Iako Srbija povećava svoju proizvodnju, proizvodni kapaciteti ostaju nepromenjeni, pa je prosečan stepen iskorišćenosti induistrijskog kapaciteta povećan sa 60 odsto u 2018. godini na 75 odsto u 2021. godini.

Ulazak „novih igrača“ u industriju proizvodnje cementa je otežana, proširenje postojećih kapaciteta je „nemoguće u kratkom roku i bez većih investicija“, što bi moglo da dođe do uvozne zavisnosti i do (daljeg) rasta cene cementa, ističe Komisija.

Proizvodnja sivog (portland) cementa u Srbiji je od 2018. do 2021. rasla po godišnjoj stopi od osam odsto. Tako je proizvodnja u 2021. godini bila za 26 odsto veća od ostvarene priozvodnje 2018. godine, prenosi Nova ekonomija.

Domaći proizvođači najveći deo cementa (95 odsto ukupno proizvedenih količina) plasiraju na tržište u Srbiji, dok se preostalih pet odsto izvozi.

Ukupna prodaja cementa iz domaće proizvodnje u 2021. godini bila je za 33 odsto veća od ostvarene prodaje 2018. godine i za 67 odsto veća od prodaje realizovane 2014. godine.

Istovremeno, domaća potrošnja cementa je rasla po prosečnoj godišnjoj stopi od oko deset odsto.

Rast potrošnje

Rast proizvodnje i prodaje od 2018. do 2021. godine pratio je i rast proizvođačke cene sivog cementa za do 13 odsto. Razlog za poskupljenja je nagli rast troškova goriva i energiji koji u proizvođačkoj ceni cementra učestvuju sa oko 50 odsto.

Zaključak Komisije nakon sprovedene analize je da je tržište proizvodnje cementa veoma visoko koncentrisani tržište, kako u pogledu raspoloževih instaliranih kapaciteta za proizvodnju cemneta, tako i u pogledu ostvarenog obima proizvodnje.

“Tržište poseduje karakretristike klasične oligopolske tržišne srtrukture – mali broj učesnika relativno stabilnih tržišnih udela koji poseduju profitabilno, na strani ponude, i veliki broj kupaca, na strani tražnje, homogeni proizvod i visoke barijere za ulazak u industriju“, piše u analizi Komisije.

Na tržištu prodaje cementa izdvajaju se četiri učesnika, tri proizvođača i jedan uvoznik, koji zajedno čine preko 90 odsto ukupne prodaje cementa između 2018. i 2021. godine.

Najveći proizvođač cementa, Lafarge, ima stabilni tržišni udeo (30-40 odsto) u posmatranom periodu, dok tržišni udeo najvećeg izvoznika, Nexe, ne prelazi pet do deset odsto.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Bing

Чланак Da li će Srbija morati da uvozi cement? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Od početka godine većina građevinskog materijala poskupljuje mesečno. Goran Rodić iz Građevinske komore poručuje da će se taj trend nastaviti, jer su nestašice sirovine globalni problem. Investicije u ovu oblast, s druge strane su ogromne.

– Za cementare nije problem samo skuplja električna energija – objašnjava Rodić. – Za njih je još važnija cena gasa i mazuta. A sve to poskupljuje. S druge strane, izvođači su sve strane firme i oni neće ćutati kao naše. Skuplja je građa, skuplje je gvožđe. I sada će biti veliki pritisak na državu da se preugovaraju cene dogovorenih infrastrukturnih projekta. Tražiće još novca. Ovo utiče i na izvođačku cenu nekretnina, u nekom procentu. Na investitorima je sada da vide da li to poskupljenje mogu da ukalkulišu u sadašnje cene ili će one ići nagore. Ne mogu preko tražnje na tržištu. Onda gube kupce. Ali cement ne učestvuje sa četvrtinom u ceni kvadrata, utiče nekim procentom.

U stovarištima kažu da je cena cementa bila prilično stabilna. Nedavno je poskupeo onaj koji stiže iz uvoza, a novi cenovnik najavila i cementara iz Beočina.

– Nedavno je poskupeo cement iz Albanije i Hrvatske, a sad je i Beočin najavio poskupljene od 10 evra po toni. To je oko deset odsto – objašnjava Tanja Aprcović iz stovarišta „Kopaonik“. – To je ujedno i najprodavaniji cement. Deo materijala pojeftinjuje. OSB ploče, koje su najviše i poskupele, poslednjih meseci su pojeftinile 30 odsto. I dalje su daleko skuplje nego prošle godine. Pojeftinjuje i stiropor. Drvena građa se još drži na visokom nivou. Ne pojeftinjuje ni materijal iz Kine. U proseku, cene su najmanje 50 odsto veće nego lane. Nešto nije uopšte poskupelo, nešto malo, ali pojedini artikli i višestruko.

Manja ponuda viša cena sirovina, na kraju bi mogle da uspore rast privrede i to globalno.

Prete više kamate

Bojan Stanić iz PKS upozorava da je poslednjih meseci inflacija izražena u svetu, pa i u Srbiji:

– Inflacija je posledica i ekspanzivne monetarne politike. Zbog krize velike centralne banke su štampale novac i upumpale u privredu, a tržište nije moglo to da izbalansira. Privreda deluje pregrejano. Ta inflacija može da smanji kupovnu moć stanovništva i da dodatno padne potražnja. Imamo rast cena, a usporava privreda i to se zove stagflacija. Vodeće privrede sveta mogu da sada podižu kamatne stope, to je model za suzbijanje inflacije. Porasle bi kamate i zna komercijalne kredite i to bi moglo da bude problematično za zadužene građane i države.

I taksa problem

Proizvođači cementa su se i ranije žalili na troškove za struju. Problem je bila naknada za obnovljive izvore energije. Što je izvora više, to je i taksa viša. Tim povodom su tražili sastanak sa Ministarstvom energije. Znatno poskupljenje struje je došlo naknadno i pogađa čitavu industriju, pa se nadaju zajedničkom rešenju.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Cementare najavljuju poskupljenje od 25% се појављује прво на Biznis i Finansije.