Predlog uredbe EK daje jasna pravila za smanjenje upotrebe pesticida, pa čak i zabranjuje njihovo korišćenje na javnim površinama gradova, poput parkova i zaštićenih područja. Ovi propisi donose i podsticaje poljoprivrednicima u sledećih pet godina ukoliko umesto pesticida u proizvodnji počnu da koriste neke druge metode, poput korišćenja otpornijih sorti.

– Predlog je dobar, menja dosadašnju direktivu koja se nije dobro sprovodila. Trenutna pravila su državama članicama ostavljala veliki manevarski prostor da ne čine ništa kako bi smanjile upotrebu hemijskih sredstava, što se, nažalost, i vidi kroz rezultate istraživanja o ostacima pesticida u hrani. Predlog zakona će doći na raspravu u Evropski parlament, gde ćemo popraviti još neke detalje i time ćemo osigurati da ovaj propis ispuni svrhu – najavila je Borzanova. Ona je u Hrvatskoj sprovela veliko istraživanje javnog mnjenja, u kome je jedno od pitanja bilo podržavaju li građani smanjenje upotrebe pesticida i antibiotika u proizvodnji hrane.

– Čak 91% ispitanika je odgovorilo potvrdno, što pokazuje da je svest građana o uticaju pesticida na zdravlje i okolinu velika. Slično razmišljaju i građani u celoj EU, i na nama je da delujemo – izjavila je ona, izveštava Politika.

Pritisci da se propisi ne usvoje

Hrvatska evroparlamentarka je ranije upozorila na velike pritiske da se ovi propisi ne usvoje, kao i interesne grupe koje pokušavaju da spreče donošenje ovih strogih propisa. Takođe, upozorila je da je pitanje da li će novi zakon ugledati svetlo dana, kako je planirano.

– Interesne grupe iz tri pravca pritiskaju institucije EU. Prvi je finansiranje istraživanja koje će pokazati da bi smanjenje upotrebe pesticida katastrofalno uticalo na proizvodnju hrane. Drugi je predstavljanje kvazirešenja poput genetski modifikovanih biljnih kultura kojima nisu potrebni pesticidi. Treći je mobilizovanje vlada trgovinskih partnera EU koji izvoze velike količine poljoprivrednih proizvoda u Evropu i kojima nikako ne odgovaraju stroži standardi. Dokaz za to je žestoko i otvoreno protivljenje SAD ciljevima strategije „Od njive do trpeze“. Američki lobisti uveliko deluju u Briselu – izjavila je Borzanova.

Jasno je da konvencionalna proizvodnja hrane trenutno ipak nije moguća bez upotrebe sredstava za zaštitu bilja. Zato je vrlo važno da se poljoprivrednicima ponudi alternativa pesticidima, kao i nove poljoprivredne tehnike. Kako je rečeno, važno je da najveći teret smanjenja bude na državama članicama koje najviše troše pesticide i antibiotike.

Kako je pokazala nedavno objavljena studija grupe PAN (Pesticide Action Network), kontaminacija voća i povrća proizvedenog u Evropskoj uniji najtoksičnijim pesticidima znatno se povećala tokom protekle decenije. Prema ovom istraživanju, Evropljani su izloženi „dramatičnom porastu“ učestalosti i intenzitetu ostataka pesticida.

Upotreba pesticida u porastu

Suprotno podacima Evropske komisije iz 2019. koji pokazuju smanjenje opasnih pesticida od 12% u odnosu na period od 2015. do 2017. godine, ovaj izveštaj pokazuje da je njihova upotreba zapravo porasla 8,8%.

Najopasniji pesticidi pripadaju grupi „kandidata za supstituciju“ koju je EK označila problematičnom i državama članicama saopštila da pesticide iz te grupe treba zameniti manje toksičnim supstancama.

Neki od njih su povezani s rizikom izazivanja raka, srčanih problema i drugih ozbiljnih bolesti. Istraživanje između 2011. i 2019. godine obuhvatilo je ukupno 97.170 uzoraka voća. Stopa kontaminacije je 2011. bila 18% i porasla na 29% u 2019. godini, s prosečnim porastom kontaminacije od 53% u devet godina. Dok su plodovi kivija, na primer, pre 10 godina bili skoro bez tih supstanci, sada je oko trećina kontaminirana, a 50% svih uzorkovanih trešanja bilo je zagađeno 2019. godine, u poređenju sa 22% u 2011. godini.

Često hrana pokazuje višestruke ostatke dve ili više ovih toksičnih supstanci u isto vreme. Ovo jasno pokazuje da države nikada nisu primenile pravila zamene i da nisu ispunile svoju odgovornost da zaštite potrošače, naveli su aktivisti.

Grupa je saopštila da članice treba odmah da zabrane 12 najotrovnijih „kandidata za supstituciju“ i pozvala Evropsku komisiju da osigura da se smernice za zamenu nezavisno nadgledaju do kraja godine.

Izvor: Politika

Foto: Pixabay

Чланак Evropa krenula u borbu protiv upotrebe pesticida се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Problem kopurcije je globalan i nijedna zemlja na svetu nije imuna na ovaj fenomen, ali svaka zemlja ima obavezu prema svojim građanima da se bori protiv nje“, rekao je Fabrici na međunarodnoj onlajn konferenciji povodom 8. decembra, Međunarodnog dana borbe protiv korupcije.

On je napomeo da je cena korupcije za ekonomiju zemalja ogromna, jer podriva održivost finansija, zemlja postaje manje privlačna za investicije i slabi socijalnu kofeziju, a posebno je važno uvećati napore u borbi protiv nje u vreme epidemije korone.

„Prevencija je ključna, u medicini obično kažemo – bolje sprečiti nego lečiti, što važi i za korupciju. Da bi bila efikasna, prevencija mora da se bavi uzrocima, da nađe koren korupcije, a ne samo simptome. Potrebno je nagraditi pravilno ponašanje i sankcionisati zloupotrebe“, rekao je Fabrici.

Ministarka pravde Maja Popović navela je da je usvajanjem Zakona o sprečavanju korupcije, čija je primena počela 1. septembra ove godine, uspostavljen normativni okvir u oblasti prevencije korupcije, usklađen sa međunarodnim standardima u toj oblasti, pre svega sa preporukama Grupe država pri Savetu Evropu za borbu protiv korupcije (GREКO).

„Novim zakonskim rešenjima značajno je proširena nadležnost i ojačana nezavisnost Agencije za sprečavanje korupcije“, rekla je Popović.

Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić je naglasio da su institucije Srbije kao jedan od prioriteta u svom radu postavile i „nultu toleranciju na korupciju“.

„Uspešna borba protiv korupcije ne samo da je jedan od najvažnijih kriterijuma za naše dalje pristupanje EU, već je pre svega naše iskreno opredeljenje da ovu anomaliju trajno iskorenimo iz našeg društva“, rekao je Dačić.

Izvor: Beta

Чланак Borba protiv korupcije „ključna“ za pristupanje Srbije EU се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pošto su zbog pandemije američki restorani osuđeni na dostavu hrane, naknade koje naplaćuju platforme za onlajn porudžibine dostižu i do 40 odsto cene obroka. Ovako visoka cena dostave papreno povećava ukupnu cenu restoranske hrane, što dodatno ugrožava njihovo ionako loše poslovanje. Zbog stoga su veliki gradovi poput Los Anđelesa, Njujorka i Vašingtona odlučili da uvedu ograničenja na naknade koje dostavljači smeju da naplate, iako se i oni već dugo bore za profitabilnost.

Gradsko veće Los Anđelesa je pre nekoliko dana donelo jednoglasnu odluku da se ograniči visina naknade koju naplaćuju platforme sepcijalizovane za onlajn porudžbine hrane, a koje posluju na teritoriji grada. U pripremi je zakon koji treba da reguliše odluku gradske uprave, a ta procedura je već u toku u Vašingtonu, San Francisku, Sijetlu, Njujorku, Klivlendu i drugim većim gradovima.
Naknada za dostavu je u najvećem broju njih ograničena na 15 odsto cene po kojoj se obrok prodaje u samom restoranu. Neki gradovi dozvoljavaju dodatnih pet odsto za tehnološke usluge, poput kartičnih transakcija ili pozicioniranja reklama unutar aplikacija.

Predlozi da privremena ograničenja postanu stalna

Naknade šrom SAD za dostavu hrane ubrzano su počele da se povećavaju nakon uvođenja mera socijalnog distanciranja i trenutno se kreću između 20 odsto od cene obroka pa do čak 40 odsto na najpopularnijim platformama za onlajn poručivanje.
Uz dostavu, one često sadrže druge troškove, poput doplata za reklamu, za preuzimanje narudžbine, za izvršenje narudžbine i druge „inovativne“ kategorije kojima ovakve firme pokušavaju da dodatno zarade. U Čikagu su vlasti, zato, donele odluku da takvi troškovi moraju jasno da se navedu na računima, da bi korisnici tačno znali koliko na kraju od ukupne usluge dobijaju restorani, odnosno koliko obrok zaista košta.

Do koje mere je situacija zbog ovako visokih naknada za dostavu postala problematična, govori i informacija da su prošlog meseca tri restorana u Njujorku pokrenula zajedničku tužbu protiv četiri najveće dostavljačke platforme. U tužbi se navodi da ove platforme zloupotrebljavaju dominantnu poziciju na tržištu i da svojim prekomernim naknadama uništavaju fer konkurenciju među restoranima.

Vlasti u Njujorku su i pre izbijanja pandemije razmatrale opciju da se ograniče naknade za onlajn porudžbine hrane, a posledice izazvane Kovidom-19 su ubrzale odluku da se to i sprovede.
Odluke o ograničavanju naknada koje donose gradske uprave za sada su uglavnom propisane na određeni period – najčešće na 90 dana od trenutka kada se ukine vanredno stanje. Ali već se mogu čuti predlozi u javnosti, i to upravo najviše u Njujorku, da se uvede trajna primena takvih mera.

Između kratkoročne zarade i dugoročne propasti

Američkim tržištem dostave hrane dominiraju četiri velike platforme: Grubhub, Doordash, Uber Eats i Postmates. Predstavnici tih kompanija već su javno negodovali zbog uvođenja ograničenja na naknade za njihove usluge.
U kompaniji Grubhub tvrde da su takve oderdbe nezakonite i da će na kraju proizvesti neželjene efekte. „Bilo kakva proizvoljna ograničenja – bez obzira na njihovo trajanje – smanjiće broj narudžbina od lokalnih restorana, povećati troškove za male preduzetnike i povećati cene za potrošače. Dostavljači će imati manje prilike za posao i nižu zaradu“, tvrde u Grubhub-u.

Pojedini analitičari smatraju da se Grubhub i konkurentske platforme za onlajn porudžbine nalaze u nezavidnoj poziciji. S jedne strane, činjenica da su građani u uslovima pandemije donekle primorani da koriste njihove usluge ide im na ruku. S druge strane, i oni su svesni da im nekontrolisano naduvavanje cena neće pomoći u dužem periodu. Naprotiv, može ih odvesti u propast.
Međutim, problem platformi za onlajn dostavu hrane je mnogo širi, jer se odnosi i na sve druge firme koje su u poslednjih desetak godina počele da pružaju slične usluge preko aplikacija na mobilnim telefonima.

Pogoršavanje ionako sumnjive profitabilnosti

One su najčešće počele da posluju kao staratap firme, a za razvoj su koristile kapital prikupljen od investitora. Poslovni model koji primenjuju takva preduzeća uključuje brzo širenje usluge s ciljem da se zauzme što veći deo tržišnog kolača.
Takva strategija zahteva i inicijalno vrlo visoke troškove koji se ne mogu pokriti prihodima, zbog čega većina njih neko vreme posluje s gubicima kako bi, kad konkurencija konačno odustane, podigla cene ili ponudila dodatne skuplje usluge.
Novcem koji su prikupile od investitora ovakve firme mogu da posluju samo neko vreme. Ograničavanje naknada koje mogu da naplate sada će im pogoršati ionako sumnjivu profitabilnost. Stanje na tom tržištu možda najbolje ilustruje primer giganta kakav je Amazon, koji je pokušao da proširi svoje poslovanje i na dostavu hrane, ali je od tog posla odustao prošle godine.

Restorani pozivaju kupce da naručuju direktno kod njih

Analitičari ističu da, s druge strane, nije lako ni vlasnicima restorana. U normalnim vremenima, kad im dostava čini tek manji deo poslovanja, oni mogu da izdrže donekle više troškove koje za svoje usluge naplaćuju dostavljači. Ali sada je situacija na tržištu jako teška, i jedini, kakvi-takvi, prihodi stižu im od dostave hrane. Dobar deo njih javno kritikuje visoke naknade, ali mnogima su takve platforme jedino rešenje jer nemaju sopstvenu mrežu za dostavu.

Vlasnici restorana su, zato, počeli sve češće da pozivaju mušterije da obrok poruče direktno kod njih, a ne preko drugih aplikacija, i da hranu preuzmu na licu mesta. Neki čak u takve obroke „za poneti“ stavljaju poruke u kojima daju informacije koliko malo oni dobijaju od cene koju mušterija plati kad joj se hrana dostavi kući i pozivaju potrošače da se obrate direktno restoranima.

Da li će državne mere iskazati skrivene troškove

Dostavljači su, sa svoje strane, od početka pandemije donekle pokazali razumevanje prema situaciji u kojoj se nalaze restorani. Zato su umanjili neku od naknada ili odložili njihovo plaćanje, svesni da ako restorani počnu masovno da propadaju, onda propada i posao sa dostavom. Ali vlasnici restorana tvrde da su takvi ustupci minimalni i da nisu dovoljni za opstanak u uslovima ogromnih tržišnih potresa.

Gradske vlasti koje uvode ograničavanje naknada za onlajn porudžbine hrane, obrazlažu takvu odluku potrebom da se u ovako teškoj situaciji za sve održi fer konkurencija na tržištu, sprečavanjem zloupotreba.
Pojedini analitičari, pak, ocenjuju, da iako ova računica na prvi pogled deluje sasvim jasno, uvek se ispostavi da se tek nakon dužeg perioda primene neke mere pokaže da li su ostvareni očekivani rezultati. Tako će i u ovom slučaju tek vreme pokazati da li je ograničavanje naknada za onlajn porudžbine ostvarilo ciljeve, ili je i samo imalo skrivene troškove kao i dostava.

Чланак SAD: Ograničavaju se naknade za dostavu hrane се појављује прво на Biznis i Finansije.

Evropska komisija pozvala je zemlje članice da se usaglase oko ublažavanja vanrednih mera. Zvanični Brisel je upozorio da bi neuspešna koordinacija mogla da dovede do novih talasa epidemije koronavirusa zbog „negativnog efekta prelivanja“.
Nekoliko zemalja EU saopštilo je planove ili je već počelo sa ublažavanjem ograničenja koje su uvele radi zaustavljanja pandemije, usled pritiska da se oživi ugrožena privreda.

Komisija, koja nije ovlašćena da određuje zdravstvene mere u 27 članica, pozivala je u više navrata na zajednički pristup. Zvanični Brisel opimnje članice Unije da se pokazalo veoma lošim to što su svaka za sebe donosile odluke u borbi protiv koronavirusa, a sada se isto ponašaju u donošenju odluka o izlasku iz vanrednog stanja.

Između čekića i nakovnja

„Vreme je da se razvije dobro koordinisana strategija izlaska iz vanrednog stanja u EU“, navodi se u dokumentu, sa preporukama za koje se očekuje da budu usvojene tokom ove nedelje.

U preporukama se ističe da bi mere ograničenja trebalo da budu ublažene tek kada se značajno smanji širenje zaraze u dužem periodu. Takođe, važno je da to bude vreme i kada će kapacitet u bolnicama biti dovoljan da se kontroliše novi talas epidemije, koji će najverovatnije uslediti.

Međutim, vlade članica EU su pod pritiskom da ublaže mere, jer je očigledan katastrofalan uticaj aktuelne pandemije na globalnu ekonomiju. Komisija je iznela prognozu da će se proizvodnja u evrozoni ove godine smanjiti za 10 odsto.

Чланак Izlazak iz vanrednog stanja: kud koji, mili moji се појављује прво на Biznis i Finansije.