Još su niža očekivanja izneta u poslednjoj, oktobarskoj anketi agencije „Blumberg“, prema kojoj bankari i osiguravači očekuju da će inflacija za godinu dana iznositi 6%.

Kada je reč o privrednicima, oni su u anketi „Isposa“ naveli da očekuju da će inflacija za godinu dana biti 9%.

Oba sektora imaju prilično različite poglede kako će se kretati cene u bliskoj budućnosti, a još je značajnija razlika između njih i procene NBS. Srpska centralna banka je najavila povrtak inflacije u ciljani koridor 3%±1,5% već u drugom kvartalu 2024.
Ova očekivanja iz ekonomije generalno nisu samo spekulativna, a time i beznačajna, jer će isti ti privrednici svoja inflaciona očekivanja ukalkulisati u cene svojih proizvoda i usluga.

Na srednji rok sve „leže na rudu“

Drugačija je situacija kod srednjeročnih prognoza, gde su inflaciona očekivanja za dve i tri godine unapred su i kod finansijskog sektora i kod privrede mnogo niža od kratkoročnih a samim tim i unutar granica cilja NBS.

Očekivanja finansijskog sektora za dve godine unapred smanjena su sa 4,5% u avgustu na 4% u septembru, dok su očekivanja za tri godine ostala nepromenjena, na nivou od 3,5%.

Srednjoročna očekivanja privrednika se nisu menjala u poređenju s prethodnom anketom i iznose 6% odsto za dve godine unapred, odnosno 5% odsto za tri godine.

Iz Narodne banke ocenjuju da rezultati ankete koji se odnose na dve i tri godine unapred ukazuju na to da i finansijski sektor i privreda očekuju ublažavanje inflatornih pritisaka u narednom periodu i postepeno vraćanje inflacije u granice cilja u srednjem roku.

Izvor: Tanjug/24sedam.rs
Foto: Pixabay

Чланак Kolika će nam biti inflacija u 2024: Šta kažu bankari a šta menadžeri се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dušan Uzelac, urednik portala Kamatica, za N1 potvrđuje da je najisplativije, iz ugla potrošača, upravo plaćanje čekovima, ali da ih banke „daju na slamčicu“, jer na njima ništa ne zarađuju. „Bankari ne vole čekove i bore se protiv toga, ali su prodavci oni koji ih primaju i odžavaju u životu. Jer, ček za trgovca predstavlja ostvareni pazar“, kaže Uzelac.

Kod čekova postoji jedna „začkoljica“, kaže Uzelac.

„Dostupnost čekova kvari priču, banke ih daju na slamčicu, jer na njih ne mogu da zaračunaju kamatu. Čekovima vi svojim novcima plaćate nešto u budućnosti. Začkoljica je u tome što radnja ček naplaćuje na određeni dan imali vi para na računu ili ne. I baš zato banka korisniku izda samo onoliko čekova koliko ima novca na računu“, navodi Dušan Uzelac.

Maksimalni iznos po čeku je, podsetimo, 5.000 dinara.

Iako su čekovi najpovoljniji za građane, najviše je „u opticaju“ – plaćanje karticama.

„Tu je za građane najmanje isplativo ono što generiše kamatu – a to su kreditne kartice. Za razliku od debitnih, gde vam se novac automatski skida sa računa, kod kreditnih banka naplaćuje kamatu, i ona se kreće oko 20 odsto godišnje. Ne isplati se kreditnom karticom kupovati stvari za svakodnevnu potrošnju. Njom se isplati da kupite nešto ako je popust bar 25 odsto. Vi ćete, tako, platiti tu kamatu, ali ćete sam proizvod platiti jeftinije, pa ćete biti na pozitivnom saldu. Sve ostalo je skuplje od gotovine“, poručuje Uzelac.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Trgovci vole čekove, bankari kartice се појављује прво на Biznis i Finansije.