Nijedna banka ne dozvoljava zatvaranje tekućeg računa ukoliko korisnik ima nerealizovane čekove. Dok god postoji ijedan nenaplaćeni ček, korisnik računa plaćaće mesečno održavanje i neće moći da zatvori račun.

Problem, nastaje kada se čekovi izgube ili ih ukradu

Građani koje čekove ispišu na odloženo, ili njime plate neku vredniju robu na rate, poput nameštaja ili bele tehnike, moraće da sačekaju da trgovac podnese ček na naplatu i tek potom zatvore račun.
Problem, međutim, nastaje kada se čekovi izgube ili ih ukradu.

Maksimalna vrednost jednog čeka je 5.000 dinara i postoji teoretska mogućnost da korisnik koji ostane bez čekova, bilo da su izgubljeni ili ukradeni, banci na ime svakog nedostajućeg čeka plati 5.000 dinara i tako zatvori račun.

Ovakva mogućnost davno je postojala u nekim bankama, danas – ne.

A i da postoji, retko koji klijent je voljan da na ime čeka koji nije iskoristio banci plati 5.000 dinara.

„Ja sam čekove izgubila sigurno pre desetak godina, banka u kojoj sam je, u međuvremenu, i ime promenila. I dalje mi u m-banking aplikaciji stoji da me duže za te čekove, imam ih deset, nijedan nisam iskoristila, ne znam ni zašto sam ih podigla. Sada razmišljam o kreditu u drugoj banci, koja mi je povoljnija zbog kamatne stope, ali će mi ovi čekovi praviti problem da zatvorim račun u trenutnoj banci. I da može da se plati 5.000 dinara po čeku, ja ne nameravam to da učinim, jer ja te pare nisam potrošila“, kaže nam Beograđanka D. P. koja se svojih čekova setila tek sada, kada je htela da podigne kredit.

Međutim, pravila su jasna. Čak i kad bi nameravala da banci ostavi, tj. na svoj račun uplati po 5.000 dinara na ime svakog čeka – u slučaju ovih 10 to bi bilo ukupno 50.000 dinara – nemoguće je da joj banka „izbriše“ izdate čekove.

Nije ček lična karta

Građani koji su pomislili da se situacija rešava jednostavnim oglašavanjem u Službenom glasniku da su čekovi izgubljeni ili ukradeni, na žalost, nisu u pravu.

Čak se ni izgubljena lična karta više ne oglašava u Službenom glasniku, već se to čini na zvaničnoj veb prezentaciji Ministarstva unutrašnjih poslova.

Banka, kako objašnjavaju u Narodnoj banci Srbije, čekove može da otpiše tek nakon prijema sudskog rešenja o poništavanju (amortizaciji) čeka.

I to je jedini način poništavanja čeka.

„Ako je banka izdala čekove, ona ima pravo da traži povraćaj nerealizovanih čekova ili poništavanje onih koji su izgubljeni ili ukradeni. Tek tada klijent može da ugasi tekući račun. Banka ne može da poništi izdate čekove (koji su izgubljeni ili ukradeni) dok se ne obavi amortizacija, tj. poništavanje koju sprovodi sud. Zakonom o menici na koji, po pitanju amortizacije, upućuje Zakon o čeku, i Zakonom o vanparničnom postupku propisano je da se poništavanje čeka vrši davanjem predloga za amortizaciju čeka nadležnom sudu, koji rešenjem poništava označeni ček. Pravosnažno rešenje suda o amortizaciji čekova nakon toga se dostavlja banci, koja evidentira da su ti čekovi poništeni, koji se onda ne mogu realizovati kod banke“, ističu u NBS.

Dakle, kako navode – građanin kome je ček ukraden treba da bez odlaganja podnese nadležnom sudu predlog za amortizaciju čeka kako bi umanjio rizik od toga da ukradeni ček bude realizovan.

Jer, ako u narednom periodu ukradeni ili izgubljeni ček stigne banci na naplatu, ona će sredstva isplatiti sa klijentovog računa, jer nije dovoljno samo to što je klijent prijavio da mu je ček ukraden ili izgubljen.

Šta ako ukradeni ček dođe na naplatu

Ako su zakasnili sa prijavom sudu, a ukradeni ček im se u međuvremenu realizuje – jer bilo je i takvih slučajeva u praksi – građani oštećeni realizacijom ukradenih čekova, imaju pravo da podnesu tužbu nadležnom sudu.

Tužba se podnosi, kako objašnajvaju u NBS, protiv lica koje je primilo takav ček na naplatu, odnosno trgovca, zbog nesavesnog postupanja prilikom primanja čeka na naplatu – ako npr. nije izvršilo identifikaciju klijenta koji je kupljenu robu plaćao čekom, što je trebalo da učini upoređivanjem potpisa na čeku i kartici, kao i uvidom u važeću ličnu kartu.

„Savet građanima je da preduzmu mere koje će umanjiti rizik od krađe i zloupotrebe čekova tako što će čekovne blankete čuvati na sigurnom mestu, odvojeno od čekovne kartice i lične karte, da čekove nose sa sobom samo kad planiraju da određenu kupovinu plate čekom, kao i da čekove ne popunjavaju i ne potpisuju „unapred“ već isključivo na prodajnom mestu na kome vrše plaćanje čekom“, ukazuju u centralnoj banci.

Izvor: N1
Foto: Pixabay

Чланак Nemoguća misija je zatvoriti račun u banci ako imate bar jedan ček koji nije „prošao“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Plaćanje čekovima na odloženo među građanima Srbije i dalje je veoma popularno i zastupljeno. Čekovi se izdaju na lični zahtev, a ima i paketa računa koji podrazumevaju čekove. Najčešće je jedan od uslova da je klijent bar šest meseci zaposlen na neodređeno, a prilikom odobravanja čekova često potpisuje menicu ili neku drugu vrstu garancije. Iako veoma popularno, ovo platežno sredstvo polako odumire.

Finansijski stručnjak Vladimir Vasić u izjavi za Novu kaže da, ipak, čekovi u Srbiji polako odumiru.

„Vrednost korišćenja čekova se smanju od 5 do 10% u toku godine. Građani se okreću nekim digitalnijim načinima plaćanja, kao što su kreditine kartice“, kaže Vasić.

Dodaje da će verovatno čekovi nestati.

„Jedan deo populacije voli da koristi ček. Morate da ga napišete, pa da vodite računa da li ste platil ili niste – malo je analogno. Danas živimo u digitalnom svetu. Ček je praktično veći trošak za banku, nego korist“, kaže sagovornik Nove.

Koja je glavna opasnost?

Maksimalni iznos čeka je 5.000 dinara.

„Morate voditi računa da tog dana imate novac na računu kada dospeva ček. Da ne biste otišli u nedozvoljeni minus“, upozorava Vasić.

Ček je popularan među starijom populacijom.To je, zapravo, hartija od vrednosti kojom izdavalac (vlasnik čeka) daje banci, praktično naredbu da podnosiocu isplati naznačenu svotu novca.

Svaki trgovac je obavezan da primi ček svake banke sa dozvolom za rad u Srbiji.

Prema podacima Narodne banke Srbije, do 9. novembra prošle godine, ukupan broj platnih transakcija obavljenih čekovima u Srbiji bio je skoro 4,6 miliona.

Ček ili kartica?

Danas, primat imaju kartice, ali čekovi i dalje mogu biti daleko isplativiji i „jeftiniji“. Osnovna razlika u odnosu na neke druge vrste plaćanja jeste to što kod čekova – nema kamate.

„Uz pomoć čekova plaćate svojim novcem iz budućnosti, a kada plaćate kreditnim karticama, plaćate u sadašnjosti, ali tuđim novcem“, rekao je ranije urednik portala Kamatica Dušan Uzelac za „Novu“.

Kako objašnjava, razlika između upotrebe čekova i kartica je ta što ćete, kada koristite tuđi novac, za njega platiti kamatu, a ako koristite svoj novac, tu kamate nema.

„To je ono što banke ne vole – da se finansirate svojim novcem iz budućnosti, a da ne uzmete od njih pozajmicu i da oni na to onda naplate kamatu. I to je suštinska razlika, čekovi ne generišu trošak kamate, dok sve kartice generišu neki dodatni trošak“, kaže Uzelac.

Izvor: Nova

Foto: Pixabay

Чланак Da li će čekovi nestati? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Na primer, ako neko kupuje veš mašinu na čekove, na šest mesečnih rata:

Kupac je dana 18. aprila predao šest čekova prodavcu, (za čekove su dogovoreni datumi izdavanja 29. april, 29. maj, 29. jun, 29. jul, 29. avgust i 29. septembar 2022. godine). Mašina će biti dostvaljena kupcu 3. juna ove godine i u tom slučaju prodavac mora da izda fisklani račun za avans 29. aprila 2022. godine, fiskalni račun za avans dana 29. maja 2022. godine i fiskalni račun za promet dana 3. juna 2022. godine.

U Pravilniku o vrstama fiskalnih računa propisano je da obveznik fiskalizacije, preko nove fiskalne kase, izdaje fiskalni račun kupcu u štampanoj formi, koja omogućava proveru fiskalnog računa, ali da alternativno, obveznik fiskalizacije može fiskalni račun dostaviti elektronskim putem, isključivo uz saglasnost kupca.

Kompanija koja je prodala mašinu, kada uzme ispisane čekove, može od kupca da traži saglasnost za dostavljanje računa elektronskim putem.

Izvor: Nova ekonomija

Чланак Mora se izdati fiskalni račun za svaku ratu na čekove се појављује прво на Biznis i Finansije.

Za mnoge građane Srbije čekovi su i dalje najomiljenije sredstvo plaćanja. Za banke, međutim, oni nisu previše isplativi, pa većina pokušava da smanji njihovo korišćenje, zbog čega 13 godina i nije promenjen limit od 5.000 dinara za plaćanje čekovima. I po svemu sudeći, neće ni biti u skorije vreme. Minimum za popunjavanje čeka je 200 dinara, piše Alo.

Prema podacima Udruženja banaka Srbije (UBS), prosečan iznos realizovanih čekova koje na lični zahtev građana u Srbiji izdaje 16 banaka prošle godine je bio oko 4.700 dinara. U Narodnoj banci Srbije (NBS) kažu da se broj korisnika čekova u proteklih šest godina u Srbiji smanjio se za petinu, ali i dalje ima mnogo građana koji koriste ovaj vid odloženog plaćanja, jer je najpovoljniji i bez kamate.

Težnja  da klijenti što više koriste kartice

Poslovne banke, iako većina izdaje čekove, to maltene kriju od klijenata. Informacije o mogućnosti da dobijete čekove retko se mogu naći na sajtovima banaka, a ni službenici banke neće vam to pomenuti sve dok sami ne pitate. Kako za Alo kaže direktor jedne od banaka, težnja je da klijenti što više koriste kartice.

– Stvar je jednostavna, mi nemamo skoro nikakvu zaradu od čekova. Mada, neke banke sada naplaćuju takozvanu ležarinu, odnosno mesečnu naknadu za svaki ček koji ste preuzeli, a niste realizovali. Ipak, od kamata na kartice imamo korist, od čekova baš i ne. U ponudi ih držimo samo zato što bi mnogi prešli u neku drugu banku kad bismo ih izbacili – objašnjava naš sagovornik i ističe da se zbog svega ovoga i ne razmišlja o podizanju limita od 5.000 dinara po čeku.

Unovčavanje uz proviziju

Mnogi kad im zatreba keš, unovčavaju ček. Pojedine zalagaonice bave se time i to tako što im popunite ček na 5.000 dinara, a oni vam isplate 4.500. Ne popunjavate rok dospeća i puštaju ga posle 30 dana. Ukoliko želite to da prolongirate, možete im platiti još 500 dinara, a oni odlažu puštanje čeka za još mesec dana. I tako sve dok im plaćate 500 dinara mesečno.

Izvor: Alo

Foto: Pixabay

Чланак Limit na čeku se neće menjati, jer se favorizuju kartice се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dok potrošači smatraju da postoji potreba za povećanjem limita, bankari tvrde da su ponudili paletu raznovrsnih proizvoda i ostavljaju čekove da „miruju“. Velikom broju žitelja Srbije sa najnižim primanjima, kupovina na čekove sa odlaganjem od nekoliko meseci do godinu dana, ipak je najčešće jedini način za planiranje skromnog kućnog budžeta. Trenutno 20 banaka u Srbiji i dalje izdaje čekove. Od svih banaka koje imaju dozvolu NBS za poslovanje na tržištu Srbiji, samo šest ih ne izdaje. Statistika pokazuje da je za poslednjih pet godina opala upotreba čekova za 13 odsto.

Sudeći po raspoloženju u bankarskim ustanovama, namera je da se čekovi pošalju u prošlost, a što više poveća plaćanje karticama, dok sa druge strane kupci ne odustaju od ovakvog načina plaćanja. Jedino im, vele, smeta što gornja granica nije viša.

Kako kažu, sudeći po kursu evra, kao i odnosu plate i visine gornje sume na čeku, trebalo bi da je vrednost ovog sredstva za plaćanje barem dvostruko veća.

Limiti od minimum 200, a maksimum 5.000 dinara važe od 1. januara 2008. godine. Tada je, međutim, srednji kurs evra bio oko 82 dinara, a prosečna plata oko 30.000 dinara. Iako se od tada odnos kurs i plata mnogo promenio, iz UBS potvrđuju da među bankama nema inicijative za promenu limita.

Prošle godine prosečno je svakog meseca realizovano oko 500.000 čekova

– Tome je svakako doprinela i činjenica da su banke u periodu od 2008. godine pa do danas, klijentima ponudile veliki broj novih bankarskih proizvoda. Pre svega u delu kartičarstva i elektronskog bankarstva, koji su u dobroj meri zamenili plaćanje i upotrebu čekova – platne kartice kojima se omogućava plaćanje na rate sa kamatom ili bez -kažu u UBS.

Prema njihovim podacima, tokom prošle godine prosečno je svakog meseca realizovano oko 500.000 čekova, ili ukupno nešto više od šest miliona. Ove brojke se odnose na period od oktobra 2019. do oktobra 2020. godine. U pitanju su podaci iz Platnog sistema kliringa čekova koji se obavlja pri Udruženju banaka Srbije. Manji broj čekova realizovan je u samim bankama.

Kao odloženo plaćanje na rate bez kamate, čekovi su u Srbiji i dalje popularni. Banke ih izdaju klijentima sa redovnim primanjima, urednim platišama i bez zaostalih dugovanja. Većina banaka klijentima naplaćuje izdavanje čekova od 10 do 35 dinara po izdatom „papiru“.

Prosečan iznos

Prosečan iznos realizovanog čeka od oktobra 2019. do oktobra 2020. godine iznosio je 4.694,40 dinara, kažu u UBS. Ukupan iznos realizovanih čekova je oko 29 milijardi dinara, a ukupan broj realizovanih čekova je u blagom opadanju u periodu između 2015. i 2020. godine.

Izvor: Novosti

Чланак Da li treba povećati limit za ček? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Svi oni su iz kategorije zaposlenih i samostalnih delatnosti i njihovo mesečno primanje je 15.113 dinara. Ako se uporedi sa iznosom koji dobijaju poljoprivrednici onda je razlika još veća.

Prema statistici PIO fonda 122.590 paora u Srbiji mesečno dobija svega 11.881 dinar, što je gotovo 12 puta manje od penzionera sa najdebljom kovertom. Velika je razlika i u odnosu na prosečan penzioni ček od 27.775 dinara, što pokazuje da je i prosek pet puta niži od najbolje plaćenog penzionera.

Međutim, na spisku PIO fonda je gotovo 200.000 korisnika koji moraju da se zadovolje penzijom nižom od najnižeg zakonskog iznosa. To znači da oni primaju manje od 15.000 dinara. Oko 100.000 najstarijih, prema statistici, dobija ispod 10.000 dinara.

Isplata svih penzija do daljeg će biti u celosti, a dokle će to trajati niko nije mogao da nam potvrdi, ali je zasada sigurno da se narednih nekoliko meseci nećemo vraćati na isplatu u dva dela – početak i kraj meseca. Isplata svih penzija do daljeg će biti u celosti, a dokle će to trajati niko nije mogao da nam potvrdi, ali je zasada sigurno da se narednih nekoliko meseci nećemo vraćati na isplatu u dva dela – početak i kraj meseca.

Najveće prosečne penzije su u Beogradu

Što se tiče visine čeka, posmatrano po filijalama, najveće prosečne penzije su u Beogradu 36.129 dinara, u Novom Sadu penzioneri u proseku dobijaju 33.278, Pančevu 30.132 dinara, slede ih Vrbas sa 28.780 i Subotica sa 28.623 dinara.U Fondu ističu da najniži iznos prosečne penzije u ovom trenutku primaju Novopazarci od 19.830 dinara, slede ih Leskovčani sa 21.403 dinara, zatim najstariji u Prokuplju 21.707, Šapcu 21.743 i Požarevcu 22.247 dinara.

Velika razlika u iznosima beleži se od opštine do opštine i u prestonici. Najdebljim kovertama mogu da se pohvale najstariji na Savskom vencu, koji mesečno primaju 44.662 dinara, a najniže penzije imaju korisnici u beogradskoj opštini Mladenovac – 25.600 dinara.

Milion penzionera ima prosek

OD 1.696.630 koliko je penzionera na spisku PIO fonda ukupno 999.819 korisnika svih kategorija prima penziju do prosečnog iznosa od 27.775 dinara. Više od 100.000 po čeku mesečno dobije 4.153 najstarijih.

Izvor: Novosti

Чланак U Srbiji velike razlike u primanjima penzionera се појављује прво на Biznis i Finansije.