Tržište kroji cene struje za srpsku industriju i one uporno – rastu. Firme koje sada sklope ugovore o snabdevanju za sledeću godinu, megavat-sat neće plaćati manje od 105 evra. Ovaj skok, nažalost, preliće se na cenu mnogih proizvoda. Ukoliko se ispune najave cementara da će njihova roba poskupeti za četvrtinu, korekcija cene preti i nekretninama. Izvesno je da bi ozbiljno mogao da pretrpi i budžet.
Od početka godine većina građevinskog materijala poskupljuje mesečno. Goran Rodić iz Građevinske komore poručuje da će se taj trend nastaviti, jer su nestašice sirovine globalni problem. Investicije u ovu oblast, s druge strane su ogromne.
– Za cementare nije problem samo skuplja električna energija – objašnjava Rodić. – Za njih je još važnija cena gasa i mazuta. A sve to poskupljuje. S druge strane, izvođači su sve strane firme i oni neće ćutati kao naše. Skuplja je građa, skuplje je gvožđe. I sada će biti veliki pritisak na državu da se preugovaraju cene dogovorenih infrastrukturnih projekta. Tražiće još novca. Ovo utiče i na izvođačku cenu nekretnina, u nekom procentu. Na investitorima je sada da vide da li to poskupljenje mogu da ukalkulišu u sadašnje cene ili će one ići nagore. Ne mogu preko tražnje na tržištu. Onda gube kupce. Ali cement ne učestvuje sa četvrtinom u ceni kvadrata, utiče nekim procentom.
U stovarištima kažu da je cena cementa bila prilično stabilna. Nedavno je poskupeo onaj koji stiže iz uvoza, a novi cenovnik najavila i cementara iz Beočina.
– Nedavno je poskupeo cement iz Albanije i Hrvatske, a sad je i Beočin najavio poskupljene od 10 evra po toni. To je oko deset odsto – objašnjava Tanja Aprcović iz stovarišta „Kopaonik“. – To je ujedno i najprodavaniji cement. Deo materijala pojeftinjuje. OSB ploče, koje su najviše i poskupele, poslednjih meseci su pojeftinile 30 odsto. I dalje su daleko skuplje nego prošle godine. Pojeftinjuje i stiropor. Drvena građa se još drži na visokom nivou. Ne pojeftinjuje ni materijal iz Kine. U proseku, cene su najmanje 50 odsto veće nego lane. Nešto nije uopšte poskupelo, nešto malo, ali pojedini artikli i višestruko.
Manja ponuda viša cena sirovina, na kraju bi mogle da uspore rast privrede i to globalno.
Prete više kamate
Bojan Stanić iz PKS upozorava da je poslednjih meseci inflacija izražena u svetu, pa i u Srbiji:
– Inflacija je posledica i ekspanzivne monetarne politike. Zbog krize velike centralne banke su štampale novac i upumpale u privredu, a tržište nije moglo to da izbalansira. Privreda deluje pregrejano. Ta inflacija može da smanji kupovnu moć stanovništva i da dodatno padne potražnja. Imamo rast cena, a usporava privreda i to se zove stagflacija. Vodeće privrede sveta mogu da sada podižu kamatne stope, to je model za suzbijanje inflacije. Porasle bi kamate i zna komercijalne kredite i to bi moglo da bude problematično za zadužene građane i države.
I taksa problem
Proizvođači cementa su se i ranije žalili na troškove za struju. Problem je bila naknada za obnovljive izvore energije. Što je izvora više, to je i taksa viša. Tim povodom su tražili sastanak sa Ministarstvom energije. Znatno poskupljenje struje je došlo naknadno i pogađa čitavu industriju, pa se nadaju zajedničkom rešenju.
Izvor: Novosti
Foto: Pixabay