Obračun kvartalnog BDP za treći kvartal 2023. godine, koji je detaljniji i koji se izvodi na nižim nivoima agregiranja, biće objavljen u saopštenju Kvartalni BDP u Republici Srbiji 30. novembra 2023. godine, saopšteno je iz RZS.

Istovremeno, stigli su i podaci za industrijsku proizvodnja u septembru. Proizvodnja je veća za 3% u odnosu na septembar 2022. godine, a u odnosu na prosek 2022. godine veća je za 3,1%.

Industrijska proizvodnja u periodu januar – septembar 2023. godine u odnosu na isti period 2022. godine veća je za 2,4%.

Tekući desezonirani indeks za septembar 2023. godine, u odnosu na avgust 2023. godine za industriju ukupno pokazuje pad od 1,1%, a za prerađivačku industriju rast od 1,0%.

Posmatrano po sektorima, u septembru 2023. godine, u odnosu na septembar 2022. godine, zabeležena su sledeća kretanja: sektor Rudarstvo – rast od 1,1%, sektor Prerađivačka industrija – rast od 3,0% i sektor Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija – rast od 3,9%.

Septembar podbacio ali izvoz 2023. ostaje u plusu

Izvoz srpske privrede je u septembru zabeležio 2,4 milijarde evra, što je pad od 5,7%, dok je uvoz vredan 2,98 milijardi evra, manji za 10,5% nego što je bio u istom mesecu prošle godine.

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za period januar – septembar 2023. godine iznosi 48,7 milijardi evra i za 1,3% je manja nego u istom periodu prethodne godine.

Izvezeno je robe u vrednosti od 21‚5 milijardi evra, što je čini rast od 5,6% u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 27,2 milijarde evra, što je za 6,1% manje nego u istom periodu prethodne godine.

Deficit iznosi 57 milijardi evra, što je smanjenje od 33,9% u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom je 79,0% i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 70,1%.

Na listi prvih pet proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz setova provodnika za avione, vozila i brodove (161 mil. dolara); drugo mesto pripada izvozu električne energije (86 mil. dolara); na trećem mestu je izvoz rude bakra i koncentrata, sa 77 mil. dolara; sledi izvoz rafinisanog bakra, sa 65 mil. dolara; poslednje mesto pripada izvozu delova i pribor za motorna vozila, sa 52 mil. dolara.

Lista prvih pet proizvoda u uvozu pokazuje da je sirova nafta (197 mil. dolara) naš prvi uvozni proizvod; drugi po značaju je uvoz lekova za maloprodaju (92 mil. dolara); na trećem mestu liste je uvoz prirodnog gasa (52 mil. dolara); sledi uvoz električne energije (50 mil. dolara); poslednje mesto zauzima uvoz ostalih električnih provodnika, za napon ≤1000V sa 39 mil. dolara.

Izvor: 24sedam.rs

Foto:Pixabay

Чланак Srpska ekonomija beleži pad uvoza ali i pad izvoza се појављује прво на Biznis i Finansije.

BDP je bio nominalno veći za 13,2 odsto, a realno za 2,5 odsto u odnosu na 2021. godinu, objavio je danas Republički zavod za statistiku.

Posmatrano po delatnostima, prošle godine su najznačajnije učešće u formiranju BDP-a imali prerađivačka industrija, 13,5 odsto, trgovina i popravka motornih vozila, 12,0 odsto, poslovanje nekretninama, 6,9 odsto.

Posmatrano po agregatima upotrebe BDP-a, učešće izdataka za individualnu potrošnju domaćinstava iznosilo je 67,1 odsto, za individualnu potrošnju države 9,4 odsto, za kolektivnu potrošnju države 6,8 odsto, bruto investicije u osnovna sredstva 24,2 odsto, izvoz dobara i usluga 63,8 odsto i uvoz dobara i usluga 74,8 odsto.

Posmatrano po delatnostima, lane je ostvaren značajan realni rast bruto dodate rednosti (BDV) u sektoru usluge smeštaja i ishrane, 32,0 odsto, rudarstvu, 23,3 odsto, umetnosti, zabavi i rekreaciji, 9,2 odsto.

Realni pad BDV-a zabeležen je u građevinarstvu, 9,8 odsto, poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu, 8,3 odsto i snabdevanja strujom i gasom, 6,8 odsto.

Posmatrano sa rashodne strane, realni rast zabeležen je kod svih agregata, kod izdataka za individualnu potrošnju domaćinstava, 3,9 odsto, za individualnu potrošnju države, 0,2 odsto, za kolektivnu potrošnju države, 0,6 odsto, bruto investicije u osnovna sredstva, 1,9 odsto, izvoz dobara i usluga 16,6 odsto i uvoz dobara i usluga 16,1 odsto.

Republički zavod za statistiku je u današnjem saopštenju najavio i sprovođenje velike, benčmark revizije nacionalnih računa, koja će biti realizovana sledeće godine.

Planirano je da podaci o godišnjem bruto domaćem proizvodu i drugi makroekonomski indikatori sistema nacionalnih računa za 2023. godinu, bazirani na unapređenoj metodologiji i novim izvorima podataka, budu objavljeni u redovnoj dinamici prema planu publikovanja RZS-a, zajedno sa korespondirajućim serijama preračunatih podataka za period od 1995. do 2022. godine

Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay

Чланак BDP Srbije u 2022. godini iznosio je u tekućim cenama 7.097 milijardi dinara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Sa najavljenim povećanjem penzija u oktobru od 5,5 i januaru naredne godine još 14,6 odsto, prosečna penzija u januaru naredne godine dostići će 45.714 dinara ili 390 evra. Da ne bi prosečna zarada počela da gubi tempo u odnosu na penzije, morala bi januarska prosečna zarada iznositi 103.425 dinara ili 882 evra, što je više od ovogodišnje junske zarade za 21 odsto, a 25 odsto veća od ovogodišnje januarske zarade, u iznosu od 82.769 dinara.

Da li je moguć toliki rast prosečne zarade. Malo verovatno, pod regularnim ekonomskim uslovima. A to ne valja. Utoliko pre što zbog sve većih ekonomskih nejednakosti i ubrzanog rasta zarada najviše plaćenih kadrova, podatak o prosečnoj zaradi sve više gubi vrednost kao ekonomski podatak. Sada je već verovatno da dve trećine zaposlenih zarađuje ispod prosečne zarade, s obzirom da polovina zaposlenih zarađuje ispod iznosa medijalne zarade, koja je u proseku manja od prosečne zarade za oko 25 odsto.

Rast zarada i penzija

Naravno, moguće je da prosečna zarada, ipak ne izgubi tempo u odnosu na penzije, bez obzira što penzije i sa tim povećanjem neće biti na zavidnom nivou. Dakle, moguć je toliki rast prosečne zarade, ali po visoku cenu. Nažalost, ni ovogodišnji rast zarada nije posledica zadovoljavajućeg rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP), od čega u uređenim ekonomijama isključivo zavisi rast zarada i penzija.

I ovogodišnji, kao i niz godina unazad, nominalni pa i realni rast zarada je posledica, po pravilu, bržeg rasta zarada od rasta BDP-a, delom iz razumljivih a delom iz populistički motivisanih razloga, zatim, iznuđenih povećanja zbog osipanja radne snage usled loše demografije i jake emigracije, i na kraju po osnovu inflatornog efekta. Nažalost, najmanjeg uticaja na rast prosečne zarade imalo je poboljšanje strukture zaposlenih u korist većeg učešća skupljeg živog rada u stvaranju BDP-a, pa otud, kako dalje, sve niži prosečan realan rast BDP-a.

Mač sa dve oštrice

Prošlogodišnji realni rast BDP-a od 2,3 odsto niži je od prosečnih 2,7 odsto u proteklih deset godina, a moguće viši od ovogodišnjeg. Nominalni rast će, kao i prošle godine, i ove godine još biti visok zbog visoke zvanične inflacije. Nažalost, rast zarada sigurno ne može biti toliko veći od inflacije da bi imale kakav takav realan rast, utoliko pre što je rast cena dobara i usluga na koje odlazi glavnina ispodprosečnih zarada i većine penzija, bio znatno viši od zvanične inflacije.

Ma koliko da zarade i nominalno rastu iznad zvanične inflacije, to će biti nauštrb ostalih prihodnih komponenti BDP, pre svega dobiti kao investicione osnove. Zahtevi sindikalnih pregovarača za povećanje minimalne cene rada, tzv. mimimalca, ma koliko opravdani su mač sa dve oštrice.

Privreda, tačnije, veći deo privrede izvan Beograda i Novog Sada, sa postojećim proizvodnim potencijalom i sadašnjom konkurentnošću, pa i postojećom tražnjom u uslovima šire krize, teško da može da održi i sadašnji nivo zarada, pa nije bez osnova bojazan otpuštanja dela zaposlenih uz istovremeno povećanje neozvaničenog dela isplaćenih zarada.

Sve su prilike da postojeći model funkcionisanja ekonomije, zasnovan na većem trošenju od stvaranja, sve višim stranim investicijama u privatnom sektoru, sve ambicioznijem javnom investiranju zasnovanom na stranim kreditima i stranim izvođačima, i jakom dinaru, uz koji sve ekonomske kategorije izgledaju ili veće ili podnošljivije, sve teže prikriva stvarno stanje ekonomije. Da li to najave investicionog buma povodom Ekspa 2027. treba da nas, naprotiv, ubede da je sa našom ekonomijom i dugovima sve u redu, pa nam samo to fali da budemo još bolji.

Izvor: Danas
Foto: Pixabay

Чланак Trka zarada, penzija i BDP-a се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema procenama NBS, očekuje se da se inflacija vrati u granice cilja u drugom tromesečju 2024, što je nešto ranije u odnosu na prethodnu projekciju, rekla je Tabakovićeva.

U izveštaju se navodi i da je međugodišnja inflacija od aprila u padu i da je u junu ona iznosila 13,7 odsto.

Tabakovićeva je istakla da je međugodišnja inflacija u julu iznosila 12,5 odsto.

Usporavanje inflacije, kako piše, u najvećoj meri je rezultat manjeg rasta cena prerađene hrane i energije, ali i niže bazne inflacije koja se u junu spustila na 9,9 odsto.

Centralna banka procenjuje da bi pad međugodišnje inflacije bio i veći da tokom maja i juna usled nepovoljnih agrometeroloških uslova, tačnije obilnih padavina, cene povrća nisu sezonski neuobičajno porasle.

Međugodišnja inflacija će nastaviti da usporava

Prema novoj projekciji, međugodišnja inflacija će nastaviti da usporava, čemu će doprineti efekti dosadašnjeg zaoštravanja monetarnih uslova, dalje slabljenje globalnih troškova pritisaka i visoka baza kod cena energenata i hrane.

Kako je navedeno, na smanjenje inflacije uticaće i i usporavanje uvozne inflacije i niža tražnja u uslovima sporijeg globalnog privrednog rasta.

Ističe se i da je neizvesnost u pogledu ostvarenja projekcije inflacije i bruto domaćeg prpizvoda (BDP) i dalje u najvećoj meri potiče od faktora iz međunarodnog okruženja, kao što su globalni privredni rast, postojanost globalne inflacije, kao i geopolitičkih odnosa, cena energenata i primarnih proizvoda na svetskom tržištu.

Centralna banka ističe da će nastaviti da prati dešavanja na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu i da će buduće odluke donositi u zavisnosti od pristiglih podataka, ali da će prioritet monetarne politike države i dalje biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti u srednjem roku, uz podršku razvoja privrede i daljem rastu zaposlenosti i očuvanje povoljnog investicionog ambijenta.

BDP između 2 i 3 odsto

Stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u ovoj godini iznosiće izmedju dva i tri odsto, s tim da će biti bliža donjoj granici projektovanog raspona, navedeno je u “ Izveštaju o inflaciji – avgust 2023″ koji je danas predstavljen u Narodnoj banci Srbije.

Kako se procenjuje, rast BDP-a će biti vodjen neto izvozom, kao rezultat realnog rasta izvoza i pada uvoza robe i usluga u dosadašnjem toku godine, kao i fiksnim investicijama zahvaljujući povećanoj profitabilnosti privrede, visokim prilivom po osnovu stranih direktnih investicija (SDI), kao investicijama države u saobraćajnu infrastrukturu.

Od 2024.ubrzanje rasta BDP na tri do četiri odsto

Centralna banka očekuje od 2024.ubrzanje rasta BDP na tri do četiri odsto, a zatim povratak na pretpandemijsku putanju rasta od oko četiri odsto.

To će se postići, sa smanjenjem globalnih inflatornih pritisaka, oporavkom svetske privrede, a time i eksterne tražnje, kao i usled očekivanih ubrzanja realizacije planiranih investicionih projekata u oblasti saobraćajne, energetske i komunalne infrastrukture.

U izveštaju se podseća da je prema statističkim podacima, uprkos prisutnoj i dalje globalnoj neizvesnosti i nastavka zaoštravanja globalnih finansijskih uslova, medjugodišnja rast BDP-a u drugom tromesečju je ubrzan na 1,7 odsto, čemu doprinosi oporavak sektora gradjevinarstva, postepeno slabljenje efekata visokih troškova u proizvodnji i rešavanje zastoja u globalnim lancima snabdevanja.

NBS u izveštaju navodi i da su fiskalna kretanja u dosadašnjem toku godine bila bolja od očekivanih zahvaljujući višim prihodima od planiranih.

Precizira se da je na konsolidovanom nivou, u šest meseci ostvaren suficit od 45 milijardi dinara ili 1, 2 odsto BDP-a, dok je na nivou godine bio planiran deficit od oko tri odsto odsto BDP-a.

Takodje, javni dug opšte države na kraju junaa bio je 52,1 odsto BDP-a, što je za 3,5 procentnih poena niže nego na kraju 2022. godine.

Izvor:Tanjug
Foto: Pixabay

Чланак NBS: BDP ove godine između 2 i 3 odsto, inflacija 8 procenata се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kada je reč o javnom dugu on je na nivou od 50,6 odsto BDP.U aprilu su prihodi budžeta iznosili 562,4 milijardi, a rashodi 596,4 milijardi dinara, te je deficit bio 5,4 milijarde dinara.

Tokom aprila naplaćeni su prihodi u iznosu od 140,4 milijardi dinara, od čega su poreski prihodi iznosili 126,1 milijardi.

Najveći deo poreskih prihoda odnosi se na uplatu PDV u iznosu od 66,7 milijardi dinara i akciza u iznosu od 26,8 milijardi. Neporeski prihodi ostvareni su u iznosu od 13,9 milijardi, a priliv donacija u aprilu iznosio je 400 miliona dinara

Rashodi su bili 145,8 milijardi dinara. Troškovi za zaposlene su iznosili 33,1 milijardi, kapitalni izdaci 22,8 milijardi, transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja (fond PIO, RFZO, NSZ, fond SOVO) 20,7 milijardi, a izdaci za „nabavku finansijske imovine“ (budžetske pozajmice) 14 milijardi dinara.

Na nivou sektora države u periodu januar-april fiskalni deficit je bio 23,5 milijardi i primarni fiskalni suficit u iznosu od 37,3 milijardi dinara, navodi se u saopštenju.

Javni dug
Javni dug Srbije na kraju aprila ove godine iznosio je oko 34,94 milijardi evra, što je 50,6 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavilo je Ministarstvo finansija.

Na kraju marta javni dug je bio 35,25 milijarde evra, odnosno 51 odsto BDP.

Na kraju 2022. javni dug je, kako se navodi, bio 33,33 milijarde evra, ili 55,1 odsto BDP.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак U prva četiri meseca deficit budžeta Srbije 55,7 milijardi dinara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kineski rast u 2022. godini iznosio je tri procenta, što je neobično za ovu brzorastuću ekonomiju. Međutim, to je bila posledica kovid ograničenja, kojima se ta zemlja borila protiv pandemije. Njij je ukinula u decembru i od tada počinje njen brz rast.

On bi, prema proceni zvaničnih statističara, za ovu godinu trebalo da iznosi šest odsto. Ipak, situacija nije sjajna ni u najvećoj azijskoj ekonomiji. Domaća tražnja nije dovoljna da podmiri ponudu narastajuće ekonomije, a stopa nezaposlenosti, iako je niska (5,3 odsto), ugrožava ranjiv deo populacije – mlade. Naime, stopa nezaposlenosti među mladima je 19,6 odsto, što je drugi po visini rekord otkako se meri ovaj ekonomski pokazatelj.

Možda baš zato ekonomisti imaju oprečna mišljenja o budućnosti rasta kineskog BDP-a. Tao Wang iz kineskog dela UBS banke rekla je medijima da je “dobar momentum na početku godine” signal da će oporavak biti intenzivan. No, Dan Wang, glavna ekonomistkinja u Hang Seng banci, misli da je ovakav tempo rasta neodrživ: “Proizvodnja raste, uprkos tome što domaća tražnja nije jaka ali i što zemlje kojima Kina izvozi svoju robu ekonomski posustaju. Zato mi se čini da kineska ekonomija ove godine ipak neće imati oštar rast”.

Foto: Yiran Ding, Unsplash

Чланак Kineska ekonomija zabeležila rast od 4,5 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako se očekuje udeo zemalja BRIKS-a do 2030. godine porašće na više od 50 odsto globalnog BDP-a. Uz to najavljeno proširenje ove zajednice sigurno će uvećati te procente.

Zemlje članice G7 čine oko 10 odsto svetske populacije, dok s druge strane, samo Indija i Kina čine oko 35 odsto.

Procenti u globalnom BDP-u do 2019. godine bili su skoro izjednačeni. Članice Grupe 7 činile su 31,5 odsto globalnog BDP-a, a BRIKS 30,7 odsto.

Unutar samog BRIKS-a, dominira kineska privreda koja sama čini 17,6 odsto globalnog. Iza nje je Indija sa sedam odsto, Rusija 3,1 odsto, Brazil 2,4 odsto i Južna Afrika (0,6 odsto) svetskog BDP-a.

Osim toga BRIKS najavljuje proširenje, Bangladeš, Egipat i UAE su se već pridružili Novoj razvojnoj banci BRIKS-a, a brojne druge zemlje spremne su da učine isto.

Međutim, uskoro se može očekivati novi potres jer je iMeksikoizrazio spremnost da pristupi BRIKS-u.

Ovaj potez bi mogao da izazove i reakciju SAD koje ne gledaju blagonaklono da njihov sused trguje po nešto drugačijim pravilima nego do sada.

Ovo će dovesti do značajnih globalnih promena, baš onako kako i kineski predsednik Si Đinping izneo ruskom predsedniku Vladimiru Putinu dok je odlazio iz Moskve posle njihovog prošlonedeljnog samita, prenosi Politika.

Izvor: Politika
Foto: Pixabay

Чланак BRIKS prestigao G7 po visini BDP-a се појављује прво на Biznis i Finansije.

Najveći deo duga je spoljni dug u izbosu 22,3 milijarde evra, 11 milijardi je unutrašnji javni dug, a 1,7 milijardi je indirektni dug države.

U odnosu na 31. decembar 2022. javni dug je povećan, prema podacima Ministarstva finansija, za celih 1,6 milijardi evra.

Ipak, dok je na kraju godine javni dug u odnosu prema BDP-u bio 55,1 odsto, na kraju februara, nakon dodatnog zaduživanja, on je pao na 51,1 odsto BDP-a.

Odgovor za ovu, na prvi pogled nelogičnost, je u tome što se od početka nove godine koristi procenjeni BDP za celu ovu godinu. Drugim rečima, već od 1. januara Ministarstvo finansija deli javni dug sa BDP-om koji je povećan za 13 odsto.

Ministarstvo računa na realni rast BDP-a od 2,5 odsto u ovoj godini i ostalih oko 10,5 odsto uticaj inflacije.

Pri tome, ako pretpostavimo da će kurs evra prema dinaru biti stabilan to znači da će i BDP u evrima biti povećan za više od 13 odsto, odnosno za oko osam milijardi evra.

Javni dug je povećan za 4,5 milijarde evra

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu ističe da je ovakva metodologija prikazivanja javnog duga u odnosu na BDP neuobičajena, jer druge zemlje stavljaju u odnos javni dug sa BDP-om u prethodna četiri kvartala.

„Ovako dolazi do naglog pada zaduženosti na početku godine, jer država deli javni dug sa pretpostavljenim BDP-om koji tek treba da se ostvari do kraja godine. Oni pretpostavljaju i realni rast i inflaciju u toj godini. Zato je sa ovom našom metodologijom jedini relevantan podatak o stanju duga na kraju godine“, ocenjuje Arsić.

U odnosu na februar 2022. godine javni dug je povećan za 4,5 milijarde evra, a najveći deo rasta se odnosi na povećanje spoljnog duga za skoro četiri milijarde evra.

Zanimljivo je da je od kraja 2012. godine kada je javni dug iznosio 17,7 milijardi evra, on skoro udvostručen, ali je ostao na sličnom nivou u odnosu na BDP. Tada je iznosio 52,9 odsto, a u februaru ove godine 51,1 odsto.
U odnosu na jul 2012. godine, javni dug je povećan za celih 19,5 milijardi evra. U celom ovom periodu od 3.890 dana javni dug je povećavan tempom od pet miliona evra dnevno ili 58 evra u sekundi, pokazuje računica sajta Makroekonomija.org.

Do izbijanja pandemije kovida u martu 2020. godine zaduživanje je išlo znatno sporije. Od jula 2012. do marta 2020. javni dug je povećan za 8,8 milijardi evra što je tempo od 3,2 miliona evra dnevno ili 37 evra u sekundi.

Država  emitovala evroobveznice

Tokom pandemije, 2020. i 2021. godine država je potrošila na pomoć ekonomiji i stanovništvu oko devet miljardi evra illi čak 17 odsto BDP-a, prema izjavama ministra finansija Siniše Malog, ali prema analizi Fiskalnog saveta državna pomoć je koštala budžet 5,4 milijarde evra. Prema analizi Saveta najveći deo te potrošnje je finansiran iz zaduživanja, pa je samo od kraja 2019. do kraja 2021. godine javni dug povećan za šest milijardi evra.

Na to treba dodati prošlogodišnji kolaps energetskog sistema koji će u kombinaciji sa energetskom krizom u Evropi koštati budžet, prema proceni Fiskalnog saveta, tri do 3,5 milijarde evra, od čega je već dato 2,4 milijarde evra.

Da bi se tolika potrošnja finansirala država se u periodu od marta 2020. do februara 2023. zaduživala tempom od 10,13 miliona evra dnevno ili 117,2 evra u sekundi.

Krajem januara država je emitovala evroobveznice od 1,75 milijardi dolara, i tako se pojavila na međunarodnom finansijskom tržištu prvi put od septembra 2021. godine.

Ovo je glavni razlog zašto je u tromesečju koje se završilo februarom tempo zaduživanja podigao na 341,5 evro u sekundi.

Sa rastom duga rastao je i BDP

Ipak, sa rastom duga rastao je i BDP. Tako je na kraju 2012. bruto domaći proizvod iznosio 33,7 milijardi evra, da bi na kraju prošle godine on dostigao 60 milijardi evra.

Ako se obistini pretpostavka Ministarstva finansija da privredni rast u ovoj godini iznosi2,5 odsto realno, odnosno 13,2 odsto nominalno uz stabilan devizni kurs, na kraju godine BDP bi trebalo da dostigne 68 milijardi evra.
Arsić ističe da je u prošloj godini i početkom ove javni dug brže rastao od BDP-a i kao posledica rezerve države brže rastu.

„Najverovatnije postoji namera da se formiraju rezerve, kako bi se manje zaduživali do kraja godine. Razlog za ranije zaduživanje može biti očekivanje rasta kamata, a možda i očekivanje pogoršanja geopolitičke situacije“, smatra Arsić.

On ističe i da odnos duga prema BDP-u ne raste, osim metodologije i to što BDP u evrima raste brzo zbog inflacije.

„Najveći deo duga je u evrima i deli se sa BDP-omkoji prethodnih godina raste brzo ubog inflacije. Prošle godine prosečna inflacija je iznosila 12 odsto. Istovremeno sa rastom cena kurs je fiksan, što znači da BDP brže raste od realnog privrednog rasta. To je situacija i sa platama.

To je moguće sve dok imamo priliv kapitala, pre svega iz stranih direktnih investicija i zaduživanja, dok iz trgovinske razmene imamo deficit“, kaže Arsić.

Pozitivne ocene MMF-a

Nakon nedavno završenih razgovora misije MMF-a i predstavnika Srbije, Fond je pozitivno ocenio fiskalne performanse u prošloj godini i upravljanje javnim dugom.

Oni su ocenili da je deficit od nešto preko tri odsto BDP-a u 2022. godini, što je ispod očekivanog i uprkos pomoći državnim energetskim preduzećima od 2,5 odsto BDP-a, posledica kontrole trošenja sredstava.

Takođe u Fondu su ocenili da je javni dug 55 odsto BDP-a na kraju prošle godine odraz dobrih rezultata javnih finansija i da se očekuje pad duga u srednjem roku.

„Fiskalni pritisci su popustili, pomognuti snažnim upravljanjem javnim dugom i uspešnim povratkom na međunarodno tržište kapitala u januaru, u dve emsije evroobveznica sa kamatnim stopama u skladu ili boljim od uporedivih zemalja“, navodi se u izveštaju Fonda nakon razgovora.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Javni dug Srbije u 2023. godini povećan za 34,94 milijarde evra се појављује прво на Biznis i Finansije.

Posmatrano po delatnostima, u četvrtom kvartalu prošle godine, u odnosu na isti period 2021. značajan realni rast bruto dodate vrednosti zabeležen je u trgovini na veliko i malo, saobraćaju i skladištenju i uslugama smeštaja i ishrane – 2,8 odsto, sektoru stručnih, naučnih, inovacionih i tehničkih delatnosti i administrativnih i pomoćnih uslužnih delatnosti – 7,2 odsto i informisanju i komunikacijama – 7,7 odsto.

Značajan realni pad bruto dodate vrednosti zabeležen je u građevinarstvu – 12,5 odsto i poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu – 7,8 procenata.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак U poslednjem tromesečju prošle godine zabeležen rast BDP od 0,4 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako je saopšteno iz EBRD-a, time je smanjena procena rasta BDP-a Srbije u ovoj godini za 1,3 odsto u odnosu na poslednji izveštaj iz septembra prošle godine.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Prgnoza rasta BDP-a za Srbiju u 2023. godini 2,0 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.