je Poljak.

Izvor: Trender

Foto: Pixabay

Чланак Da li će se sa medijima u Srbiji desiti isto ono što se sada dešava u Mađarskoj? се појављује прво на Biznis i Finansije.

WWF: Srbija ušla u ekološki dug – ima sve manje prirodnih resursa

bifadmin — Sat, 16 May 2026 18:45:36 +0000

Svetska organizacija za zaštitu prirode (WWF) saopštila je da Srbija 16. maja ulazi u tzv. ekološki dug, koji predstavlja dan kada neka zemlja potroši više prirodnih resursa nego što će ih proizvesti u tekućoj godini.

Zabrinjavajuće stanje ekologije

WWF je naveo da „građani Srbije još danas mogu da uživaju u obnovljenim prirodnim resursima, dok će do kraja godine živeti „od pozajmice“.

Srbija je u 2025. godišnje prirodne resurse iscrpla i ušla u ekološki dug 8. maja, a u 2024. godini 23. maja.

WWF je preneo da novo istraživanje, objavljeno u časopisu „Nature Ecology & Evolution“, donosi zabrinjavajuće uvide koliko se sistematski potcenjuje uticaj klimatskih promena na bioraznovrsnost sveta.

Poseban akcenat je stavljen na ekstremne meteorološke pojave i njihov zbirni efekat, jer praksa pokazuje da se gotovo nikada ne javljaju izolovano.

Projekcije pokazuju da bi do 2085. godine 36 % staništa kopnenih vrsta moglo biti izloženo kombinaciji vremenskih ekstrema, dok već do 2050. godine 74 % staništa može biti pogođeno ekstremnim temperaturama.

Istraživanje predlaže i mogućnosti da se predviđanja ne ostvare.

Brzim i odlučnim smanjenjem emisija ugljen-dioksida i približavanjem ka dostizanju nultih štetnih emisija, procenjeni rizik može da se smanji sa 36 % na 9%.

Sagledavanje klimatskih rizika

Predstavnica WWF Adrija Aleksandra Ugarković rekla je da niz istraživanja koja širom sveta objavljuju renomirani instituti, univerziteti i klimatološki centri ukazuje na isto: na potrebu da se klimatski rizici sagledavaju sistemski, a ne kroz pojedinačne pojave.

– Svima je jasno da je priroda savršen sistem i ako smo uspeli da temeljnom eksploatacijom poremetimo njenu ravnotežu, sada isto tako treba da se suštinski posvetimo njenom oporavku – istakla je Ugarković.

Iz WWF su podsetili da godinama ukazuju donosiocima odluka na nužnost promene poslovanja kompanija i da je potrebno brzo delovanje.

Prostor za akciju i dalje postoji, ali će brzina i odlučnost u donošenju odluka biti presudni, upozorio je WWF.

Izvor: N1/Beta

Foto: Pixabay

Чланак WWF: Srbija ušla u ekološki dug – ima sve manje prirodnih resursa се појављује прво на Biznis i Finansije.

57 odsto stanovništva Srbije spada u kategoriju predgojaznih ili gojaznih

bifadmin — Sat, 16 May 2026 07:32:53 +0000

Gotovo 57 odsto stanovništva Srbije spada u kategoriju predgojaznih ili gojaznih, a taj zdravstveni problem izrazito je primetan i kod žena u menopauzi ili perimenopauzi.

Na to je upozorila endokrinološkinja iz Kliničko-bolničkog centra Zvezdara Marina Anđelić Jelić, jedna od učesnica Evropskog kongresa o gojaznosti koji se održava u Istanbulu.

„Čak 25 odsto stanovništva u Srbiji je gojazno, sa indeksom telesne mase iznad 30. To su brojke koje opominju. Vidimo da broj predgojaznih i gojaznih značajno raste, tako da prekomerna težina poprima razmere pandemije jedne hronične nezarazne bolesti“, ukazala je doktorka Anđelić Jelić.

Ona je istakla da gojaznost više nije samo faktor rizika za nastanak drugih oboljenja, već se sada posmatra kao bolest koja ima svoju šifru i definiciju.

Ipak, doktorka Anđelić Jelić ohrabruje i napominje da postoji rešenje, a to su inovativne terapije koje se jednom nedeljno primenjuju u vidu injekcionih penova, dok se njihove doze postepeno menjaju uz nadzor lekara.

Prema njenim rečima, uz takve terapije postiže se redukcija telesne mase za više od 20 odsto. Primećuje se i korist za celokupan organizam, pa se tako utiče na poboljšanje kardiovaskularnog sistema i smanjenje rizika od infarkta ili šloga, kao i brojnih drugih komplikacija koje gojaznost može da uzrokuje.

„Ipak, svaki pacijent je priča za sebe i svakom pacijentu moramo pristupiti individualno, uz angažman tima lekara i različitih stručnjaka – od endokrinologa i interniste, preko psihologa i neuropsihijatra, do fitnes trenera i fizioterapeuta“, poručila je Anđelić Jelić.

Ona je navela da su, kada je reč o gojaznosti, žene u menopauzi i perimenopauzi kategorija posebno podložna tom problemu, jer ta vrsta hormonskog disbalansa pogoduje povećanju telesne mase, ali da se uz inovativne terapije postiže i značajna redukcija telesne mase kod žena u toj hormonski osetljivoj životnoj dobi.

Izvor: Fonet

Foto: Towfiqu barbhuiya, Unsplash

Чланак 57 odsto stanovništva Srbije spada u kategoriju predgojaznih ili gojaznih се појављује прво на Biznis i Finansije.