Najčešći lekovi

Proizvodi koji se najčešće nalaze u kućnim apotekama u domovima u Srbiji, prema odgovorima 84% ljudi, su oni koji se izdaju bez lekarskog recepta – tablete, kapsule, masti i gelovi za uobičajene zdravstvene probleme i bolesti. Među lekovima koji se nalaze u kućnoj apoteci su najčešći analgetici (75%) i antipiretici (72%). 69% ljudi je istaklo da njihove kućne apoteke sadrže proizvode protiv bolova u grlu, kašlja ili prehlade, dok 41% ispitanika u Srbiji ističe da njihove kućne apoteke sadrže proizvode protiv alergija. Alergije su inače u globalnom porastu i smatra se da čak do 10% svetske populacije ima neki oblik alergije.

Akutni zdravstveni problemi

Najčešći akutni zdravstveni problemi su glavobolja, bolovi u leđima i udovima (84% ljudi kaže da ima nešto od navedenog barem jednom godišnje). Tu su i respiratorne infekcije: 72% ispitanika u Srbiji ima respiratorne infekcije sa ili bez povišene temperature najmanje jednom godišnje, od toga 44% do 3 puta godišnje i 28% – 4 ili više puta godišnje. Najmanje jedan put godišnje gastrointestinalne probleme ima čak 56% ljudi.

Sredstva za smirenje ima u kućnoj apoteci oko ¼ populacije, kao i lekove za lakše varenje. I jedno i drugo ukazuje na način života modernog doba koji uključuje stres i navike u ishrani koje zahtevaju podršku.

21% ljudi koristi analgetike na nedeljnom nivou, a još 49% barem jednom mesečno.
24% ispitanika koristi lekove protiv stresa na nedeljnom ili mesečnom nivou.

Od januara 2020. dve trećine populacije koristilo je antibiotike. U proseku, ljudi su uzimali 2,8 pakovanja antibiotika od početka pandemije.

Hronična zdravstvena stanja i lekovi

Oko 2/5 (41%) ljudi navodi da ima hronično stanje koje se leči lekovima. Alergije su uobičajene, kao i metabolička/endokrina stanja i bolovi.

Ukupno kardiovaskularna oboljenja predstavljaju najčešće hronične zdravstvene probleme (21% svih ispitanika, što znači da svaka peta odrasla osoba ima neko kardiovaskularno oboljenje za koje ima prepisanu terapiju). Slede alergije (8.2%), dijabetes (8%), bolovi u leđima (7%), kao i reumatološke tegobe (6%).
A hronične tegobe izazvane stresom i mentalnim problemima je prijavilo 4% ljudi.

Može se pretpostaviti da je procenat populacije koja boluje od neuropsihijatriskih, mentalnih i neuroloških problema i veći, na osnovu stvarne potrošnje ovih lekova na tržištu. Međutim ovi zdravstveni problem i dalje predstavljaju stigmu našeg društva.

Među ispitanicima koji koriste kontinuirane terapije, značajno se pominju i problemi sa štitnom žlezdom i plućima (po 5%).

U proseku, građani Srbije sa hroničnim oboljenjima koriste 3,5 različita leka za lečenje.

Podrška

Oko 2/3 trećine građana Srbije konzumira proizvode za koje smatraju da su korisni za njihov imunitet. Jačanje imuniteta je koncept koji je sve prisutniji. Važno je istaći da raste svest o prednostima fizičke aktivnosti. Redovne šetnje ili rekreacija imaju značajne pristalice, čak 60%, ali uvek ima prostora za napredak.

Od dodataka za jačanje imuniteta preferiraju se vitamini i minerali. Ispitanici najčešće uzimaju vitamine i minerale sezonski, ili kada žele da se zaštite, a najčešće su to do tri proizvoda. Pre svega saveti lekara, a takođe i farmaceuta je ono što ljude najčešće vodi u odlukama o proizvodima.

¾ ispitanika ističe da veoma ceni savete farmaceuta pri kupovini farmaceutskih proizvoda. 50% ljudi se uvek obraća lekaru za savet kada ima zdravstvenih problema, dok 38% odlazi kod lekara samo zbog većih tegoba, dok se inače oslanja na savet farmaceuta. Otprilike polovina ljudi istražuje svoje simptome na internetu.

Foto: Towfiqu Barbhuiya, Unsplash

Чланак Istraživanje Galenike: Upotreba lekova u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Načelnik u Sektoru tržišne inspekcije Mirjana Damjanović kaže za Tanjug da je Uredbom o ograničavanju maloprodajne cene zaštitnih sredstava za vreme vanrednog stanja, nastalog usled bolesti COVID-19, regulisano da apoteka može da prodaje maksimalno 20 komada rukavica po potrošaču, a njihova maloprodajna cena ne sme da pređe 40 dinara po komadu.

Uredbom je ograničena i cena zaštitnih maski na maksimalnih 120 dinara.

Ona podseća da se Uredba odnosi isključivo na zaštitnu opremu koju distribuira Republički fond za zdravstveno osiguranje privrednim subjektima u cilju „blagovremenog i ravnomernog snabdevanja tržišta“.

„Od početka primene ove Uredbe tržišni inspektori su obavili 680 vanrednih inspekcijskih nadzora u apotekama i ni u jednom slučaju nismo utvrdili povredu propisa. Ravnomerno snabdevanje apoteka ovom robom doprinelo je osetnom smanjenju žalbi građana na nedostupnost i cene maski i rukavica“, kaže Damjanović.

Ograničene marže

Ističe da postoji i Odluka o ograničenju visine cena i marži osnovnih životnih namirnica i zaštitne opreme, koja se odnosi na rukavice koje ne distribuira RFZO. Tom odlukom je propisano da kod prodaje rukavica, gumenih, hirurških i ostalih, marža trgovca u veleprodaji i maloprodaji ne sme da prelazi nivo koji je obračunavan na dan 5. mart 2020. godine.

Dodaje da inspekcija nije utvrdila nijedan prekršaj ni prilikom formiranja cena zaštitnih rukavica.

Izvor: Tanjug

Чланак Apoteke poštuju propisanu cenu maski i rukavica се појављује прво на Biznis i Finansije.