Tako je u prvom supermarketu bez kasa u Minhenu koji je otvorilo nemačko trgovinsko preduzeće Rewe. Ovo je, saopštila je firma, njen prvi potpuno autonomni supermarket.

Prethodno je Rewe tehniku isprobao u dve hibridne prodavnice – koje imaju i kase – u Berlinu i Kelnu. I supermarket u Minhenu je u probnoj fazi, pa Reve za sada ne štedi na osoblju.

Radnje bez kasa isprobavaju i drugi maloprodajni lanci, rekao je Frank Horst iz Instituta za istraživanje trgovine (EHI) u Kelnu. Uglavnom je reč o manjim prodavnicama. Pa i Reweov supermarket u Minhenu je na nešto manje od 300 kvadratnih metara. Treba da se vidi, rekao je Horst, kako će se koncept svideti mušterijama.

Prvi kupac u Minhenu je u sredu, na dan otvaranja, bio bavarski ministar privrede Hubert Ajvanger. Raduje se, kaže, što je Rewe odabrao baš Minhen.

“Ako plan uspe, redovi pred kasama će postati prošlost,” rekao je Ajvanger.

Izvor: Investitor.me

Foto: Pixabay

Чланак U Minhenu otvoren supermarket bez kasa се појављује прво на Biznis i Finansije.

Još jedan pokazatelj oslanjanja na beskontaktna plaćanja je i MasterIndex podatak da se 29% ispitanika odlučuje da iznose do 4.000 dinara plati prislanjanjem kartice ili telefona, što je tek nešto manje nego broj korisnika koji za te manje iznose koriste gotovinu (33%), odnosno standarno plaćanje karticom (36%). Generalno posmatrano, iznosi do 4.000 dinara se u 67% slučajeva plaćaju bezgotovinski, što je značajan pokazatelj promene individualnih potrošačkih navika. Iznos od 4.000 dinara je trenutna granica do koje nije potrebno unositi PIN kod prilikom beskontaktnih plaćanja Mastercard karticama i za 17% ispitanika, taj limit je odgovarajući. Međutim, 23% ispitanika je izrazilo spremnost da plaća beskontaktno bez unosa PIN koda iznose do 5.000 dinara, dok bi još 22% bilo spremno da tako plaća i iznad 5.000.

Iako je PIN kod i dalje preferirana metoda za potvrdu plaćanja (62% ispitanika), sličan je procenat (60%) onih koji bi radije zamenili pamćenje i ukucavanje šifara za biometriju, odnosno potvrdu plaćanja skeniranjem otiska prsta ili lica, što su metode koje građani već koriste prilikom otključavanja savremenih, pametnih telefona.

Upravo su mobilna plaćanja aktuelni trend u razvoju platnog tržišta u Srbiji. Mobilna plaćanja predstavljaju beskontaktno plaćanje putem mobilnog telefona ili drugog pametnog uređaja, i to tako da u svom telefonu korisnik ima instaliranu aplikaciju mobilnog novčanika u koju je dodao svoju platnu karticu, i umesto da prislanja karticu na terminal u trenutku plaćanja, on jednostavno prisloni svoj telefon. Za ovakav vid plaćanja je zainteresovana trećina ispitanika. Putem mobilnih telefona se mogu obavljati i druge vrste prenosa novca, kao što je na primer direktan prenos sredstava sa kartice jednog korisnika na karticu drugog korisnika (opcija za koju je zainteresovano 39% ispitanika) ili prenosi iz aplikacije mobilnog bankarstva (36% ispitanika).

Brzina i jednostavnost su karakteristike mobilnih plaćanja koje bi podstakle 64% MasterIndex ispitanika da plaćaju na ovaj način, dok je za 48% njih to praktičnost, jer korišćenje mobilnog novčanika eliminiše potrebu za nošenjem drugog novčanika. Trećina ispitanika je istakla sigurnost, 32% činjenicu da nema dodatnih troškova, a 26% njih kaže da korišćenjem mobilnih novčanika ostvaruju posebne benefite, kakav je povrat novca (keš-bek), što je tradicionalna kampanja koju Mastercard organizuje kao način da nagradi postojeće i podstakne nove korisnike mobilnih plaćanja.

„Beskontaktna plaćanja su, za 14 godina koliko su dostupna u Srbiji, u značajnoj meri oblikovala očekivanja potrošača u pogledu brzine, praktičnosti i jednostavnosti. Sve Mastercard kartice u Srbiji su beskontaktne, a dalji pravac razvoja tržišta je takav da se te beskontaktne kartice sve više koriste u okviru mobilnih novčanika, odnosno za mobilna plaćanja. Naši korisnici trenutno na raspolaganju imaju 11 mobilnih novčanika u 7 banaka i verujemo da će taj broj nastaviti da raste u budućnosti, u skladu sa jasnim opredeljenjem i sve većim oslanjanjem tržišta na savremene digitalne tehnologije“, zaključila je Jelena Ristić, direktorka za tržišta Srbije, Crne Gore i BiH u kompaniji Mastercard.

Foto: Pixabay

Чланак MasterIndex Srbija: 60% ispitanika bi želelo da potvđuje plaćanje skeniranjem lica ili otiska prsta се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Napredak tehnologija i promene navika prilika su da se udovolji željama kupaca, a najbolje rešenje za to jeste povećanje broja mesta na kojima do proizvoda ili usluge može da se dođe bez gotovine u džepu“, ističe Vladimir Đorđević, generalni direktor kompanije Visa za Jugoistočnu Evropu.

„Bilo da ste kupac koji u svojoj lokalnoj prodavnici želi da plaća karticom ili biznis koji se prečesto susreće sa mušterijama bez gotovine u novčaniku, razvoj bezgotovinskog plaćanja će svakome od njih svakodnevicu učiniti jednostavnijom“, navodi Đorđević.

Kao prednosti bezgotovinskog plaćanja ističu se njegova savremenost i praktičnost. Građani imaju veće poverenje i u preduzeće, i u proizvod koji su deo umreženog sistema i proverenog procesa, što plaćanje karticom potvrđuje, jer POS terminal može da poseduje samo uredno registrovan privredni subjekat. U pitanju je, dakle, trend koji su potrošači rado prihvatili, ali kako stoje stvari sa druge strane, kod preduzetnika?

Prva pogodnost se prepliće u oba slučaja – i za male biznise je efikasnost i praktičnost u poslovanju veoma važna. Bez nošenja pazara u banku, optimizuje se i pojednostavljuje proces rada. Ono što je posebno važno napomenuti jeste da ovakav način poslovanja pruža jasniji uvid u finansijsko zdravlje preduzeća – podaci o protoku novca su jasniji, precizniji i bliži stanju u realnom vremenu. Prema istraživanju NALED-a, sprovedenom u okviru nacionalne inicijative za razvoj bezgotovinskog plaćanja „Bolji način“, čak 72 odsto ljudi u Srbiji plaća bezgotovinski, jer je lakše i brže, dok ostali naglašavaju prednost kupovine na rate, bezbednost i kupovinu preko interneta.

Ipak, iako naše tržište beleži rast kupovina bez upotrebe gotovine, Srbija i dalje ima 2,2 puta manje prodajnih mesta koja to omogućavaju u odnosu na EU. Iz tog razloga, kompanija Visa je odlučila da se, uz ostale partnere projekta, priključi inicijativi „Bolji način“.

„Kao kompanija želimo da podržimo digitalnu transformaciju u Srbiji. Baš zbog toga smo odlučili da budemo jedan od partnera inicijative „Bolji način“, čiji je glavni cilj osnaživanje malih biznisa i institucija u svetu u kome digitalna plaćanja postaju sve češći izbor potrošača. Upravo digitalizacijom će preduzetnici povećati svoju konkurentnost, jer će kupcima njihovih roba i usluga dati izbor u načinu plaćanja. Takođe, kroz češće korišćenje bezgotovinskih plaćanja doprinećemo smanjenju sive ekonomije i bržem ekonomskom razvoju naše zemlje. Procene su da bi rast digitalnih plaćanja za samo pet odsto tokom pet godina, smanjio obim sive ekonomije i do 13 odsto, što je jasan pokazatelj važnosti ovog projekta“, pojašnjava Đorđević.

Inicijativa „Bolji način“ uključuje subvencionisane uslove za uvođenje bezgotovinskog plaćanja karticama, instant plaćanja i drugih digitalnih oblika, na 25.000 prodajnih mesta širom Srbije koji će tokom prvih godinu dana uživati povoljnije trgovačke naknade

Чланак Plaćajte bez gotovine u džepu – prednosti bezgotovinskog plaćanja се појављује прво на Biznis i Finansije.