Inženjeri u Japanu postavili su novi svetski rekord za najbržu brzinu interneta — i toliko je brz da biste mogli da „skinete“ skoro 80.000 filmova u samo jednoj sekundi.

Brzina interneta se obično meri time koliko podataka može da se prenesu između dva uređaja u jednoj sekundi.

Novi rekord je 319 terabita u sekundi (Tb/s). To je duplo više od prethodnog svetskog rekorda za najbržu brzinu interneta i oko 7,6 miliona puta brže od prosečne brzine kućnog interneta (oko 42 megabita u sekundi.

Kablovi prenose podatke pomoću impulsa svetlosti

Različiti tipovi internet veza prenose podatke preko različitih tipova hardvera. Stare dial-up veze, na primer, oslanjale su se na telefonske žice, dok najbrža vrsta interneta koja je danas dostupna — fiber — koristi optičke kablove.

Ovi kablovi prenose podatke pomoću impulsa svetlosti, koji putuju duž tankih optičkih vlakana sa staklenim ili plastičnim jezgrom.

Da bi oborili rekord za najbržu internet brzinu, istraživači sa Japanskog Nacionalnog instituta za informacione i komunikacione tehnologije razvili su eksperimentalno optičko vlakno sa četiri jezgra, umesto sa samo jednim.

Zatim su kombinovali svoje vlakno sa laserom koji je ispaljivao impulse na različitim talasnim dužinama i višestrukim tehnikama pojačanja signala. Ovo im je omogućilo da prenose podatke na udaljenosti većoj od 2.800 kilometara brzinom od 319 Tb/s.

Laser i pojačala koji su se koristili za obaranje najbržeg rekorda brzine interneta nisu jeftini, tako da ne očekujte da ćete u kući imati internet od 300 Tb/s u neko skorije vreme.

Međutim, postoji jedan deo eksperimenta koji bi mogao da utiče na vaš život u ne tako dalekoj budućnosti: ovo optičko vlakno.

Istraživači su uspeli da spakuju sva četiri jezgra u vlakno istog prečnika kao i jednožilna vlakna koja se koriste za isporuku današnjeg interneta putem optičkih vlakana. To znači da možda neće biti previše teško integrisati tehnologiju u postojeću infrastrukturu.

„Nadamo se da takva vlakna mogu omogućiti praktičan prenos visoke brzine podataka u bliskoj budućnosti, doprinoseći realizaciji osnovnog komunikacionog sistema neophodnog za širenje novih komunikacionih usluga izvan 5G“, pišu oni u svom radu.

Izvor: Telegraf

Foto: Pixabay

Чланак Japanci postavili najbrži internet na svetu, može da se skine 80.000 filmova u sekundi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ekipe MUP-a i JP „Putevi Srbije“ već su postavile 56 najasavremenijih kamera duž više autoputeva u Srbiji, koje će pored prekoračenja brzine snimati i ko nije vezao pojas – i napred i pozadi, kao i ko tokom vožnje koristi mobilni telefon! Za sve prekršaje koje kamere snime, automatski će na kućne adrese biti slate kazne.

Kraj ‘proseka’

Raniji sistem predviđao je da se kontrola brzine vrši na „prosek“ između dve naplatne rampe u odnosu na minimalno vreme koje je potrebno da se stigne od jedne do druge tačke, a ukoliko bi neko stigao brže, to bi automatski značilo da je prekoračio dozvoljenih 130 kilometara na sat.

U tom sistemu bilo je raznih mahinacija, pa su bahati vozači na autoputu vozili nedozvoljenom brzinom, a onda bi na benzinskim stanicama pravili pauze, tako smanjivali srednju brzinu, i prolazili nekažnjeno.

Sada, međutim, brzina se više neće meriti samo između glavnih naplatnih rampi, već na više od 50 lokacija na kojima su postavljene najmodernije kamere. Tako će na autoputu od Beograda do Niša kamere snimati na 12 lokacija, i to kod Vrčina, Malog Požarevca, Umčara, Vodnja, Smedereva, Velike Plane, Markovca, Batočine, Jagodine, Paraćina, Pojata i Aleksinca.

Na pravcu od Beograda do Preljine kamere se nalaze kod Uba, Lajkovca, Ljiga i Takova, a od Beograda do Šida montirane su kod Pećinaca, Rume, Sremske Mitrovice, Kuzmina, Morovića i Adaševaca. Konačno, na auto-putu od prestonice do Subotice snimaće se kod Inđije, Beške, Kovilja, Novog Sada, Zmajeva, Vrbasa, Bačke Topole i Žednika.

Ranije se prosečna brzina računala na deonicama od 100 i 150 kilometara, a sada će to biti na mnogo manjim deonicama – od šest do 32 kilometra!!! Kako su nam objasnili nadležni, kamere će prvo snimiti tačno vreme kada je neko vozilo prošlo pored jedne kontrolne tačke, zatim i pored naredne, a softver će automatski podeliti rastojanje u kilometrima sa vremenom koje mu je bilo potrebno u sekundama. Na taj način dobiće se prosečna brzina kojom se automobil kretao između dve zone snimanja.

Tako vozač od Beograda do Niša može da dobije čak 12 kazni ako prekorači srednju dozvoljenu brzinu između svakog od kontrolnih punktova gde su postavljene kamere!!!

I prethodni način merenja dao dobre rezultate

Direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja Damir Okanović kaže da je ova odluka nadležnih „odlična stvar“.

– Svakako će ovaj novi sistem merenja brzine uticati na ljude da malo više obrate pažnju na to da li su prekoračili brzinu. I prethodni način merenja dao je dobre rezultate, ali mislim da će ovaj biti još bolji. Do sada su ljudi pravili pauze i ispijali kafu na pumpama kako bi smanjili prosečnu brzinu, a sada to više neće moći da rade – navodi Okanović.
I Miodrag Piroški iz „Vrelih guma“ kaže da je kontrola brzine izuzetno bitna za bezbednost saobraćaja.

– Sa strane struke je to apsolutno opravdano jer je neprilagođena brzina jedan od glavnih uzroka fatalnih saobraćajnih udesa. Ako vozač napravi više prekršaja, makar to bilo samo u jednom danu, to znači da su njegove navike bahate vožnje veoma rizične za bezbednost saobraćaja i svaka sankcija prema takvim pojedincima jeste sasvim opravdana – ističe Piroški.
Kazne za prekoračenje brzine

Do 10 km/h – 3.000 (1.500 za osam dana) 11-20 km/h – 5.000 (2.500 za osam dana) 21-40 km/h – 10.000 (5.000 za osam dana) 41-60 km/h – 10.000-20.000, tri kaznena poena i zabrana upravljanja bar 30 dana 61-80 km/h – 20.000-40.000 (ili do 30 dana zatvora), šest kaznenih poena i zabrana upravljanja bar tri meseca 81-100 km/h – 100.000-120.000 (ili 15 dana zatvora), 14 kaznenih poena i zabrana upravljanja bar osam meseci više od 100 km/h – 120.000-140.000, 30-60 dana zatvora ili 240-360 sati dobrotvornog rada, 15 kaznenih poena i zabrana upravljanja bar devet meseci.

Kazne na kućnu adresu

Dok će stranci biti kažnjavani na naplatnim stanicama i graničnim prelazima, državljani Srbije će kazne dobijati na kućne adrese uz mogućnost da u roku od osam dana plate polovinu kazne – ako nisu prekoračili dozvoljenu brzinu za više od 40 kilometara na sat.

U slučaju da je registrovano veće prekoračenje brzine, u tom slučaju vozač će morati kod prekršajnog sudije.

Dokaz fotografija

Pored prekoračenja brzine, nove moderne kamere detektovaće i korišćenje mobilnog telefona prilikom upravljanja vozilom i nevezivanje sigurnosnog pojasa, pa će i takvi saobraćajni prekršaji moći da budu sankcionisani bez prisustva saobraćajne policije na terenu.

Kazne na kućnu adresu

Dok će stranci biti kažnjavani na naplatnim stanicama i graničnim prelazima, državljani Srbije će kazne dobijati na kućne adrese uz mogućnost da u roku od osam dana plate polovinu kazne – ako nisu prekoračili dozvoljenu brzinu za više od 40 kilometara na sat.

U slučaju da je registrovano veće prekoračenje brzine, u tom slučaju vozač će morati kod prekršajnog sudije.

Dokaz fotografija

Pored prekoračenja brzine, nove moderne kamere detektovaće i korišćenje mobilnog telefona prilikom upravljanja vozilom i nevezivanje sigurnosnog pojasa, pa će i takvi saobraćajni prekršaji moći da budu sankcionisani bez prisustva saobraćajne policije na terenu.

Izvor: Kurir.rs/Blic

Foto: Pixabay

Чланак Na auto putu postavljeno 56 kamera, svi prekršaji se snimaju, kazne stižu na kućnu adresu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ove nedelje je Google najavio još neka, dugo traženih poboljšanja za Mape na Androidu koja bi trebalo da učine vaš letnji odmor još boljim.

Nema ništa gore od toga da krenete na put samo da biste shvatili da vaša ruta uključuje putarinu. Čak i ako bili upoznati sa tim, saznanje koliko novca će vam biti potrebno da stignete do odredišta može biti od velike pomoći.

Počevši od ovog meseca, Google mape će prikazivati procenjene cene putarine duž vaše rute, preuzimajući informacije direktno od agencija koje su zadužene za to. Faktori kao što su određeno doba dana i način plaćanja se takođe uzimaju u obzir, da biste maksimalno uštedeli novac na svom putovanju.

Osim toga, Google nastavlja da nudi metode za izbegavanje plaćanja putarine tako što će promeniti opcije rute, ali oni kojima ne smeta da plate nešto više da bi negde stigli malo brže, moći će da pregledaju ukupne troškove pre nego što krenu na put.

Za početak, ova funkcija će biti dostupna korisnicima mobilnih uređaja u SAD, Indoneziji, Indiji i Japanu, a kasnije će stići i do korsnika u drugim delovima sveta.

Google mape će takođe nuditi dodatne informacije u navigaciji, čime će se ova aplikacija dodatno približiti konkurenciji.

Podaci o lokacijama semafora i znakova „stop“ su još jedna korisna novina i nešto što je Apple dodao u svoju aplikaciju Mape još u verziji iOS 13

Izvor: Nezavisne novine

Foto: Pixabay

Чланак Na Google Maps pratiće gužve na putu, cene putarina, prekoračenje brzine,…. се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naime, korisnici OBBPoint aplikacije će dobijati bodove ukoliko redovno voze po pravilima, te će kasnije moći da ih iskoriste za popuste i poklone u prodavnicama i kod različitih dobavljača usluga.

Na osnovu koordinata lokacije, softver zna koja ograničenja brzine važe za datu rutu, a ažuriraće se redovno kako bi mogao da identifikuje periodična ograničenja. Ne smatra se prekršajem ako neko na kratko prekorači maksimalnu brzinu u kratkom periodu, na primer da pretekne drugo vozilo, pod uslovom da vozač nakon završenog manevra uspori do ograničenja brzine.

Ovaj program predviđa i mogućnost da se vozači takmiče – na osnovu bodova prikupljenih u redovnom saobraćaju, igrači će dobiti titule, te će se potom izvlačiti nagrade među onima istog ranga.

Više o ovome možete pročitati na sajtu Pluton Logistics.

Foto: Pixabay

Чланак Mađarska uvodi nagrade za vozače koji poštuju ograničenja brzine се појављује прво на Biznis i Finansije.

Stare železničke stanice u Beogradu više nema i do Prokopa, odnosno stanice Beograd centar je uglavnom teško doći, o čemu svedoče iskustva brojnih putnika.

To „uglavnom“ znači i da postoje izuzeci od uvreženog pravila. Putnik koji treba da dođe do Prokopa, ako je dobro informisan, može da koristi i železničku stanicu Vukov spomenik, ili bilo koju drugu na liniji voza koji saobraća između Batajnice i Ovče.

Jedna od stanica na toj relaciji je Beograd centar, odnosno Prokop, nova glavna železnička stanica u prestonici Srbije.

Za ulazak na stanicu Vukov spomenik potrebna je Bus Plus karta od 90 dinara, putovanje traje svega pet minuta, ali „gradska železnica“ ne ide često i problem je zapravo u tome, šta vredi takva pogodnost kada je nema dovoljno.

Mane i pogodnosti te linije najbolje poznaju ljudi koji gradskom železnicom putuju na posao.

Oni ne ulaze u poslepodnevni špic u Beogradu, preko mosta Gazela, pa od Zemuna do Vukovog spomenika stižu za oko pola stata.

Brzina  oko 100 kilometara na čas

Put do Užica mnogo se razlikuje od onog ranijih godina, pre nabavke novih vozova iz Rusije i Švajcarske i pre poslednje rekonstrukcije pruge od Resnika do Valjeva.

Ta pruga rekonstruisana je novcem iz čuvenog ruskog kredita kojim su u Srbiji nabavljeni i prvi novi ruski vozovi, posle duže godina, dom su Štadlerovi vozovi kupljeni posebno.

Ranije se na „Barskoj pruzi“ često dešavalo da lokomotiva vuče svega dva vagona, pa su gužve bile neminovne, nije bilo autoputa i više je ljudi putovalo vozom.

Štadlerov voz na delu „Barske pruge“ od Beograda do Valjeva sada praktično klizi brzinom koja je oko 100 kilometara na čas.
Brzo se stiže i do Barajeva, nekada se kompozicija do te stanice „vukla“ i po čitavih 50 minuta. Za to vreme sada „lagano“ stižete do Lazarevca.

Voz posle Lazarevca i Lajkovca, brzo stiže u Valjevo, usput primećujemo da su zgrade nekih stanica sveže renovirane.

Utisak kvari naselje puno smeća u Lajkovcu koje je tik uz prugu i podseća na nekadašnje nehigijensko naselje ispod mosta Gazela u Beogradu, ali je dosta manje od njega.

Usput se zbog kolubarskih ugljenokopa i loženja uglja oseća ugljenmonoksid, ali podnošljivo je, danju se iz voza vide noviji kopovi u okolini Vreoca i napuštene kuće u nekim delovima naselja odakle su iseljeni meštani zbog proširenja REI Kolubara.

Voz pristaje u valjevsku stanicu i nastavlja prema kanjonu reke Gradac, inače čuvenom po lepoj prirodi, ali sada je noć, pa nema uživanja u pogledu.

Štadlerovi vozovi su niskopodni

Na izlasku iz Valjeva vidimo železnički nadvožnjak i tunel bez pruge koji je verovatno deo nedovršene pruge Valjevo – Loznica, o kojoj se govori pred svake izbore.
Voz kroz kanjon reke Gradac osetno usporava, jasno je da taj deo pruge nije rekonstruisan, čuje se škripa točkova i sve podseća na „nekadašnja“ putovanja, put je manje udoban, puca u ušima, blagim usponom voz se penje uzbrdo.

Danju i u letnjim mesecima ako putujete vozom od Valjeva do Kosjerića pogled prosto „mami“, priroda je u tom delu Srbije očuvana, kada je lepo vreme u vozu često možete da sretnete i planinare.

Štadlerovi vozovi su niskopodni, podsećaju na španske tramvaje u Beogradu, ali su prostraniji i veći, prilagođeni invalidima, imaju utikače za struju, konstruisani su i za transport bicikala.

Prema informacijama sa sajta železnice, kao i prema rečima samih konduktera, doplata vozne karte za bicikl iznosi 100 dinara i ne mogu da vas odbiju.

Biciklistima, naročito „zaluđenicima“ to mnogo znači jer nema rasklapanja i pakovanja bicikala u sprecijalne torbe za tu namenu.

Redom se smenjuju stanice Samari, Lastra, Drenovački Kik, Ražana, Kosjerić i ostale, ima ih dosta i građene su za meštane, kojih u planinskim selima ima sve manje, pa na nekim stanicama putnici retko ulaze, ali voz uredno staje na njima, ako je putnički.

Posle Kosjerića, voz polako ubrzava, nema nikakvnih ukrštanja sa drugim vozovima, pa nema ni kašnjenja, stiže na vreme u Užice, gde prolazimo kroz nedavno renoviranu zgradu železničke stanice.
To je ujedno i zadnja stanica Štadlerovog voza koji iz Beograda kreće u 19 i 40h, bez kašnjenja u polasku.

Voz je pod video nadzorom

Večernji vozovi iz Beograda ranije su po pravilu išli do Prijepolja ili do Bara u Crnoj Gori.

Nije tajna da je pruga od Užica do Prijepolja u lošem stanju i da joj je već godinama potrebna rekonstrukcija, na šta često apeluju uglavnom mašinovođe.

Međutim, ozbiljnijih radova na pruzi Beograd – Bar, sem rekonstrukcije njene trase od Resnika do Valjeva, od 1976. godine kada je puštena u rad, kao svojevrstan građevinski podvig (radnici su tokom izgradnje na neka mesta morali da stižu helikopterom), nije bilo.

O brzini Štadlerovog voza i o stanicama putnici se redovno obaveštavaju na displeju, ali i glasovno.

Zabranjeno je pušenje i to je možda jedna od najbitnijih razlika u odnosu na nekadašnja pravila koja su se kršila ili su to prosto dozvoljavala.

Voz je pod video nadzorom, što znatno olakšava kontrolu nesavesnih putnika, nema prljanja i sečenja sedišta, pisanja po inventaru.

Cena povratne karte od Beograda do Užica je 1066 dinara, kondukteri su u novim uniformama, ljubazni su, svako mora da ima kartu i nema nikakvog „švercovanja“ u prevozu.

Put vozom od Užica do Beograda, u vreme kada je cela pruga bila u dobrom stanju i kada je njom saobraćao takozvani „poslovni voz“, prema rečima konduktera trajao je manje od dva i po sata.

Putnički voz danas na toj relaciji putuje nešto duže od tri i po sata.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Putovanje srpskom železnicom се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema rezultatima istraživanja ove kompanije, u Srbiji je potrebno nešto manje od pola sata da se skine film veličine 5GB, a prosečna brzina širokopojasnog interneta u našoj zemlji je 24,74 megabita po sekundi (Mbps).

Pre tri godine Srbija je zauzimala 45. mesto, ali to ne znači da je danas prosečna brzina interneta lošija, već da su druge zemlje značajnije napredovale.

Prosek je u Srbiji bio 12,25 Mbps 2017. godine.

Hrvatska je zauzela 25. poziciju, Rumunija je na 26. mestu, Bugarska je 36. na listi, a Crna Gora 63. Najlošiji internet je u Severnoj Makedoniji koja se nalazi na 109. mestu.

Po ceni kablovskog interneta, Srbija je zauzela 27. poziciju, sa prosečnom cenom paketa od 17,02 dolara. U Rumuniji on košta 8,15 dolara, čime je ova država zauzela 4. poziciju. Bugarska je na 23. mestu (15,93 dolara), dok je u Hrvatskoj internet skuplji skoro duplo nego u Srbiji, pa se ta zemlja našla na 65. mestu.

Prvorangirana po brzini je Kneževina Lihtenštajn gde je prosečna brzina interneta 229,98 Mbps.

Najsporiji internet se nalazi u najsiromašnijim državama u Africi, prosek je svega 3,80 megabita po sekundi.

Ni tehnološki sve naprednija Kina, sa svojim 5G gradovima, nije u mnogo zavidnijem položaju, pokazuju rezultati istraživanja. U proseku ona ima prilično spor internet.

Izvor: Nova ekonomija

Чланак Druge zemlje značajnije napredovale u brzini interneta u odnosu na Srbiju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Australijski univerziteti Monash, Swinburne i RMIT u radu objavljenom u publikaciji Nature Communications tvrde da su postigli rekordnu brzinu internet veze od 44,2 Tb/s.

O kakvom postignuću je reč dovoljno govori podatak da bi se pri toj brzini u jednoj sekundi mogao preuzeti materijal koji se sastoji od pedesetak Ultra HD Blu-ray diskova s kapacitetom od 100 GB.

U radu se spominje kako je brzina postignuta zahvaljujući tehnologiji pod imenom microcomb koja zamenjuje tradicionalnu modemsku opremu. Microcomp koristi mikrofotonični čip, i ono što je najvažnije, postojeću infrastrukturu temeljenu na optičkim vlaknima.

Ipak, ovakvu tehnologiju i brzine ne treba očekivati tako brzo na tržištu s obzirom da se radi o eksperimentalnoj tehnologiji koja je još daleko od prave komercijalizacije.

Matija Pavlić

Izvor: bug.hr

Foto: chaitawat, Pixabay

Чланак Postignuta rekordna brzina interneta od 44,2 Tb/s се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Ono što smo naučili od epidemije virusa ebole jeste da treba da reagujete brzo. Treba da idete za virusom, treba da zaustavite lanac prenosa, treba da snažno angažujete zajednicu. Trebalo bi i da koordinišete sve i da budete koherentni, da gledate druge sektore i uticaj na njih: škole, bezbednost, ekonomija. U suštini imamo iste lekcije, ali lekcija koju sam naučio iz mnogih epidemija ebole koje sam doživeo u karijeri jeste da morate biti brzi. Morate prvi da povučete potez, virus će vas uvek pobediti ako ne budete dovoljno brzi. I morate da budete pripremljeni“, rekao je Dr Majkl Džej Rajan, izvršni direktor Svetske zdravstvene organizacije.

On dodaje da bi najveća greška bila da budemo paralizovani strahom od neuspeha. I to je najveća lekcija koju je, kako kaže, naučio iz odgovora na epidemije ebole u prošlosti.

Sačuvati hladnu glavu

U kriznim vremenima pravi lideri i dobri menadžeri treba da sačuvaju hladnu glavu i prisebnost. Potrebno je da reaguju mirno i brzo, jer se promene dešavaju iz dana u dan, a vlada velika neizvesnost šta donosi sutra. Prioritet menadžera i lidera je da budu uzori, stubovi organizacija, da smire paniku i da ponude rešenja, a ne da čekaju da im ih ponude drugi.

Tako je, kako navodi Rajan, savršenstvo neprijatelj dobra kada je reč o upravljanju vanrednim situacijama. Brzina je bolja od savršenstva i problem u društvu koji trenutno imamo je to što se svi plaše greške, svi se plaše posledica greške. Ali najveća greška jeste da ništa ne radimo.

“I jeste, moguće su greške i menadžera i zaposlenih, jer postoje situacije u kojima nismo ranije bili, ali to ne sme da zaustavi naš proces delovanja. Sve što smo učili, sve što smo radili do sada i sve vrednosti koje su u nama sada dolaze do izražaja. Biti pravi lider u kriznim vremenima znači postaviti plan zaštite i očuvanja svojih zaposlenih u svakom smislu. Zatim treba napraviti napraviti plan rada i očuvanja poslovnih procesa, uspostaviti implementiranje tog plana i poslednje, a ne manje važno, uspostaviti sistem pravila i vrednosti koji važi za sve”, ocenila je Jelena Bulatović, izvršni direktor Srpske asocijacije manadžera.

Kako ona ukazuje, mnogo je izazova pred menadžerima, mnogo je strahova zaposlenih i zato je potrebno pokazati brigu o njima. Ali treba imati u vidu da će zaposlene najviše umiriti da od lidera na čelu kompanije vide odlučnost da održi radna mesta, sačuva poslovanje i odnose sa partnerima.

Globalni problem

Direktor Nemačko-srpske privredne komore Martin Knap upozorio je da je po prvi put u svetskoj istoriji ljude iz celog sveta u isto vreme zadesila ekstremno teška situacija.

„Posledice pandemije korona virusa u svim zemljama, na svim kontinentima, reflektuju se i u sektoru privrede. Rešavanje ovih izazova zahtevaće udruženo delovanje i zajedničku solidarnost. Trenutno skoro sve vlade u svetu deluju po principu „zdravlje na prvom mestu“, što je prioritet i liderima i menadžerima kompanija. S druge strane, i vlade i centralne banke svesne su činjenice da će svetskoj ekonomiji nakon pandemije biti potrebno vreme za oporavak“, ocenio je Knap.

Zoran Petrović, predsednik Američke privredne komore kaže da je u ovakvoj situaciji svima jasno šta treba raditi.

„Ključ je na tome da primene sve moguće mere zaštite zaposlenih. Takođe i da, u zavisnosti od mogućnosti, pošalju ljude da rade od kuća. Da komuniciraju transparentno sa zaposlenima, klijentima, dobavljačima, regulatorima… Da vode računa o finansijama. U meri u kojoj je to moguće, da sačuvaju radna mesta. Da ne očekuju pomoć sa neba“, ocenio je Petrović.

Izvor: Blic biznis

Чланак „Strahu od neuspeha nema mesta u ovim okolnostima, mora se delovati brzo“ се појављује прво на Biznis i Finansije.