Preko Amerike gde je neko vreme radio, zatim studija, David Radovanović je sa 27 godina ipak izabrao voćarstvo kao zanimanje. Vratio se u svoj kraj i podigao zasad borovnice na jednom hektaru. Put nije bilo lak, ali uz pomoć interneta i društvenih mreža obezbedio je dobar plasman borovnice na domaćem terenu, najviše u prestonici.

David na imanju ima savremeni sistem za zalivanje kap po kap, u planu mu je da tokom leta posle prodaje ovogodišnjeg roda postavi i protivgradnu mrežu. Nema sertifikat za organsku proizvodnju, ali kaže da biljke gaji bez trunke hemije.

Među prvima u Srbiji David je isprobao uzgoj borovnica i jagoda na istom banku. Biljke dele zemljište, isti sistem za zalivanje, rastu i rađaju u simbiozi i ispostavilo se da je to dobitna kombinacija.

Koristio je subvencije, državne i opštinske, i jedan je od najmlađih poljoprivrednika u Svilajncu, sa registrovanim gazdinstvom.

Izvor: RTS/Ekapija

Foto: Pixabay

Чланак Kombinovani uzgoj borovnica i jagoda dobitna kombinacija се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovaj mladić koristi svaki slobodan dan da bi iz Prokuplja došao do Bogujevca i proverio kako funkcioniše njegova proizvodnja. U pomenutom selu, koje se nalazi na 900 metara nadmorske visine, on, njegov otac i deda imaju svoje košnice ali i proizvodnju borovnica. Sve što tamo prave je organskog porekla.

„Tata i deda su održavali imanje. Otac se bavio pomalo pčelarstvom. Ja sam kao dete dolazio s njima. Završio sam Srednju i Visoku poljoprivrednu školu i sve više sam se uključivao. Rešili smo da podignemo šljivik i gajimo borovnice. Organska proizvodnja je bila logičan izbor jer je ovde sve netaknuta priroda“, započinje svoju priču Stefan i dodaje da su u početku voćnjak podigli na pola hektara a borovnice zasadili na osam ari. Danas borovnice gaje na 23,5 ara.

U naredne tri godine planiraju kupovinu novih parcela kako bi proširili zasad na 1,5 hektara i nabavku sušare. Time bi zaokružili proces: od ploda do organskog proizvoda, konzumne i prerađene suve voćke (šljive, borovnice u medu).

Međutim, ne mogu da planiraju veliko širenje zasada jer u selu nema radne snage, a borovnica traži mnogo ručnog rada.

Gde steći znanja o organskoj poljoprivredi?

Stefanov odgovor na ovo pitanje bi bio – gde god možete: „Mi nismo imali mašine, niti znali puno o organskoj proizvodnji. Još u školi, gde sam bio student generacije, zanimala me je organska poljoprivreda, međutim, nisam imao gde da vidim kako se radi. Jedno je kada čitate u knjigama, na internetu, a drugo je kada pričate sa nekim ko to radi. Da je teško, teško je. Skuplja je od konvencionalne poljoprivrede. Puno je administracije, ali kad se nešto voli, prepreke se prelaze”.

Međutim posle nekoliko godina bavljenja organskom poljoprivredom potvrdu da je na dobrom putu dobio je od inženjera Poljoprivredne stručne službe koji su mu rekli: “nemoj da pitaš o organskoj – ti znaš više od nas”.

Ceo tekst možete pročitati na sajtu Biznis u regionu

Foto: Mario Mendez, Unsplash

Чланак Kako je organski pčelar počeo da gaji organske borovnice се појављује прво на Biznis i Finansije.

Jagode podbacile sa cenom ove sezone, maline dobro rodile ali otkupna cena još nije poznata – pitanje je da li će biti kao lani, a kako je sa borovnicom?

„Plavo zlato“, kako je voćari od milošte zovu, dobro se kotira na srpskom ali i inostranom tržištu, a nekoliko godina unazad doživljava istinski procvat.

To nam je potvrdio i Veselin Đorđević iz Borovnica kluba Srbija, koji kaže da je potražnja na nivou i ove sezone, a naša borovnica ponajviše putuje ka zemljama Zapada: u top tri države su Nemačka, Holandija, Britanija.

Na pitanje koliko nas je poremetio sukob u Ukrajini i utiče li na srpski izvoz i plasman borovnice, Đorđević odgovara da ne utiče, jer se naši voćari slabije oslanjaju na Rusiju i Ukrajinu.

– Rusija je sve manje zastupljena, poslednjih godina fokus je na Zapadu, on čini 95% izvoza koje naš Klub organizuje. Rusija je i dalje prisutna kod voćara koji se bave izvozom i drugog voća, pa pronalaze „prostor“ da dostave i borovnicu na tamošnje tržište. Rusija nam nije naročito strateški bitna, da bismo se bazirali na tom tržištu. Osim toga, imamo administrativne izazove koji otežavaju situaciju – ističe sagovornik Telegraf Biznisa.

U kom smislu?

– Kompleksnija je procedura, mora da se navede ime proizvođača koji je ubrao borovnicu, da se naznači u kamionu paleta; ali ajde, sve to nije sporno, koliko je sporno to što je neko propisao da po hektaru može da se proizvede 4-5 tona, a proizvodnja je uglavnom veća, i tu nastaje problem. Drugim rečima, pravi se problem tamo gde ga nema – dodaje Đorđević.

Kakvu cenu očekivati?

Od oktobra do maja je period godine kada Srbija uvozi „plavo zlato“, i to mahom iz Južne Amerike, Čilea, Španije. Količine koje dobijamo, kaže naš sagovornik, nisu velike, a cena koju nalazimo u marketima – zavisi i od te količine.

Polovinom juna kreću i veće količine naše borovnice, a berba traje do kraja avgusta.

Borovnica se za mnoge proizvođače pokazala kao unosan biznis, prema je prati određena neizvesnost. Naime, kako je borovnica berzanska roba, s njom nema kalkulacije.

– Uberemo, pa čekamo cenu. Kada se ubere, mora u kratkom roku da se dobaci do krajnje destinacije kako bi se sačuvao kvalitet, a tražnja u datom momentu definiše cenu – kaže Đorđević iz Borovnica kluba Srbija, dodajući da „nije realno znati cenu čak ni 10-15 dana unapred“.

– Dešava se da naši proizvođači kažu kako su im poskupeli đubrivo, inputi, gorivo, struja, te da cena, stoga, mora biti viša. U ovom trenutku, ako uzmemo za primer Španiju, mnogo je veća ponuda nego potražnja. Otkupna cena po kilogramu ove nedelje je oko 2,45 evra, a u istoj nedelji 2021. cena je bila za evro viša. To je maltene 30% razlike, a inputi su sada skuplji – kaže sagovornik Telegraf Biznisa.

Šta nas čeka u junu…

– Videćemo. Španska borovnica odličnog kvaliteta se u Beogradu prošle nedelje, u jednom velikom supermarketu, prodavala po ceni od 900 din/kg, to je cena sa PDV-om. Pritom, to je voće u manjem pakovanju, a poskupela je i ambalaža, zatim transport… – priča nam Đorđević.

Kaže da, iako se otkupna cena u Srbiji još ne zna, „nije realno da ona bude 5, 6 evra…“.

Isto tako, osvrnuo se i na stanje malina i stav malinara – o tome kolika treba da bude cena „crvenog zlata“.

– Lani je bila veća cena za industrijsku malinu nego za konzumnu borovnicu, što nije realno; niko ne zna još uvek šta može da se očekuje; licitiraju se nenormalne cene za dnevnicu, što ne znači da će one biti visoke. Sa druge strane, imamo situaciju da nam se javljaju ljudi iz, recimo, Bangladeša koji u regionu beru drugo voće, i koji su zainteresovani za berbu.

Чланак „Plavo zlato“ dobro se kotira na srpskom ali i inostranom tržištu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Danas se prostoru na površini od 40.000 hektara, a poboljaša se kvalitet i kvantitet proizvodnje. Pored standardnog voća, poput maline i kupine, u prethodnih nekoliko godina došlo do ekspanzije zasada borovnice, pod kojom je sada 3.000 hektara.

Sve je više mladih poljoprivrdnika koji se odlučuju da ulože u uzgoj ovog voća, jer je otkupna cena visoka, a rod dobar i kvalitetan.

„Pod borovnicom imamo četiri hektara i nakon pet godina od kad smo posadili prve stabljike može se reći da je posao uspešno razrađen, može da se zaradi a u radovima u voćnjaku učestvuje čitava porodica. Prinosi su negde oko 3,5 kilograma po biljci. Ono što je najvažnije nikad nemamo problem sa potražnjom i sve što uberemo, to se i proda“, rekao je Mladen Šljivić za RINU i dodaje da otkupne cene ovog voća variraju, ali su uvek zadovoljavajuće.

„Startna cena krenula je sa nekih šest evra, da bi već posle završila sa 3,5 evra po kilogramu. U obzir se najpre uzima prosek cena koji je oko 5 evra po kilogramu. Zarade nisu milionske, ali jedna višečlana porodica sasvim solidno može da živi ako se bavi ovim poslom“, kaže ovaj čačanski voćar.

Povećan izvoz jagodastih sorti

Vetar u leđa proizvođačima jagodastog voća jeste i otvaranje novih tržišta i povećan izvoz jagodastih sorti. Tokom 2020. izvezeno je jagodastog voća za 338 miliona evra, što je 19,4% više u odnosu na vrednost izvoza u 2019. godini, a samo maline u vrednosti od 260 miliona i ona čini 40 odsto ukupnog izvoza voća iz Srbije.

„Na svetskom tržištu raste potražnja za jagodastim voćem i Srbija mora da radi na povećanju konkurentnosti, na brendiranju, uvođenju savremenih tehnologija gajenja voća i uvođenju mehanizovane berbe tamo gde je to potrebno. Moramo da nastupamo pod brendom Srbija, da nudimo proizvode sa zaštićenim geografskim poreklom, poput Ariljske maline. Država će svojim podsticajima pomagati proizvođačima da podižu zasade sertifikovanim sadnim materijalom, ali i jačanje i proširenje skladišnih kapaciteta“, rekao je državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Velimir Stanojević.

Da bi oformili voćnjake pod borovnicima poljoprivrdnicima pomaže i država. Za podsticaje podizanja zasada ove voćne vrste, Ministarstvo je prošle godine dalo 200 miliona dinara, što je bilo dovoljno za 150 hektara novih zasada borovnice. Proizvođači za te potrebe mogu koristiti sredstva iz nacionalnog budzeta, iz programa IPARD kroz mere 1 i 3, a od ove godine i kroz program za konkurentnu poljoprovredu Svetske banke.

Izvor: Hina

Foto: Pixabay

Чланак Uzgoj borovnica u ekspanziji, rod dobar, cena visoka се појављује прво на Biznis i Finansije.