Kako se navodi, od tog broja, njih 1.897.117 zaposleno je u pravnim licima, 412.766 čine preduzetnici, lica zaposlena kod njih i lica koja samostalno obavljaju delatnost, a 54.257 lica predstavljaju registrovani individualni poljoprivrednici.

U odnosu na drugi kvartal 2022. godine, ukupan broj zaposlenih je veći za 59.484 lica, odnosno za 2,6 odsto.

Prema iznetim podacima, broj zaposlenih u pravnim licima porastao je za 2,4 odsto, broj preduzetnika, zaposlenih kod njih i lica koja samostalno obavljaju delatnost povećan je za 4,4 odsto, dok je broj registrovanih individualnih poljoprivrednika smanjen za za 4,5 odsto.

U odnosu na prethodni kvartal, ukupan broj zaposlenih je veći za 14.393 lica, odnosno za 0,6 odsto, pri čemu je broj zaposlenih.

Izvor: Danas
Foto: Pixabay

Чланак Povećan broj zaposlenih za 2,6 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pre nešto više od tri godine Jovan Vesin iz Crepaje počeo je da uzgaja ovce rase Il de Frans. Uvezao je tridesetak grla iz Francuske a trenutno ih ima više od 160. Ova rasa poznata je po izuzetnom kvalitetu mesa i visokoj plodnosti.

– Mogu da se koriste i za mleko, ali njihova glavna odlika je visok rang mesa. Jaganjci od tri meseca već dostižu 30 do 35 kilograma i od toga imaju 55% mesa. Druge sorte nemaju toliko i zato je ova idealna za industriju mesa – ističe Jovan Vesin.

Jovan je izgradio moderan objekat u kome može da uzgaja oko 250 odraslih ovaca i oko 350 jaganjaca.

Cilj mu je da uskoro dostigne tu normu. Uglavnom prodaje muške jaganjce a najviše kupaca je iz okoline Crepaje.

Kaže da mi je izuzetno žao što kupaca vune nema već godinama pogotovo u ovom delu Vojvodine .

– Ja se sećam od priča starijih meštana koji su imali po 100 ovaca u stadu. Oni kada ošišaju ovce mogli su da kupe jedno jutro zemlje ili lanac, kako mi to ovde kažemo. E taj lanac sada u Crepaji košta između 13.000 i 15.000 EUR. Svaka kuća koja je imala 100 ovaca mogla je to ne računajući prodaju mesa i mleka – rekao je Vesin.

Jovan vunu nakon šišanja ovaca odvozi na deponiju, kaže da bi je čak i poklonio, ali zainteresovanih za sada nema.

zvor: RTV/Ekapija

Foto: PixabayI

Чланак Raste broj uzgajivača ovaca? се појављује прво на Biznis i Finansije.

U junu ove godine, isplata penzije obradovala je 1.649 miliona penzionera u poređenju sa 1.692 miliona na kraju 2021, dok je godinu dana ranije, na kraju 2020. godine, penziju je primalo 1,708 miliona najstarijih sugrađana.

Broj penzionera u Srbiji opada godišnje 1,5 odsto od 2019. godine, što smanjuje rashode u budžetu za isplate penzija.

Prema analizi Fiskalnog saveta, rashodi za penzije povećani su u 2022. za 5,5 odsto, u skladu sa indeksacijom penzija „švajcarskom“ formulom, uz dodatno povećanje transfera PIO fondu iz republičkog budžeta za isplatu jednokratne pomoći od 20.000 dinara svim penzionerima).

Međutim, prilikom izrade budžeta pretpostavljeno je da će broj penzionera u 2022. biti isti kao 2021, što se gotovo sigurno neće desiti, ocenio je Savet.

Iz Fiskalnog saveta očekuju da će trend smanjenja iz 2020. i 2021. biti nastavljen.

Zbog smanjenja broja penzionera, koje budžet ne predviđa, oni očekuju da će rashodi za isplate penzije u 2022. biti oko 80 miliona evra manji od onih koji su planirani budžetom.

„Švajcarska“ formula pokazala se tokom zdravstvene krize kao superiorna za indeksaciju penzija, ali možda postoji prostor i za njena manja unapređenja, predlažu ekonomisti iz ove institucije.

Penzije povećavane na osnovu  „švajcarske“ formule

Penzije su tokom 2020. i 2021. godine kumulativno povećane na osnovu „švajcarske“ formule za 11,6 odsto, realno za 5,6 odsto.

To je održivo i objektivno povećanje penzija, koje približno odgovara ostvarenoj kumulativnoj stopi privrednog rasta u istom periodu.

U 2022. „švajcarska“ formula, međutim, definiše rast penzija od 5,5 odsto, koji će biti nešto manji od očekivanog nominalnog rasta BDP-a.

Razlog zbog kog će povećanje penzija privremeno kaskati za privrednim rastom u 2022. je to što se presek za računanje „švajcarske“ formule pravi u junu, a do relativno snažnog ubrzanja inflacije došlo tek nakon tog preseka, od avgusta.

U dužem roku penzioneri ipak neće biti oštećeni jer će poslednje ubrzanje inflacije biti ugrađeno u indeksaciju penzija u 2023.godine koja bi lako mogla da iznosi oko osam odsto, pa će rast penzija u 2023. verovatno biti nešto brži od privrednog rasta.

Savet je ukazao da je uz ažuriranje inflacije, druga mana „švajcarske“ formule što nije mogla da obuhvati to što je tokom 2020. i 2021. došlo do vanrednog smanjenja broja penzionera, prenela je Nova ekonomija.

Izvor: Nova ekonomija/Beta

Foto: Pixabay

Чланак се појављује прво на Biznis i Finansije.

Između januara i marta 2021. godine broj rođenih je iznosio 14.334, dok je prošle godine u tom periodu iznosio 14.522, odnosno 1,3 odsto više, što i nije velika razlika.

Mnogo veća razlika vidi se kada se zbroje svi preminuli. Naime, broj umrlih u Republici Srbiji u periodu januar‒mart 2021. godine iznosio je 33.535. Kada se on uporedi s prethodnom godinom, kada je broj umrlih bio 26.017, uočava se rast od 7.518 ili za 28,9 odsto.

Do kraja godine Beograd će imati 8.000 stanovnika manje?

U Beogradu je tokom marta tekuće godine preminulo skoro duplo više ljudi nego što je rođeno beba u prestoničkim porodilištima, pokazuju podaci Sekretarijata za upravu – sektor statistike. U trećem mesecu 2021. godine na svet je došlo 1.553 mališana čiji roditelji žive u Beogradu, dok je u isto vreme umrlo 2.967 lica koja imaju prebivalište u našem glavnom gradu, ili skoro duplo više.

Pitanje koje se postavlja jeste da li je problem u u smanjenju broja rođenih, ili u povećanju smrtnosti. Statistika daje konkretan odgovor.

Poređenja radi, u martu 2020. na početku epidemije korona virusa u našoj zemlji imali smo 1.532 rođene bebe u Beogradu, tako da možemo da zaključimo da smo u trećem mesecu ove godine čak imali i više novih stanovnika Beograda koji su došli na svet.

Dakle, problem je ipak u porastu smrtnih slučajeva i mortalitetu, jer je u martu 2020. u Beogradu preminulo 1.888 građana, a ove godine skoro 1.100 više – 2.967.

Izvor: Blic, RTS, RZS

Foto: Pixabay

Чланак Broj preminulih početkom ove godine veći oko 29 odsto nego u isto vreme prošle godine се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pravedan pristup vakcini u čitavom svetu je u interesu svakoga i svake zemlje, izjavio je direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO) Tedros Adanom Gebrejesus, dodajući da bi gomilanje vakcina u nekim zemljama moglo samo produžiti pandemiju.
„Nacionalina sebičnost u pribavljanju vakcine produžiće pandemiju, neće je skratiti“, rekao je Gebrejesus na Mirovnom forumu u Parizu, upozorivši da će virus nastaviti da se širi, a ekonomski oporavak će globalno usporiti ako ljudi u siromašnim zemljama ne budu mogli da se vakcinišu.

Inicijativi koju predvodi SZO nedostaje 28,5 milijardi dolara

„Neke zemlje unapred kupuju više vakcina, u količinama više nego dvostruko većim od broja stanovnika, čime dovode u opasnost dostupnost vakcina drugim zemljama“, dodao je Gebrejesus.
On je sopštio da Inicijativi ACT-A, koju predvodi Svetska zdravstvena organizacija kako bi se osigurao pristup testovima, lečenju i vakcinisanju protiv Kovida -19, nedostaje 28,5 milijardi dolara, od kojih je hitno potrebno 4,5 milijardi dolara.

Za sada samo obećanja

Organizatori foruma u Parizu ranije su izrazilili očekivanje da će se na ovom skupu države obavezati da daju 500 miliona dolara kako bi vakcine – od kojih je više njih u različitim fazama razvoja – bile globalno dostupne. Međutim, nema informacija da li je takav dogovor postignut.

Francuski predsednik Emanuel Makron obećao je 100 miliona evra za projekt, kada vakcina krene u proizvodnju. On je, takođe, ponudio da deo prvih doza koje će naručiti Francuska bude dostupan zemljama u razvoju, kako bi mogle da vakcinišu svoje zdravstvene radnike.
Od korona virusa je u svetu od početka pandemije zaraženo više od 53 miliona ljudi, a umrlo je gotovo 1,3 miliona osoba.

Foto: Pixabay

Чланак SZO: Gomilanje vakcina u nekim zemljama produžiće pandemiju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naime, više od 50% preduzeća u privredi je sa 0 ili 1 zaposlenim koja konstantno stvaraju 1/3 tekućih i više od 40% kumuliranih gubitaka, navodi se u publikaciji Performanse poslovanja Privrede Republike Srbije 2015-2019.

Podvlači se činjenica da je primetan kontinuiran rast broja preduzeća sa 0 ili 1 zaposlenim u periodu 2015-2018. za 15% (7.200 novih preduzeća), na 54.626 preduzeća.

Mada je njihov broj u 2019. smanjen za 3% i broj zaposlenih za 1,3% (sa 23.180 u 2018. godini na 22.877 u 2019. ), efekti njihovog poslovanja su još više pogoršani.

Tekući gubici predstavljaju 33% ukupnih gubitaka privrede, dok kumulirani gubici dostižu 41,3% kumuliranih gubitaka privrede.

Izvor: Nova ekonomija

Чланак Kontinuiran rast broja preduzeća sa 0 ili 1 zaposlenim се појављује прво на Biznis i Finansije.