Zbog toga sve više poslodavaca u svetu napušta programe sa „utvrđenim benefitima“ i prelaze na sistem „utvrđenih doprinosa“, što je za buduće penzionere nepovoljnije.

Ovo su rezultati rangiranja penzijskih sistema pripremljenih u „Merseru“, renomiranoj globalnoj kući za finansijski konsalting, čiji su eksperti analizirali 44 penzijska modela sa raznih strana planete, a koji obuhvataju 65 odsto svetskog stanovništva.

Najlošiji penzioni sistem na Tajlandu

U izveštaju se navodi da je svako rangiranje pojedinačnih sistema u načelu sporno, jer je svaki od njih rezultat različitih ekonomskih, socijalnih, političkih i istorijskih okolnosti. Posledica toga je da neki sistem, ma kako visoke ocene dobio, ne može u celini da se „presadi“ u neko drugo društvo.

Prvo mesto je, kao i lane, zauzeo penzijski sistem Islanda, ostrvske države koja ima samo oko 366.000 stanovnika. Ocenjen je kao zdrav koktel penzijskih rešenja za javni i privatni sektor. Ova zemlja je prvi put obuhvaćena studijom prošle godine i odmah je izbila na prvo mesto. Na drugoj i trećoj poziciji, na kojima su bile i lane, nalaze se penzijski sistemi Holandije i Danske, a slede Izrael, Finska, Australija, Norveška, Švedska. U društvu prvih deset su i Singapur, Velika Britanija i Severna Irska.

Švajcarska, koja je evropski sinonim za uređeno društvo, tek je na 11. mestu, dok je najveća ekonomija sveta, SAD 20, sistem najveće evropske privrede, Nemačke, na tabeli „Mersera“ je sedamnaesti, za tri mesta niže nego lane. Najbolje ocenjen penzijski sistem Azije je singapurski, na 9. mestu, dok je druga ekonomija sveta, Kina, rangirana kao 36.

Ovoga puta najlošije je ocenjen penzijski sistem Tajlanda, koji se, međutim, iz godine u godinu poboljšava.

Posao napuštamo sve stariji

Preporuka gotovo svih zemalja je da se svuda granica za završetak radnog veka i odlazak u penziju pomeri naviše, kako bi se ublažile posledice povećanja udela pripadnika trećeg doba u ukupnom stanovništvu, rastuće zaduženosti država i niskih stopa rađanja.

Službe Ujedinjenih nacija predviđaju da će udeo starijih od 65 u svetskom stanovništvu sa 9,7 odsto ove godine do 2050. narasti na 16,4 procenta.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Koje zemlje najbolje brinu o svojim penzionerima? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Centralnoevropska država ostavila je iza sebe Dansku, Luksemburg, Island i Švedsku na IMD-ovoj svetskoj rang listi talenata objavljenoj u četvrtak.

Švajcarska je dobila pohvale zbog visokokvalitetnog obrazovnog sistema i usredsređenosti na talente, kao i sposobnosti da privuče profesionalce iz inostranstva visokim životnim standardom i snažnim platama.

Danska se dobro pokazala po pitanju jednakih mogućnosti u čitavom društvu, a Luksemburg se istakao po pitanju kontinuiranih ulaganja u svoju radnu snagu tokom poslednjih godina.

Evo 10 najboljih zemalja na listi od 63 tržišta, koju je u velikoj meri predvodila zapadna Evropa:

1. Švajcarska

2. Danska

3. Luksemburg

4. Island

5. Švedska

6. Austrija

7. Norveška

8. Kanada

9. Singapur

10. Holandija

SAD su zauzele 15. mesto, rangirale su se iza Nemačke (11.), Australije (13.) i Hongkonga (14.). Irska se nalaži na 18. mestu, Tajvan 20, Ujedinjeno Kraljevstvo 23.

Na dnu lestvice nalaze se Rusija, Bugarska, Meksiko, Rumunija, Kolumbija, Brazil, Venecuela, Slovačka, dok su Indija i Mongolija poslednje na rang listi. Srbija nije obuhvaćena istraživanjem.

Godišnja rang lista IMD nastoji da pruži sliku o fondovima talenata vodećih ekonomija, a samim tim i o njihovoj globalnoj konkurentnosti.

Ekonomije se procenjuju prema tri ključna kriterijuma: „Investicije i razvoj“ – gledaju na to kako neka zemlja podstiče domaće talente; „Apel“ – procenjuje u kojoj meri ekonomija zadržava domaće talente i privlači međunarodne talente i „Spremnost“ – meri kvalitet dostupnih veština i kompetencija.

Kao i prethodnih godina, i najnovija studija sprovedena je između januara i aprila i kao takva ne objašnjava u potpunosti uticaj pandemije. Međutim, Hoze Kabaleros, viši ekonomista iz IMD-ovog svetskog centra za konkurentnost, rekao je da nalazi daju neke indicije koja tržišta rada mogu osetiti najveći socijalni i ekonomski pad.

Indonezija, koja je zauzela 45. mesto i Malezija, koja je 23. na listi, ove godine su pale na lestvici. Do toga je došlo zbog „odliva mozgova“, emigracije obrazovanih radnika iz matične zemlje, i smanjene sposobnosti privlačenja stranih visokokvalifikovanih radnika, rekao je Kabaleros. Dodao je da će pandemija verovatno pogoršati taj problem.

Pandemija takođe pružila priliku ekonomijama da investiraju u svoj narod

U međuvremenu, i druge zemlje koje se u velikoj meri oslanjaju na inostrane talente, poput Singapura, Australije, SAD i Ujedinjenog Kraljevstva, takođe bi mogle da vide negativan uticaj nedavnih graničnih ograničenja, navodi se u izveštaju.

Ali Kabaleros je rekao da je pandemija takođe pružila priliku ekonomijama da investiraju u svoj narod i prilagode se novim načinima rada.

„Omogućavanje zaposlenima da steknu nove ili preusmere postojeće veštine, na primer, prelazak na rad na daljinu, takođe će biti od suštinskog značaja za održavanje efikasnosti udruženja talenata u bliskoj budućnosti“, rekao je on.

„Ova efikasnost će biti potrebna za suočavanje sa novim izazovima koji mogu nastati nakon trenutne krize. Omogućavanje usvajanja fleksibilnih novih tehnologija takođe će biti korisno za takve ekonomije, jer će one moći da se prerasporede kako bi se zadovoljile potrebe konteksta koji se neprekidno menja “, dodao je Kabaleros.

Izvor: BIZLife

Foto: Pixabay

Чланак Koje zemlje najviše brinu o svojim radnicima? се појављује прво на Biznis i Finansije.