Čekovi su beskamatni i građani njima u mnogim trgovinama mogu da plaćaju robu „na odloženo“ – bez dodatnog troška. Kartice, međutim, često idu uz zaračunatu kamatu ako se njima plaća na rate.
Dušan Uzelac, urednik portala Kamatica, za N1 potvrđuje da je najisplativije, iz ugla potrošača, upravo plaćanje čekovima, ali da ih banke „daju na slamčicu“, jer na njima ništa ne zarađuju. „Bankari ne vole čekove i bore se protiv toga, ali su prodavci oni koji ih primaju i odžavaju u životu. Jer, ček za trgovca predstavlja ostvareni pazar“, kaže Uzelac.
Kod čekova postoji jedna „začkoljica“, kaže Uzelac.
„Dostupnost čekova kvari priču, banke ih daju na slamčicu, jer na njih ne mogu da zaračunaju kamatu. Čekovima vi svojim novcima plaćate nešto u budućnosti. Začkoljica je u tome što radnja ček naplaćuje na određeni dan imali vi para na računu ili ne. I baš zato banka korisniku izda samo onoliko čekova koliko ima novca na računu“, navodi Dušan Uzelac.
Maksimalni iznos po čeku je, podsetimo, 5.000 dinara.
Iako su čekovi najpovoljniji za građane, najviše je „u opticaju“ – plaćanje karticama.
„Tu je za građane najmanje isplativo ono što generiše kamatu – a to su kreditne kartice. Za razliku od debitnih, gde vam se novac automatski skida sa računa, kod kreditnih banka naplaćuje kamatu, i ona se kreće oko 20 odsto godišnje. Ne isplati se kreditnom karticom kupovati stvari za svakodnevnu potrošnju. Njom se isplati da kupite nešto ako je popust bar 25 odsto. Vi ćete, tako, platiti tu kamatu, ali ćete sam proizvod platiti jeftinije, pa ćete biti na pozitivnom saldu. Sve ostalo je skuplje od gotovine“, poručuje Uzelac.
Izvor: N1
Foto: Pixabay