Ehinacea uspeva u našim agroekološkim uslovima. Ehinacea za svoj rast i razviće zahteva puno svetlosti, toplote i vlage. Za gajenje zahteva srednje laka, plodna zemljišta sa dovoljno vlage, stoga je poželjno navodnjavati zasad.

Kako se radi o višegodišnjim vrstama nisu uključene u plodored. Ipak na isto mesto se vraća nakon 3 godine. Preporučena je obrada i priprema zemljišta kao za povrtarske vrste. U praksi se gotovo u potpunosti razmnožava proizvodnjom rasada.

Proizvodnja rasada prolećna i letnja

Proizvodnja rasada može biti dvojaka: prolećna i letnja. Letnja proizvodnja u „hladnim lejama“ je jeftinija u poređenju sa zimskoprolećnom proizvodnjom u zatvorenom, grejanom prostoru. Poželjno je da u vreme rasađivanja rasad bude visok osam do dvanaest centimetara i da ima četiri do šest pari stalnih listova. Takav rasad trebalo bi da ima dobro razvijen korenov sistem, čvrsto i elastično stablo.

Sadnja, berba, sušenje

Obično period od setve do rasađivanja traje 50 do 80 dana. Sadnja se obavlja na međuredno rastojanje od 70 (80) i 30 centimetara između biljaka u redu. U redovne mere nege spadaju: međuredno kultiviranje, okopavanja sa plevljenjem, prihranjivanje i po potrebi navodnjavanje i ukoliko bude praznih mesta dodatno popunjavanje novim rasadom. Berba nadzemnog dela (herbe) se obavlja kada je biljka u punom cvetanju. U prvoj godini je to obično u avgustu, a u drugoj godini berba se obavlja ranije u julu. Pokošena masa se može koristiti za ustinjavanje i ceđenje soka ili se suši u termičkim sušarama na temperaturama do 40 °C. Može se sušiti i prirodnim putem što nije preporučljivo.

Koren

Koren se vadi u jesen druge, najčešće treće godine. Nakon vađenja odstrane mu se primese i potom se pere. Nakon pranja se suši u termičkim sušarama na temperaturama do 50 °C. Prinosi su herbe i korena su najveći u trećoj godini i u zavisnosti od uslova gajenja i zemljišta oni iznose 2-4 t/ha.

Poreklo

Poreklo širokolisne (Echinacea purpurea (L.) Moenich), uskolisne ehinacea (E. angustifolia DC.) i E. pallida (Nutt.) Nutt je Severna Amerika, a u Evropsu du donešenje u XVIII veku. Pripadaju familiji glavočika (Asteraceae). Postoje podaci da se ehinacea koristi već 500 godina. Severnoamerički indijanci su je koristili za lečenje infekcija, za podizanje imuniteta, za saniranje rana na koži i protiv insekata i ugriza zmija. Poreklo njenog imena potiče od grčke reči ekhinos što znači: jež.

Echinacee su višegodišnje zeljaste vrste koje poseduju jak žiličast razgranat korenov sistem. Iz glave korena svake godine razvija se veći broj nadzemnih uspravnih izdanaka koji se u gornjem delu granaju. Stabljike dostižu visinu 50-80 cm. Listovi su ovalno lancetastog oblika, naizmenično raspoređeni. Stabljike i listovi su gusto obrasli oštrim maljama. Svaka grana završava se cvetnom glavicom. Cvast se sastoji od trubastih plodnih cvetića i jezičastih neplodnih cvetića po obodu cvasti. Latice su ljubičaste, svetlije ljubičaste do bele boje i sa starošću se obaraju, pa daju cvastima izgled kišobrana. Plod je ahenija.

Korisne za otpornost organizma od infekcija, kod prehlada i gripa

Sve tri vrste poseduju snažan stimulirajući efekt na imunološki sistem pa su zbog toga vrlo korisne kod jačanja otpornosti organizma na različite vrste infekcija. Najčešće se koriste kod prehlada i gripa. Najbolji efekat se postiže ukoliko ehinaceu koristimo preventivno pre nastupanja sezona prehlade i gripa. Na primer kod širokolisne (Echinacea purpurea) se koristi nadzemni deo biljke (herba) ali i koren (radix).

Kod uskolisne ehinacee (E. angustifolia) i Echinacee pallide lekoviti deo je koren (radix). Kako herba, tako i radix sadrže brojne aktivne materije kao što su: alkilamidi, ketoalkani, etarska ulja, poliacetilenski derivati, fenolne kiseline, alkaloide pirolizidinskog tipa, polisaharidi i glikoproteini koji deluju antiseptično i antivirusno pa se zbog toga koriste za lečenje prehlada i gripoznih infekcija i za povećanje imuniteta. Posebno je bogat alkaloidima pirolizidinskog tipa, tusilaginom, izotusilaginom, polisaharidima (najznačajniji echinacin), kao i etarskim uljem (manje od 0,1%).

Biljka deluje antiseptički i antivirusno, pa se koristi kod lečenja lakših i srednje teških prehlada i gripoznih infekcija. Lokalno se koristi za lečenje kod teško zarastajućih rana i zapaljenskih procesa na koži.

Delovanje u terapiji i profilaksi infekcija gornjih disajnih puteva zasniva se na povećanju odbrambene mogućnosti organizma nespecifičnom stimulacijom imunog sistema. Ipak, koliko god je upotreba ehinacee opravdana, preporuka je da se ne koristiti duže od 8 nedelja (ESCOP). Najčešće se koristi u obliku sokova, sirupa, tinktura, sprejeva, tableta, gelova, a često ulazi u sastav čajeva za održavanje imuniteta kakav je na primer čaj „Imuno-Mix“.

Pored izuzetne lekovitosti veliki cvetovi sa isturenom središnjom narandžastom smeđom kupom, laticama roze ili bele boje ehinacee neretko su deo vrtova, bašti i parkovskih aranžmana.

Izvor: Plodnazemlja

Autor: Dr Vladimir Filipović, viši naučni saradnik, Institut za proučavanje lekovitog bilja ˝Dr Josif Pančić˝ i Nacionalno udruženje za razvoj organske proizvodnje ˝Serbia Organika˝, Beograd

Foto: Pixabay

Чланак Kako se gaji ehinacea i za čemu ona služi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Njeno uzgajanje, kako kažu istorijski podaci, počelo je u Etiopiji. Iz ove afričke zemlje put je pronašla do južne Evrope. Ranije, artičoku su smatrali dragocenim sredstvom protiv tegoba sa probavnim traktom, danas je koriste u mnoge svrhe.

Međutim, od njih može lepo da se zaradi, a ako ste u Turskoj tokom ovog perioda, ne možete je zaobići. Mi smo je probali u Izmiru, i to na nekoliko načina.

Cvetovi su skupljeni u veliki cvet i svetlo ljubičaste su boje. Biljka je velikog grmastog oblika, robusnog izgleda koja svoje jestive cvetove daje od marta do maja meseca, cvetovi su složeni od latica koje na prvi pogled izgledaju vrlo nežno, ali samo naizgled. Čuvajte se njenih bodlji.

Artičoke je moguće uzgajati gotovo svuda, pošto je reč o biljki koja je otporna na razne uslove odgajanja. Zašto u Srbiji nije dovoljno zastupljena je pitanje, jer, primera radi, može od nje da se zaradi kao i od drugog začinskog ili lekovitog bilja.

Na našim njivama, uglavnom se uzimaju subencije za gajenje artičoke na oko 15 hektara, ali uz to domaći uvek „ubace“ i uzgajaju uz nju i neven, beli slez, matičnjak, bosiljak, valerijanu…

Ne zahteva veliku obradu, otporna je na brojne inspekte, a oko 1,5 tone suve mase donosi zaradu od 2.000 evra.

Konzumira se cvetna loža očišćena od ljuskastih listova. Ekstrakt od lišća artičoke koristi se za alkoholne i bezalkoholne napitke, farmaceutske proizvode, kreme za kožu, zaslađivače, dodatke…
Bere se cvasti još zatvorene, ručno ili makazama. Drška ne sme biti duža od 10 cm, a glavice namenjene preradi beru se bez drške. Razvoj glavica tokom zime je usporen, ali u proleće berbe se nastavljaju sve do maja. Često za to treba 20 – 25 berbi.

Kraljica Festivala

Artičoka je kraljica trpeze ovih dana u Izmiru. Probali smo je u salati, kao poslasticu, kao posebno jelo, kiselu… Dominirala je i na Festivalu bilja u Alačatiju.

Alaçatı Ot Festivali je inače jedan od najpoznatijih i najpopularnijih događaja među lokalnim stanovništvom i turistima u Turskoj.

Gosti festivala na licu mesta mogu da se upoznaju sa jedinstvenim lekovitim biljem koje raste u Egejskom regionu. Festival bilja dobio je titulu „Najbolji festival Turske“, a ove godine, kažu da je oboren rekord u broju gostiju.

Poseban specijalitet su artičoke sa maslinovim uljem. A kad smo kod maslinovog ulja, čuli smo još jednu tajnu – ovde masline dišu kao i artičoke, otuda specifičan ukus i miris maslinovog ulja. Podsećamo, ima etiketu najboljeg na svetu.

Izvor: Telegraf Biznis

Foto: Pixabay

Чланак Zašto se u Srbiji slabo gaje artičoke се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prve rizome za zasnivanje zasada ove biljke poznate i kao trska Jovan Šamatić iz Šapca uvezao je iz Austrije, a danas ima zasad od sedam hektara. Početna ulaganja su malo veća, ali su benefiti mnogostruki.

Ovo je, kažu upućeni, energetska biljka budućnosti. Stručno Miskantus, jednostavnije trska ili slonova trava, lepo se primila kod Jovana Šamatića u naselju Livade, nedaleko od Šapca. Proizvodnju je krenuo da bi porodici obezbedio jeftiniji ogrev, a ubrzo je otkrio i druge blagodeti ove retke biljke na našim prostorima. Koriste je proizvođači peleta i briketa, jer se sagorevanjem nadzemne biomase dobija velika količina toplote.

– Energetska vrednost je 18 KJ, to je negde kao kada sagoreva drvo vrbe, pošto je i ona drvenasta. Međutim, prednost je jer je obnovljiva i svakih 20 godina nikne novih 20 tona proizvoda – objašnjava Jovan Šamatić.

Praktična, a korisna

I ne samo da je energetska biljka, već ima i niz drugih prednosti, počev od proizvodnje koja je jednostavna, poput gajenja kukuruza, ne traži zemljište prve klase niti veliko ulaganje.
– Prvi prioritet je da se radi o obnovljivom vidu energije, zatim oslobađa manje pepela od uglja, oslobađa mnogo manje ugljen-dioksida i time štiti životnu sredinu – priča Jovan i dodaje da popravlja kvalitet kontaminiranog zemljišta.

Pionirski poduhvat

Neki miskantus koriste za spravljanje OSB ploča, u inostranstvu se upotrebljava za volane i instrument table u automobilima, dok je kod nas tek na nivou pionirskog poduhvata kao energent. Jovan se bazirao na rasadu, verujući u njenu budućnost.

– Razmnožava se preko korena. Stablo biljke je sterilno. Mi imamo sedam hektara pod miskantusom. Na jedan metar kvadratni sadi se jedan ovakav rizom koji se bokora u zemlji i posle tri-četiri godine stvara 100 do 150 rizoma, što znači da je do 150 puta veći prihod od jedne biljke – priča.

Pametna investicija

U trećoj godini dostiže pun prinos od 20 tona po hektaru i na parceli ostaje naredne dve decenije dajući rod. Kosi se u proleće i odmah donosi prihod.

– Kad se prodaje kao balirana, šest do sedam hiljada dinara se ostvaruju po toni. Što se tiče sadnje, jedan rizom košta osamnaest dinara. Na jedan hektar je potrebno oko 10.000 rizoma. Jeste malo veća investicija u startu, ali sledećih dvadeset godina nema nikakvog ulaganja. Ona ne traži đubrenje, zalivanje i prihranu, već samo zahteva košenje i baliranje narednih 20- 25 godina i to je čist prihod – priča.

Ipak, poznati kao nepoverljivi prema novinama, i dalje nema mnogo površina pod miskantusom u Srbiji, ali će sve veća potreba za biogorivom kao zamenom za fosilne izvore energije mnoge naterati da razmisle o njoj.

Izvor: Blic

Foto: Wikipedia

Чланак Miskantus biljka, gaji se u Šapcu, zameniće ugalj, naftu i gas се појављује прво на Biznis i Finansije.