Evropski proizvođači aluminijuma upozoravaju da će rupa u prekograničnom porezu na ugljenik (CBAM) omogućiti izvoznicima koji jako zagađuju životnu sredinu, poput fabrika iz Kine, da zaobiđu pravila i preplave Evropsku uniju jeftinim teškim metalima, koji prilikom proizvodnje ispuštaju velike količine gasova staklene bašte.

Prema mehanizmu za prekogranično usklađivanje ugljenika koji je predložila EU za određene vrste robe koje se uvoze na zajedničko evropsko tržište, otpaci aluminijuma koji su pretopljeni mogu da se prodaju kao proizvod bez ugljenika čak i ako je izvorni materijal proizveden uz obilato korišćenje fosilnih goriva.

Proizvođači aluminijuma Norsk Hydro i Speira saopštili su da je CBAM podstakao njihovu konkurenciju širom sveta da generiše što je moguće više otpada, koji bi se zatim pretopio i izvozio u Evropu. „Ova rupa u zakonu omogućava široko rasprostranjeno ’zeleno pranje’ uvezenih aluminijumskih proizvoda i potkopava delotvornost CBAM u sprečavanju curenja ugljenika“, izjavili su u norveškoj kompaniji Norsk Hydro.

Nagrada ili kazna?

Lagan i izdržljiv, aluminijum je vitalan za izradu aviona i automobila i koristi se za pravljenje komponenti u industriji solarne energije. Međutim, to je energetski najintenzivniji metal u industriji, čija proizvodnja prema podacima Međunarodne agencije za energiju učestvuje sa 3% u ukupnim industrijskim emisijama u svetu. Ovaj udeo je nešto veći od zagađenja koje proizvode avioprevoznici.

Evropska unija je uvela prekogranični mehanizam za prilagođavanje ugljenika kako bi sprečila da roba koja je napravljena zahvaljujući jeftinijem ali prljavijem načinu proizvodnje, nelojalno konkuriše kompanijama u Uniji koje moraju da se pridržavaju strogih klimatskih pravila, uključujući i plaćanje naknada za zagađivanje. Zvaničnici Evropske unije ističu da uvođenjem ovakvog poreza nastoje i da podstaknu bržu dekarbonizaciju širom sveta.

Proizvođači aluminijuma u Evropskoj uniji emituju oko 6,8 kilograma ugljen-dioksida po kilogramu aluminijuma, u poređenju sa globalnim prosekom od 16,1 kilograma ugljen-dioksida po kilogramu aluminijuma. Ali sada, umesto da ih nagradi, novi mehanizam bi mogao dodatno da potkopa njihovu poziciju na tržištu, tvrde kritičari.

„Trenutna verzija ovog mehanizma, a posebno neki detalji izazivaju više zabrinutosti, nego što ukazuju na nove mogućnosti za evropske proizvođače“, ocenjuju u Speiri, velikom nemačkom proizvođaču aluminijuma, čije rukovodstvo smatra da će se propusti u CBAM negativno odraziti i na druge industrije u Evropskoj uniji.

Neće imati šta da se dekarbonizuje

Pol Vos, direktor udruženja European Aluminium upozorava da ako su mere loše osmišljene, „sektor aluminijuma će biti toliko potkopan da neće ostati ništa za dekarbonizaciju“. Vos podseća da je evropska industrija aluminijuma već toliko opustošena poledicama rata u Ukrajini, da je u međuvremenu zatvorena oko polovina kapaciteta za topljenje aluminijuma u Evropskoj uniji.

Pojedine kompanije, kao što je grčki proizvođač aluminijuma Mytilineos Energy & Metals, smatraju da je CBAM samo deo mnogo šireg problema, čija suština je u tome da „evropske firme više ne mogu da izdrže sve strožija i sve neracionalnija klimatska pravila koja stižu iz Brisela“.

Kompanije izvan EU takođe žestoko kritikuju uvođenje mehanizma za prekogranično usklađivanje ugljenika. Proizvođači van zajedničkog evropskog tržišta ocenjuju da je ovo još jedna od mera Evropske unije čiji je glavni cilj da se po svaku cenu iz igre izbaci konkurencija i siromašne zemlje učine još siromašnijim.

Чланак Evropski proizvođači aluminijuma žale se na „rupu“ u oporezivanju ugljenika се појављује прво на Biznis i Finansije.

Magnezijum se koristi za proizvodnju legura aluminijuma od koje se prave delovi za automobile, ali ne samo za njih – ovaj materijal se koristi u maltene svim industrijama, pa i u građevinarstvu i pakovanju hrane. Međutim, autoindustrija je najpogođenija njegovom nestašicom jer je u njoj nezamenljiv, budući da je u pitanju bezbedan i čvrst a lagan materijal, čijom upotrebom se smanjuje težina vozila.

No, aluminijuma je sve manje. Problem je nastao kada je Kina, iz koje dolazi 87 odsto svetskog magnezijuma, smanjila njegovu proizvodnju u cilju racionalizovanja potrošnje električne energije.

U kineskim provincijama u kojima se proizvodi magnezijum, sada je zatvoreno 25 fabrika a preostalih pet radi sa pola kapaciteta. Ako situacija ostane ovakva, svet bi za manje od dva meseca mogao ostati bez magnezijuma.

To bi najviše pogodilo Evropu koja je veoma zavisna od uvoza iz Kine, iz koje dobija 95 odsto magnezijuma koji koristi. U SAD je situacija nešto bolja jer ova zemlja i sama proizvodi magnezijum.

Foto: Pixabay

Чланак Autoindustrija se, nakon nestašice čipova, suočava i sa opasnim deficitom magnezijuma се појављује прво на Biznis i Finansije.

Mnogi ga nazivaju magičnim metalom jer je reč o izuzetno otpornom materijalu koji se može neograničeno reciklirati i pritom zadržati prvobitna svojstva. Proces recikliranja aluminijuma zahteva samo 5% energije potrebne za proizvodnju, što rezultira značajnim smanjenjem emisije ugljen-dioksida.

Do 2030. godine plan je da se dostigne pun potencijal iskoristivosti aluminijuma

Pretvaranje starog aluminijuma u novu sirovinu je tržište vredno 3 mlrd EUR. Ali, kako prognozira Evropski aluminijum, to tržište bi 2050. godine moglo da teži 12 mlrd EUR. Da bi se to i ostvarilo, ova organizacija, osnovana pre skoro četiri decenije u Briselu, nedavno je usvojila Akcioni plan za cirkularni aluminijum. Cilj plana je, prema rečima generalnog direktora Gerda Gotza, da se do 2030. godine dostigne pun potencijal iskoristivosti aluminijuma.

– I nećemo stati dok to ne postignemo. Naš Akcioni plan obezbeđuje mapu puta za evropske donosioce odluka i industriju aluminijuma u Evropi – ističe Gerd.

Danas, od ukupne količine aluminijuma kao sirovine na tržištu, reciklirani aluminijum čini 36%. Ali, taj procenat bi mogao da naraste na 50% ako se zadovolje određeni kriterijumi. Među preporukama je primena principa dizajna za reciklažu, koji podrazumeva da se unapred misli o tome šta će biti sa proizvodom na kraju proizvodnog ciklusa. Takođe, potrebno je da vlasti i kompanije koje se bave upravljanjem otpadom, više investiraju u moderne sisteme za sortiranje otpada.

Aluminijum se upotrebljava u transportu, posebno u automobilskoj industriji, zatim u građevinskoj, za fasade, prozore, vrata, kao i u industriji pakovanja. Procenjuje se da će 2030. godine u upotrebi biti 16 miliona tona aluminijuma, a 2050. godine, 18 miliona tona. Predviđeni rast u tražnji očekuje se jer će aluminijum sve češće biti alternativa za druge materijale, poput čelika, plastike, PVC.

Izvor: Ekapija

Чланак Aluminijum ima potencijal da bude glavni materijal za tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji се појављује прво на Biznis i Finansije.