„Banka Irske“ se u utorak izvinila zbog „tehničkih problema“ zbog kojih su mnoge njene onlajn operacije bile nedostupne a na računama pojedinih klijenata se pojavio novac koji nije bio njihov.

Taj novac koji se „pojavio“ na računu mnogi Irci su brže bolje podigli sa bankomata, zbog čega su se na ATM aparatima formirali redovi a kasnije se pojavili i čuvari da spreče ljude da uzimaju tuđ novac, piše „Ajriš tajms“.

Zajmodavac kaže da će onima koji su podigli novac koji nije njihov taj iznos biti tretiran kao zaduženje. Rečeno je da „svesni klijenti možda neće moći da provere svoj balans u ovom trenutku“, ali je rečeno da „ne bi trebalo da povlače ili prenose sredstva ako postoji verovatnoća da će doći do prekoračenja“.
Ovo bi moglo dovesti do toga da mnogi ljudi ostanu sa skupim nedozvoljenim prekoračenjem.

Centralna banka je saopštila da nastavlja da „prati situaciju u vezi sa dostupnošću određenih usluga koje pruža Banka Irske“.

Veliki redovi formirali su se na bankomatima Banke Irske širom zemlje u utorak uveče i rano u sredu ujutru, dok su klijenti banke žurili da iskoriste kompjuterski kvar koji im je omogućio da podignu stotine evra čak i ako su imali malo ili nimalo novca na svojim računima.

Redovi su se formirali kada su ljudi prijavili da se 1.000 evra pojavilo neželjeno na njihovim računima u utorak, a društvene mreže bile su preplavljene slikama i snimcima redova.
Korisnici su prijavili da se bankomati prazne zbog broja podizanja novca, a redovi su u nekim oblastima postali toliko veliki da su morali da se angažuju čuvari kako bi rasterali gomilu i sprečili ljude da koriste bankomate.

Snašli se za ograničenje

Dok banke obično ograničavaju iznos koji se može podići sa bankomata na 500 evra, mnogi ljudi su bili u mogućnosti da prebace najmanje duplo veći iznos sa svojih računa „Banke Irske“ na Revolut račune.

Tada su mogli da koriste svoje revolut kartice za podizanje novca sa bankomata „Banke Irske“.

Glas o sistemskim problemima proširio se kao požar na društvenim mrežama u utorak uveče što je izazvalo neviđene scene.

Čini se da su bar neki od onih koji su stajali u redovima kod mašina da povuku sredstva to činili pod utiskom da neće biti posledica.

Jedan čovek koji čeka u redu ispred bankomata u Stonejbateru u Dablinu, rekao je da je čuo za grešku na internetu i da namerava da to iskoristi

– Ne znam da li ću se izvući, ali vredi pokušati – rekao je.

Ovo nije prvi put da je Banka Irske poslednjih nedelja imala ozbiljne probleme sa svojom tehnologijom. Krajem juna mnoge od njenih onlajn operacija su bile blokirane skoro ceo dan, što je primoralo banku da produži radno vreme i radi preko vikenda kako bi olakšala klijentima kojima je uskraćen redovan pristup sopstvenom novcu.

Ovaj najnoviji prekid će, međutim, verovatno izazvati još veću sramotu za banku i dok će moći da goni one koji su uzeli novac koji nemaju na depozitu, šteta po reputaciju će verovatno biti velika.

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Pixabay

Чланак Masovno podizali novac sa bankomata koje su im greškom uplaćene се појављује прво на Biznis i Finansije.

Da li vam se ikada desilo da odete na bankomat neke od banaka sa namerom da podignete novac, uredno ukucate svoj PIN, odaberem sumu, mašina počne da se vrti kao da broji novac, ali vam odjednom samo izbaci karticu uz poruku kako nije moguće sprovesti transakciju? Dešava se, bankomat u dosta slučajeva bude prazan, odnosno nedovoljno napunjen novcem, ali kada nam nakon neuspešne transakcije stigne poruka da nam je novac skinut sa računa, prinuđeni smo da reagujemo i upustimo se u bitku sa bankom koju niko ne želi da povede.

Dejan Gavrilović iz Udruženja potrošača „Efektiva“ kaže za Mondo da se ovakve situacije oduvek dešavaju u našoj zemlji, kao i da je dosta klijenata banaka koji se u svojim pritužbama žale na rad bankomata.

Gavrilović navodi da su još uvek aktuelne krađe PIN-ova, odnosno tzv. libanske klopke, mehanizam koji lopovi postavljaju na bankomate kako bi došli do novca sa kartica građana. Libanska klopka je kompleksa sprava i ne možete je videti kada priđete bankomatu, ali ipak, glavni problem sa kojim se klijenti banaka susreću prilikom poslovanja i korišćenja bankomata, jeste što im se u pojedinim slučajevima novac skida novac sa računa bez da su ga prethodno podigli.

Bankomati često gutaju novac

“Česte su situacije da bankomat klijentu ne izbaci novac, a zaduži mu tekući račun za iznos koji nije podigao. Klijent pokuša da podigne novac, bankomat ga ne isplati i izbaci obaveštenje da je transakcija neuspela, ali svejedno mu banka skine prethodno zatražen iznos sa računa”, navodi Gavrilović.

S druge strane, naš sagovornik kaže da se potrošači često žale i da im bankomat prilikom uplate „proguta“ novac, tj. ne proknjiži određeni iznos iako ste ga prethodno uplatili na bankomatu prilikom deponovanja.

“Kada vam bankomat ne proknjiži uplatu ili vas zaduži za novac koji vam nije isplatio, u tim slučajevima se piše žalba banci, vraćaju se kamere i slučaj se ispituje. Ipak, koliko brzo će vam novac leći na račun, zavisi od banke do banke, ali iz prakse znamo da obično reaguju dosta brzo i da klijent dobije natrag svoj novac”, naveo je Gavrilović za MONDO.

Savet klijentima je da zato pripaze prilikom korišćenja bankomata, redovno proveravaju poruke koje im stižu od banke i vode evidenciju o svim izvršenim transakcijama.

Izvor: Mondo
Foto: Pixabay

Чланак Kako bankomati mogu da vam uzmu novac се појављује прво на Biznis i Finansije.

China UnionPay je jedan od najzastupljenijih kartičarskih sistema na svetu, ima više od 6,5 milijardi izdatih kartica u 179 zemalja, podržava najsavremenije platne tehnologije, u koje spadaju plaćanja beskontaktnim karticama, plaćanja mobilnim telefonom i plaćanja na internetu. Kompanija je osnovana 2002. godine u Kini i ovom trenutku predstavlja kartičarski brend sa najvećom stopom rasta u broju izdatih kartica na godišnjem nivou.

Banca Intesa, članica Intesa Sanpaolo grupe, zauzima vodeću poziciju na domaćem tržištu mereno svim ključnim indikatorima poslovanja – ukupnom aktivom, kapitalom, kreditima i depozitima klijenata. Banka posluje sa 1,36 miliona klijenata kojima stavlja na raspolaganje inovativne proizvode, vrhunsku uslugu i jedinstveni spoj razvijene poslovne mreže i digitalnih servisa.

Чланак Prihvatanje China UnionPay kartica na bankomatima Banca Intesa се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kada su u pitanju uređaji koji se postavljaju na bankomate kako bi skidali podatke sa kartica, Cerović kaže da ima različitih modaliteta.

“To je jedan lagani, plastični uređaj, takozvani “skimer”, koji se najčešće ubacuje u otvor na bankomatu gde se ubacuje kartica. On je kod veštih lopova napravljen tako da ne može da se vidi spolja ili jako teško može da se vidi, tako da korisnik platne kartice vrlo često ništa i ne primeti u operaciji koja je potrebna da bi se podigao novac. Za to vreme taj “skimer”, koji je dobro sakriven, očita njegov pin kod, koji je pre svega osnovna zašita, a zatim očita sve one podatke koji su potrebni da bi kasnije mogli da se zloupotrebe”, objašnjava Cerović.

Metode krađe podataka napreduju

On je takođe rekao da i same metode krađe podataka napreduju, tako da i “skimeri” postaju sve više nevidljivi, te da najčešće ljudi i nemaju predstavu da na taj način mogu biti pokradeni i prilaze automatu sa određenom dozom poverenja.

“Sve veći broj ljudi zna za onaj prvi način kako se kradu podaci, a to je da neko ko koristi platnu karticu ima u svojoj blizini neko nepoznato lice koje može da tačno vidi koji pin kod ukucava korisnik kartice. Druga “skiming”, odnosno taj “skimer” je sofisticiranije sredstvo koje je teže uočiti, a treća stvar su mikro-kamere koje ljudi koji se time bave takođe postavljaju, a koje su u stanju da snime brojeve kada se ukucava pin kod i da ih kasnije zloupotrebe praveći duplikate kartica ili na neke druge načine”, objašnjava Cerović.

Dodaje i da je preporučljivo da ljudi, kada ukucavaju pin kod koji predstavlja osnovnu zaštitu, budu obazrivi i čak, ako je moguće, pokriju jednom rukom, kako bi bila što manja mogućnost da se vidi.

Kada su u pitanju banke i njihova zaštita klijenata, Cerović kaže da se one trude i da moraju da se trude da pruže što bolju zaštitu.

“Zakon o prometu platnih usluga kaže da štetu koju pretrpi korisnik platne kartice do 3.000 dinara on i snosi. Sve preko 3.000 dinara, po ovom zakonu, dužna je da nadoknadi banka. Tako je bankama itekako u interesu da se smanji broj krađa i da se one što bolje zaštite”, objašnjava Cerović.

Izvor:B92

Чланак Kako se zaštiti od zloupotrebe na bankomatima? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naknade se moraju plaćati i prilikom podizanja novca s bankomata u inostranstvu. Iznos tih naknada znatno se razlikuje, pokazuje istraživanje Bečke radničke komore (AK), sprovedeno u septembru i oktobru prošle godine, izveštava bečki Standard. U istraživanju je prikupljeno 249 pritužbi iz 13 zemalja. Naknade su vrlo različite.

Podizanje novca u Nemačkoj može biti najskuplje. Kupcima se naplaćuje između 1,95 i 6,50 evra. Na Malti i u Holandiji naknada je pet evra, a u Sloveniji četiri evra.

Austrija je na sredini lestvice s naknadama između dva i četiri evra. Najjeftinije naknade bile su u Španiji 1,25 evra – ali i one bi mogle biti povećane do četiri evra.

Ovo je bila prilika da Radnička komora pozove na ukidanje naknada za bankomate. “Pristup vlastitom novcu mora biti besplatan”, kaže zagovornica potrošača Gabriele Zgubić.

Uostalom, ionako plaćate dovoljno za račun. Naknade za bankomate obuhvaćene su, zavisno o paketu tekućeg računa, tromesečnom naknadom za upravljanje računom.

U svakom slučaju, Komora rada savetuje da budite pažljivi kada je reč o troškovima na ekranu bankomata u inostranstvu i da po potrebi otkažete transakciju. Moglo bi biti vredno pokušati ponovno na drugoj mašini jer su tamo troškovi niži.

Podizanje novca sa bankomata izvan eurozone ima posebne naknade: prema AK-u, to je obično 0,75 posto povučenog iznosa uvećano za fiksnu naknadu od 1,82 evra. Na 400 evra, to je 4,82 evra. “Izvan evrozone možda će biti jeftinije podići novac na bankomatima nego u evrozoni”, rezimira Zgubić.

Naknada za bankomate već su bile slučaj u Ustavnom sudu u Austriji. U jesen 2018. sud je odlučio da je naplaćivanje naknada za povlačenje trećih strana (poput Euroneta) bankama neustavno. Odgovarajuća zakonska odredba je ukinuta. Međutim, ovde se mora napraviti razlika: bankama se i dalje dopušta da “detaljno” pregovaraju o naknadama za podizanje novca sa bankomata. Banke stoga mogu i dalje naplaćivati ​​naknade, no više ne moraju plaćati naknade za pružatelje drugih usluga poput Euroneta.

Izvor: Indikator.ba

Чланак Pristup vlastitom novcu mora biti besplatan се појављује прво на Biznis i Finansije.