Advokat Ivana Stefanović iz advokatske kancelarije TSG, objasnila je da je u našoj zemlji bio na snazi zakon o kulturnim dobrima koji je usvojen 1994. godine, ali da su dinamika poslovnog okruženja i digitalizacija podstakli da se razmišlja o izmenama regulative, zbog čega je usvojen novi zakon o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti.

„Mislim da je danas veliki izazov pred kompanijama, pre svega što početkom sledeće godine privredna društva imaju obavezu da organizuju arhiviranje i čuvanje dokumentacije u elektronskom obliku. U tom smislu postoje podzakonski akti koje su usvojeni i smatram veoma važnim da svaka kompanija bude svesna obaveze i da joj na vreme pristupi kako bi bila u potpunosti usklađena sa važećim zakonima“, navela je Stefanović.

Direktor predstavništva Atlantic Grupe Zoran Daljević, čija kompanija sprovodi elektronsko arhiviranje dokumentacije oko šest godina, objasnio je da je najveći posao pred malim preduzećima koja do sada nisu imala tu obavezu i dodao da očekuje da će država pomoći preduzećima oko usmeravanja, jer je potrebno da se obezbedi odgovarajući softver i organizacija.
„E-arhiva neminovnost. Za mala preduzeća je to malo komplikovanije nego za velika preduzeća. U narednom periodu očekujem da se uvede i e-akciza i e-otpravnica kako bi se zaokružio ceo ciklus digitalizacije u oblasti finansija“, rekao je Daljević.

On je naveo da je elektronsko arhiviranje dokumentacije značajno unapredilo poslovanje toj međunarodnoj kompaniji i omogućilo, između ostalog, manje štampanja i potrošnje papira.

„Takav način funkcionisanja doneo je pre svega unapređenje u smislu kontrole, pretraživanja, čuvanja i nekog lakšeg poslovanja u oblasti dokumentacije“, rekao je Daljević.
Iz Udruženja kompanijskih pravnika Vukašin Petković naveo je da je tema današnjeg skupa veoma značajna jer je potrebno čuvati arhive, čime se ujedno čuva istorija države i privrede.

„Mislim da je važno da nastavimo kontinuitet poslova na osnovu onoga što se dešavalo u istoriji. Dobro je što je država regulisala to pitanje kao neku vrstu obaveze, jer su ranije ljudi na neki način to sami organizovali“, rekao je Petković.

Član Upravnog odbora kompanije ASEE Srbija Dejan Đokić naveo je u pogledu obaveze arhiviranja dokumentacije u elektronskom obliku najveći fokus privrede na mala i srednja preduzeća, jer su velike kompanije, kao i veliki deo srednjih, spremnije na prilagođavanje tom načinu poslovanja.

„Veoma je važno sagledati sve aspekte i okvire elektronskog arhiviranja i definisati šta svi mi treba da uradimo da bismo bili spremni za primenu zakona od 1. januara 2024. godine. Čini se da mala preduzeća tek sada shvataju šta sve treba uraditi, zašto je ovo važno i koliki je put pred njima. Mislim da su danas dobili ohrabrenje od svih učesnika da mogu sve zakonske obaveze da završe u očekivanim rokovima i da će ostvariti konkretne benefite u poslovanju“, rekao je Đokić.

On je dodao da se na današnjem panelu govorilo i o bezbednosti podataka, efikasnosti, kao i načinu na koji timovi treba da budu organizovani u svom radu.

Чланак Mala i srednja preduzeća očekuje obavezno elektronsko arhiviranje dokumentacije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zakon o arhivskoj građi se primenjuje od 2. februara prošle godine. Obavezao je privredu da dostavlja prepis dokumentacije.

– Taj zakon je napravio dosta problema projektantskim firmama u građevinarstvu – objašnjava Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku. – NJima se udvostručila administracija. Duplikate moraju da šalju u arhive. Ovaj problem pokazuje da digitalizacija ne funkcioniše svuda. Trebalo bi da je moguća elektronska razmena. Zakon nije uzeo u obzir kako funkcionišu institucije koje treba da ga primenjuju, imaju li one tehničkih mogućnosti, prostora, ljudi…
Zakon o arhivskoj građi se primenjuje od 2. februara prošle godine. Obavezao je privredu da dostavlja prepis dokumentacije.

U Istorijskom arhivu Beograda kažu da su bukvalno zatrpani dokumentima. Prepisi stižu u džakovima. Dok se ne obrade dosad pristigli papiri, nove ne mogu da primaju.

– Usled izuzetno velikog broja do sada primljenih zahteva za izdavanje saglasnosti na Listu kategorija arhivske građe i dokumentarnog materijala sa rokovima čuvanja, kao i približavanja zakonskog roka za dostavljanje prepisa arhivske knjige, a iz nepostojanja adekvatnih tehničkih i kadrovskih kapaciteta, obaveštavamo vas da Istorijski arhiv Beograda nije u mogućnosti da do daljeg prima novu dokumentaciju, na do sada jedini primenjeni način, pisanim putem – stoji na sajtu ove institucije. – U cilju adekvatnog rešavanja ovog problema, u ovom trenutku se u saradnji sa e-upravom radi na uspostavljanju adekvatnog e-servisa kojim će se dokumentacija primati i u elektronskom obliku. Dok svi ne budu u prilici da nam dostave pomenutu dokumentaciju vezanu za Zakon o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti, Arhiv Beograda, po ovom pitanju, neće sprovoditi kaznene mere navedene Zakonom.

Poslodavci savetuju slanje

Uniji poslodavaca se obraćaju mnoge firme koje bi trebalo da dostave prepis Arhivske knjige. Oni ih savetuju da, ipak, ispoštuju zakonsku obavezu i pošalju redovnom poštom, sa povratnicom, građu nadležnom arhivu.

– Unija poslodavca je ukazivala na nejasnoće ovog zakona još u postupku njegovog donošenja – kažu u ovoj organizaciji. – Upozoravali smo da će doneti nove troškove i procedure. Predložili smo i raspravu na ovu temu na Socio-ekonomskom savetu. Isticali smo i kašnjenje podzakonskih akata.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Firme zatrpale Arhiv grada се појављује прво на Biznis i Finansije.